Stevan Rapaic’s research while affiliated with Institute for Animal Husbandry and other places

Autori u radu polaze od osnovnih elemenata savremene spoljne politike Srbije, dokazujući da se ekonomski interes neretko mogao identifikovati kao najvažniji faktor delovanja u spoljnopolitičkoj areni. Kao deo argumentacije za ovakvu tvrdnju autori se osvrću na regionalne ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana, polazeći pre svega od Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (Central European Free Trade Agreement-CEFTA 2006) i položaja Srbije u okviru njega. Osnovni cilj je da pruže odgovor na pitanje koja je uloga "Otvorenog Balkana" u spoljnoj politici Srbije, odnosno da li je ova inicijativa jedan od instrumenata Srbije za ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva. Kao inicijator regionalne ekonomske saradnje koja je otvorena za sve na Zapadnom Balkanu, Srbija teži da stvori spoljnopolitičku sliku o sebi kao lideru i faktoru mira i stabilnosti u regionu. S druge strane, uspostavljanje slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i usluga među zemljama Zapadnog Balkana i kreiranje značajno većeg tržišta pogodovalo bi daljem privlačenju stranih direktnih investicija i rešavanju problema nedostatka radne snage u Srbiji. Spoljnopolitička dobit Srbije prvenstveno se ogleda u ostvarivanju međunarodne podrške, koja za projekat „Otvoreni Balkan” ne manjka ni od Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, ali ni od Rusije i Kine. „Otvoreni Balkan” bi u budućnosti mogao da predstavlja i platformu za zajedničko pristupanje Evropskoj uniji, što kreira dodatni manevarski prostor za Srbiju da učvrsti svoju lidersku poziciju među državama Zapadnog Balkana.

Monografija „Lokalni ekonomski i održivi razvoj u Srbiji“ rezultat je višegodišnjeg istraživačkog rada autora u okviru Instituta za političke studije. Osnovni cilj ove studije jeste da približi pojam lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog održivog razvoja čitaocima, ali i da pruži odgovor na nekoliko osnovnih pitanja, poput pitanja okvira lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog održivog razvoja u Srbiji i rezultata lokalnih samouprava u postizanju ove vrste razvojnih ciljeva. Problemski fokus ovog istraživanja predstavlja evaluacija uspeha dosadašnjeg procesa upravljanja lokalnim ekonomskim i održivim razvojem u Srbiji i identifikacija osnovnih prepreka koji su umanjile postignute rezultate. Polazeći od premise da se samo ekonomski razvoj koji je ujedno i održiv može smatrati uspešnim lokalnim ekonomskim razvojem, autori su ova dva pojma sintetizovali i na primeru Srbije predstavili dosadašnju politiku lokalnog ekonomskog i održivog razvoja, odnosno načine upravljanja lokalnim ekonomskim i održivim razvojem u Srbiji. Fokus ovog istraživačkog poduhvata jeste da utvrdi na koji način su ovi, na globalnom nivou značajni koncepti, naišli na primenu u Srbiji, ali i na izazovima i dostignućima u ovim procesima.

Dans cet article, les auteurs tentent de présenter systématiquement l'évolution des relations économiques entre la Serbie et la France. Pour cela, les auteurs partent d'une revue de l'histoire des relations économiques, nécessaire à la compréhension du contexte contemporain. La revue historique comprend une analyse des relations économiques entre la Serbie et la France à travers les étapes suivantes : 1. tendances contemporaines sont examinées pour la période allant des changements politiques en Serbie en 2000 jusqu'au 2020. L'histoire des relations économiques indique l'importance du niveau de coopération économique pour le caractère des relations politiques globales entre les États. Presque en règle générale, on peut remarquer qu'un niveau plus élevé de coopération économique a entraîné l'amélioration des relations politiques entre les deux pays, et vice versa, et que les années '90 représentent la période des relations économiques et politiques les plus faibles de l'histoire de relations entre la Serbie et la France. Avec ce niveau de relations économiques, on est entrée en un nouveau millénaire. L'observation de la période postérieure aux années 2000 indique cependant l'amélioration des relations économiques entre les deux pays, observée à travers les relations de commerce extérieur et le mouvement des investissements directs étrangers (IDE). La base de l'amélioration des relations est la libéralisation des relations commerciales entre la Serbie et l'Union européenne (UE) réalisée par la conclusion de l'Accord de stabilisation et d'association (ASA), ainsi que l'arrivée *** L'ouvrage a été créé dans le cadre des activités de recherche scientifique de l'Institut d'études politiques, financé par le ministère de l'Éducation, des Sciences et du Développement technologique de la République de Serbie.

The paper analyses the idea of ?Mini-Schengen? as a new opportunity for resolving disputes between the countries of the Western Balkans and as economic and political integration. The main advantages of membership in ?Mini-Schengen? are the removal of customs and all other barriers in intraregional trade, which would enable domestic companies to place their products throughout the region with the lowest possible logistic costs while maximizing protection for their products and market access opportunities. Doubts about what exactly ?Mini-Schengen? should assume and which countries of the Western Balkans would be members of this union are still numerous. In this paper, the author provided answers to some main issues about this possible integration. The paper analyses the macroeconomic situation in Albania, North Macedonia, and Serbia, anticipating which countries would achieve the greatest benefit for their economy in the case of the establishment of ?Mini-Schengen?. Political consequences of the ?Mini-Schengen? are also analysed to provide an answer to which countries would achieve the greatest political benefit from this association, and which would suffer certain political damage. The author concludes that the main conception of ?Mini-Schengen? is to create a single labour market, which would maintain a low minimum wage in Serbia and ensure stability in the influx of labour in order to keep the existing foreign investors and attract new ones.