Available via license: CC BY-NC-ND 4.0
Content may be subject to copyright.
3Mart 2005.
Rad je posve}en sagledavanju delovanja i
intervencije policije u slu~ajevima prijavl-
jenog nasilja u porodici. Imaju}i u vidu
specifi~nost odnosa izvr{ioca i `rtve nasilja u
porodici, te`inu nastalih posledica, kao i ~injenicu
da je, prilikom intervencije, policija prvi dr`avni
organ koji “naru{ava“ sferu privatnosti porodice, od
izuzetnog je zna~aja prou~iti na~in delovanja polici-
je, utvrditi stepen njene efikasnosti i ispitati koji su
to faktori od kojih zavise efekti policijske intervenci-
je.U radu je ukazano na politiku reagovanja policije
na nasilje u porodici u pojedinim stranim uporednim
sistemima (Velika Britanija, SAD, Australija).
Posebna pa`nja posve}ena razmatranju delatnosti
koje policija preduzima prilikom prikupljanja potreb-
nih podatka o izvr{enom nasilju, `rtvi i u~iniocu,
na~inu reagovanja policije radi spre~avanja recidi-
viranja nasilja, kao i njenoj odgovornosti i zadacima
koje ima prilikom intervencije.
Klju~ne re~i: policija, nasilje u porodici, zakoni,
protokoli o postupanju
Uvod
Sve do {ezdesetih i sedamdesetih godina XX
veka, dominiralo je shvatanje da je „dom ~ovekova
tvr|ava“, da je nasilje nad `enama izvr{eno u
okviru porodice privatna stvar i da konflikte, ukoliko
se ne radi o nano{enju te`ih povreda ili li{enju
`ivota, treba da re{e isklju~ivo bra~ni partneri u
okviru porodice. Smatralo se da ne postoji potreba
i opravdanje za bilo kakvu spoljnu intervenciju
dr`avnih organa i institucija, da pravnu za{titu treba
pru`iti samo kad u okviru privatne sfere nije
mogu}e ni{ta drugo u~initi. Pravo na privatnost bilo
je garantovano kao jedno od univerzalnih ljudskih
prava, {to je isklju~ivalo delovanje dr`avnih institu-
cija u slu~ajevima svih oblika nasilja izvr{enih u
okviru porodice. U ve}ini zemalja, u slu~ajevima
nasilja u porodici policija uop{te nije intervenisala
hap{enjem nasilnika, iako je to ~inila u ostalim
slu~ajevima nasilja. U policijskoj kulturi pridavao se
mali zna~aj postupanju u slu~ajevima porodi~nog
nasilja; ve}ina policajaca verovala je da je
porodi~ne konflikte najbolje re{avati unutar
porodice, tako da policijska intervencija u slu~ajevi-
ma porodi~nog nasilja nije bila „popularna“, niti se
smatrala „pravim“ policijskim poslom jer nije
donosila nagrade.1
Akcije `enskih pokreta sedamdesetih godina,
zajedno sa razvojem zastupanja i zalaganja za
prava `rtava zlo~ina, posebno `rtava silovanja i
nasilja u porodici, predstavljali su osnovu za
promenu pristupa nasilju u porodici. @enske grupe
su lobirale za uvo|enje krivi~nopravne za{tite `rtava
nasilja i istovetan ili stro`i pristup izvr{iocima nasilja
u porodici u odnosu na nasilja van porodice.
Zahvaljuju}i, pre svega, njihovom radu i zalaganju,
danas preovla|uje shvatanje da je nasilje u porodi-
ci kriminalitet, da ~injenica {to se ono odigrava kod
ku}e ne umanjuje dru{tvenu opasnost ove krimi-
nalne pojave i da porodica u kojoj postoji nasilje ne
mo`e da bude za{ti}ena domenom privatnosti.
Razlika u zakonskom tretiranju nasilja koje se vr{i u
sferi javnog `ivota i nasilja u porodici danas je sve
manja, dok je nasilje izme|u suprotnih polova
postalo tema od javnog interesa mnogo vi{e nego
ikada ranije. Kada je u Direktivi Me|unarodnog
udru`enja {efova policije 1976. godine nagla{eno
da „zlostavljanje supruge ne treba smatrati zlo~inom
bez `rtve“ (Braun 1987, 168), policijska odeljenja u
NASILJE U PORODICI
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI]
DR NEVENA PETRU[I]*
Reagovanje policije na nasilje u porodici
- teorijski okvir i strana iskustva -
* Dr Slobodanka Konstantinovi}-Vili} je redovni, a dr Nevena
Petru{i} vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Ni{u.
E-mail: vidav@bankerinter.net i adis@bankerinter.net
1 Erez, E. (2002) Domestic Violence and the Criminal Justice
System: An Overview, http://www.nursing world.org/oj/n/
topic 17/tpc 17 3 htm
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
4Mart 2005.
mnogim ameri~kim dr`avama usvojila su politiku
hap{enja nasilnika, ukazuju}i na to da je ova mera
deleko efikasnija od svih drugih, posebno saveto-
vanja i razdvajanja, kad je re~ o smanjivanju broja
ponovljenih zlostavljanja u okviru porodice.2Novi
zakoni, doneti devedesetih godina XX veka, daju
legitimitet poja~anoj policijskoj intervenciji u privatnu
porodi~nu sferu ukoliko je ispoljeno nasilje.
Politika dr`ave prema
porodi~nom nasilju
U toku sedamdesetih godina XX veka, u Velikoj
Britaniji i SAD, feministi~ki pokret javno je ukazao
na problem nasilja mu{karaca nad `enama u braku.
Pokrenuta su empirijska istra`ivanja o osnovnim
obele`jima i vrstama porodi~nog nasilja i evaluirana
re{enja koja postoje u krivi~nopravnim sistemima i
efekti njihovog dejstva u slu~ajevima porodi~nog
nasilja.3Istra`ivanjima, koja su vr{ile uglavnom
autorke feministi~ke orijentacije, utvr|eno je da je
policija bila nezainteresovana da interveni{e u
ve}ini slu~ajeva porodi~nog nasilja. Zbog toga su
one u svojim radovima ispitale ulogu pojedinih poli-
cijskih slu`benika, uklju~uju}i i uticaj policijskog
operativca koji prvi prisustvuje sceni nasilja i donosi
odluku o tome da li }e podneti prijavu protiv osumn-
ji~enog.4U pojedinim studijama analizirani su polici-
jski dosijei, dok su u drugim predmet razmatranja
bili prikupljeni podaci iz izjava `ena `rtava nasilja,
kao i upitnici koje su one popunjavale.
Sva istra`ivanja su pokazala da je krivi~no
gonjenje preduzimano prema malom broju
izvr{ilaca nasilja u porodici, da je jo{ manji broj
izvr{ilaca nasilja u porodici bio uhap{en, ~ak i kada
je `rtva sara|ivala sa policijom, kao i da su `rtve
bile nezadovoljne radom policije. Istra`ivanja su,
tako|e, ukazala na ~injenicu da je ~ak i onda kad je
do{lo do pokretanja postupka, izvr{eno delo tretira-
no kao delo sa manjim stepenom dru{tvene opas-
nosti i manje te`im posledicama, iako su ~injenice i
dokazi ukazivali na sasvim suprotno. U jednom od
istra`ivanja5o{troj kritici podvrgnuta je praksa poli-
cije koja u „knjigama incidenata“ konstatuje dela
porodi~nog nasilja, ali uglavnom prikriva ozbiljnije
povrede nad `enama.
Rezultati izvr{enih istra`ivanja bili su povod da se
u mnogim zemljama organizuju kampanje koje su
imale za cilj da tvorci zakona budu upoznati sa
fenomenom nasilja u porodici i budu senzibilisani da
pristupe reformi zakonodavstva. Kampanje su bile
veoma uspe{ne, tako da je u poslednjih par deceni-
ja do{lo da radikalnih promena u dru{tvenom pris-
tupu svim oblicima nasilja nad `enama, kao i u
shvatanjima javnosti o ulozi dr`ave kao regulatora
pona{anja unutar same porodice. Feministi~ki
inspirisana istra`ivanja (uglavnom radovi Susan
Edwards, Elizabeth Stanko, i Rebecca i Russel
Dobash), uz podr{ku advokata zlostavljanih `ena i
pojedinih `enskih organizacija za pomo} `enama
`rtvama porodi~nog nasilja, uticali su na vlade u
pojedinim zemljama da ponovo razmotre svoja
shvatanja i zakonska re{enja u pogledu dru{tvene
opasnosti svih oblika nasilja nad `enama u porodici.
Do promena u stavu dr`ave prema porodi~nom
nasilju do{lo je u Velikoj Britaniji 1975. godine,
posle sastanka Preliminarnog Komiteta ~ija je tema
bila nasilje u braku.6Za razliku od ranijeg stava da
je va`no o~uvati jedinstvo me|u supru`nicima i da
policija ne bi trebalo da hapsi mu{karce koji su
ispoljavali nasilje prema svojim partnerkama, na
ovom sastanku je preporu~eno da se nasilje u
porodici tretira na isti na~in i sa istom ozbiljno{}u
kao i napad na javnom mestu. Zaklju~eno je da
policija mora da vodi statistiku i da bude spremna
da uhapsi nasilnika na licu mesta, ukoliko postoji
o~igledan dokaz o fizi~koj povredi `rtve. U periodu
1976-1978. godine, Parlament je doneo tri zakons-
ka dokumenta kojima je regulisana bolja policijska
za{tita `rtava nasilja, kao i pru`anje pomo}i
zlostavljanim `enama hap{enjem nasilnika, iselja-
vanjem nasilnika iz ku}e i obezbe|ivanjem
sme{taja `rtavama porodi~nog nasilja.
Zna~ajan pravni akt donet je 1990. godine u
Velikoj Britaniji, pod nazivom Home Office Circular
(No. 60). U njemu se nagla{ava da sve slu~ajeve
fizi~kog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja u
porodici treba zabele`iti i istra`iti, na isti na~in na
koji bi se to u~inilo da nije izvr{eno u okviru
porodice. Savetovano je da policija vodi preciznu
evidenciju svih prijava nasilja u porodici da bi poli-
cijski slu`benici jednostavno i brzo mogli da pre-
tra`e sve neophodne podatke i informacije.
Policajcima je, tako|e, preporu~eno da promene
stav prema `rtvama, da poka`u razumevanje i
2 Egan, N.: The Police Response to Spouse Abuse,
http://www.lib.jjay.cuny.edu/research/spouse.html
3 Hoyle, C. (2000) Negotiating Domestic Violence, Police,
Criminal Justice and Victims, Oxford University Press, ISBN
0-19-826773-8, str. 3.
4 Edwards, S. S. M. (1989) Policing “Domestic” Violence:
Women, the Law and the State), London, cit. prema Hoyle,
C., op. cit. str. 3.
5 Chatterton, M. (1981) Report of the Royal Commission on
Criminal Procedure), London, cit. prema Hoyle, C., op. cit.
str. 4. 6 Hoyle, C., op. cit. str. 2.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
5Mart 2005.
spremnost da pru`e potrebne informacije o
dru{tvenim i dr`avnim institucijama gde `rtve mogu
da potra`e pomo}. U ovom dokumentu ukazano je
i na mogu}nost organizovanja specijalnih jedinica
policije, koje bi trebalo da postupaju isklju~ivo u
slu~ajevima nasilja u porodici i da se povezuju sa
ostalim agencijama koje se bave istom prob-
lematikom. U toku 1991. godine, u Engleskoj i
Velsu usvojene su nove zakonske odredbe o
nasilju u porodici, a praksu policije i odnos prema
nasilju u porodici, menjali su, u izvesnoj meri,
lokalni zakoni i preporuke, kojima je bilo predvid-
jeno da „prestupnike treba uhapsiti i dr`ati ih u
zatvoru do su|enja, ako postoje dokazi o povredi“.
U ve}ini australijskih dr`ava, sve do sedamde-
setih godina XX veka, `ene `rtve porodi~nog nasil-
ja bile su prakti~no bez pravne za{tite, iako je pre-
bijanje supruge utvr|eno kao kriminalno pona{anje
jo{ krajem XIX i po~etkom XX veka. Pretu~ena
`ena sa modricama, koja bi se obratila okru`nom
sudu u najve}em broju slu~ajeva dobila bi ukor ,,da
ide ku}i i lepo se pona{a” ili ,,da treba da se pomiri
sa mu`em”. Preovla|ivalo je shvatanje da je nasil-
je prema `eni u porodici stvar gra|anskog, a ne
krivi~nog prava, da ne treba preduzimati nikakve
zakonske mere zbog ,,doma}e” prirode ovog nasil-
ja, kao i da mu` protiv koga se vodi krivi~ni postu-
pak ne treba da bude osu|en i ka`njen, ve} pu{ten
ku}i, uz preporuku ,,da se lepo pona{a”. Retki su
bili slu~ajevi da mu{karca nasilnika osude, jo{ re|i
da bude osu|en na kaznu zatvora.7Ovakav stav
sudova prilikom procesuiranja nasilja u porodici uti-
cao je na primenu zakona od strane policije. Bila je
veoma mala verovatno}a da }e policija da reaguje,
tako da su zlostavljane `ene, koje su zvale policiju
u pomo}, dobijale odgovor da policija ne mo`e
ni{ta da uradi, da se radi o privatnoj stvari i da ne
mo`e da ulazi na privatan posed.8
Promene zakona 1984. godine u Novom
Ju`nom Velsu omogu}ile su da policija, po dobijan-
ju poziva da interveni{e, mo`e da se obrati sudiji
radi dobijanja “telefonskog ovla{}enja” (“telephone
warrant“) da u|e u ku}u9, ukoliko joj je to bilo
uskra}eno. U praksi je ova odredba zakona retko
primenjivana, {to se obja{njavalo malim brojem
slu~ajeva uskra}ivanja ulaska u ku}u.
Me|utim, i pored zakonskih promena, sporo je
dolazilo do promena stavova policije u praksi.
Policija je smatrala da nema svrhe izvoditi mu{karca
pred sud zato {to je zlostavljao `enu jer `ena ne `eli
da podnese tu`bu protiv mu`a ili ne `eli da svedo~i.
Istra`ivanja postupanja policije u slu~ajevima nasilja
u porodici pokazala su da je uobi~ajena praksa da
policija nagovara `ene `rtve nasilja da ne svedo~e
protiv svojih mu`eva. Prilikom policijskih ispitivanja
zlostavljanih `ena, predo~ava im se da nema svrhe
svedo~iti jer }e mu` biti vi{e uznemiren ako svedo~e
nego ako odustanu, da deca ne}e razumeti zbog
~ega se pojavljuje na sudu i svedo~i protiv njihovog
oca i da njeno svedo~enje nije nikakva garancija da
mu` ne}e nastaviti da je zlostavlja.10 S obzirom na
~injenicu da je dr`avna politika u oblasti nasilja u
porodici prihvatila postojanje standardnih krivi~no-
pravnih propisa, a ne postojanje posebnih, specijali-
zovanih krovi~nopravnih propisa za regulisanje
nasilja koje se doga|a u porodici, u literaturi se
nagla{ava da nasilje nad `enama pripada gra-
|anskoj ili kvazi-kriminaloj sferi, da napadi na `ene
dobijaju status „doma}ih“ problema, da zakon
krivi~na dela mu{karaca prema `enama svrstava u
manje ozbiljnu kategoriju krivi~nih dela od krivi~nih
dela koja vr{i mu{karac prema mu{karcu van
porodice.11
Australijski Institut za kriminologiju odr`ao je
1979. godine prvu Me|unarodnu konferenciju o
nasilju u porodici, koja se bavila slede}im pitanjima:
1. sociolo{ki pogledi na nasilje u porodici; 2. na~ini
ispoljavanja, oblici i dinamika nasilja u porodici; 3.
zakon i nasilje u porodici i 4. institucije koje mogu
da pomognu osobama koji se suo~avaju sa nasil-
jem u porodici.
Posle ovog Kongresa, dr`ave {irom Australije
po~ele su detaljnije da se bave nasiljem u porodici.
Najve}a pa`nja bila je posve}ena kori{}enju sud-
skih zabrana, ”tu`bi zbog naru{avanja mira” ili
”naredbi o zabrani maltretiranja” u cilju (mogu}eg)
popravljanja stanja stvari i za{tite `rtava nasilja u
porodici. Navedene za{titne mere regulisane su
Porodi~nim zakonom (The Familu Law Act) i `ena
(ili mu`) mogu da se, zbog straha od ispoljavanja
nasilja, izlo`enosti nasilju ili straha da }e se nasilje
ponoviti, obrate porodi~nom sudu i zatra`e izda-
vanje naredbe da ih partner vi{e ne uznemirava, ne
zlostavlja i ne ometa na bilo koji drugi na~in, da se
ne pribli`ava njegovom/njenom mestu stanovanja
ili radnom mestu. Ovakve naredbe odnose se samo
na bra~ne parove i, ukoliko se ne po{tuju, po
7 Scutt, J.(1991) Criminal Assault at Home: Policy Directions
and Implications for the Future, The Faluate to enforce laws
against wife beating and abuse, http://www.infochange.net.
au/wise/DVIM/
8 Bacon & Lansdowne (1982), Jonson, Ross & Vinson (1982),
Scutt (1982), cit. prema Scutt, J., op. cit. str. 187.
9 Stubbs (1985) cit. prema Scutt, J., op. cit.
10 Heti&Saton (1985), Mekaloh (1985), Skat (1983), cit. prema
Scutt, J. op. cit. str. 188.
11 Scutt, J., op. cit. str. 189.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
6Mart 2005.
Porodi~nom zakonu, postoji mogu}nost hap{enja
zbog kr{enja naredbe. Od policije se zahteva da,
ukoliko interveni{e zbog kr{enja naredbe, {to se
smatra kriminalnim prestupom, uhapsi nasilnika
bez posebnog naloga.
U literaturi koja analizira zakonska re{enja,
navodi se da za{titne mere prikrivaju kriminalnu
prirodu nasilja u porodici. @ena je pretu~ena, polici-
ja dolazi na lice mesta i ka`e joj da mora da pod-
nese zahtev za izdavanje naredbe ili }e oni to ura-
diti umesto nje. Kad bi policija sprovodila postoje}i
zakon, uhapsila bi mu`a za kriminalni napad, bez
obzira na naredbu, koju mnoge `ene, a i njihovi
mu`evi, smatraju ,,samo par~etom papira”. Kada
`ena dobije nalog da policija uhapsi mu`a zbog
kr{enja naredbe, ona je jo{ jednom bila izlo`ena
nasilju. Policija hapsi mu`a i nastavlja postupak
protiv njega ne zato {to je napao svoju `enu i time
izvr{io krivi~no delo, ve} zato {to je prekr{io
nare|enje suda. Po zakonu, kr{enje naredbe sma-
tra se krivi~nim delom, ali delom koje je izvr{eno
protiv suda, a ne protiv `ene. Zapravo, mu{karac
se tereti za nepo{tovanje suda, {to podi`e status i
polo`aj suda iznad statusa i polo`aja `ene. Prava
koja je `enama dao krivi~ni zakon nestaju sa scene
jer se sada ve}a va`nost daje pravu sudova da
izdaju nare|enja koja se moraju po{tovati.12
U ve}ini dr`ava Amerike, kao i na saveznom
nivou, sve do sredine osamdesetih godina XX veka,
nasilje u porodici nije bilo regulisano kao poseban tip
kriminalnog pona{anja, ve} su za ovaj oblik krimi-
naliteta primenjivani standardni krivi~nopravni
propisi. U tom periodu, policija je primenjivala nefor-
malno pravilo „hirur{kog {ava“, kada je dolazila po
pozivu za nasilje u porodici. Policija bi uhapsila nasil-
nika kada bi `ena imala takvu povredu koja je zahte-
vala nekoliko hirur{kih {avova da se rana za{ije.
Sredinom osamdesetih, posle niza kampanja,
otvaranja skloni{ta za pretu~ene `ene, zalaganja
`enskih grupa, nasilje u porodici prevazilazi status
li~ne i porodi~ne nesre}e i postaje dru{tveni prob-
lem, oblik kriminalnog pona{anja. Dr`ave su po~ele
da donose zakone o nasilju u porodici koji su
`enama omogu}avali da br`e i lak{e do|u do nalo-
ga za za{titu, a policiji da mo`e da uhapsi nasilnika
bez zvani~nog podno{enja prijave od strane `rtve.13
U literaturi se navode tri osnovne vrste na~ina
reagovanja policije: 1) posredovanje kada policija
ima ulogu „mirotvorca“, savetnika na samom mestu
doga|aja na kome razgovara sa nasilnikom, ostaje
na mestu doga|aja dok se nasilnik ne smiri ili se
situacija ne sti{a na neki drugi na~in ili upu}uje
nasilnika u ustanovu za socijalnu pomo}; 2)
hap{enje koje je fakultativno ako policija donese
takvu odluku i 3) obavezno hap{enje u zakonom
nevedenim slu~ajevima nasilja u porodici.
Interesantno je pomenuti rezultate studije
objavljene 1984. godine, koja se naziva
“Eksperiment Mineapolis“, u kojoj je ukazano da je
za smanjivanje broja ponovljenih zlostavljanja
supru`nika hap{enje daleko efikasnija mera od
savetovanja i razdvajanja. Istra`ivanje ra|eno u
Mineapolisu pokazalo je da su nasilnici koji su prov-
eli osam ~asova u zatvoru, za razliku od onih koji
nisu pritvarani, u duplo manjem broju slu~ajeva
ponavljali nasilje u periodu u narednih {est meseci.
„Eksperiment Mineapolis“ je uticao na politiku
hap{enja u odeljenjima policije u celoj Americi.14
Iako su autori eksperimenta u Mineapolisu predla-
gali da se na osnovu njihovih zaklju~aka usvoji poli-
tika hap{enja, a ne obaveznog hap{enja, mnogi
pobornici obaveznog hap{enja pozivali su se upra-
vo na ovaj eksperiment. Me|utim, bilo je potrebno
da pro|e ~ak deset godina da bi savezna vlada u
Americi osnovala Kancelariju za nasilje nad
`enama pri Ministarstvu pravde i obezbedila finan-
sijsku pomo} slu`bama za `rtve nasilja nad
`enama.15
Uloga i zadaci policije - propisi i praksa
Policija16 je poseban dr`avni organ zadu`en,
pre svega, za bezbednost dru{tva i gra|ana, koji je
istovremeno ovla{}en da u zakonom odre|enim
slu~ajevima mo`e ograni~iti prava i slobode pojed-
inca. Uloga policije je i represivna i preventivna. Od
policije se o~ekuje da, primenjuju}i svoja zakonska
ovla{}enja, reaguje, na zakonom propisan na~in,
brzo i efikasno. Kada interveni{e u slu~ajevima
porodi~nog nasilja, od policije se, pre svega,
o~ekuje da deluje u pravcu spre~avanja novog
nasilja i nastanka te`ih posledica. Pripadnici polici-
je trebalo bi da poseduju interpersonalne i komu-
12 Scutt, J., op. cit. str.189-190.
13 Gelles, R. (2000) “Public Policy for Intimate Violence and
Child Maltreatment: A Few Successes, Many False
Promises “, u: Za `ivot bez straha, Beograd: Autonomni
`enski centar, str. 74.
14 Binder & Meeker (1988), Cohn & Sherman, cit prema Egan,
N.: The Police Response to Spouse Abuse,
http://www.lib.jjay.cuny.edu/research/spouse.html.
15 Zakon o nasilju nad `enama iz 1994. cit. prema Gelles, R.,
op. cit. str. 75.
16 Termin “policija” upotrebljava se u mnogim jezicima (na
primer, francuski i engleski “police”, italijanski “polizia”,
nema~ki “polizei”) i ima razli~ita zna~enja. Razli~ite definici-
je policije videti kod Ba~anovik, O. (1997) Policijata i `rtvite,
Pe~atnica “2-ri Avgust S”, [tip, Skopje, str. 22.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
7Mart 2005.
nikacione socijalne ve{tine17 kako bi ostvarili
autoritet bez formalne prisile i izbegli primarnu i
sekundarnu viktimizaciju u odnosima sa
gra|anima.
Prilikom ispitivanja mogu}nosti druga~ijeg tret-
mana porodi~nog nasilja i nasilja van porodice,
feministi~ki opijentisani autori i autorke (Edwards
1996., Faragher 1985., Hatty 1989., Pahl 1985.,
Dobash and Dobash 1980., Stanko 1989., Hanmer,
Radford, Stanko 1989.,) ukazali su na postojanje
mizoginije, na seksisti~ke stavove policije, kao i na
neprimerenu klasifikaciju `rtava na one koje su i
koje nisu „zaslu`ile“ da budu `rtve. Zaklju~ak ovih
autora da policija nije dovoljno aktivna kada inter-
veni{e u slu~ajevima porodi~nog nasilja i da nema
adekvatan stav prema `rtvi, baziran je na ~injenici
da pripadnici policije ne iskazuju dovoljno sa`aljen-
ja prema `rtvama porodi~nog nasilja.18
Delovanje policije treba posmatrati u kontekstu
u kome ona treba da donese va`ne odluke. Pre
svega, policija treba da prikupi potrebna
obave{tenja, da otkrije i evidentira dokaze koji }e
opravdati pokretanje postupka i krivi~no gonjenje,
kao i da odlu~i {ta da preduzme da se nasilje ne bi
ponovilo. Formiranje pravilne odluke policije zavisi,
pored ostalog, od postoje}e dru{tvene stvarnosti i
celokupnog dru{tvenog i pravnog konteksta na
relaciji policija - tu`ila{tvo - sud - okrivljeni - `rtva.
U jednom broju radova nastalih tokom osamde-
setih godina XX veka kritikovani su formalni polici-
jski propisi koji su savetovali policajce da nastoje
da pomire sukobljene strane pre nego {to konstatu-
ju da je izvr{eno krivi~no delo. U studijama o poro-
di~nom nasilju tvrdilo se da je policija davala ni`u
stopu prioriteta pozivima koji su se ticali porodi~nog
nasilja, da je na ovakve pozive retko odgovarala ili
da je retko sprovodila hap{enje i preduzimala neke
druge represivne mere, ~ak i kada je upotrebljena
sila mogla da opravda takvu akciju. Nagla{eno je
da su `ene `rtve porodi~nog nasilja, koje su poz-
vale policiju i prijavile nasilje, bile nezadovoljne i
dodatno viktimizirane neodgovaraju}im policijskim
tretmanom. U cilju otklanjanja navedenih nedosta-
taka, predlo`eno je uvo|enje obuke za policajce,
kako bi se prevazi{li stereotipi i predrasude i stvo-
rili uslovi za promovisanje dobre prakse u postupa-
ju policije.
Detaljno istra`ivanje o radu policije u slu~ajevi-
ma porodi~nog nasilja sprovela je Edwards (1989)
1984. i 1985. godine u dve policijske stanice. Njeno
istra`ivanje je pokazalo da su tradicionalni stavovi
prema porodi~nom nasilju ostali nepromenjeni, iako
je do{lo do promene propisa. Bilo je o~igledno,
kako navodi autorka, da je zakon „simboli~no slu`io
da se njime institucionalizuje doma}e nasilje,
isti~u}i principe neme{anja u porodi~ni `ivot i patri-
jarhalni autoritet kao neprikosnovene principe iznad
principa za{tite supruge.“19
S druge strane, protagonisti kulturolo{kih teorija
smatrali su da zakonska pravila i pravila policije
nemaju uticaj na sam pravac delovanja policije i da
zakonske reforme ne mogu znatno da promene
„kulturu“ policije. Izme|u zakonskih pravila i polici-
jske prakse postoji zna~ajan raskorak, {to je,
prema tvr|enju McBarnet (1983), rezultat postojan-
ja takvih zakona koji stvaraju fleksibilnu i
popustljivu strukturu u okviru koje policija radi.20
Postoje brojni razlozi zbog kojih policija pojedine
odredbe zakona ne primenjuje u praksi: tzv. „praz-
nine u zakonu“, neregulisanost pojedinih specifi~-
nih situacija koje se javljaju u praksi, primena
zakonskih odredbi u drugim situacijama od onih
koje su predvi|ene, nepravilno tuma~enje, diskre-
ciono i autoritativno odlu~ivanje, ignorisanje “duha“
zakona i pojedinih smernica i sl. Efikasna primena
zakona koji se odnose na nasilje u porodici trebalo
bi da `rtvama nasilja pru`i potpunu za{titu od ovog
oblika kriminaliteta. Me|utim, Edwards je smatrala
da postoji “javno/privatna podela“ zakona na one u
teoriji i one u praksi, {to uti~e na razli~te nivoe reak-
cije policije na prioritete u postupanju. Iako zakon to
ne predvi|a, prilikom intervencije, policija tretira
nasilje u porodici kao manje va`no. Policajci su
veoma rigorozni u sprovo|enju zakona, osim u
slu~ajevima porodi~nog nasilja, kada retko inter-
veni{u, a i kada to u~ine, uglavnom nastoje da
smire situaciju i osiguraju mir.21
Drugi teoreti~ari, posebno teoreti~ari kulture,22
isticali su da policijski posao uklju~uje diskreciono
odlu~ivanje i da ne zavisi u velikoj meri od zakona,
da je policajac u patroli “pozornik mira“ pre nego
“pozornik zakona“, da mnogo vi{e vremena provo-
17 Ili}, Z (2003) Dr`avni organi i prevencija maloletni~ke
delinkvencije na lokalnom nivou (2003), Strategija dr`avnog
reagovanja protiv kriminaliteta, XV Seminar prava, Budva,
Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivanja, Beograd,
str. 121.
18 Hoyle, C., op. cit. str. 7.
19 Edwards, S. S. M. (1989) (1996) Policing “Domestic”
Violence: Women, the Law and the State, London, Sage,
Sex and Gender in the Legal Process, Blackstone Press, cit.
prema Hoyle, C., op. cit. str. 10.
20 McBarnet, D. (1983) Conviction, London, Macmillan, cit.
prema Hoyle, C., op. cit. str. 12.
21 Edwards, S. S. M., op. cit. str. 15.
22 Banton, M. (1964) The Policemenin the Community,
London, Tavistoc, cit. prema Hoyle, C., op. cit. str. 16.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
8Mart 2005.
di u odr`avanju mira, nadgledanju terena i pru`anju
neophodne pomo}i po pozivu i da je “najuzbudljivi-
ja stvar prilikom patroliranja veliki broj slu~ajeva u
kojima policajac ne primenjuje zakon“.
Uloga policije, prema shvatanju ovih autora,
jeste pru`anje usluga i odr`avanje reda, {to se
uglavnom ne posti`e samo primenom zakona. Rad
policije obuhvata kontrolu kriminaliteta i primenu
zakona, ali postoje i druge funkcije kao {to su
administrativni postupci, regulisanje funkcionisanja
saobra}aja, pru`anje pomo}i u hitnim slu~ajevima,
prevencija zlo~ina, razre{avanje konflikata i drugo.
Policija vodi ra~una o mnogim pitanjima, pru`aju}i
razli~ite usluge gra|anima. Istra`ivanja su pokaza-
la da policijski slu`benici smatraju kako pru`anje
usluga gra|anima odvra}a policiju od „pravog“ rada
na suzbijanju kriminaliteta. Reiss23 je, npr. posle
obavljenih intervjua sa policajcima, konstatovala da
je uloga policije podeljena izme|u primene zakona
i odr`avanja reda i mira. Kada policija interveni{e u
slu~ajevima porodi~nog nasilja, ona uglavnom te`i
da odr`i mir, preuzimaju}i ulogu miritelja, pre nego
gonitelja.
Edwards je, tako|e, kritikovala ovakvu politiku
reagovanja policije, isti~u}i da ona ne treba da
preuzima ulogu socijalnog radnika i savetodavca.
Policija treba da re{ava konflikt, primenjuju}i
krivi~nopravne propise, a ne samo da posreduje.
Odluka da li treba primeniti zakon ili ne, retko se
donosi samo na osnovu poziva, ve} naj~e{}e posle
razgovora sa akterima doga|aja. Policajci u ve}ini
slu~ajeva ne koriste svoje legitimno pravo da
upotrebe silu kako bi razre{ili konflikt jer je njihov
autoritet za{ti}en samim tim {to je op{te poznato
da policija mno`e da upotrebi silu kada je to
neophodno. Na taj na~in, primena zakona postaje
sredstvo kojim se posti`e dru{tveni red i mir. Od
stava policije prema nasilju u porodici, dru{tvene i
organizacione percepcije ove pojave, zavisi kako
}e policija reagovati prema nasilniku i prema `rtvi i
kako }e i koliko efikasno primeniti zakon.
Faktori koji uti~u na
na~in reagovanja policije
Empirijska istra`ivanja pokazuju da se
pona{anje policije u ve}ini slu~ajeva znatno raz-
likuje od utvr|enih standarda i preporu~enih pravila
postupanja. Ova pojava je posebno izra`ena u
situacijama kada policija ima diskreciono pravo da
odlu~uje o hap{enju. Autorke feministi~ke ori-
jentacije svu pa`nju usredsredile su upravo na ovu
“mo}” policije. Kako se navodi u pojedinim radovi-
ma, diskreciono odlu~ivanje policajaca ponekad je
“kapricioznog“ karaktera i zasnovano je na rodnim
predrasudama i predrasudama u pogledu
odre|enih tipova `rtve (Stanko 1989, Ferraro
1993). Razmatraju}i granice diskrecionog
odlu~ivanja, Hoyle (Hoyle 2000.), ukazuje na
~injenicu da diskreciono ovla{}enje ne zna~i da
policija mo`e da kr{i zakon i odlu~uje po svojoj slo-
bodnoj volji, ali da je diskreciono odlu~ivanje uvek
zavisno od kulturolo{ke i situacione percepcije24
policijskih operativaca.
Nesumnjivo je da odlu~ivanje policije zavisi od
okolnosti svake konkretne situacije, od informacija
kojima raspola`e i koje dobija na licu mesta, od
pona{anja nasilnika, od stepena ugro`enosti `rtve i
mnogih drugih faktora. Policajac treba da pronikne
u slo`enu porodi~nu situaciju, koja je veoma dina-
mi~na i promenljiva, da od svih aktera doga|aja
prikupi potrebna obave{tenja, sazna {ta se dogodi-
lo, da zatra`i potrebna obja{njenja i od `rtve i od
nasilnika i dr.
McConville, Sanders, i Leng (1991) analizirale
su proces „konstruisanja slu~aja“, od trenutka kada
je osoba postala objekat policijske sumnje. Radi se
o procesu policijskog istra`ivanja, u kome policajac
mora da razmi{lja, razume, racionalizuje, prego-
vara, kako bi prikupio sve neophodne elemente za
optu`enje i obezbedio dokaze za kasnija su|enja.
Ovaj proces predmet je analize i Kemp, Norris, i
Fielding (1992), koje su istra`ivale postupanje
policije u situacijama koje ne mogu da se podvedu
pod zakonsku regulativu ili koje su limitirane zakon-
skim, i organizacionim pravilima postupanja policije.
U radovima McConville, Sanders, i Leng i
Kemp, Norris, i Fielding, koji su zasnovani na inter-
akcionisti~kom pristupu, polazi se od toga da je
policajac, kada stigne na mesto izvr{enja
porodi~nog nasilja, „beli komad hartije koji ~eka da
bude ispisan posle razgovora sa akterima
doga|aja“. Dok se odvija proces razgovora i prego-
varanja, policajci rutinski postupaju, primenjuju}i
pravila slu`be ili „pravila rada“ nastala na osnovu
iskustva na terenu. Ovo rutinsko postupanje donek-
le struktuira diskreciono odlu~ivanje u odre|enim
situacijama porodi~nog nasilja. Istra`ivanje koje je
obuhvatilo analize pri~a policajaca o tome kako
postupaju i odlu~uju, imalo je za cilj da otkrije kakva
su „pravila rada“ policije, koja rutinski oblikuju nji-
hove odluke, kakva je njihova vezu sa legalnim
pravilima i zvani~nim smernicama, kao i nivo do
23 Reiss, A. J. Jr (1971) The Police and the Public, new
Haven:Yale University Press, cit. prema Hoyle, C., op. cit.
str. 16. 24 Hoyle, C., op. cit. str.18.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
9Mart 2005.
koga „pravila rada“ preovla|uju nad „legalnim prav-
ilima“.
Hoyle (2000) je poku{ala da problematizuje i
konkretizuje koncept „pravila rada.“ Iako je ovaj ter-
min kritikovan zbog rigidnosti i determinizma,
naro~ito kada se koristi u kontekstu dru{tveno-
legalnog rada i legalno-formalnih pravila i propisa,
Hoyle konstatuje da ~ak i rigidna pravila sadr`e flu-
idne elemente i skoro uvek odre|uju neki pravac. U
toku pregovara~ke faze, razli~iti akteri poku{avaju
da ispri~aju svoju „pri~u“, a policija poku{ava da, iz
~esto takmi~arskih i konfliktnih opisa, sazna {ta se
zapravo desilo, kao i {ta bi se moglo dogoditi u
budu}nosti. Njihovo razumevanje ovih dru{tvenih
situacija, kao i konteksta u okviru koga se one
de{avaju, omogu}ava im da do|u do odre|enih
„radnih pretpostavki“ o tome {ta se desilo, {ta se
trenutno de{ava, kao i {ta }e se desiti u budu}nosti.
U toku ove faze obja{njavanja, zaklju~ci se donose
na osnovu toga kako policija rutinski interpretira
doga|anja i informacije. Tek kada se donesu
„radne pretpostavke“, policija postaje svesna koje
„pravilo rada“ treba da primeni u datoj situaciji.
Pravilo se ne mo`e odabrati ako se pre toga ne
postavi pretpostavka.25 Do „radnih pretpostavki“
policija dolazi na osnovu informacija sakupljenih na
terenu, kao i na osnovu unapred prikupljenih infor-
macija. To nisu samo informacije o osumnji~enom,
`rtvi i drugim stranama koje su u~estvovale u
sukobu, ve} i o samom doga|aju.
Odnos izme|u „radne pretpostavke“ i „pravila
rada“ je dinami~ki i interaktivan proces. Postoje dva
tipa interakcije koji mogu da se pojave. Prvo, pos-
toje tzv. “povratne karike’’, kada „pravila rada“ ili
znanje o „pravilima“ ima uticaj na „radne pret-
postavke“ do kojih se do{lo. Na primer, jedno
„pravilo rada“ je da policija odmah hapsi drske i
neprijateljski raspolo`ene osumnji~ene, koji se kon-
frontiraju i verbalno sukobljavaju sa policijom.
Me|utim, mo`e se dogoditi da u tom trenutku
hap{enje nije po`eljno jer je policijski kombi ve}
pun osumnji~enih. Ova okolnost mo`e da stvori jo{
jedno „pravilo rada“ da policajac ponovo preispita
situaciju i odlu~i da ne uhapsi osumnnji~enog, ako
nije bio previ{e nasilan. Drugi tip interakcije ti~e se
upotrebe “pravila rada“ kao resursa. U ovom
slu~aju, osumnji~enom se preti pravilom, zbog
~ega on menja svoje pona{anje. To zna~i da polica-
jac u tom slu~aju mo`e da izmeni svoju pret-
postavku i primeni drugo “pravilo rada“. Ukoliko se
osumnji~eni drsko i bezobzirno pona{a, policajac
mo`e da mu zapreti da }e ga uhapsiti ukoliko se ne
smiri. Ako prihvati ovaj “savet“, osumnji~eni mo`e
promeniti svoje trenutno pona{anje. Shodno tome,
policajac menja svoju pretpostavku, odnosno, na
snagu stupa drugo pravilo koje isklju~uje hap{enje
ako se osumnji~eni smirio i vi{e ne pravi probleme.
Na osnovu ovoga se mo`e zaklju~iti da pojam
„radna pretpostavka“ nije alternativa, ve} neophod-
na prethodnica pojmu „pravilo rada“.
Na formiranje „radnih pretpostavki“ tako|e uti~e
poznavanje zakonskih propisa, pre svega krivi~nog
i krivi~noprocesnog zakona i pravila policijske
slu`be, {to umanjuje razliku izme|u „zakona u
knjizi“ i „zakona na delu“.26
Zaklju~na razmatranja
U Republici Srbiji nasilje u porodici inkrimin-
isano je kao posebno krivi~no delo tek 2002.
godine, posle vi{egodi{njeg procesa javnog zago-
varanja i lobiranja `enskih grupa. Nesumnjivo je da
u procesuiranju dela nasilja u porodici policija ima
izuzetno zna~ajnu ulogu jer od njenog rada zavisi
kvantitet i kvalitet prikupljenih podataka o
izvr{enom delu nasilja, `rtvi i u~iniocu. S druge
strane, na~in delovanja i intervencije policije uti~u
na bezbednost `rtve, budu}e pona{anje nasilnika,
spremnost `rtve da svedo~i i dr.
Istra`ivanja uporedne policijske prakse, ~iji su
rezultati izlo`eni u ovom radu, pokazuju da je, zbog
izuzetno velike odgovornosti i kompleksnosti
zadataka koje policija ima na spre~avanju recidivi-
ranja porodi~nog nasilja i procesuiranja izvr{enih
dela nasilja, od izuzetnog zna~aja definisanje
posebnih pravila postupanja u slu~ajevima prijavl-
jenog nasilja u porodici, ~ija primena obezbe|uje
da policijska intervencija bude efikasna i delotvorna
i da ne izazove ne`eljene posledice. Pored toga,
istra`ivanja pokazuju da na~in reagovanja, delo-
vanja i pona{anja policije u velikoj meri zavisi od
li~nih stavova, predrasuda i stereotipnih shvatanja
policijskih operativaca, s obzirom da pravila opera-
tivnog rada, ~ak i kad su striktna, pru`aju policiji
{iroka diskreciona ovla{}enja. Iskustva strane
uporedne policijske prakse, koja se, pod uticajem
argumantovanih kritika kontinuirano unapre|uju,
koristan su potokaz za razvoj strategije delovanja
doma}ih resornih dr`avnih organa u pravcu
pobolj{anja na~ina reagovanja i delovanja policije u
slu~ajevima nasilja u porodici. Saglasno tome, za
budu}i rad na unapre|enju policijskog delovanja i
rada u domenu porodi~nog nasilja od prevashodne
va`nosti su dva zadatka: izrada adekvatnih pro-
tokola o postupanju policije i edukacija policijskih
25 Hoyle, C., op. cit. str. 20. 26 Hoyle, C., op. cit. str. 23.
DR SLOBODANKA KONSTANTINOVI]-VILI], DR NEVENA PETRU[I]
Reagovanje policije na nasilje u porodici - teorijski okvir i strana iskustva
10 Mart 2005.
operativaca koja bi obezbedila da se upoznaju sa
obele`jima, strukturom i dinamikom porodi~nog
nasilja, da prevladaju svoje predrasude i stereotipe
i steknu neophodne komunikacijske ve{tine.
Slobodanka Konstantinovi}- Vili}, PhD
Nevena Petru{i}, PhD
Police Response to Domestiv Violence
- theoretical framework and
foreign experiences –
This paper is dedicated to recognizing police
work and intervention in the cases of domestic vio-
lence. Keeping in mind the relationship between
the offender and the victim in the cases of domes-
tic violence, seriousness of the consequences, as
well as the fact that, during the intervention, police
is the first state agency which “disturbs” the sphere
of family privacy, it is very important to study the
way police is reacting, establish the degree of its
efficiency and explore the factors that determine
the efficiency of police intervention. The paper
points out the policy of police response to domestic
violence in some foreign systems (Great Britain,
USA, Australia). Particular attention is paid to con-
sideration of activities police is dealing with while
collecting the data on the violence, victim and the
offender, the way police is reacting in order to pre-
vent new violence, as well as the responsibility and
aims police has during the intervention.
