ArticlePDF Available

PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE – OD IDEALA DO STVARNOSTI

July 2023
Strani pravni zivot 67(2):271-298

License
CC BY 4.0

Authors:

Institute of Comparative Law

U radu su analizirani međunarodnopravni akti, sudske odluke međunarodnih i nacionalnih sudova i kvazisudskih tela, kao i praksa država u pogledu prava na osnovno obrazovanje. Za omogućavanje jednakog pristupa obaveznom osnovnom obrazovanju neophodno je da ono bude besplatno, što je i propisano međunarodnopravnim aktima. Međutim, rezultati istraživanja su pokazali da se ovaj standard različito tumači, a to dovodi do neujednačene prakse u državama. Ilustrativni primer su svakako bivše jugoslovenske republike, te će poseban deo rada biti posvećen analizi normativnog okvira i prakse Republike Srbije, koja i dalјe ne obezbeđuje besplatne udžbenike za osnovnu školu.

Available via license: CC BY 4.0

Content may be subject to copyright.

271

Ana M. Zdravković* Pregledni naučni članak

Aleksandra A. Begović** UDK: 37.543

123 doi: https://doi.org/10.56461/SPZ_23206KJ

Primljeno: 6. 5. 2023.

Izmenjeno: 7. 6. 2023.

Prihvaćeno: 20. 6. 2023.

PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE

 OD IDEALA DO STVARNOSTI***

Sažetak

U radu su analizirani međunarodnopravni akti, sudske odluke

međunarodnih i nacionalnih sudova i kvazisudskih tela, kao i

praksa država u pogledu prava na osnovno obrazovanje. Za

omogućavanje jednakog pristupa obaveznom osnovnom obra-

zovanju neophodno je da ono bude besplatno, što je i propisano

međunarodnopravnim aktima. Međutim, rezultati istraživanja

su pokazali da se ovaj standard različito tumači, a to dovodi do

neujednačene prakse u državama. Ilustrativni primer su svakako

bivše jugoslovenske republike, te će poseban deo rada biti posve-

ćen analizi normativnog okvira i prakse Republike Srbije, koja i

dalјe ne obezbeđuje besplatne udžbenike za osnovnu školu.

Klučne reči: pravo na obrazovanje, osnovno obrazovanje,

besplatni udžbenici, Evropski sud za lјudska prava.

* Master pravnica, istraživačica saradnica Instituta za uporedno pravo u Beogradu, doktorant-

kinja i istraživačica na projektu Centra za temeljna pravna znanja Pravnog fakulteta Univerzi-

teta u Beogradu.

E-mail: a.zdravkovic@iup.rs

ORCID: https://orcid.org/0000-0001-7514-8892

** Lektorka, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj

Mitrovici.

E-mail: aleksandra.sasa.begovic@gmail.com

*** Istraživanje koje je autorka Ana M. Zdravković sprovela deo je Horizon Twinning projekta

pod nazivom “Advancing Cooperation on the Foundations of Law – ALF“ (broj 101079177).

Koordinator ALF-a je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu (prof. dr Miodrag Jovanović i

prof. dr Bojan Spaić), a sprovodi se u partnerstvu sa Univerzitetom u Đenovi (koordinator prof.

dr Andrej Kristan), Univerzitetom u Lisabonu (koordinator prof. dr David Duarte) i Univerzite-

tom u Sareju (koordinator Hrafn Asgeirson). Projekat je finansiran od strane Evropske unije.

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

272

THE RIGHT TO FREE PRIMARY EDUCATION

 FROM IDEAL TO REALITY

Summary

The paper analyses international conventions, case-law of inter-

national and national courts and quasi-judicial bodies, as well as

the practice of states regarding the right to primary education. In

order to enable equal access to compulsory primary education, it

is necessary that it is available free to all, which is prescribed by

international legal norms. However, results of this research indi-

cate that the meaning of the term free is interpreted quite dif-

ferently, hence leads to uneven practice between different coun-

tries, even within the same region. The former Yugoslav repub-

lics are certainly an illustrative example. Thus, part of the paper

is devoted to the analysis of the normative framework and prac-

tice of the Republic of Serbia, which still does not provide free

textbooks for children in primary school.

Keywords: right to education, primary education, free text-

books, European Court of Human Rights.

1. Uvod

Malo je onoga što o značaju obrazovanja, kako za pojedinca, tako i za društvo

u celini, već nije rečeno, napisano i dokazano. Tako je pravo na obrazovanje zaga-

rantovano međunarodnim pravom ljudskih prava, dok je nacionalnim zakonodav-

stvom većine država u svetu osnovno obrazovanje predviđeno kao obavezno, a u

razvijenim državama je aktuelna i tendencija uvođenja obaveznog srednjeg obra-

zovanja.1 Ipak, statistički podaci pokazuju da je, uprkos nespornom napretku koji

se na ovom polјu konstantno ostvaruje, oko 770 miliona lјudi širom sveta i dalјe

nepismeno, od čega su čak dve trećine žene (UNESCO, 2022, pp. 2). Nemogućnost

čitanja i pisanja ove pojedince čini posebno ranjivom grupom, prvenstveno jer im

višestruko umanjuje mogućnosti staranja o sopstvenom zdravlјu, porodici, privre-

đivanju i zaradi, što na globalnom nivou ishoduje širenjem siromaštva i nejedna-

kosti. Ne iznenađuje, stoga, ni stav Ujedinjenih nacija prema kome je inkluzivno,

1 Papua Nova Gvineja i Solomonova Ostrva su države koje još uvek nisu uvele obavezno osnovno

obrazovanje (Scholaro Database Countries, n.d.). U Austriji je od 2016. godine obavezno i sekun-

darno obrazovanje, a obaveza važi do 18. godine života ili dok se dati stepen obrazovanja ne završi

(Bundesministerium für Arbeit und Wirtschaft, n.d.).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

273

kvalitetno i svima dostupno obrazovanje jedan od najvažnijih preduslova za odr-

živi razvoj (Filho et al., 2020, p. vii).2 Premda će u radu biti analizirani međunarod-

nopravni akti, sudske odluke i praksa država iz kojih se načelno mogu prepoznati

napori da se pravo na osnovno obrazovanje garantuje i zaštiti u skladu sa kapacite-

tima konkretne države, očigledno je i da postoji prostor za njegovo dalјe unapređe-

nje, pogotovo u nerazvijenijim državama. Okosnica izazova da se svima omogući

pristup osnovnom obrazovanju ogleda se u tome što ono mora biti besplatno, jer u

suprotnom ne bi ni moglo biti obavezno. Rezultati istraživanja pokazuju da se zna-

čenje standarda besplatno drugačije tumači, što dovodi do neujednačene prakse

između različitih država, pa čak i unutar istog regiona.3 Kao ilustrativni primer

mogu se uzeti bivše jugoslovenske republike, a poseban deo rada biće posvećen

analizi normativnog okvira i prakse Republike Srbije.

Naposletku, pored uočenih problema koji su prisutni u svakoj državi koja

pokušava da sprovede pravo na obavezno i besplatno osnovno školovanje, trebalo

bi imati u vidu i da je sektor obrazovanja naročito osetljiv na različite društvene

fenomene i događaje. Posebno ga ugrožavaju pandemije, aktuelni oružani sukobi,

migrantske krize, diskriminatorske prakse, širenje populizma ili humanitarne

krize, poput onih koje se trenutno dešavaju u Ukrajini, Avganistanu i Jemenu

(UNESCO, 2022, p. 1).4 Stoga su razmatranja o dalјem unapređenju i osnaživa-

nju ovog prava, kao i analize primera dobre prakse i uočenih nedostataka, uvek

aktuelne i poželјne, a kontinuirana diskusija o najadekvatnijim rešenjima pove-

ćava šanse da će ona biti usvojena i adekvatno sprovedena.

2. Međunarodnopravna zaštita prava na besplatno osnovno obrazovanje na

univerzalnom nivou

Prvi značajni korak u razvoju međunarodnog prava u ovoj oblasti učinjen

je 1948. godine, kada je Generalna skupština novoosnovanih Ujedinjenih nacija

usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (A/RES/217). Iako inicijalno

2 „Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisati mogućnost učenja

tokom celog života” je četvrti cilj održivog razvoja (SDG) Ujedinjenih nacija (Global Education

Cooperation Mechanism – Education 2030, n.d.).

3 Analizirane države odabrane su na osnovu raspoloživosti empirijskih podataka i njihove

obrade, poznavanja jezika na kojima su propisi i sudske odluke objavljivani i dostupnosti ostalih

relevantnih izvora. Uzorak pokriva države različitih delova sveta (kontinenata), kao i različitih

pravnih sistema i tradicija.

4 Posebno je interesantno pitanje položaja nacionalnih manjina u sistemu obrazovanja. Za upo-

rednopravnu analizu ovog pitanja u oblasti visokog obrazovanja vid. (Mrvić-Petrović & Čolović,

2013, pp. 259-277).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

274

ovaj dokument nije imao pravno obavezujuću snagu, odigrao je važnu ulogu u

potvrđivanju konsenzusa međunarodne zajednice o ljudskim pravima i posta-

vio je temelje za kasnije usvajanje dva pravno obavezujuća pakta – o građanskim

i političkim pravima i o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.5 Odred-

bom čl. 26 Univerzalne deklaracije proklamovano je pravo na obrazovanje, koje

bi „trebalo da bude besplatno, bar u osnovnim i nižim školama” i da je osnovno

obrazovanje obavezno. Citiranim članom se takođe insistira na tome da bi obra-

zovanje trebalo da bude usmereno ka punom razvoju ljudske ličnosti i učvršćiva-

nju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da bi trebalo da unapređuje

razumevanje, toleranciju i prijateljstvo među svim narodima, rasnim i verskim

grupama, kao i delatnost Ujedinjenih nacija za održavanje mira. Bitno je, dakle,

primetiti da u ovoj normi obrazovanje nije samo po sebi cilj, već je i sredstvo

ostvarivanja drugih ljudskih prava, jer omogućava informisanost pojedinaca o

pravima koja su im garantovana (Ćavar & Džinić, 2022, pp. 72-73).

S obzirom na to da pravo na obrazovanje pripada, pre svega, grupi ekonom-

skih, socijalnih i kulturnih prava, garantovano je Međunarodnim paktom o eko-

nomskim, socijalnim i kulturnim pravima (A/RES/2200(XXI)), usvojenim 1966.

godine pod okrilјem Ujedinjenih nacija, koji je do danas ratifikovala 171 država.6

Odredbom čl. 13 Pakta države ugovornice priznale su svakom licu pravo na obra-

zovanje i, između ostalog, izričito prepoznale da bi, u cilju postizanja pune realiza-

cije ovog prava, osnovno obrazovanje trebalo da bude obavezno i dostupno svima

besplatno, dok bi srednjoškolsko obrazovanje, u različitim oblicima koji uključuju

i tehničko i stručno srednje obrazovanje, trebalo da bude dostupno svima na svaki

odgovarajući način, a naročito kroz postupno uvođenje besplatnog školovanja i na

ovom nivou. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, koji je osnovan sa

ciljem da obezbedi da se države ugovornice pridržavaju obaveza iz ovog međuna-

rodnog ugovora, u Opštem komentaru broj 13 u vezi sa čl. 13 Pakta pružio je tuma-

čenje standarda dostupnosti obrazovanja (CESCR General Comment No. 13: The

Right to Education (Art. 13), 1999, par. 6). Shodno njegovom tumačenju, dostu-

pnost podrazumeva odsustvo diskriminacije, kao i fizičku i ekonomsku pristupač-

nost. Poslednji navedeni standard zahteva da osnovno obrazovanje bude besplatno

za sve, kao i da države takvim postepeno učine i srednje i visoko obrazovanje.

5 Imajući u vidu da se države u praksi konzistentno već duže od sedamdeset godina pozivaju

na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, ima stavova da su pojedine odredbe ovog doku-

menta postale međunarodno običajno pravo i time pravno obavezujuće (Hannum, 1998).

6 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija ga je ratifikovala u julu 1971. godine (Služ-

beni list SFRJ, br. 7/1971), dok je 12. marta 2001. godine Savezna Republika Jugoslavija dala suk-

cesorsku izjavu UN koja se odnosila na ponovno pristupanje međunarodnim ugovorima u obla-

sti ljudskih prava, pa tako i ovom pravnom aktu (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i

društveni dijalog, n.d.)

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

275

U materiji prava deteta, pravo na obrazovanje prvi put je proklamovano

1959. godine, Deklaracijom UN o pravima deteta (A/RES/1386 (XIV)), prema

kojoj dete ima pravo na obrazovanje, koje je, bar na osnovnom nivou, besplatno

i obavezno. Dodatno, detetu se mora obezbediti obrazovanje koje razvija nje-

govu opštu kulturu i omogućava mu da, na osnovu jednakih mogućnosti, razvija

svoje sposobnosti, individualne stavove i osećaj morala i društvene odgovornosti

i postane koristan član zajednice.

Odredbama ove neobavezujuće rezolucije, pravnu snagu udahnula je Kon-

vencija o pravima deteta (A/RES/44/25), usvojena pod okriljem UN, na zasedanju

Generalne skupštine tog tela 1989. godine. Karakteristična je po tome što obuhvata

celokupan korpus prava deteta, dakle i građanska i politička prava i ekonomska,

socijalna i kulturna prava, kao i po tome što predstavlja najšire prihvaćen međuna-

rodni instrument iz oblasti zaštite ljudskih prava, s obzirom na to da je ratifikovana

od strane čak 196 država.7 Države ugovornice priznale su pravo deteta na obrazova-

nje odredbom čl. 28, u kome su, radi postepenog ostvarenja tog prava na osnovu jed-

nakih mogućnosti, osnovno obrazovanje proglasile obaveznim i besplatnim za sve.

Dalјe se podstiče razvoj različitih oblika srednjoškolskog obrazovanja, uklјučujući

opšte i stručno obrazovanje, koje treba da bude dostupno svoj deci, i ističe potreba

za preduzimanjem odgovarajućih mera kao što su uvođenje besplatnog obrazova-

nja i pružanje finansijske pomoći u slučaju potrebe. Prema slovu Konvencije, države

ugovornice treba da omoguće sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobno-

sti, koristeći prikladna sredstva; svoj deci treba da stave na raspolaganje obrazovne

i stručne informacije i usluge profesionalne orijentacije i preduzimaju mere za pod-

sticanje redovnog pohađanja škole i smanjenje ispisivanja iz škole. U stavu 2 istog

člana propisano je da države članice preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi se

disciplina u školama mogla sprovoditi na način koji je u skladu sa ljudskim dosto-

janstvom deteta i Konvencijom. Naposletku, poslednjim stavom obavezale su se da

unapređuju i podstiču međunarodnu saradnju o pitanjima koja se odnose na obra-

zovanje, posebno radi dalјe eliminacije neznanja i nepismenosti u svetu i lakšeg pri-

stupa nauci, tehničkom znanju i savremenim metodama nastave, a u tom pogledu

posebna pažnja se poklanja potrebama zemalja u razvoju. Odredbom čl. 29 ove

konvencije države ugovornice su se složile da obrazovanje deteta bude usmereno

na razvoj ne samo detetove ličnosti, talenta i mentalnih i fizičkih sposobnosti već

i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i principa utvrđenih Poveljom UN,

poštovanja detetovih roditelja, kulturnog identiteta, jezika i vrednosti, nacionalnih

vrednosti zemlje u kojoj živi, zemlje iz koje potiče i civilizacije različite od sopstvene

7 Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta

18. decembra 1990. godine (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 15/1990 i Službeni list

SRJ – Međunarodni ugovori, br. 4/1996 i 2/1997).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

276

i poštovanja prema prirodnoj okolini, kao i pripremanje deteta za odgovoran život

u slobodnom društvu, u duhu razumevanja, mira, tolerancije, jednakosti polova,

prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama i sa licima

domorodačkog porekla. Drugi stav zapravo predstavlja interpretativnu klauzulu

kojom je propisano da nijedan deo ovog ili prethodnog člana neće biti tumačen

tako da ograničava slobodu pojedinaca ili tela da ustanove ili upravljaju obrazov-

nim ustanovama, uvek u skladu sa poštovanjem principa utvrđenih u stavu 1 i zah-

tevima da će obrazovanje koje se pruža u takvim ustanovama odgovarati minimal-

nim standardima koje država propisuje.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (A/RES/34/180)

iz 1979. godine takođe sadrži odredbu koja se odnosi na obrazovanje, te čl. 10 od

država članica traži da preduzmu sve mere kako bi se omogućila jednaka prava

i mogućnosti ženama i devojčicama u obrazovanju i otklonila diskriminacija.8

Inkluzivnim obrazovanjem i zabranom diskriminacije u ovoj oblasti bavi

se i čl. 24 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (A/RES/61/106) iz 2006.

godine, koji u st. 2, između ostalog, zahteva da nijedno dete sa invaliditetom ne

bude isklјučeno iz besplatnog i obaveznog osnovnog obrazovanja.9

Zabrana diskriminacije predmet je još jednog međunarodnog akta, Konven-

cije protiv diskriminacije u obrazovanju, koja je 1960. godine usvojena od strane

Opšte konferencije Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kul-

turu (UNESKO), a čije su se ugovornice u okviru odredbe čl. 4 obavezale da će,

pored ostalog, obezbediti da osnovno obrazovanje bude besplatno i obavezno.10

3. Međunarodnopravna zaštita prava na besplatno osnovno obrazovane

na regionalnom nivou

Na regionalnom nivou prisutno je više različitih instrumenata relevantnih

za ovu oblast.

Odredba čl. 13 Dodatnog protokola uz Američku konvenciju o lјudskim pra-

vima (Protokol iz San Salvadora) iz 1988. godine pored garancije prava na obrazo-

vanje navodi da ugovornice prepoznaju da bi, radi punog ostvarenja ovog prava,

osnovno obrazovanje moralo biti obavezno i dostupno svima bez ikakvih troškova.

8 Ratifikovana je od strane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1981. godine (Služ-

beni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/1981).

9 Republika Srbija ju je ratifikovala 29. maja 2009. godine (Službeni glasnik RS – Međunarodni

ugovori, br. 42/2009).

10 Tekst Konvencije je dostupan putem sledeće g linka: https://ww w.refworld.org/docid/3ae6b3880.

html (30. 9. 2022).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

277

Afrička povelja o pravima čoveka i naroda (CAB/LEG/67/3 rev. 5) iz 1982.

godine u st. 1 čl. 17 svakome garantuje pravo na obrazovanje, dok se odredbom čl.

25 državama ugovornicama nalaže da putem podučavanja, obrazovanja i objav-

ljivanja promovišu i obezbede poštovanje prava i sloboda sadržanih u tom doku-

mentu, kao i da se staraju o razumevanju zajemčenih prava i sloboda i korela-

tivnih obaveza. Primetno je da st. 3, čl. 11 Afričke povelјe o pravima i dobrobiti

deteta (CAB/LEG/24.9/49) iz 1990. godine, koju su ratifikovale skoro sve članice

Afričke unije, ističe samo da će države preduzeti sve potrebne mere kako bi ostva-

rile potpunu realizaciju prava na obrazovanje, čiji je deo, prema slovu Povelјe, i

ostvarivanje besplatnog i obaveznog osnovnog obrazovanja.

U Povelјi o osnovnim pravima Evropske unije (2007/C 303/01) iz 2000.

godine, odredbom čl. 14 svima je zagarantovano pravo na obrazovanje i izričito

je propisano da je mogućnost besplatnog obaveznog školovanja sastavni deo ovog

prava, te osnovno obrazovanje nije posebno izdvojeno.

Ugovornice Revidirane evropske socijalne povelјe (ETS 163) iz 1996. godine

su se obavezale da će, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizaci-

jama, preduzimati odgovarajuće i neophodne mere koje imaju za cilj da obezbede

deci i mladima besplatno osnovno i srednje obrazovanje.11

Naposletku, iako osnovni tekst Evropske konvencije o lјudskim pravima

(ETS 5) (dalјe: EKLJP) ne sadrži poseban član posvećen pravu na obrazovanje,

ono je garantovano Protokolom broj 1 uz Konvenciju iz 1952. godine.12 Po ugledu

na ostale članove Konvencije, ni odredba čl. 2 Protokola kojom se garantuje pravo

na obrazovanje nije previše obimna, te samo navodi da niko ne može biti lišen

ovog prava i da država mora da poštuje pravo roditelja da obezbede obrazovanje

i nastavu koji su u skladu sa njihovim verskim i filozofskim uverenjima. Među-

tim, sistem EKLJP je koncipiran tako da nadzorni mehanizam, Evropski sud

za lјudska prava (dalјe: ESLJP ili Sud), vrši kontrolu poštovanja odredaba ovog

dokumenta od strane država ugovornica i u svojim odlukama pruža autoritativna

tumačenja prava garantovanih Konvencijom. Stoga je za sadržinu prava na obra-

zovanje relevantna i praksa ovog organa.13

11 Revidirana evropska socijalna povelja usvojena je pod okriljem Saveta Evrope, a Republika

Srbija ju je ratifikovala 14. septembra 2009. godine, ali još uvek nije prihvatila mehanizam

kolektivnih žalbi (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 42/2009).

12 Republika Srbija ju je ratifikovala 3. marta 2004. godine (Službeni list SCG – Međunarodni

ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 – ispr. i Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br.

12/2010 i 10/2015).

13 Za detaljniju analizu prakse Evropskog suda za ljudska prava u oblasti zaštite prava dece vid.

(Čov ić, 2017, pp. 117-129).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

278

Evropski sud za lјudska prava se u svega nekoliko navrata bavio ovim pra-

vom. U prvom slučaju, koji se ticao čl. 2 Protokola broj 1, Sud je utvrdio da se

navedenom odredbom države nisu obavezale da priznaju pravo koje bi od njih

zahtevalo da o svom trošku ili putem subvencija uspostave sistem obrazovanja

bilo koje vrste ili nivoa, već da odredba podrazumeva samo pravo pristupa posto-

jećim institucijama (“Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Lan-

guages in Education in Belgium“ v Belgium, par. 3, 27-28). Pojedini autori tvrde

da se iz navedenog tumačenja može zaključiti da Sud nije prepoznao standard

besplatnog osnovnog obrazovanja (Đukanović & Božović, 2020, p. 88), ali kao što

ispravno podsećaju, Sud tretira EKLJP kao ,,živi instrument” (Tyrer v UK, par.

31), koji se mora tumačiti u skladu sa savremenim okolnostima, te sve i da je nave-

deno tumačenje tačno, ne može se zanemariti činjenica da je citirani stav Suda

star više od pola veka.

Jedini predmet u kome se ESLJP bavio pitanjem troškova i naknade za obra-

zovanje odnosio se na srednje obrazovanje (Ponomaryovi v Bulgaria). Podnosi-

oci predstavke bili su ruski državljani, koji su bili obavezni da plate naknadu za

srednje obrazovanje, u periodu dok nisu imali stalne boravišne dozvole u Bugar-

skoj, za razliku od državljana Bugarske i stranaca drugih kategorija, te su zbog

toga smatrali da se radi o diskriminaciji i da je došlo do povrede prava iz EKLJP.

Sud je utvrdio povredu prava i pri tome istakao nekoliko stavova relevantnih i za

osnovno obrazovanje. Najpre je pojasnio da se u ovom slučaju od njega ne zahteva

da odluči da li je i u kojoj meri državama dozvoljeno da naplaćuju obrazovanje na

bilo kom nivou, zatim da priroda ovog prava zahteva da ga države regulišu, kao

i da se ta regulativa može razlikovati u zavisnosti od vremena, mesta, konkret-

nih potreba i mogućnosti zajednice u pitanju (Ponomaryovi v Bulgaria, par. 54).

Dalјe je podsetio da je organizacija obrazovanja veoma kompleksna i skupa, dok

su istovremeno resursi koje vlasti mogu da joj posvete nužno ograničeni. Ista-

kao je i da prilikom odlučivanja o tome kako da reguliše pristup obrazovanju, a

posebno da li da naplaćuje naknadu i kome, država mora da uspostavi ravnotežu

između obrazovnih potreba svih koji su pod njenom jurisdikcijom i njenog ogra-

ničenog kapaciteta da ih primi u obrazovni sistem. S druge strane, Sud je posebno

podvukao da je obrazovanje, za razliku od nekih drugih javnih službi, pravo koje

uživa direktnu zaštitu po EKLJP, kao i da je to posebna vrsta javne usluge, koja ne

samo da direktno koristi onima koji je uživaju već služi i ostvarivanju širih druš-

tvenih ciljeva (Ponomaryovi v Bulgaria, par. 55). ESLJP je podsetio na svoj ranije

iskazan stav da je u demokratskom društvu pravo na obrazovanje neophodno za

unapređenje ljudskih prava i da ima fundamentalnu ulogu (Leyla Şahin v Tur-

key, par. 136). Dodatno, Sud je pojasnio da se polje slobodne procene, odnosno

diskreciono pravo države da samostalno uređuje pitanja zaštite ljudskih prava,

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

279

širi sa svakim sledećim nivoom školovanja, pa se tako naknade za univerzitetsko

obrazovanje u današnjim okolnostima mogu smatrati uobičajenim i čak potpuno

opravdanim, dok suprotno važi za osnovno školovanje (Ponomaryovi v Bulgaria,

par. 56). U pogledu srednjeg obrazovanja, Sud je uzeo u obzir i činjenicu da sve

više zemalja teži ka društvu „zasnovanom na znanju”, te da srednje obrazovanje

igra sve veću ulogu u uspešnom ličnom razvoju i društvenoj i profesionalnoj inte-

graciji pojedinaca. Dakle, prepoznao je sve važniju ulogu srednjeg obrazovanja

u modernom društvu, jer je posedovanje samo osnovnih znanja i veština nedo-

voljno za uspešan lični i profesionalni razvoj, ono onemogućava pojedince da se

prilagode svom okruženju i može imati dalekosežne negativne posledice po nji-

hovo socijalno i ekonomsko blagostanje (Ponomaryovi v Bulgaria, par. 57).

Premda se tekst ove presude može uzeti za izjašnjenje Suda o pitanju da li je

besplatno osnovno obrazovanje garantovano u sistemu EKLJP, ostaje ipak činje-

nica da se Sud o tome do danas nije izričito izjasnio. Mada ima autora koji tvrde

da se u obrazloženju pomenute presude može prepoznati rezervisano prihvatanje

prava na univerzalno besplatno i obavezno osnovno obrazovanje od strane Suda

(Đukanović & Božović, 2020, p. 97), jedini način da saznamo kako stvarno ovaj

organ percipira sadržinu prava na osnovno obrazovanje jeste da sačekamo da se

to pitanje u praksi izričito postavi.

4. Suština zahteva da osnovno obrazovanje bude besplatno i njegovo značenje

S obzirom na broj međunarodnih dokumenata koji eksplicitno garantuju

pravo na besplatno osnovno obrazovanje, nesporno se može utvrditi da je zna-

čaj ovog aspekta prava na obrazovanje prepoznat od strane velike većine država

sveta. Međutim, značenje pojma besplatno do danas nije u potpunosti razjašnjeno

ni u teoriji, ni u praksi (Inoue & Oketch, 2008, p. 44). Pored neujednačenog pri-

stupa evropskih država, simptomatičan je i primer SAD, gde različite federalne

države različito tumače ovaj standard, te će i pojedini navodi iz njihove nacio-

nalne prakse u daljem tekstu biti prikazani.

Pre svega, važno je razumeti da školovanje podrazumeva kako direktne,

tako i indirektne troškove. Direktni troškovi uključuju školarinu, troškove za

udžbenike i sve ostale troškove koji su direktno povezani sa nastavom, dok su

indirektni troškovi oni koji nisu u neposrednoj vezi sa obrazovanjem, ali su sva-

kako neophodni, poput troškova prevoza do škole (Kretzer, 2020, p. 328). Kre-

cer beleži da u najvećem broju slučajeva u praksi besplatno osnovno obrazovanje

uključuje samo direktne troškove, te roditelji nisu u celini oslobođeni finansijskih

tereta (2020, p. 328).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

280

Svoje tumačenje ovog standarda pružio je i Komitet za ekonomska, soci-

jalna i kulturna prava u Opštem komentaru broj 11 posvećenom planovima akcije

u vezi sa osnovnim obrazovanjem i čl. 14 Pakta (CESCR General Comment No.

11: Plans of action for primary education (Art. 14), 1999, par. 7). Komitet tvrdi da

je priroda zahteva da osnovno obrazovanje bude besplatno nedvosmislena, jer je

pravo izričito formulisano tako da obezbedi dostupnost osnovnog školovanja bez

naknade za dete, roditelje ili staratelje. Naknade koje nameću državne ili lokalne

vlasti ili škole i drugi direktni troškovi mogu imati destimulišući efekat i ugroziti

ostvarivanje ovog prava i moraju se eliminisati planom akcije. Navedeno se može

odnositi i na indirektne troškove, kao što su obavezni nameti za roditelje (koji se

ponekad prikazuju kao dobrovoljni, a to u stvari nisu), ili obaveza nošenja rela-

tivno skupe školske uniforme. Ostali indirektni troškovi mogu biti dozvoljeni, ali

svakako ostaju podložni razmatranju Komiteta od slučaja do slučaja.

Komitet za prava deteta se takođe u više navrata izjašnjavao o troškovima

obrazovanja. Primera radi, odredba čl. 67 Ustava Kolumbije, prema kojoj se

troškovi obrazovanja mogu naplatiti onima koji ih mogu priuštiti, u praksi je

dovela do diskriminacije unutar obrazovnog sistema, koji karakterišu proizvoljne

naknade i socijalno isključivanje (CRC/C/COL/CO/3, 2006, par. 76). Komitet je

posebno istakao zabrinutost povodom postojanja skrivenih troškova koji uklju-

čuju administrativne takse i troškove za uniforme, materijal i prevoz, a dovode do

sve većeg broja učenika koji napuštaju školu, naročito onih iz posebno ugroženih

grupa i u ruralnim područjima (par. 76).14 Skriveni troškovi zamereni su i Mjan-

maru, kada je Komitet utvrdio da se besplatno osnovno obrazovanje ne ostvaruje

u praksi jer se od roditelja zahteva da pokriju troškove za uniforme, udžbenike,

pribor i druge materijale (CRC/C/15/Add.237, para. 62).

Dakle, iako su ugovorna tela UN u određenoj meri pružila razjašnjenje stan-

darda o besplatnom osnovnom obrazovanju, njegovi pojedini aspekti i dalјe su

ostali nejasni, što potvrđuje i neujednačena praksa unutar država ugovornica

pomenutih međunarodnih ugovora, koja će u tekstu biti prikazana grupisanjem

u tri kategorije – države koje, osim školarine, pokrivaju i sve ostale troškove,

države koje pored školarine i besplatnih udžbenika pokrivaju i deo ostalih troš-

kova i države koje omogućavaju samo besplatnu školarinu.

Za potpuno razumevanje značenja standarda besplatno, potrebno je sagle-

dati suštinu zahteva da osnovno obrazovanje bude besplatno. Naime, razumno se

može pretpostaviti da je inicijalna ideja bila potreba da se što većem broju lјudi

omogući pohađanje osnovne škole i sticanje bazičnih znanja, veština i navika koje

14 Interesantno je da je 2010. godine Ustavni sud Kolumbije proglasio neustavnom i protivnom

međunarodnim ugovorima odredbu Zakona o opštem obrazovanju koja je dozvoljavala naplaći-

vanje troškova za primarno obrazovanje (Right to Education. Free Education, n.d.).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

281

će ih pripremiti za budući život i rad, ali i neminovno doprineti ličnom razvoju.

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava je to poetski opisao sledećim

rečima: ,,dobro obrazovan, prosvetljen i aktivan um, sposoban da luta slobodno i

široko, jedna je od radosti i nagrada ljudske egzistencije” (CESCR General Com-

ment No. 13: The Right to Education (Art. 13), 1999, par. 1). Zato se kao jedino

prihvatljivo tumačenje spornog standarda čini sledeće: ako je krajnji cilj da se

svima omogući pohađanje osnovnog obrazovanja, onda značenje reči besplatno

ne sme ostati ograničeno samo na nepostojanje obaveze plaćanja školarine. Nes-

porno je da bi ukidanje školarine bio prvi korak ka postizanju ovog cilja, ali bi

države morale da nastave dalje sa pružanjem finansijske podrške učenicima,

kako bi u perspektivi omogućile da svi aspekti osnovnoškolskog obrazovanja

budu besplatni i time zaista svima dostupni. Drugim rečima, jedino prihvat-

ljivo tumačenje standarda besplatno je ekstenzivno, ono koje uključuje i udžbe-

nike, materijale, pribor i sve druge direktne troškove i tek nakon što ga država

kao takvog omogući, ovaj međunarodni zahtev biće u potpunosti zadovoljen.

Naposletku, čini se da je takvo tumačenje u skladu i sa opštom karakteristikom

ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, koja se ogleda u mogućnosti njihove

postepene implementacije, nasuprot građanskim i političkim pravima koja zah-

tevaju momentalnu implementaciju. Ova njihova karakteristika vidljiva je u st.

1, čl. 2 Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kojim je predvi-

đeno da se svaka država ugovornica obavezuje da pojedinačno i putem međuna-

rodne pomoći i saradnje, naročito na ekonomskom i tehničkom polju, koristeći

u najvećoj mogućoj meri svoja raspoloživa sredstva, preduzima korake u cilju

postepenog obezbeđenja punog ostvarivanja prava priznatih u Paktu, i to svim

odgovarajućim sredstvima, posebno uključujući usvajanje zakonodavnih mera.15

Međutim, drugo je pitanje da li su mere koje su države do sada preduzele radi

ostvarivanja besplatnog osnovnog obrazovanja adekvatne i dovoljne, imajući u

vidu vreme koje je proteklo od momenta usvajanja Pakta, odnosno njegove rati-

fikacije od strane svake konkretne države ugovornice. Postepena implementacija

možda jeste propisana i dozvoljena, ali se svakako ne sme zloupotrebljavati i olako

shvatati, a praksa pojedinih država u tom smislu nažalost ne deluje uverljivo.16

15 Za detaljniju analizu odredaba Pakta vid. i Limburške principe o implementaciji Pakta o

ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, usvojenog 1986. godine, koji, iako nije pravno

obavezujući dokument, predstavlja svojevrstan vodič za razumevanje obaveza država iz Pakta

(UN doc. E/CN.4/1987/17, 1987).

16 Moguće je tvrditi i da se postepena implementacija ne odnosi na pravo na besplatno osnovno

obrazovanje, već samo na više stepene obrazovanja, s obzirom na formulaciju iz odredbe čl. 13

Pakta.

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

282

5. Koliko „košta” besplatno osnovno obrazovane u uporednom pravu?

5.1. Besplatno – i školarina i udžbenici i svi ostali troškovi

Shvaćeno u širem smislu, besplatno obrazovanje pored školarine, uključuje

i troškove za knjige, materijal, poput radnih sveski i pribora, koji su potrebni za

učestvovanje u nastavi (Barnes, 2011, p. 375). Tako je Apelacioni sud Zapadne

Virdžinije potvrdio stav nižestepenog suda da je naplaćivanje troškova za udž-

benike koji su neophodni za završetak obaveznog školskog programa neustavno

(Randolph County Bd. of Educ. v Adams). Sud je odrednicu ,,besplatno” tuma-

čio tako da ona podrazumeva i predmete koji su neophodni da bi školski sistem

funkcionisao, s tim da se posebno fokusirao na udžbenike, ističući njihov presu-

dan značaj i fundamentalnu ulogu u besplatnom školskom sistemu (Randolph

County Bd. of Educ. v Adams, paras. 161-162). Komentarišući ovu presudu, Barns

ističe da inkluzivno tumačenje „besplatnog” obrazovanja vodi ka većoj ujedna-

čenosti među državnim školama i omogućava učenicima jednak pristup obrazo-

vanju (Barnes, 2011, p. 376). Isto tumačenje o tome da su udžbenici i ostala škol-

ska oprema neophodan deo sistema besplatnog javnog obrazovanja pružio je i

Vrhovni sud države Mičigen (Bond v Ann Arbor School District), dok je Ustav

države Luizijane eksplicitno prepoznao obrazovne materijale kao deo prava na

obrazovanje (Louisiana Constitution of 1974).

Na nivou Evrope, karakterističan primer ovakvog tumačenja može se pre-

poznati u Finskoj, gde je osim nepostojanja školarine, učenicima obezbeđen i sav

materijal potreban za školovanje, uklјučujući udžbenike, sveske, olovke i gumice

i ostali pribor, pa čak i prevoz do škole (ako je udaljenost veća od 7 km) i bespla-

tan ručak tokom boravka u školi (Anđelković, 2021).17

U Ujedinjenom Kraljevstvu je osnovno obrazovanje u državnim školama

bez plaćanja školarine garantovano (Laas, 2023), a u praksi se učenicima obezbe-

đuje i niz drugih beneficija, poput udžbenika i pripadajućeg materijala, pribora

(Ryman Blog, 2022), pa čak i obroka za najmlađe (GOV.UK. School and educa-

tion, n.d.).

Litvanija je 2018. godine u potpunosti reformisala sistem finansiranja oba-

veznog obrazovanja, te osim što se osnovno obrazovanje pohađa bez naknade,

jedan deo budžeta se odvaja i za nabavku udžbenika i ostalih sredstava potrebnih

za osnovno školovanje, ali je taj novac i dalјe nedovoljan i nesrazmeran broju upi-

sanih đaka (European Commission, 2023a). Ipak, na osnovu podatka da postoji

deo budžeta namenjen za finansiranje ne samo udžbenika već i ostalih materijala,

17 U Finskoj je od 2021. godine osim osnovnog, obavezno i srednje obrazovanje (Anđelković,

2021).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

283

može se tvrditi da je i ova država prihvatila ekstenzivno tumačenje standarda

besplatno, ali je očigledno posredi postepena implementacija, odnosno stvaranje

uslova za puno poštovanje ovog standarda.

5.2. Besplatno – školarina i udžbenici, ali ne više od toga

Besplatno školovanje se tumači i kao odsustvo školarine i obezbeđivanje

besplatnih udžbenika, ali ne i dodatnih materijala i pribora (Barnes, 2011, p. 377).

Vrhovni sud Severne Dakote tumačio je odredbe Ustava ove države o

besplatnom javnom školstvu tako da, osim školarine, uključuju i besplatne udž-

benike (Cardiff v Bismarck Public School District, p. 113).

Zakonodavstvo i praksa većine razvijenih evropskih država pokazuju da

one za sada primenjuju upravo ovakav tip tumačenja besplatnog obrazovanja, što

ne znači nužno da se ne radi o jednoj fazi postepene implementacije i da one ne

teže da u budućnosti omoguće svojim državljanima obrazovanje koje će biti u

potpunosti oslobođeno svih troškova.

U Francuskoj, za školovanje u javnim školama se ne naplaćuje školarina,

dok su besplatni udžbenici obezbeđeni za učenike osnovnih škola (école élémen-

taire) i koledža (collège), dok se sredstva za finansiranje udžbenika za srednje škole

obezbeđuju na regionalnom nivou (European Commission, 2022).18 Ostala sred-

stva, poput pribora i sportske opreme, nisu obezbeđena, te ih porodice moraju

samostalno finansirati, s tim da država svake godine izdvaja namenski budžet za

pomoć najsiromašnijima u njihovoj nabavci (The Local France, 2021).19

Zemlje nemačkog govornog područja neguju dugogodišnju tradiciju izdva-

janja sredstava za nabavku udžbenika i drugih nastavnih sredstava za svoje uče-

nike.20 Unutar Savezne Republike Nemačke mogu se uočiti neznatne razlike u

pogledu legislative koja uređuje pitanje besplatnih nastavnih materijala. Tako, na

primer, u pokrajinama Baden Virtemberg (SchG, 1983, čl. 94), Bavarska (BayEUG,

2000, čl. 51), Bremen (Brem. LVerf, 2019, čl. 31) i Hesen (HSchG, 2017, čl. 153) uče-

nicima državnih škola tokom obaveznog obrazovanja stavljaju se na raspolaga-

nje udžbenici i druga nastavna sredstva, dok se predmeti manje vrednosti, poput

olovaka i školskog pribora, moraju samostalno finansirati. U Berlinu učenici

18 U Francuskoj osnovna škola (école élémentaire) obrazuje učenike uzrasta od 6 do 11 godina,

dok koledž (collège) pohađaju deca starosti od 11 do 15 godina (Ministère de l'Éducation natio-

nale, 2012, p. 8).

19 Procenjeno je da roditelji za nabavku ovih sredstava za jednog učenika prve godine koledža

moraju izdvojiti 199,64 evra (The Local France, 2021).

20 Svakako je važno napomenuti da federalno uređenje ovih država podrazumeva izvesnu auto-

nomiju federalnih jedinica u pogledu odlučivanja u sektoru obrazovanja, ali se ovde radi o opštem

trendu koji je utvrđen na osnovu sagledavanja prakse unutar svake od analiziranih država.

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

284

državnih škola dobijaju udžbenike i ostala nastavna sredstva samo u prvih šest

razreda,21 dok nakon toga roditelji, odnosno staratelji, moraju obezbediti sredstva

u maksimalnom iznosu od 100 evra po razredu i učeniku (Senatsverwaltung für

Bildung, Jugend und Familie, n.d.).

U Austriji se od 1972. godine sprovodi projekat pod nazivom ,,Školska akcija

za besplatne udžbenike” (Gratis-Schulbuch), kojim se udžbenici i digitalni dodaci

obezbeđuju svim redovnim učenicima državnih osnovnih i srednjih škola, učeni-

cima privatnih škola u periodu obaveznog obrazovanja, kao i onima koji nastavu

pohađaju u kućnim uslovima.22 Ovako pribavljeni nastavni materijal postaje vla-

sništvo učenika, ali se dobrovoljno vraćanje na kraju školske godine svakako

ohrabruje, kako bi ih iznova mogli koristiti učenici sledeće generacije (Schulbuc-

haktion, n.d.). Navedeni projekat je čak i nagrađen na nivou EU kao primer dobre

prakse (Schulbuchaktion, n.d.). Uprkos tome, u poslednje vreme sve više je kri-

tikovan od strane predstavnika učenika, roditelja i nastavnika, jer maksimalni

iznos obezbeđenih sredstava po učeniku ne prati adekvatno porast cena i infla-

cije, što u praksi znači da roditelji moraju preuzeti troškove kupovine nastavnih

sredstava ili da škole moraju odlučiti u kojim će se predmetima nastava sprovoditi

bez udžbenika, čime se faktički izigrava garantovano pravo na besplatno obra-

zovanje (Kronen Zeitung, 2019). Ipak, 2021. godine država je posle deset godina

značajno povećala iznos sredstava koje izdvaja za ovaj projekat, čime je prilago-

dila visinu budžeta i ublažila uticaj inflacije (ORF, 2023).

I države u regionu prate trend ovakvog sprovođenja prava na besplatno

obrazovanje. U Republici Hrvatskoj država obezbeđuje sredstva za nabavku udž-

benika i drugih obrazovnih nastavnih materijala za učenike osnovnih škola, koji

ostaju svojina škole (čl. 14 Zakona o udžbenicima i drugim obrazovnim materi-

jalima za osnovnu i srednju školu, NN 116/2018, 85/2022 na snazi od 23. 7. 2022).

Republika Slovenija takođe kupuje udžbenike za učenike osnovnih škola, a sub-

vencioniše i niz drugih stavki, poput obroka ili prevoza učenika do škola u rural-

nim sredinama (European Commission, 2023b). Interesantno je da su u Republici

Severnoj Makedoniji udžbenici besplatni i za osnovne i za srednje škole (Zakon za

učebnici za osnovno i sredno obrazovanie, 2008, čl. 6). U Crnoj Gori su u školskoj

2021/2022. godini prvi put iz državnog budžeta kuplјeni udžbenici za učenike

21 Navedena okolnost može se objasniti činjenicom da u Berlinu osnovno obrazovanje traje šest

godina, za razliku od ostalih pokrajina u kojima traje četiri godine.

22 Pored nastavnih sredstava sadržanih u zvaničnom programu mogu se nabaviti i dodatni

nastavni materijali po sopstvenom izboru (stručne knjige, didaktičke igre, CD-ROM, aplikacije

za učenje itd.) čija vrednost ne može prelaziti 15% odobrenog budžeta za udžbenike. Odobreni

budžet za udžbenike podrazumeva maksimalni iznos sredstava za kupovinu udžbenika po glavi

učenika, tipu škole i nivou obrazovanja (Schulbuchaktion, n.d.).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

285

osnovnih škola, a isto je učinjeno i naredne 2022/2023. godine (Ministarstvo pro-

svjete, 2022), premda zakonom koji reguliše ovu materiju nije izričito propisano

da su udžbenici besplatni, već samo da se njihovo pribavlјanje uređuje propisom

Ministarstva prosvete (Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju, 2002, čl. 13).

5.3. Besplatno – samo školarina i ništa više

Naposletku, posmatrano restriktivno, ovo pravo se, prema pojedinim auto-

rima, svodi na besplatnu nastavu, odnosno nepostojanje školarine (Barnes, 2011,

p. 379).

Tumačeći ustavne odredbe o besplatnom javnom obrazovanju savezne

države Viskonsin, Vrhovni sud ove države utvrdio je da se one odnose isklјučivo

na školarinu, a ne udžbenike i predmete koji se koriste individualno, kao što su

olovke i papir (Board of Education v Sinclair, paras. 147-148).

Osim u Srbiji, koja će u nastavku rada biti posebno analizirana, i u Bosni i

Hercegovini je obavezno obrazovanje oslobođeno školarine, ali je na učenicima

i njihovim porodicama da finansiraju udžbenike, pribor, prevoz i ostale aspekte

redovnog školovanja (Education System of Bosnia and Herzegovina, n.d.).

Slučaj Indonezije je takođe interesantan. Iako su formalne naknade za

osnovno obrazovanje zabranjene još 1977. godine, određeni troškovi se i danas

naplaćuju od roditelja (Rosser & Anuradha, 2013, pp. 175-189). Pojedine škole

zahtevaju, između ostalog, pokrivanje troškova renoviranja prostorija, obrazov-

nih materijala, uniformi ili fotokopiranja (Widoyoko, 2010, pp. 165-187). Skoro

polovina roditelja navela je da plaća uniforme, dok oko 14% kupuje udžbenike

(Osman, 2011). Stoga, ne iznenađuje da su rezultati skorašnjeg istraživanja poka-

zali da učenici u Indoneziji troškove obrazovanja smatraju glavnim razlogom

prevremenog prekida školovanja (Zuilkowski, Samanhudi & Indriana, 2019, pp.

16–29).

Iskustva prikupljena iz Malavija i Papue Nove Gvineje takođe pokazuju

jedan važan nalaz. Naime, ove države su prihvatile metod koji se u literaturi ozna-

čava kao ,,pristup velikog praska”, a koji podrazumeva da je zbog nagle populari-

zacije obrazovanja, odnosno ukidanja troškova i omogućavanja masovnog upisa

u osnovne škole, došlo do preopterećenja obrazovnog sistema, što je nužno dovelo

da pada kvaliteta nastave (Kretzer, 2020, p. 333). Primera radi, u Malaviju je 1994.

godine upisano čak milion učenika više nego prethodne (Inoue & Oketch, 2008,

p. 49). Očekivano, obrazovni sistem nije mogao da se adaptira na novonastale

okolnosti i kvalitet obrazovanja bio je prvi na udaru.

Stoga, postepena implementacija besplatnog školovanja može biti bolјe reše-

nje, ali ne bi trebalo da bude pravilo, jer se druge države, sa većom ekonomskom

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

286

moći, manjim brojem učenika ili drugačijim istorijskim kontekstom, kao što

je socijalističko uređenje, koje je svakako podrazumevalo besplatno obrazova-

nje, mnogo brže i uspešnije mogu prilagoditi zahtevima besplatnog osnovnog

školovanja.

6. Pravo na besplatno osnovno obrazovanje u Republici Srbiji

Ustav Republike Srbije (2006) u čl. 71 svakome garantuje pravo na obrazo-

vanje i propisuje da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, dok je sred-

nje obrazovanje besplatno. Dodatno, svi građani imaju, pod jednakim uslovima,

pristup visokoškolskom obrazovanju, a Republika Srbija omogućuje uspešnim i

nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazova-

nje, u skladu sa zakonom.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2017) u st. 1, čl. 4 odre-

đuje da se u ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili

jedinica lokalne samouprave obezbeđuje besplatno vaspitanje i obrazovanje dece

u godini pred polazak u školu, zatim osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika i

odraslih i srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika, pod jednakim uslo-

vima, a sve u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Odredbom čl. 4 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (2013) propi-

sano je da svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno obrazovanje i vaspitanje

u javnoj školi, kao i da učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski

materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je potrebno, u skladu sa zakonom.

Značenje pojma besplatno posredno je suženo u našem nacionalnom pravu,

i to odredbom čl. 10 Zakona o udžbenicima (2018), kojom je predviđeno da Vlada,

u skladu sa raspoloživim sredstvima budžeta Republike Srbije, u cilјu omoguća-

vanja jednake dostupnosti obrazovanja i vaspitanja donosi odluku o finansiranju

ili sufinansiranju pripreme i/ili nabavke i dodele udžbenika i priručnika, a naro-

čito za učenike i polaznike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za uče-

nike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Odluka se donosi do 1. marta tekuće

godine za narednu školsku godinu i njome Vlada utvrđuje nivo i vrstu obrazo-

vanja, razred i predmet za koji će se finansirati, odnosno sufinansirati udžbe-

nici i priručnici, uslove i kriterijume na osnovu kojih učenik, odnosno polaznik

ostvaruje pravo na finansiranje, odnosno sufinansiranje. Navedeno rešenje pred-

stavlјa novinu u odnosu na prethodno važeći Zakon o udžbenicima (Službeni gla-

snik RS, br. 68/2015), jer je u njemu bio prisutan samo institut maksimalne malo-

prodajne cene, koji je sada napušten, s obzirom na njegove potencijalne negativne

efekte koji se odnose na smanjenje kvaliteta, smanjenje ponude i nedovoljno

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

287

ulaganje u razvoj novih udžbenika, kako je Ministarstvo prosvete, nauke i teh-

nološkog razvoja navelo.23 Među predlozima istaknutim tokom javne rasprave u

vezi sa donošenjem ovog zakona bili su i oni koji se odnose na pitanje besplat-

nog obrazovanja. Obrazložene primedbe Mreže organizacija za decu Srbije (dalje:

MODS) između ostalog sadrže i predlog za dodavanje novog člana kojim se uvode

besplatni udžbenici, jer je, po njihovom mišljenju, to u skladu sa čl. 28 Konven-

cije o pravima deteta. Stav ove organizacije je da besplatno obrazovanje podra-

zumeva da deca, odnosno njihovi roditelji nemaju nikakvih troškova koji pro-

izlaze iz činjenice da dete ide u školu, te bi strateški cilj Ministarstva morao biti

obezbeđivanje besplatnih udžbenika za sve učenike (Mreža organizacija za decu

Srbije, 2017). Stoga su zahtevali da se citirana odredba čl. 10 važećeg zakona pro-

širi tako da se mera finansiranja, odnosno sufinansiranja pripreme i/ili nabavke

udžbenika, priručnika, nastavnih sredstava i pomagala odnosi na svu decu, a ne

samo na već navedene socijalno i materijalno ugrožene, jer bi samo na taj način

ova mera podsticala inkluzivno obrazovanje i stvaranje jednakih mogućnosti

za sve.24 Suprotno stavu Ministarstva, MODS je predložio da se predvidi najviša

cena udžbenika, odnosno da se zadrži rešenje iz tada važećeg zakona. MODS nije

ostao jedini predlagač koji je ukazao na potrebu da se obezbede besplatni udž-

benici za osnovnu školu, već je takva primedba stigla i od zainteresovanih lica,

odnosno građana.25

Dakle, s obzirom na to da je usvajanjem novog Zakona o udžbenicima 2018.

godine omogućeno državnim vlastima da obezbede besplatne udžbenike za poje-

dine kategorije učenika, i to kako bi obrazovanje i vaspitanje bilo jednako dostu-

pno svima, jasno je da se ovde pre radi o meri afirmativne akcije, a ne o odredbi

čiji je cilj da osnovno obrazovanje ili bilo koji drugi nivo obrazovanja rastereti

dodatnih troškova i doprinese da ono stvarno postane besplatno, te ovo pitanje do

danas nije rešeno. U školskoj 2022/2023. godini pravo na besplatne udžbenike po

odluci Vlade ostvaruju učenici iz socijalno/materijalno ugroženih porodica (pri-

maoci novčane socijalne pomoći), učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiču po individualnom obrazov-

nom planu, učenici koji obrazovno-vaspitni rad ne ostvaruju po individualnom

obrazovnom planu, ali imaju potrebu za prilagođavanjem, i učenici osnovnih

23 Ovaj podatak deo je Analize efekata propisa, koja je sa Nacrtom zakona o udžbenicima i

Obrazloženjem dostavljena Republičkom sekretarijatu za javne politike 2018. godine (Repu-

blički sekretarijat za javne politike, 2018).

24 Dodatno su zahtevali da se u najkraćem roku (narednoj školskoj godini) mera proširi i na

decu iz porodica koje su korisnici jednokratne novčane pomoći i na porodice sa troje i više dece

bez obzira na to da li su deca istovremeno u obrazovnom sistemu.

25 Za sve navedeno vid. (Republički sekretarijat za javne politike, 2018).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

288

škola koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete u sistemu obrazo-

vanja i vaspitanja, a novina je da će ovo pravo realizovati i učenici sa izuzetnim

sposobnostima koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiču po individu-

alnom obrazovnom planu sa proširenim i obogaćenim sadržajima (IOP 3) i uče-

nici prvog i drugog razreda koji su gluvi, a kojima su potrebni prilagođeni udžbe-

nici u elektronskom formatu, sa video-sadržajima na srpskom znakovnom jeziku

(https://mpn.gov.rs/prosveta/udzbenici/besplatni-udzbenici/).26 Shodno tome,

pravo na besplatne udžbenike i dalјe ne uživaju svi đaci, a potreba za tim oči-

gledno postoji. Dodatni pokazatelj je i to što pojedine lokalne samouprave poku-

šavaju, pa makar i delimično, da pruže svoj doprinos na ovom polјu, pa je tako,

primera radi, u tekućoj školskoj godini Grad Beograd obezbedio besplatne udž-

benike za učenike prvog i drugog razreda javnih osnovnih škola na svojoj terito-

riji, isto su učinili i Grad Novi Sad i Grad Kragujevac, ali samo za učenike prvog

razreda (Blagojević, 2022). Grad Zrenjanin je prvi put pored udžbenika obezbe-

dio svim učenicima prvog razreda osnovne škole i đačke torbe i osnovni pribor

(Dnevni list Danas, 16. 8. 2022). Opština Ruma je i ove godine obezbedila udž-

benike đacima svih razreda osnovnih škola sa svoje teritorije (Anonim, 2022),

dok se u Leskovcu doprinos ogleda u refundaciji dela troškova roditeljima uče-

nika prvog razreda osnovne škole (Mladenović, 2022). Premda su ovakve mere

pohvalne, s obzirom na to da olakšavaju finansijski teret roditeljima, istovremeno

su u izvesnom smislu i problematične, jer učenike sa teritorija različitih jedinica

lokalne samouprave dovode u neravnopravan položaj. Zato se ne sme izgubiti iz

vida da je besplatno osnovno obrazovanje ne samo međunarodna obaveza koju

je naša država dobrovoljno preuzela već je i pravo koje je zagarantovala kako svo-

jim najvišim pravnim aktom, tako i različitim zakonima, te se ovo pitanje nemi-

novno mora rešavati na državnom nivou.27

Ne iznenađuju ni primedbe i preporuke koje je u ovom kontekstu Komi-

tet za prava deteta uputio u svojim Zaključnim zapažanjima za Srbiju (CRC/C/

SRB/CO/1) iz 2008. godine, a posebno se ističe zabrinutost Komiteta povodom

26 Vid. i Odluku o finansiranju nabavke udžbenika sredstvima budžeta Republike Srbije za

školsku 2022/2023. godinu (Službeni glasnik RS, br. 33/2022).

27 Važno je pomenuti i da je 2020. godine počela sa radom Fondacija Alek Kavčić, koja se bavi

obezbeđivanjem besplatnih udžbenika i drugih nastavnih sredstava za učenike osnovnih škola u

Srbiji. Fondacija je na početku svog delovanja najpre otkupila prava za već postojeće i odobrene

udžbenike i postavila ih na svoj sajt, a potom razvila i izdavačku delatnost, odnosno otpočela

sa objavljivanjem novih udžbenika, kao i digitalnih izdanja koja su dostupna svima i mogu se

koristiti neograničeno i bez interneta. Međutim, aktivnosti Fondacije su predmet kritike mno-

gih izdavača, što je jedan od pokazatelja da ovakvo rešavanje problema nije adekvatno. Premda

ovakvi poduhvati mogu biti korisni, svakako ne predstavljaju sistemsko rešenje, koje bi morala

država da sprovede (Fondacija Alek Kavčić, n.d.).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

289

takozvanih skrivenih troškova, na primer za udžbenike, školski pribor, prevoz,

privatne časove koje učenici uzimaju zbog toga što je kvalitet obrazovnog sistema

nezadovoljavajući (par. 60), kao i preporuka da se, između ostalog, povećaju

izdvajanja iz budžeta za školstvo (par. 61). U Zaključnim razmatranjima (CRC/C/

SRB/CO/2-3) iz 2017. godine, Komitet u svetlu (obrazovnog) četvrtog cilja odr-

živog razvoja preporučuje da država uloži ozbiljnije napore u cilju promovisanja

inkluzivnog obrazovanja za svu decu, a posebno najugroženiju, i obezbedi ade-

kvatnu ljudsku, finansijsku i tehničku podršku za potpunu implementaciju rele-

vantnih odredaba normativnog okvira koji se odnosi na obrazovanje (par. 55).

Aktuelnost teme besplatnih udžbenika potvrđuje i Predlog zakona o izme-

nama Zakona o udžbenicima koji je nedavno podnet predsedniku Narodne skup-

štine od strane jedne od poslaničkih grupa sa predlogom da se uzme u pretres.28

Nacrt se odnosi samo na čl. 10 važećeg zakona i predlaže propisivanje da su udž-

benici za osnovno i srednje obrazovanje u Srbiji besplatni za sve đake, da Vlada

opredeljuje sredstva iz budžeta i donosi odluku o finansiranju pripreme, nabavke

i dodele udžbenika i priručnika, i to do 1. marta tekuće godine za narednu škol-

sku godinu, kao i da su udžbenici vlasništvo Republike Srbije i nakon upotrebe i

korišćenja vraćaju se i predaju sledećoj generaciji đaka. Značaj ovakve inicijative

je u predlogu da se pitanje besplatnih udžbenika neposredno i nedvosmisleno

uredi, mada je njegovo obrazloženje nepotpuno, s obzirom na to da se ni u jed-

nom delu ne pominju međunarodne obaveze Republike Srbije kao izvor potrebe

za ovakvim zakonskim rešenjem, već se samo ukazuje na Ustavom zagaranto-

vanu posebnu zaštitu porodice i nezadovolјavajući materijalni položaj većine sta-

novnika. Takođe, ostaje nejasan razlog zbog koga se predlog zakonskog rešenja

nije ograničio samo na javne škole u Srbiji, odnosno one čiji su osnivači Repu-

blika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, jer bi ovako

formulisana odredba podrazumevala finansiranje i udžbenika za učenike pri-

vatnih škola, za šta bi moralo da postoji osnovano i detaljno opravdanje. Naj-

zad, nije pojašnjeno ni zašto se inicira uvođenje besplatnih udžbenika za srednje

škole, imajući u vidu da je međunarodna obaveza naše države samo da omo-

gući besplatno osnovno obrazovanje. Moguće je da su se autori nacrta rukovodili

činjenicom da je najvišim pravnim aktom naše zemlje propisano da je i srednje

obrazovanje besplatno, premda je i to rešenje sporno. Besplatnost srednjeg obra-

zovanja u Srbiji faktički se ogleda samo u nepostojanju školarina za javne sred-

nje škole. Istine radi, budući da su propisani međunarodni standardi samo mini-

mum uslova koji država mora da ispuni u pogledu garancije i zaštite ljudskih

28 Predlog je podnet 15. septembra 2022. godine od strane poslaničke grupe Srpski pokret Dveri

– Patriotski blok i tekst nacrta je dostupan na http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/

cir/pdf/predlozi_zakona/13_saziv/1831-22..pdf.

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

290

prava, ne postoje prepreke da ona propiše i omogući više prava od onih na koje

se po međunarodnom pravu obavezala. U tom smislu, pohvalno bi i poželjno

bilo da država osim besplatnog osnovnog, omogući i besplatno srednje obrazo-

vanje, ako za to ima odgovarajuće kapacitete. Međutim, čini se da u pogledu naše

države to nije slučaj. Umesto deklarativnog usvajanja ustavnih i zakonskih odre-

daba o besplatnom obrazovanju, koje se u praksi ne primenjuju tako da ostvare

svoju suštinu i cilj, trebalo bi razmisliti o ograničavanju u ostvarivanju besplat-

nog osnovnog obrazovanja, pa tek kada se ono u potpunosti implementira, pro-

glasiti i učiniti besplatnim i sledeći nivo školovanja.

Još jedna od novina u Zakonu o udžbenicima je i uvođenje takozvanih digi-

talnih udžbenika, s obzirom na to da je odredbom čl. 2 udžbenik definisan kao

osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju,

koje se koristi u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština,

formiranje stavova, podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenja funkcional-

nog znanja i razvoj intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika i pola-

znika, čiji su sadržaji utvrđeni planom i programom nastave i učenja i koji je odo-

bren u skladu sa ovim zakonom. MODS je podržao ovakvo rešenje, koje prati

napredak društva, naročito u pogledu informaciono-komunikacionih tehnolo-

gija i koje bi ,,udžbenike učinilo dostupnijim i jeftinijim”, uz insistiranje na defi-

nisanju rokova i strategije uvođenja digitalnih udžbenika u škole (Mreža orga-

nizacija za decu Srbije, 2017). Štaviše, uzimajući u obzir da korišćenje ovakvih

udžbenika zahteva posedovanje odgovarajućih uređaja, predložili su i alokaciju

finansijskih sredstava za nabavku tih uređaja za porodice u teškom materijalnom

položaju jer bi, u suprotnom, socijalne razlike bile produbljene (Mreža organiza-

cija za decu Srbije, 2017). Mada je ovaj poslednji predlog opravdan iz perspektive

sprečavanja potencijalne diskriminacije i neravnopravnog položaja učenika, kon-

tradiktoran je predlogu MODS-a za uvođenje besplatnih udžbenika. Ako je cilj

da osnovno obrazovanje bude u potpunosti besplatno, a u tu svrhu je nužno obez-

bediti i besplatne udžbenike, onda oni moraju biti besplatno omogućeni jednako

za sve učenike, a ako je i cilj da, u skladu sa tokovima savremenog društva, udžbe-

nici budu dostupni i korišćeni u elektronskom formatu, onda bi i to trebalo omo-

gućiti svim učenicima.

Uprkos tome što ne deluje da ima puno argumenata protiv korišćenja elek-

tronskih formata u obrazovne svrhe i uopšte digitalnog opismenjavanja đaka,

pitanje ove kategorije udžbenika je prilično kompleksno i njihovo uvođenje zah-

teva dobro osmišljen strateški plan. Načelno, korišćenje digitalnih udžbenika u

besplatnom osnovnom obrazovanju podrazumevalo bi da učenici, odnosno rodi-

telji, ne snose troškove ove inovacije, te bi država morala da obezbedi dovoljan

broj uređaja i potrebnih materijala koje će učenicima staviti na raspolaganje. U

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

291

slučaju da je Republika Srbija u mogućnosti da alocira deo budžeta u tu svrhu,

ovo rešenje bi trebalo pozdraviti i podržati. Ako pak nije, ostaje bojazan da će

pomenuta novina dodatno zakomplikovati već kontroverzno pitanje obezbeđiva-

nja nastavnih sredstava i materijala, a svi dodatni troškovi nužno će se preliti na

učenike, čime ćemo svakako biti još jedan korak dalјe od besplatnog osnovnog

obrazovanja.

7. Besplatno obrazovanje – sa što manje troškova

dok ne bude moguće bez troškova

Većina međunarodnih izvora prepoznaje tri elementa prava na obrazova-

nje – besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, garancije pluralizma u obrazo-

vanju i pravo roditelja da izaberu odgovarajuću vrstu obrazovanja za svoje dete

(Marchisio, 2018, p. 269). Analizom samo prvog elementa može se zaključiti da

na univerzalnom nivou postoji zadovoljavajući međunarodni i nacionalni nor-

mativni okvir, ali se u praksi standard besplatno različito tumači i primenjuje.

Tako besplatno osnovno obrazovanje u većini država sveta i dalјe podrazumeva

samo puko ukidanje školarina, ali ne i ostalih troškova koje redovno pohađanje

škole generiše, što za posledicu ima faktičku nepristupačnost osnovnog obrazo-

vanja određenom delu populacije.

Razvijene evropske države već nekoliko decenija uspešno primenjuju i una-

pređuju mehanizme olakšica i podrške, kako bi u što većoj meri rasteretile uče-

nike i njihove porodice finansijskih troškova i učinile makar obavezno osnovno

obrazovanje istinski besplatnim. Interesantno je, međutim, da među ovim drža-

vama ne postoji ujednačen pristup u pogledu uzrasta u kome ova faza obrazova-

nja počinje, a u kome se završava (European Commission, 2018, p. 3).

Republika Srbija, nažalost, ne prati ovaj trend dovoljno brzo. Ne samo da

je osnovno obrazovanje proglasila obaveznim i besplatnim, već je propisano i da

je srednje obrazovanje besplatno. Ovakvo rešenje je u najmanju ruku problema-

tično, ako se uzme u obzir da srednje obrazovanje nije obavezno, kao i da država

još uvek nije omogućila makar besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola.

Usled ove okolnosti, pojedine jedinice lokalnih samouprava pokušavaju da obez-

bede sredstva za nabavku udžbenika iz sopstvenih sredstava, što može delovati

kao pohvalna mera, ali zapravo dovodi do neravnopravnosti među učenicima na

državnom nivou. Dodatno, Barns ističe da do nejednakosti u obrazovanju dolazi i

na mikronivou, kada je finansijski teret troškova školovanja na roditeljima, usled

razlike u njihovim prihodima (2011, p. 379), što može imati negativne posledice i

na sam kvalitet obrazovanja i percepciju učenika prema osnovnoj školi.

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

292

U svakom slučaju, restriktivno tumačenje pojma besplatno, poput onog koje

podrazumeva samo ukidanje školarine, zapravo obesmišljava svrhu ovog stan-

darda. Uz puno uvažavanje činjenice da nemaju sve države ekonomske kapacitete

dovoljne da obezbede sve što može biti potrebno za nesmetano osnovno obrazova-

nje, neophodno je da makar pokažu svest o tome da teže ovom krajnjem cilјu, te

da je posredi postepena implementacija ovog prava, a ne puko izigravanje međuna-

rodnih obaveza. Ako argument o važećim međunarodnim obavezama nije dovo-

ljan podsticaj za države da ulože više svojih kapaciteta u ostvarivanje ovog prava,

možda bi trebalo naglasiti da obrazovana populacija kasnije po pravilu obavlja bolјe

plaćene poslove, te nužno plaća i veće poreze, što svakako doprinosi ekonomskoj

moći države (Barath & Sanjay, 2020, p. 106). Dakle, trebalo bi da države prepoznaju

da besplatno školovanje nije samo korisno za pojedince i isklјučivo povezano sa lič-

nim i profesionalnim razvojem, već je i u direktnom interesu država i doprinosi

kako ekonomskom, tako i kulturnom osnaživanju zajednice.

Literatura

Barath, K. & Sanjay, R. 2020. Free Education to Everyone: Shall It Be Implemented?.

Supremo Amicu, 17, pp. 105–113.

Barnes, K. 2011. ‘Free’ Education: The Inclusion of Educational Materials and Supplies

as Part of the Right to Free Education. Journal of Law & Education, 40(2), pp.

373–382.

Đukanović, A. & Božović, B. 2020. Pravo na obrazovanje u praksi Evropskog suda za

ljudska prava. Studia Iuridica Montenegrina, 2, str. 83–100.

European Commission. 2018. Compulsory Education in Europe – 2018/19. Eurydice

Facts and Figures. Luxembourg: Publications Office of the European Union.

Zuilkowski, S. S., Samanhudi, U. & Indriana, I. 2019. ‘There Is no Free Education Nowa-

days’: Youth Explanations for School Dropout in Indonesia. Compare: A Journal of

Comparative and International Education, 49(1), pp. 16–29. DOI: https://doi.org/1

0.1080/03057925.2017.1369002

Inoue, K., Oketch, M. 2008. Implementing Free Primary Education Policy in Malawi

and Ghana: Equity and Efficiency Analysis. Peabody Journal of Education, 83(1),

pp. 41–70. DOI: https://doi.org/10.1080/01619560701649158

Kretzer, M. 2020. Free Education: Origins, Achievements, and Current Situation. In:

Filho, W. L. et al. (eds.), Quality Education, Springer, pp. 328-336. DOI: https://doi.

org/10.1007/978-3-319-95870-5.

Marchisio, S. 2018. Diritto all’istruzione e integrazione dei rifugiati. Ordine internazio-

nale e diritti umani, pp. 267–275.

Mrvić-Petrović, N. & Čolović, V. 2013. Položaj nacionalnih manjina, grupa i zajednica u

oblasti visokog obrazovanja. Strani pravni život, 3, pp. 259-277.

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

293

Rosser, A., Anuradha J. 2013. From User Fees to Fee Free: The Politics of Realising Uni-

versal Free Basic Education in Indonesia. Journal of Development Studies, 49 (2),

pp. 175–189. DOI: https://doi.org/10.1080/00220388.2012.671473.

Ćavar, K., & Džinić, M. 2022. Pravo djeteta na odgoj i obrazovanje u kanonskom i međun-

arodnom pravu. Obnovljeni život, 77(1), str. 65–77. DOI: https://doi.org/10.31337/

oz.77.1.5 (25. 2. 2023).

Filho, W. L. et al. (eds.). 2020. Quality Education. Springer (Encyclopedia of the UN Sus-

tainable Development Goals Series).

Hannum, H. 1998. The UDHR in National and International Law. Health and Human

Rights, 3(2), pp. 144–158.

Čović, A. 2017. Prava deteta: evolucija, realizacija i zaštita. Beograd: Institut za uporedno

pravo.

Widoyoko, J. D. 2010. The Education Sector: The Fragmentation and Adaptability of

Corruption. In: Aspinall, E. & Klinken, G. van (eds.), The State and Illegality in

Indonesia. Leiden: KITLV Press, pp. 165–187.

Pravni izvori

Afrička povelja o pravima čoveka i naroda - Organization of African Unity (OAU). Afri-

can Charter on Human and Peoples’ Rights (“Banjul Charter”). 27.06.1981, CAB/

LEG/67/3 rev. 5, 21 I.L.M. 58 (1982). Dostupno na: https://www.refworld.org/

docid/3ae6b3630.html (1.5.2023).

Afrička povelјa o pravima i dobrobiti deteta - Organization of African Unity (OAU). Afri-

can Charter on the Rights and Welfare of the Child. 11.07.1990, CAB/LEG/24.9/49.

Dostupno na: https://www.refworld.org/docid/3ae6b38c18.html (1. 4. 2023).

BayEUG - Bayerisches Gesetz über das Erziehungs- und Unterrichtswesen in der Fas-

sung der Bekanntmachung vom 31. Mai 2000 (GVBI. S. 414, 632) BayRS 2230-1-1-

K. Dostupno na: https://www.gesetze-bayern.de/Content/Document/BayEUG (1.

4. 2023).

Brem. LVerf - Landesverfassung der Freien Hansestadt Bremen in der Fassung vom 08.

Juni 2019 (Brem. GBl. S. 365), zuletzt geändert durch Gesetz vom 28. Februar 2023

(Brem.GBl. S. 204). Dostupno na: https://www.transparenz.bremen.de/metainfor-

mationen/landesverfassung-der-freien-hansestadt-bremen-in-der-fassung-der-

bekanntmachung-vom-12-august-2019-136393?asl=bremen203_tpgesetz.c.55340.

de&template=20_gp_ifg_meta_detail_d (1. 4. 2023).

Deklaracija UN o pravima deteta - UN General Assembly. Declaration of the Rights of

the Child. A/RES/1386 (XIV). 20.11.1959, 14 U.N. GAOR Supp. (No. 16) at 19, U.N.

Doc. A/4354. Dostupno na: https://www.refworld.org/docid/3ae6b38e3.html (1. 4.

2023).

Dodatni protokol uz Američku konvenciju o lјudskim pravima (Protokol iz San Sal-

vadora) - Organization of American States (OAS). Additional Protocol to the

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

294

American Convention on Human Rights in the Area of Economic, Social and Cul-

tural Rights (“Protocol of San Salvador”). 16. 11. 1999, A-52. Dostupno na: https://

www.refworld.org/docid/3ae6b3b90.html (1. 4. 2023) .

Evropska konvencija o lјudskim pravima - Council of Europe. European Convention for

the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, as amended by Pro-

tocols Nos. 11 and 14. 4. 11. 1950, ETS 5. Dostupno na: https://www.refworld.org/

docid/3ae6b3b04.html (1. 4. 2023).

Zakon za učebnici za osnovno i sredno obrazovanie, Služben vesnik na Republika

Makedonija, br. 98/2008, 99/2009, 83/2010, 36/2011, 135/2011, 46/2012, 24/2013,

120/2013, 29/2014, 146/2015, 217/2015, 30/2016 i 21/2018.

Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Službeni glasnik RS, br. 55/2013, 101/2017,

10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 129/2021.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Službeni glasnik RS, br. 88/2017,

27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, i 129/2021.

Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Službeni glasnik RS

– Međunarodni ugovori, br. 42/2009.

Zakon o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Službeni glasnik RS –

Međunarodni ugovori, br. 42/2009.

Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomski, socijalnim i kulturnim pravima,

Službeni list SFRJ, br. 7/1971.

Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, Službeni list SFRJ

– Međunarodni ugovori, br. 15/1990 i Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br.

4/1996 i 2/1997.

Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Službeni

list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/1981.

Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,

Službeni list SCG – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 – ispr. i

Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015.

Zakon o udžbenicima, Službeni glasnik RS, br. 27/2018.

Zakon o udžbenicima, Službeni glasnik RS, br. 68/2015.

Zakon o udžbenicima i drugim obrazovnim materijalima za osnovnu i srednju školu,

Narodne novine, br. 116/2018, 85/2022 na snazi od 23. 7. 2022.

Konvencija UN o pravima deteta - UN General Assembly. Convention on the Rights of

the Child. A/RES/44/25. 20. 11. 1989, United Nations, Treaty Series, vol. 1577, p. 3.

Dostupno na: https://www.refworld.org/docid/3ae6b38f0.html (1. 4. 2023).

Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena - UN General Assembly.

Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women. A/

RES/34/180. 18. 12. 1979, United Nations, Treaty Series, vol. 1249, p. 13. Dostupno

na: https://www.refworld.org/docid/3ae6b3970.html (1. 4. 2023).

Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom - UN General Assembly. Convention

on the Rights of Persons with Disabilities. A/RES/61/106. 24. 1. 2007. Dostupno na:

https://www.refworld.org/docid/45f973632.html (1. 4. 2023).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

295

Konvencija UNESKO protiv diskriminacije u obrazovanju - UN Educational, Scientific

and Cultural Organisation (UNESCO). Convention Against Discrimination in Edu-

cation. 14. 12. 1960. https://www.refworld.org/docid/3ae6b3880.html (30. 9. 2022).

Limburški principi o implementaciji Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim

pravima - Limburg Principles on the Implementation of the International Covenant

on Economic, Social and Cultural Rights, UN doc. E/CN.4/1987/17, 1987. Dostupno

na: https://www.escr-net.org/resources/limburg-principles-implementation-inter-

national-covenant-economic-social-and-cultural (1. 4. 2023).

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - UN General

Assembly. International Covenant on Economic, Social and Cultural Rights. A/

RES/2200(XXI). 16.12.1966, United Nations, Treaty Series, vol. 993, p. 3. Dostupno

na: https://www.refworld.org/docid/3ae6b36c0.html (1. 4. 2023).

Opšti zakon o obrazovanju i vaspitanju, Službeni list Republike Crne Gore, br. 064/02 od

28. 11. 2002, 031/05 od 18. 5. 2005, 049/07 od 10. 8. 2007, Službeni list Crne Gore,

br. 004/08 od 17. 1. 2008, 021/09 od 20. 3. 2009, 045/10 od 4. 8. 2010, 073/10 od 10.

12. 2010, 040/11 od 8. 8. 2011, 045/11 od 9. 9. 2011, 036/13 od 26. 7. 2013, 039/13 od

7. 8. 2013, 044/13 od 20. 9. 2013, 047/17 od 19. 7. 2017, 059/21 od 4. 6. 2021, 076/21

od 9. 7. 2021, 146/21 od 31. 12. 2021

Povelјa o osnovnim pravima Evropske unije - European Union: Council of the European

Union. Charter of Fundamental Rights of the European Union (2007/C 303/01). 14.

12. 2007, C 303/1. Dostupno na: https://www.refworld.org/docid/50ed4f582.html

(1. 4. 2023).

Revidirana evropska socijalna povelјa - Council of Europe. European Social Char-

ter (Revised). 3. 5. 1996, ETS 163. Dostupno na: https://www.refworld.org/

docid/3ae6b3678.html (1. 4. 2023).

SchG - Schulgesetz für Baden-Württemberg in der Fassung vom 1. August 1983 (GBI.

1983, S. 397), letzte berücksichtigte Änderung vom 22. November 2022 (GBl. S.

589). Dostupno na: https://www.landesrecht-bw.de/jportal/?quelle=jlink&que-

ry=SchulG+BW&psml=bsbawueprod.psml&max=true&aiz=true (1. 4. 2023).

Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima - UN General Assembly. Universal Decla-

ration of Human Rights. A/RES/217. 10. 12. 1948, 217 A (III). Dostupno na: https://

www.refworld.org/docid/3ae6b3712c.html (1. 4. 2023).

Ustav Luizijane – Louisiana State Senate. Louisiana Constitution of 1974. Dostupno na:

https://law.justia.com/constitution/louisiana/ (1. 4. 2023).

Ustav Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 98/2006 i 115/2021.

HSchG - Hessisches Schulgesetz in der Fassung vom 1. August 2017 (GVBI. S. 150),

zuletzt geändert durch Artikel 1 des Gesetzes vom 7. Dezember 2022 (GVBl. S.

734). Dostupno na: https://www.lexsoft.de/cgi-bin/lexsoft/justizportal_nrw.

cgi?xid=169561,1 (1. 4. 2023).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

296

Sudska praksa i praksa kvazisudskih tela

“Relating To Certain Aspects Of The Laws On The Use Of Languages In Education In

Belgium“ v Belgium, predstavke br. 1474/62; 1677/62; 1691/62; 1769/63; 1994/63;

2126/64, presuda ESLJP, 23. 7.1 968.

Board of Education v Sinclair, No. 268, Supreme Court of Wisconsin, 222 N.W.2d 143,

14. 10. 1974.

Bond v Ann Arbor School District, No. 52567, Supreme Court of Michigan, 178 N.W.2d

484, 17. 7. 1970.

Cardiff v Bismarck Public School District, No. 9388, Supreme Court of North Dakota,

263 N.W.2d 105, February 16, 1978 (as corrected 2. 3. 1978).

CESCR General Comment No. 11: Plans of action for primary education (Art. 14), on 10.

5. 1999, E/C.12/1999/4.

CESCR General Comment No. 13: The Right to Education (Art. 13), 08.12.1999,

E/C.12/1999/10.

CRC Concluding observations on the combined second and third periodic reports of

Serbia, 7.3. 2017, CRC/C/SRB/CO/2-3.

CRC Consideration of Reports Submitted by States Parties under Article 44 of the Con-

veniton: Concluding Observations: Serbia, 20.6.2008, CRC/C/SRB/CO/1.

CRC Consideration of Reports Submitted by States Parties under Article 44 of the Con-

veniton: Concluding Observations: Colombia, 8.6.2006, CRC/C/COL/CO/3.

CRC Consideration of Reports Submitted by States Parties under Article 44 of the Con-

veniton: Concluding Observations: Myanmar, 30.6.2004, CRC/C/15/Add.237.

Leyla Şahin v Turkey, predstavka br. 44774/98, presuda ESLJP, 10. 11. 2005.

Ponomaryovi v Bulgaria, predstavka br. 5335/05, presuda ESLJP, 21. 6. 2011.

Randolph County Bd. of Educ. v Adams, No. 22902, Supreme Court of Appeals of West

Virginia, 467 S.E.2d 150, 14. 12. 1995.

Tyrer v UK, predstavka br. 5856/72, presuda ESLJP, 25. 4. 1978.

Internet izvori

Anđelković, N. 2021. Finska i obrazovanje: Pet zanimljivosti o školama u ovoj nordijskoj

zemlji. BBC. Dostupno na: https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-58331254 (1. 4.

2023).

Anonim. 2022. Besplatni udžbenici i ove godine za sve osnovce. Opština Ruma. Dos-

tupno na: https://ruma.rs/page.php?pro_id=1523 (1. 4. 2023).

Anonim. 2022. Grad Zrenjanin obezbedio besplatne udžbenike, torbe i pribor za đake prvake.

Dnevni list Danas. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/grad-zrenjanin-

obezbedio-besplatne-udzbenike-torbe-i-pribor-za-djake-prvake/ (1. 4. 2023).

Bundesministerium f ür Arbeit und Wirtscha ft. AusBildung bis 18. N.D. Dostupno na: https://

www.oesterreich.gv.at/themen/jugendliche/ausbildung_bis_18.html (31.5.2023).

A. M. Zdravković, A. A. Begović – PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE...

297

Blagojević, D. 2022. Besplatni udžbenici – zašto to može Beograd, Novi Sad, Kragujevac,

a Niš ne?. Dnevni list Danas. Dostupno na: https://www.danas.rs/dijalog/licni-sta-

vovi/besplatni-udzbenici-zasto-to-moze-beograd-novi-sad-kragujevac-a-nis-ne/

(1. 4. 2023).

Global Education Cooperation Mechanism – Education 2030. Dostupno na: https://

www.sdg4education2030.org (31. 5. 2023).

GOV.UK. School and education. N.D. Dostupno na: https://www.gov.uk/apply-free-

school-meals (1. 4. 2023).

Education System of Bosnia and Herzegovina. N.D. Dostupno na: https://www.bosnia-

herzegovinaeducation.info/education-system (1. 4. 2023).

European Commission. 2022. Eurydice – France. Dostupno na: https://eury-

dice.eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/france/early-child-

hood-and-school-education-funding (1. 4. 2023).

European Commission. 2023a. Eurydice – Lithuania. Dostupno na: https://eurydice.

eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/lithuania/overview (1. 4. 2023).

European Commission. 2023b. Eurydice – Slovenia. Dostupno na: https://eury-

dice.eacea.ec.europa.eu/national-education-systems/slovenia/early-child-

hood-and-school-education-funding (1. 4. 2023).

Kronen Zeitung. 2019. Schulbücher: „Immer öfter müssen Eltern bezahlen”. Dostupno

na: https://www.krone.at/2028454 (1. 4. 2023).

Laas, M. 2023. Primary Schools in the United Kingdom. Expatica. Dostupno na: https://

www.expatica.com/uk/education/children-education/primary-schools-in-the-

united-kingdom-675750/#state-costs (1. 4. 2023).

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije. N.D.

Dostupno na: https://www.minljmpdd.gov.rs/lat/ljudska-prava.php (1. 4. 2023).

Ministarstvo prosvjete. 2022. Ministarstvo prosvjete i ove godine obezbijedilo besplatne

udžbenike za sve osnovce. Dostupno na: https://www.gov.me/clanak/ministarstvo-

prosvjete-i-ove-godine-obezbijedilo-besplatne-udzbenike-za-sve-osnovce (1. 4.

2023).

Ministarstvo prosvete. Besplatni udžbenici. N.D. Dostupno na: https://mpn.gov.rs/pros-

veta/udzbenici/besplatni-udzbenici/ (1. 4. 2023).

Ministère de l'Éducation nationale. 2012. Files on School Education – School Educa-

tion in France. Dostupno na: https://cache.media.eduscol.education.fr/file/dos-

siers/07/3/2013_School_Education_in_France_244073.pdf (1. 4. 2023).

Mladenović, E. 2022. Grad Leskovac treću godinu zaredom izdvaja 6.000 za udžbenike

prvaka, biće obezbeđen i prevoz učenika. Jugmedia. Dostupno na: https://jugme-

dia.rs/grad-leskovac-trecu-godinu-zaredom-izdvaja-po-6-000-za-udzbenike-pr-

vaka-bice-obezbedjeni-prevoz-ucenika/ (1. 4. 2023).

Mreža organizacija za decu Srbije. 2017. Analiza Nacrta zakona o udžbenicima. Dos-

tupno na: https://zadecu.org/analiza-nacrta-zakona-o-udzbenicima/ (6. 2. 2023).

ORF. 2023. Schulbuchaktion: Budget wird um 7,4 Millionen erhöht. Dostupno na:

https://orf.at/stories/3305972/ (1. 4. 2023).

Strani pravni život, god. LXVII, br. 2/2023

298

Osman, N. 2011. Is This the Final Bell for School Fees in Indonesia. Jakarta Globe.

Dostupno na: https://jakartaglobe.beritasatu.com/archive/is-this-the-final-bell-

for-school-fees-in-indonesia/ (25. 3. 2023).

Poslanička grupa SRPSKI POKRET DVERI – PATRIOTSKI BLOK. 2022. Predlog zakona

o izmenama Zakona o udžbenicima. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/

upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/13_saziv/1831-22..pdf (1. 4. 2023).

Republički sekretarijat za javne politike. 2018. Analiza efekata Nacrta zakona o udžbeni-

cima. Dostupno na: https://rsjp.gov.rs/upload/ANALIZA%20EFEKATA%201.03.

pdf (1.4.2023).

Right to Education. Free Education. N.D. Dostupno na: https://www.right-to-education.

org/issue-page/free-education (31.5.2023).

Ryman Blog. 2022. Back to School Checklist 2022. Dostupno na: https://www.ryman.

co.uk/blog/back-to-school-checklist (1. 4. 2023).

Scholaro Database Countries. N.D. Dostupno na:https://www.scholaro.com/db/Coun-

tries (1. 4. 2023).

Schulbuchaktion. N.D. Dostupno na: https://www.schulbuchaktion.at/indext2.html (1.

4. 2023).

Senatsverwaltung für Bildung, Jugend und Familie. Lehr- und Lernmittel. Dostupno

na: https://www.berlin.de/sen/bildung/unterricht/medien/lehr-und-lernmittel/ (1.

4. 2023).

The Local France. 2021. Back to School in France: How Much Will It Cost, and How Can

You Save Money? Dostupno na: https://www.thelocal.fr/20210819/back-to-school-

in-france-how-much-will-it-cost-and-how-can-you-save-money (1. 4. 2023).

UNESCO, 2022. International Literacy Day – Transforming literacy learning spaces. Dos-

tupno na: https://en.unesco.org/sites/default/files/ild-2022-cn-en.pdf (1. 4. 2023).

Fondacija Alek Kavčić. N.D. Dostupno na: https://fondacijaalekkavcic.org (1. 4. 2023).

ResearchGate has not been able to resolve any citations for this publication.

Pravo djeteta na odgoj i obrazovanje u kanonskom i međunarodnom pravuThe Child’s Right to Education in Canonical and International Legislation

Article

Full-text available

Feb 2022

Pravo na odgoj i obrazovanje jedno je od temeljnih ljudskih prava. Njegov razvoj i status određen je kulturno–civilizacijskim dosegom konkretne povijesne epohe. Tek je humanizam u obrazovanju prepoznao temelj izgradnje slobodnoga društva. Članak obrađuje izabrane dokumente kanonskoga i međunarodnoga prava usmjerene odgoju i obrazovanju. Cilj je utvrditi mjeru utjecaja Crkve i svjetovnih vlasti na uvažavanje prava djeteta, kojemu, uz ostalo, pripada pravo na obrazovanje.

The education sector: The fragmentation and adaptability of corruption

Chapter

Full-text available

Jan 2010

J. Danang Widoyoko

‘There is no free education nowadays’: youth explanations for school dropout in Indonesia

Article

Full-text available

Sep 2017

Indonesia has dramatically increased school enrolment at the secondary level over the past several decades, as reflected in national statistics. However, significant variation in enrolment rates remains across regions and genders. In some areas, nearly all youth complete secondary school; in others fewer than half attend. This study investigates the reasons for secondary school dropout in Banten and Aceh, two provinces of Indonesia with lower-than-average secondary school enrolment rates. We interviewed 28 out-of-school youth and conducted focus groups and observations at non-formal education programs serving dropouts. We find that high costs for secondary school were the overwhelming reason for dropout, with a subset of boys also reporting behavioural issues as a contributing factor. While costs affected adolescent boys and girls equally, the options facing them after dropout differed sharply. The findings point to the need for easier paths back into formal education for youth who have dropped out.

Implementing Free Primary Education Policy in Malawi and Ghana: Equity and Efficiency Analysis

Article

Jan 2008

Malawi and Ghana are among the numerous Sub-Saharan Africa countries that have in recent years introduced Free Primary Education (FPE) policy as a means to realizing the 2015 Education for All and Millennium Development Goals international targets. The introduction of FPE policy is, however, a huge challenge for any national government that has experienced declining or slow economic growth and heavily relied on charging fees to parents and other sources to finance the education system. It follows, therefore, that the approach taken in implementing the FPE policy has implications for equity and efficiency in the education sector. Malawi and Ghana have differently implemented FPE policy. In this article we assess the impact of the implementation approach taken by each of the two countries on equity and efficiency in their education systems.

From User Fees to Fee Free: The Politics of Realising Universal Free Basic Education in Indonesia

Article

Jan 2012

Several developing countries have recently introduced policies supporting universal basic free education (UFBE). Experience suggests such policies often fail to increase access and quality of education, and illegal fees are widely prevalent. The literature identifies several reasons including the lack of replacement funding in place of fees and the loss of quality due to overcrowding and subsequent high drop-out rates. This article, using evidence from Indonesia's experience, argues that the underlying problem is political. We suggest that fee-free education is an attainable goal, but only if pro-UFBE interest groups are empowered to influence policy, demand accountability and seek redress against illegal fees.

The UDHR in national and international law

Article

Feb 1998

Hurst Hannum

The Universal Declaration of Human Rights has been the foundation of much of the post-1945 codification of human rights, and the international legal system is replete with global and regional treaties based, in large measure, on the Declaration. Pending universal ratification of the Covenants and other treaties, it is to the Universal Declaration of Human Rights that most people will look to find the minimum rights to which they are entitled. This article sets out the status of the Declaration in national and international law, and gives examples of international and national provisions protecting the right to health. Legally, politically, and morally, the Universal Declaration remains even more significant today than when it was adopted a half-century ago.

Free Education to Everyone: Shall It Be Implemented

Jan 2020
105-113

K Barath
R Sanjay

Barath, K. & Sanjay, R. 2020. Free Education to Everyone: Shall It Be Implemented?. Supremo Amicu, 17, pp. 105-113.

Free Education: Origins, Achievements, and Current Situation

Jan 2020
328-336

M Kretzer

Kretzer, M. 2020. Free Education: Origins, Achievements, and Current Situation. In: Filho, W. L. et al. (eds.), Quality Education, Springer, pp. 328-336. DOI: https://doi. org/10.1007/978-3-319-95870-5.

Položaj nacionalnih manjina, grupa i zajednica u oblasti visokog obrazovanja

Jan 2013
259-277

N Mrvić-Petrović
V Čolović

Mrvić-Petrović, N. & Čolović, V. 2013. Položaj nacionalnih manjina, grupa i zajednica u oblasti visokog obrazovanja. Strani pravni život, 3, pp. 259-277.

Prava deteta: evolucija, realizacija i zaštita. Beograd: Institut za uporedno pravo

Jan 2017

A Čović

Čović, A. 2017. Prava deteta: evolucija, realizacija i zaštita. Beograd: Institut za uporedno pravo.

PRAVO NA BESPLATNO OSNOVNO OBRAZOVANJE – OD IDEALA DO STVARNOSTI

Abstract

Recommended publications

Stanje razumljivosti in razumevanja na Slovenskem: Primer nacionalnega preverjanja znanja

S4 Fig

S1 Text

A dozen primers on important information standards