Content uploaded by Milutin Tadić
Author content
All content in this area was uploaded by Milutin Tadić on Jan 19, 2023
Content may be subject to copyright.
70 _______________________________________________________ ВАСИОНА LXIV 2022, 3
УПОРЕДНИ ПРИКАЗ ДВА ЈЕДИНА СУНЧАНА САТА НА ЏАМИЈАМА
У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Милутин Тадић
(Астрономско друштво „Руђер Бошковић“, Београд)
На простору бивше Југославије постоје
само два зидна сунчана сата „османског” ти-
па, оба на џамијама у БиХ, један на Хаџи
Али-Беговој џамији у Травнику (44° 13' 34"
N, 17° 39' 36" Е), а други на Хаџи Мемијиној
џамији у Мостару (43° 20' 24" N, 17° 48' 37"
Е) (сл. 1). Привлаче пажњу јер су различити
од савремених зидних сунчаних сатова:
стандардизовани су оријентација и графичко
решење, показивач је водоравни шиљак, ор-
тогномон, а не шипка постављена у небеску
осу, очитавање сати се врши према крају, а
не према правцу сенке, примарно им је вер-
ска, а не грађанска функција.
Сунчане сатове тог конструкционог об-
лика на здањима у Истанбулу, претежно на
џамијама, први је на једном месту описао
Meyer (1985), травнички сат је приказан у
чланку објављеном нешто касније (Тадић,
1991), а мостарски тек недавно, у облику
претходног саопштења (Тадић, 2021). Оба
сунчана сата свестрано су анализирана у
књизи „Гномоника алатурка” која је при-
премљена за штампу као 24. публикација Ас-
трономског друштва „Руђер Бошковић”. Њи-
хов сажети упоредни приказ дат у наставку,
најава је те књиге.
Слика 1: Сунчани сат на Хаџи Али-беговој џамији у Травнику (лево) која је изграђена 1866.
године на месту старе, страдале у пожару, и сунчани сат Хаџи Мемијине џамије у Мостару
(десно) која је, сматра се, изграђена у првој четвртини XVII века. Травнички сунчани сат је
стар колико и сама џамија, док је мостарски, с обзиром да је урађен за савремену варијанту
еквинокцијског сатног система, много млађи од џамије на којој је постављен. (На фотогра-
фији мостарског сата одсечена је линија за 11 h ).
ВАСИОНА LXIV 2022, 3 _______________________________________________________ 71
○ Сунчани сат Хаџи Али-бегове џамије ♦ Сунчани сат Хаџи Мемијине џамије
○ Налази се у Травнику који је према аустро-
угарском попису из 1879. године имао 5 887
становника.
○ Постављен је на џамији која је саграђена
1866. године на месту старе џамије која је
страдала у пожару.
○ Направљен је 1866. године, а плоча рету-
ширана 2018. године у Земаљском музеју у
Сарајеву.
○ Није познато ко је конструктор, гномо-
нист.
○ Конструисан је за право сунчево време и
алатурка варијанту сатног система.
○ По садржају и дизајну, сунчани сат припа-
да истанбулском типу тзв. „троугаоних” сун-
чаних сатова. По садржају и графичком ре-
шењу најсличнији je сунчаном сату Фатихо-
ве џамије у Истанбулу.
○ Метални ортогномон (d = 12,5 cm) је сачу-
ван на свом месту тако да је сунчани сат у
функцији цело време постојања.
○ Садржај је урезан на плочи од седре (97 x
73 cm) уграђеној у зид џамије. Сатна скала је
затворена у правоугли троугао чија je хори-
зонтална катета а = 65 cm, а вертикална b =
49,5 cm.
○ Скалу чине сатне линије, датумске линије
(пројекције небеских повратника и екватора)
и линије за подневну и поподневну исламску
молитву, одговарајућим симболима.
○ Линија за икиндију односи се на прву
икиндију, то јест, на икиндију чији се поче-
так одређује као тренутак када сенка гномо-
на постигне дужину једнаку збиру дужина
подневне сенке и висине гномона. Та се
икиндија данас практикује у џамијама у БиХ.
♦ Налази се у Мостару који је према аустро-
угарском попису из 1879. год. имао 10 848
становника.
♦ Постављен је на џамији која је вероватно
саграђена у првој четвртини XVII века.
♦ Није познато када је направљен, вероватно
није старији од стотињак година. Обновљен
је 2020. године.
♦ Није познато ко је конструктор. (Поред
скале је урезано име али се претпоставља да
се то потписао један од клесара који је радио
на обнови минарета 2017. године.)
♦ Конструисан је за право сунчево време и
алафранка варијанту сатног система.
♦ Графичко решење је једноставно, без ије-
дног украсног детаља. У поређењу са истан-
булским сунчаним сатовима, атипичан је по
урезаној сатној линији за 11 h и недефини-
саној кривудавој линији која пресеца линију
послеподневне молитве, икиндије.
♦ Ортогномон није сачуван, нити се разазна-
је место у коме је био фиксиран. Стручњаци
Земаљског музеја у Сарајеву 2020. године
поставили су нови, погрешне дужине (20
cm), на погрешном месту.
♦ Садржај је урезан директно на подножју
минарета озиданог блоковима седре. Сатна
скала, без линије за 11 h, оквирно се уклапа у
замишљени правоугли троугао катета а = 64
cm и b = 80 cm.
♦ Скалу чине сатне и датумске линије (про-
јекције небеских повратника), линије под-
невне и поподневне молитве, као и кривуда-
ва скоро вертикална линија непознате улоге.
♦ Линија за икиндију односи се на другу
икиндију, то јест, на икиндију чији се поче-
так одређује као тренутак када сенка гномо-
на постигне дужину једнаку збиру дужина
подневне сенке и две висине гномона.
72 _______________________________________________________ ВАСИОНА LXIV 2022, 3
Слика 2: Приликом провере, извршене летњег солстиција 2022. године, поред пос-
тојеће шипке привремено је постављен модел ортогномона у облику шиљка чија је
дужина израчуната на основу анализе сатне скале. Снимак лево, направљен у право
сунчево подне, доказује да је шиљак прави ортогномон, на правом месту. Да би мос-
тарски сунчани сат био заиста сат, на њему треба да стоји само тај ортогномон
(као што је то показано на фото-монтажи десно).
○ Сатне линије су урезане на сваких 15 ми-
нута, са стилизованим завршецима. Урезане
су прецизно и чисто. Прецизно су урезане и
солстицијске хиперболе и линија за после-
подневну молитву. Гномонист је линије уре-
зивао на хоризонтално постављеној плочи
којој је могао прићи са свих страна, што му
је знатно олакшало посао.
○ Алатурка бројчаник чине источноарапски
бројеви 5-12:
♦ Сатне линије су уклесане доста прецизно.
Солстицијске хиперболе, линија за икиндију
и недефинисана „несатна” линија, нису гео-
метријски правилне. Очито да их је мајстор
уцртао само уз помоћ лењира. Уклесивао их
је преко неколико камених блокова, што му
је знатно отежало посао.
♦ Алафранка бројчаник чине источноарапски
бројеви 11-8, редом:
ВАСИОНА LXIV 2022, 3 _______________________________________________________ 73
○ Сенка ортогномона својим крајем тачно
показује алатурка сате, као и почетке под-
невне и поподневне молитве (сл. 1, лево).
○ Сунчани сат је раван најбољим истанбул-
ским зидним сунчаним сатовима, и са егзакт-
ног и са ликовног становишта. Урадио га је
искусан, врхунски гномониста.
○ Сунчани сат је ретуширан 2018. године у
Земаљском музеју у Сарајеву и враћен на
исто место. Попуњавањем додатном масом
еродираних површи нарушен је изворни из-
глед, а пропадање плоче није заустављено.
Можда би било боље решење које је приме-
њено за стари сомборски сунчани сат – да се
сунчани сат извади, заштити и изложи у му-
зеју (Музеју Травника), а да се на његово
место угради верна копија урађена на плочи
од травничке седре.
♦ Сенка постојећег ортогномона не може
тачно показивати ни алафранка сате ни по-
четке дневних молитви (сл. 2, лево). То ће
моћи када се на одговарајуће место постави
ортогномон дужине 16,3 cm (сл. 2, десно).
♦ Занемаривши све недостатке, сунчани сат
је вредан пажње јер није лако конструисати
сатну мрежу са линијом за поподневну мо-
литву за вертикалну раван која одступа од
првог вертикала, и урезати је на зид састав-
љен од камених блокова.
♦ Сунчани сат су покушали обновити струч-
њаци Земаљског музеја у Сарајеву у сарадњи
са Машинским факултетом у Мостару. Пос-
тавили су ортогномон који обликом, величи-
ном и местом не одговара оригиналном. Тај
ортогнoмон треба уклонити и заменити од-
говарајућим, фиксираним на правом месту
(сл. 2, десно).
Обе џамије, Хаџи Али-бегова у Травнику и Хаџи Мемијина у Мостару, заштићене су
као национални споменици, а у склопу њих и сунчани сатови. На пролазнике не остављају
посебан утисак јер углавном „ћуте” – највећи део послеподнева налазе се у сенци дрвећа
којег није било у време када су направљени. Зато у сарадњи са стручњацима за хортикултуру
треба наћи решење да оба сунчана сата остваре „право на сунце”.
Литература
Meyer, W.: 1985, İstanbul'daki Güneş Saatleri,
Sandoz kültür yayinlari, Istanbul.
Mulaomerović, J.: 1991, Mjerenje vremena, ka-
lendari i astronomija u osmansko doba u
Bosni i Hercegovini, Islamski kalendar i
astronomija (E. Kujundžić, ur.), Mešihat
Islamske zajednice, Sarajevo, 171-218).
Tadić, M.: 1991, Stari sunčani sat Hadži Ali-
begove džamije u Travniku. Zbornik rado-
va Zavičajnog muzeja u Travniku, 4, 33-48.
Tadić, M.: 2021, Zwei Wandsonnenuhren des
osmanischen Typs, Rundschreiben der Arbe-
itsgruppe Sonnenuhren im Österreichischen
Astronomischen Verein, 62, 7-9.
COMPARISON OF THE TWO ONLY
SUNDIALS ON MOSQUES IN BOSNIA
AND HERZEGOVINA
The paper compares the two only wall
sundials of the "Ottoman" type, preserved in
the territory of the former Yugoslavia, both in
mosques in Bosnia and Herzegovina. One on
the Hadzi Ali-Bey Mosque in Travnik (44°-
13'34" N, 17°39' 36" E) and the other on the
Hadzi Memia Mosque in Mostar (43°20'24" N,
17°48'37" Е).