Available via license: CC BY 4.0
Content may be subject to copyright.
75
Ana M. Zdravković*1 Pregledni naučni rad
UDK: 342.727: 341.217
doi: 10.5937/spz66-35644
SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU
U SLUŽBI OGRANIČAVANJA SLOBODE IZRAŽAVANJA
Sažetak
SLAPP tužbe (Strategic Lawsuit Against Public Participation) prisutne su širom sve-
ta već nekoliko decenija i ne samo da ugrožavaju ostvarivanje mnogih ljudskih prava i
sloboda već i izigravaju smisao i svrhu sudske zaštite prava. Imajući u vidu indicije da se
ove tužbe već koriste i na teritoriji Republike Srbije, cilj rada je njihovo predstavljanje i
analiza, kao i razmatranje potencijalnih rešenja koja mogu biti implementirana kako bi se
korišćenje pomenutog sredstva sprečilo. Nakon prikaza primera SLAPP slučajeva iz upo-
redne prakse i konceptualnog analiziranja ovog pojma, rad ukazuje na prava koja su naj-
ugroženija usled upotrebe SLAPP-a i pruža pregled relevantne prakse Evropskog suda za
ljudska prava. Rezultati istraživanja pokazuju da ratifikovani međunarodni instrumenti
nalažu sprečavanje zloupotrebe prava oličene u SLAPP tužbama, kao i da se stvarna svrha
ovih tužbi može postići i drugim metodama, na koje će država mnogo teže uticati. Na-
posletku, s obzirom na to da je unutar Evropske unije već pokrenuta inicijativa za borbu
protiv ove neželjene pravne pojave, u radu se zaključuje da bi trebalo da i Republika Srbija
iskoristi trenutak i blagovremeno započne rešavanje ovog problema.
Ključne reči: SLAPP tužbe, sloboda izražavanja, Evropski sud za ljudska prava,
pravo na pravično suđenje, zloupotreba prava.
1. Tužbama protiv kritike – nekoliko primera iz prakse
Časopis The Baltic Times objavio je 2015. godine intervju sa Teele Pehk, urba-
nistkinjom i članicom lokalne grupe aktivista, okupljenih u cilju stvaranja foruma
na kome bi građani mogli da iskažu svoje mišljenje povodom različitih pitanja re-
levantnih za njihovu zajednicu (Garlick, 2015). Okosnica razgovora bilo je pitanje
građevinskih planova i privatizacije jednog dela Talinskog zaliva. Aktivistkinja je
iznela tvrdnje da investitor, kompanija Pro Kapital, na tom delu obale planira da iz-
gradi zatvoreni kompleks sa luksuznim apartmanima i pristaništem za jahte, koji bi
ograničili javni pristup plaži i moru i ukazala na to da lokalna vlast podržava ovakve
* Doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Srbija, e-mail: zdr.anna@gmail.com
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
76
planove uprkos brojnim protestima protiv projekta (Garlick, 2015). Istakla je da se
zalaže da prostor ostane u javnom vlasništvu, kako bi bio dostupan svima, i otvoreno
kritikovala predstavnike lokalne vlasti koji omogućavaju ekonomsku eksploataciju
regije (Garlick, 2015). U istom tekstu, navedeno je da se autor, u cilju potpunog sagle-
davanja problema, obratio i kompaniji Pro Kapital, koja mu je poslala svoj komentar
sa zahtevom da se tekst objavi u celini, kao i da joj se ceo članak pre objavljivanja
pošalje radi provere tačnosti iznetih tvrdnji (Garlick, 2015). Iako je novinar odbio
da objavi ceo komentar, kao i da dostavi članak kompaniji na proveru, u tekstu jeste
preneo dostavljene navode, tako da su mišljenja i pogledi dve suprotne strane rav-
nomerno zastupljeni. Međutim, kompanija Pro Kapital je ubrzo nakon objavljivanja
intervjua zahtevala od aktivistkinje da objavi saopštenje u kome će razjasniti sporne
navode koje je iznela, prvenstveno o tome da je planirana izgradnja pristaništa za ja-
hte, jer se to, kako tvrde, ne nalazi u njihovim novim planovima, kao i da im naknadi
troškove pravnog savetovanja. Napadnuta aktivistkinja je uspela da dokaže pravnoj
službi, ali i časopisu koji je objavio intervju, da sporne tvrdnje nije izmislila, već da se
u planovima koje ona poseduje stvarno nalazi pristanište za jahte, te je časopis pri-
stao da objavi ispravku i razjašnjenje, kao i izvinjenje upućeno i njoj i kompaniji zbog
nastalog nesporazuma (Garlick, 2015). Uprkos tome, kompanija je nastavila da šalje
zahteve aktivistkinji, pa pošto ona nije prihvatila predlog za vansudsko poravnanje,
2016. godine su je tužili zbog namernog iznošenja laži o njihovim građevinskim pla-
novima za pomenutu oblast usled čega im je, navodno, narušena reputacija (Strate-
gic lawsuit against public participation, 2018).1 Nakon pola godine, koliko je trajao
sudski postupak, utrošenog vremena i novca za angažovanje advokata i pripremanje
odbrane, neizvesnosti i stresa zbog podnete tužbe, pre početka glavne rasprave kom-
panija je ipak odlučila da se poravna sa tuženom aktivistkinjom i pristala da snosi
troškove njenog zastupanja, a obe strane su potpisale sporazum da se ubuduće neće
međusobno omalovažavati (Strategic lawsuit against public participation, 2018).
Opisani slučaj pokazuje primer fenomena prvi put identifikovanog i kon-
ceptualizovanog osamdesetih godina prošlog veka, na tlu Sjedinjenih Američkih
Država, od strane profesora sa Univerziteta u Denveru, koji su ga nazvali „strateš-
ke tužbe protiv učešća javnosti” (Strategic Lawsuit Against Public Participation)
(dalje: SLAPP) (Pring & Canan, 1996).2 Od tada pa do danas, ova pojava zabeleže-
1 Tužba je podneta u trenutku kada već više od decenije traje proces planiranja i izgradnje po-
menute oblasti, koji je tokom godina privukao ogromnu pažnju lokalne zajednice i rasplamsao
opštu debatu, pre svega zbog spornog pitanja javne upotrebe obale i plaže, za koju su se zalagale
brojne organizacije civilnog društva i lokalnog stanovništva (Strategic lawsuit against public
participation, 2018).
2
U studiji koju su sproveli, svi slučajevi SLAPP tužbi pokrenuti su nakon 1970. godine (Pring,
1989, p. 5).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
77
na je širom sveta, uključujući i razvijene evropske države demokratskog uređenja
i visokog nivoa zaštite ljudskih prava. Samo neki od primera su tužba za klevetu
kompanije PayPal protiv udruženja SumOfUs, koje je organizovalo mirne prote-
ste ispred sedišta ove kompanije u Nemačkoj, zbog toga što je PayPal omogućio
neonacističkoj grupi Pro Chemnitz da preko njih prikuplja donacije; mnogobrojne
tužbe francuske korporativne grupe Bolloré i sa njom povezanih privrednih dru-
štava protiv više medija i nevladinih organizacija koji su izveštavali o njihovim
aktivnostima na teritoriji Afrike, prvenstveno o navodnom oduzimanju zemlje
od meštana u Kamerunu (Greenpeace, 2020); kao i sudski postupci pokrenuti od
strane kompanija koje se bave frekingom u Ujedinjenom Kraljevstvu protiv lica
koja su protestovala na mestima bušenja, a koji su u prvom stepenu čak okončani
osudom na zatvorske kazne demonstranata3 (Stefanini, 2018). Procenjeno je da
je u momentu kada je ubijena, malteška novinarka Daphne Caurana Galizia bila
tužena u čak četrdeset i sedam sudskih postupaka koji su pokrenuti SLAPP tuž-
bama (Greenpeace, 2020).
2. Zloupotreba sudskog postupka radi sprečavanja javne debate
– definisanje SLAPP tužbi
Imajući u vidu prirodu istraživačkog novinarstva, ne iznenađuje preterano
činjenica da su oni koji se bave ovim poslom oduvek bili meta pretnji i napada,
kako fizičkih, tako i pravnih i finansijskih (Houston, 2010, p. 45). Ako pođemo
od toga da su predmet istraživanja najčešće politički osetljiva pitanja, korupcija,
pronevere i, uopšte, postupanje i poslovanje bogatih, moćnih i uticajnih pojedi-
naca i kompanija, očigledno je da u interesu potonjih nije otkrivanje istine i upo-
znavanje javnosti sa njom. Zbog toga oni tradicionalno pokušavaju da spreče rad
istraživača, valjano izveštavanje novinara i obaveštavanje javnosti, te radi ostva-
rivanja tog cilja koriste najrazličitija sredstva, među kojima su, relativno odskora,
i SLAPP tužbe.
Prema rečniku Merriam-Webster, pojam SLAPP je definisan kao „tužbe koje
sadrže tužbene zahteve bazirane na kleveti, koje su zapravo podnete sa ciljem za-
strašivanja, opterećivanja, kažnjavanja ili uznemiravanja tuženog zbog javnog go-
vora protiv tužioca, čiji su predmet pitanja od opšteg interesa”. Očigledno je da je
ova definicija veoma široka i da obuhvata niz različitih situacija, ali se ipak čini da
predstavlja dobru polaznu osnovu za razumevanje ove patološke pravne pojave.
3 Drugostepenom presudom su ove kazne preinačene u uslovne kazne zatvora, ali su u tom
trenutku demonstranti već šest nedelja bili lišeni slobode (Oswald & McGregor, 2018).
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
78
Podnosioci SLAPP tužbi su najčešće imućni pojedinci i privredna društva,
koji u cilju zaštite sopstvenih političkih, ekonomskih, reputacionih ili bilo ko-
jih drugih interesa tuže one koji javno istupaju protiv njih. Primeri iz uporedne
prakse pokazuju da se SLAPP-om neretko koriste i javni funkcioneri i službenici
(Snow, n.d.), a posebno zabrinjava podatak da se na mestu tužioca pojavljuju čak
i sudije (Pavelić, 2021)4.
SLAPP tužba može biti podneta protiv bilo koga, fizičkog ili pravnog lica, ali
su na prvoj liniji fronta, očekivano, novinari i mediji, aktivisti za zaštitu ljudskih
prava, naučnici i organizacije civilnog društva, s obzirom na ulogu koju imaju
u prenošenju znanja, informacija, ideja i stavova o pitanjima od javnog intere-
sa (Ravo, Borg-Barthet & Kramer, 2020, p. 7). Valja, međutim, naglasiti da je u
dosadašnjim predmetima primetno da su tuženi više puta bili i obični građani,
primera radi zbog kritikovanja razvojnih projekata koje (najčešće lokalna) vlast
sprovodi, komentarisanja rada javnih službenika, javnog ukazivanja na povrede
propisa o zaštiti životne sredine, odnosno propisa o zaštiti potrošača, pritužbi
upućenih državnim školama i drugim javnim ustanovama (Canan, 1989, p. 25).
Pring u svojoj analizi navodi da su tužbe podnošene i zbog prijavljivanja krše-
nja zakona, svedočenja pred državnim organima, prikupljanja potpisa za peticije,
zalaganja za izmene zakona i učešća na mirnim protestima i demonstracijama
(1989, p. 9). Rečju, na mestu tuženih u ovim postupcima mogu se naći svi oni
koji javno izražavaju svoje mišljenje ili prenose informacije o pitanjima od javnog
značaja, koja su percipirana kao neprijatna i nepoželjna od strane moćnika (Bayer
et al., 2021, p. 12).
Dodatna osobina SLAPP tužbi je postojanje značajne neravnoteže snaga, pre
svega materijalnih, između tužioca i tuženog, a na štetu potonjeg, što dodatno oteža-
va napadnutoj strani ostvarivanje prava koja joj pripadaju (Bayer et al., 2021, p. 20).
Predmet tužbenog zahteva najčešće se odnosi na povredu časti i ugleda,
odnosno klevetu5 (Canan, 1989, p. 26), ali to nije uvek nužno, zbog čega su kon-
ceptualizacija i prepoznavanje SLAPP tužbi dodatno zakomplikovani. Iako se,
u najvećem broju slučajeva, ovim tužbama započinje parnični postupak, nije is-
ključeno ni da se slični SLAPP mehanizmi koriste u krivičnom ili prekršajnom
postupku (Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka, 2021, p. 46).6
Samo podnošenje ovakvih tužbi vodi izmeštanju javne debate iz dnevno-
političkih okvira na teren sudnice (vid. Canan, 1989, p. 23), koji je često javnosti
4 Skorašnji primeri iz susedne Republike Hrvatske.
5 U radu će termin kleveta biti korišćen u kontekstu građanskopravnog delikta, a ne sa krivič-
nopravnom konotacijom, imajući u vidu da je u Republici Srbiji krivično delo klevete dekrimi-
nalizovano.
6 Ovo važi naročito za države u kojima krivično delo klevete i dalje postoji.
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
79
nepristupačan i nerazumljiv, što je dovoljno da se postigne stvarni cilj tužioca.
Prava svrha ove tužbe zapravo nije uspeh u sporu i usvajanje tužbenog zahteva,
već pokušaj zastrašivanja i šikaniranja tuženih kritičara, kako bi oni, a i svi osta-
li, prestali sa istraživanjem i izveštavanjem (Ravo, Borg-Barthet & Kramer, 2020,
p. 7). Dakle, obeshrabrivanje tuženog povlači za sobom domino efekat, jer vodi
zaplašivanju i drugih, koji će se ubuduće uzdržavati od javne kritike, odnosno
kritičkog izveštavanja o tužiocu, kako bi izbegli sudbinu tuženog. Ovaj efekat za-
strašivanja (chilling effect) je naročita karakteristika SLAPP tužbi, jer izaziva niz
štetnih posledica, poput cenzure i autocenzure, faktičkog ograničavanja slobode
izražavanja, prvenstveno prava na primanje i saopštavanje informacija, kao i prava
na učešće javnosti u javnim poslovima i pitanjima od opšteg interesa, a u krajnjoj
liniji utiče i na ostvarivanje prava na pravično suđenje (Bayer et al., 2021, p. 19).
Konkretni motivi za upotrebu SLAPP-a variraju od namere da se izvrši od-
mazda zbog suprotstavljanja povodom pitanja od javnog interesa, da se spreči bu-
duće protivljenje, sprovede zastrašivanje i slanje opšte poruke da će svako nesla-
ganje biti kažnjeno, do upotrebe sudskog postupka kao sredstva za ostvarivanje
ličnih političkih ili ekonomskih ciljeva (Canan, 1989, p. 30). Međutim, u literaturi
je prisutno neslaganje povodom pitanja da li bi nameru uopšte trebalo uvrstiti u
kriterijume za procenu SLAPP karaktera konkretne tužbe. Tako se, na primer,
mogu pronaći stavovi da bi dokazivanje namere bilo veoma složeno i kompliko-
vano, te onemogućilo sud da efikasno i brzo reaguje na podnošenje SLAPP tužbe
(Shapiro, 2010, p. 25).
Okolnost da glavni cilj SLAPP-a nije uspeh u sudskom postupku može po-
služiti prepoznavanju ove vrste tužbe. Uglavnom su tužbeni zahtevi u njima pot-
puno pravno neosnovani, njihov osnov je često neprecizan ili protivrečno postav-
ljen, a moguće je i da se zasniva na lažnim i/ili neutemeljenim navodima. Učestalu
pravnu neosnovanost tužbenih zahteva pokazuju i statistički podaci, prema koji-
ma se preko 70% sudskih postupaka pokrenutih ovim tužbama okončava u korist
tuženog (Pring, 1989, p. 12). Ovaj nalaz, međutim, ne bi trebalo smatrati pozi-
tivnim ili ohrabrujućim, zato što sama činjenica podnošenja tužbe povlači niz
poražavajućih posledica. Pre svega, započinjanje sudskog postupka podrazumeva
produženu neizvesnost za tuženog, koji nužno mora usmeriti sve svoje resurse u
ovom smeru (Bayer et al., 2021, p. 26). Primarno je to finansijski iscrpljujuće, s ob-
zirom na troškove sudskih taksi i pravnog zastupanja, ali je jednako pogubno i na
emotivnom i psihološkom nivou. Na sve ovo bi trebalo dodati i faktor vremena,
odnosno dužinu trajanja sudskih postupaka. I upravo je to intencija tužioca. Dok
se postupak ne okonča, godine će ostaviti neotklonjive traume, kako na tuženog
tako i na širu populaciju, te potencijalna pobeda tuženog u sporu ne poseduje
potencijal da otkloni sve posledice koje su već uveliko nastupile.
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
80
Dodatna osobina koja se može pripisati SLAPP-u je i atipično visoka vred-
nost tužbenog zahteva, koja je direktno usmerena na uvećanje troškova postupka,
što obično, usled nesrazmerno slabijih materijalnih prilika tuženog, ima značaj-
niji uticaj na njega nego na tužioca.
Kod SLAPP tužbi sa elementom inostranosti, podnosioci često namerno
biraju da se obrate sudovima onih država u kojima su šanse za uspeh u sporu
najveće, odnosno u kojima ova pojava nije formalno uređena i sankcionisana,
te u kojima neće trpeti posledice upotrebe ove vrste tužbi (izbor suda države čije
pravo najviše odgovara tužiocu, kod elektivne nadležnosti, poznat je i kao forum
shopping).7
Takođe, stvarna namera i cilj utuženja mogli bi se prepoznati i po velikom
broju tužbi podnetih protiv tuženog od strane istog tužioca (ili povezanih lica) u
relativno kratkom vremenskom periodu.
Naravno, sve navedeno su samo primeri kriterijuma za prepoznavanje ovih
tužbi, čije postojanje nije uvek nužno i zavisiće od slučaja do slučaja.
3. Kako se SLAPP tužbama krše standardi iz prakse
Evropskog suda za ljudska prava
3.1. Sloboda izražavanja
Prva na udaru SLAPP tužbe je sloboda izražavanja, koja prema odredbi čla-
na 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima (dalje: EKLJP ili Konvencija) (Eu-
ropean Convention on Human Rights, 1950) predstavlja složeno pravo sačinjeno
od slobode posedovanja sopstvenog mišljenja, slobode primanja i saopštavanja
informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pre skoro pola
veka, Evropski sud za ljudska prava (dalje: ESLJP ili Sud) naglasio je da sloboda
izražavanja predstavlja temelj demokratskog društva, kao i da je jedan od osnov-
nih uslova za njegov napredak i za razvoj svakog čoveka (Handyside v UK, para.
49). Posebno je važno napomenuti da se sloboda izražavanja ne primenjuje samo
na one informacije ili ideje koje su blagonaklono prihvaćene ili se smatraju nena-
padnim ili je javnost prema njima ravnodušna već i na one koje vređaju, šokiraju
ili uznemiravaju državu ili neki deo stanovništva, jer to zahtevaju pluralizam,
tolerancija i slobodoumnost, bez kojih nema demokratskog društva (Handyside
v UK, para. 49).
7 Unutar EU ovo je moguće prema odredbama uredbe Brisel Ia o nadležnosti i priznanju i iz-
vršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, kao i usled činjenice da se odredbe
Rim II uredbe o merodavnom pravu za vanugovorne obaveze ne primenjuju na klevetu (za više
vid. Heuting, Mileska & Seipp, 2021).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
81
Sloboda izražavanja garantovana je ,,bez mešanja javne vlasti”, što podra-
zumeva negativnu obavezu države da se uzdrži od uplitanja u njeno ostvarivanje
(vid. Marinković & Krstić, 2016, p. 211). Međutim, da bi uživanje ove slobode bilo
praktično i delotvorno, država ima i odgovarajuće pozitivne obaveze, usmerene
na zaštitu ovog prava od ugrožavanja postupcima trećih lica (vid. na primer Cen-
tro Europa 7 S.R.L. and Di Stefano v Italy, para. 134). Te pozitivne obaveze naro-
čito su naglašene u kontekstu zaštite autora i novinara jer Sud smatra dužnošću
države da, uspostavljajući efikasan sistem njihove zaštite, stvori povoljan ambi-
jent za učešće u javnim raspravama svim zainteresovanim licima i omogući im da
bez straha izraze svoje ideje i mišljenja, čak i ako su protivni stavovima zvanične
vlasti ili dela javnog mnjenja, ili ih oni smatraju iritantnim ili šokantnim (Dink v
Turke y, para. 137). Ako bi države ugovornice Konvencije ostale neme na pojavu
SLAPP tužbi, očigledno je da bi time prekršile navedenu pozitivnu obavezu. Ne
samo da se izostanak regulisanja ovog problema može izjednačiti sa izostankom
pružanja pravne zaštite slobodi izražavanja već stvara i destimulirajući ambijent
za učestvovanje u javnoj raspravi, što je dijametralno suprotno onome što Sud
državama nalaže.
Prema Konvenciji, u slobodu izražavanja ugrađeno je fakultativno ograniče-
nje, koje omogućava njeno podvrgavanje formalnostima, uslovima, ograničenji-
ma ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu,
a zarad ostvarenja jednog od navedenih legitimnih ciljeva. Ti su ciljevi iscrpno
nabrojani u odredbi st. 2, čl. 10. EKLJP-a i svode se na interese nacionalne bez-
bednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, sprečavanje nereda ili
kriminala, zaštitu zdravlja ili morala, zaštitu ugleda ili prava drugih, sprečavanje
otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju i očuvanje autoriteta i nepristrasno-
sti sudstva. Da bi ograničenje slobode izražavanja zarad ostvarivanja nekog od
ovih ciljeva bilo opravdano, nadležni državni organi moraju utvrditi da je mera
ograničenja zaista neophodna u demokratskom društvu, odnosno da u konkret-
nom slučaju postoji nužna društvena potreba (pressing social need) za takvim
ograničenjem, da je ono proporcionalno legitimnom cilju koji se želi postići i da
nadležni domaći organi pruže relevantno i dovoljno obrazloženje tog ograničenja
(Marinković & Krstić, 2016, p. 217).
Prilikom procene postojanja nužne društvene potrebe, državnim organi-
ma priznato je određeno polje slobodne procene, čiji obim pak zavisi od vrste
predmetnog govora (Marinković & Krstić, 2016, p. 218). Tako je ESLJP istakao da
je „sloboda procene na nacionalnom nivou ograničena interesom demokratskog
društva da omogući štampi da vrši svoju vitalnu ulogu ’javnog čuvara’” (public
watchdog) (Chauvy and Others v France, para. 67). Za kontekst SLAPP tužbi je
veoma važno i da Sud smatra da svi koji učestvuju u javnoj debati imaju pravo
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
82
na jednako visok nivo zaštite kao i novinari, pod uslovom da pružaju tačne i po-
uzdane informacije i da se pridržavaju relevantnih etičkih standarda (Steel and
Morris v UK, para. 90). ESLJP je posebno istakao značaj koji aktivisti i grupe koje
sprovode građanske kampanje imaju u podsticanju javne diskusije i slobodnom
protoku informacija i ideja, pogotovo u vezi sa aktivnostima moćnih privrednih
subjekata (Steel and Morris v UK, para. 95). Dodatno, budući da se sloboda poli-
tičke rasprave nalazi u samoj suštini koncepta demokratskog društva, koji prove-
java kroz celu Konvenciju (Lingens v Austria, para. 42), Sud stoji na stanovištu da
EKLJP ostavlja vrlo malo prostora za ograničavanje političkog govora i rasprave
o pitanjima od javnog interesa (Wingrove v UK, para. 58). Kada se pod ovaj nalaz
podvede okolnost da se SLAPP tužbe odnose upravo na izražavanje o pitanjima
od javnog interesa, nameće se zaključak da bi ograničenje slobode izražavanja
u tim slučajevima bilo moguće samo izuzetno i pod uslovom da je potkrepljeno
veoma ubedljivim razlozima.
Ako se na trenutak zanemari činjenica da su tužbeni zahtevi u SLAPP tužba-
ma najčešće pravno neosnovani, moguće je sagledati ove slučajeve iz perspektive
ograničenja slobode izražavanja. Naime, ono što tužilac SLAPP tužbom zapravo
zahteva od suda jeste da ograniči slobodu izražavanja tuženog radi zaštite nje-
govog ugleda, odnosno prava. Ne samo da je zaštita ugleda jedan od propisanih
legitimnih ciljeva za ograničenje slobode izražavanja već predstavlja i samostalno
pravo zajemčeno odredbom čl. 8 EKLJP-a u okviru prava na poštovanje privatnog
i porodičnog života (Fürst-Pfeifer v Austria, para. 35). Međutim, ESLJP je stava da
bi čl. 8 mogao da stupi na scenu samo ako je napad na ugled osobe dostigao odre-
đeni nivo ozbiljnosti i ako je izvršen na način da izaziva štetu po lično uživanje
prava na poštovanje privatnog života, kao i da se oslonac u čl. 8 ne može pronaći
ako je gubitak ugleda predvidljiva posledica sopstvenog delovanja, kao što je izvr-
šenje krivičnog dela (Axel Springer AG v Germany, para. 83). Drugim rečima, za
primenu čl. 8 neophodno je da napad na ugled lica predstavlja mešanje u njegov
privatni život koje je toliko ozbiljno da ugrožava njegov lični integritet, koji je
nepovrediv (Karakó v Hungary, para. 23). Štaviše, dobro utemeljen standard Suda
je i da su granice prihvatljive kritike šire za političare nego za obične građane, jer
se političari neminovno i svesno izlažu detaljnoj analizi u pogledu svake svoje
reči i postupka od strane novinara i javnosti u celini, te stoga moraju da pokažu
veći stepen tolerancije (Lingens v Austria, para. 42). Slično, a jednako relevantno
za SLAPP slučajeve, Sud je stava da su organi javne vlasti u demokratskom druš-
tvu u principu izloženi stalnoj kontroli građana i da, u dobroj veri, svako mora
biti u mogućnosti da skrene pažnju javnosti na situacije koje smatra nezakonitim
(Vides Aizsardzības Klubs v Latvia, para. 46).8 Isto važi i za javne ličnosti (Wirts-
8 Ipak, u jednom predmetu, ESLJP je objasnio da granice prihvatljive kritike zavise od prirode
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
83
chafts-Trend Zeitschriften-Verlagsgesellschaft m.b.H. v Austria (No. 3), para. 39),
kao i za velike javne kompanije, te su granice prihvatljive kritike šire i u njihovom
slučaju (Steel and Morris v UK, para 94). Na osnovu svega navedenog, može se
zaključiti da će prilikom balansiranja pred ESLJP-om, čl. 8 samo izuzetno odneti
prevagu u odnosu na čl. 10 Konvencije (Bayer et al., 2021, p. 29). Ovo naročito važi
u okolnostima koje prožimaju pojam SLAPP-a, odnosno čak i da tužbeni zahtevi
u SLAPP-u nisu pravno neosnovani, otvoreno je pitanje da li bi tužiočevo pravo
zavređivalo prednost u odnosu na slobodu tuženog.
Naposletku, SLAPP tužbe u potpunosti obesmišljavaju i jedan od glavnih
ciljeva koji ESLJP želi da postigne kada su u pitanju sloboda izražavanja i sloboda
štampe, a to je sprečavanje efekata zastrašivanja (chilling effect), odnosno odvraća-
jućih efekata mera ograničenja i izrečenih sankcija. Ti efekti se manifestuju kroz
obeshrabrivanje učešća u debatama o pitanjima od legitimnog javnog interesa
(Bladet Tromsø and Stensaas v Norway, para. 64) ili autocenzuru (Vajnai v Hun-
gary, para. 54), a posledica su straha od nesrazmernih sankcija, što je u krajnjem
ishodu pogubno po društvo u celini (Cumpana and Mazare v Romania, para. 114).
S tim u vezi, Sud je u više navrata isticao da kazna zatvora ne ispunjava uslov sraz-
mernosti kada se izriče za klevetu o pitanjima od javnog značaja budući da kao
takva poseduje pomenuti efekat (Cumpana and Mazare v Romania, para. 116). U
svetlu neprimereno visokih tužbenih zahteva koji karakterišu SLAPP tužbe, važ-
no je napomenuti i da je utvrđeni standard Suda da iznos svake dosuđene naknade
mora biti u razumnoj srazmeri u odnosu na povredu ugleda koju je pretrpeo tu-
žilac (Tolstoy Miloslavsky v UK, para. 49). Tako ESLJP u svojim presudama upor-
no tvrdi da nepredvidivo veliki iznosi naknade štete u slučajevima klevete imaju
efekat zastrašivanja (chilling effect), kao i da nije potrebno u svakom konkretnom
slučaju dokazivati da li je takav efekat zaista i nastupio (Independent News and
Media and Independent Newspapers Ireland Limited v Ireland, para. 114).
3.2. Pravo na pravično suđenje
SLAPP tužbe tesno su povezane i sa pravom na pravično suđenje, koje je za-
jemčeno odredbom čl. 6. EKLJP-a, međutim upitno je na čije se to pravo odnosi. S
jedne strane je tužilac, koji tvrdi da mu je određeno pravo povređeno aktivnostima
tuženog i od suda zahteva adekvatnu zaštitu, dok je s druge strane tuženi, koji je
napadnut neuobičajeno formulisanim i/ili visokim tužbenim zahtevom. Zbog toga
je odmah važno razjasniti da svaki tužilac ima pravo na pristup sudu i druge ga-
funkcija i odgovornosti državnih službenika, te da je u opštem interesu da javni tužioci, čiji je
zadatak da doprinose pravilnom sprovođenju pravde, kao i sudski službenici, uživaju poverenje
javnosti i da bi trebalo da ih država zaštiti od neosnovanih optužbi (Lešník v Slovakia, para. 54).
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
84
rantije koje su obuhvaćene odredbom čl. 6 Konvencije (Golder v UK, para. 36), te da
državni organi moraju o tome voditi računa kada se susretnu sa SLAPP pojavom.
Nasuprot tome, jedan od aspekata prava na pravično suđenje je i načelo jednakosti
(ravnopravnosti) stranaka u postupku. Polazeći od činjenice da je u SLAPP slučaje-
vima tužilac značajno finansijski dominantniji i uticajniji, izvesno je da će od samog
početka ovih postupaka pomenuto načelo biti ugroženo, i to na štetu tuženog. To
naravno ne implicira da su u drugim predmetima suprotstavljene stranke jednake
ili približne ekonomske moći, niti da je to potrebno da bi načelo jednakosti stra-
naka bilo zadovoljeno, već da bi trebalo da sudovi obrate posebnu pažnju na polo-
žaj tuženog u SLAPP sporovima i da mu upotrebom zakonitih sredstava omoguće
ravnopravnu borbu. Rečima ESLJP-a, jednakost stranaka podrazumeva da svakoj
stranci mora biti pružena razumna mogućnost da iznese svoje argumente i dokaze,
pod uslovima koji je ne dovode u značajno nepovoljniji položaj u odnosu na drugu
stranku (Ragner v The Czech Republic, para. 146). Primera radi, u predmetu koji je
naročito značajan za kontekst SLAPP-a, Steel i Morris protiv Ujedinjenog Kraljev-
stva, u kome su podnosioci predstavke bili aktivisti koji su sprovodili kampanju
protiv kompanije McDonald’s, tako što su građanima delili letke o tome šta sve ,,nije
u redu sa ovom kompanijom i njenim proizvodima”,9 zbog čega ih je ova firma tu-
žila i dosuđena joj je naknada štete pred domaćim sudom, ESLJP je otvorio pitanje
poštovanja načela jednakosti stranaka. Sud je utvrdio da je država povredila pravo
na pravično suđenje podnosilaca predstavke jer je u postupku pred domaćim sudom
postojala neravnopravnost stranaka, uzrokovana primarno njihovim nejednakim
imovnim stanjem, te da tuženoj strani u tako nepovoljnom položaju nije omoguće-
no korišćenje prava na besplatnu pravnu pomoć, čime su lišeni mogućnosti da svoj
slučaj delotvorno predstave sudu (Steel and Morris v UK, para. 72).
3.3. Zloupotreba prava
Malo je argumenata protiv tvrdnje da SLAPP tužbe zapravo predstavljaju
zloupotrebu prava i sudskog postupka (Ravo, Borg-Barthet & Kramer, 2020, p. 8).
ESLJP prihvata opštu definiciju, prema kojoj zloupotreba prava predstavlja štetno
vršenje prava od strane njegovog titulara na način koji je očigledno nedosledan ili
suprotan svrsi zbog koje mu je to pravo priznato (S.A.S. v France, para. 66).10 Dru-
9 U deljenim materijalima korišćena je igra rečima, poput McDollars, McGreedy, McCancer,
McMurder, McDisease.
10 Slično, zloupotreba procesnog prava predstavljala bi korišćenje ovlašćenja zarad drugih cilje-
va, a ne onih zbog kojih je ono dato titularu (Stojanović, 1970, p. 92). Tako, Stojanović objašnjava
da je za upotrebu prava na tužbu potrebno imati opravdan interes, jer bi u suprotnom postojala
zloupotreba procesnog subjektivnog prava (1970, p. 92).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
85
gim rečima, čak i u demokratskim društvima dolazi do toga da se imaoci osnovnih
građanskih prava i sloboda pozivaju na svoja prava, kao i na načelo vladavine pra-
va, na načine kojima se krše osnovna prava drugih (Beširević, 2007, pp. 186-187).
Zloupotreba je izričito zabranjena odredbom čl. 17 EKLJP-a, prema kojoj se
Konvencija ne može tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe
ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin usmeren na poništavanje
bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri
od one koja je predviđena Konvencijom (European Convention on Human Ri-
ghts, 1950). Cilj ove odredbe je zaštita demokratskog poretka i sprečavanje razvo-
ja totalitarnih ideja kroz zloupotrebu prava (Bayer et al., 2021, p. 38).
Na ovom mestu je važno podsetiti da nacionalni sudovi moraju biti naročito
obazrivi prilikom procene da li se konkretan slučaj može smatrati SLAPP-om.
Ako sud ispravno kvalifikuje tužbu kao SLAPP, onda ona izvesno predstavlja i
zloupotrebu prava i procesnih ovlašćenja, koju su sudovi dužni ne samo da spreče
već i da kazne. Nasuprot tome, ako sud pogreši u svojoj proceni, pa tužbu koja nije
SLAPP, proglasi za takvu, rizikuje da povredi prava tužioca. Ovakva opasnost je
neminovna i uvek će postojati, ali će njen intenzitet u velikoj meri zavisiti i od
umeća i veština onih koji su konkretan podnesak osmislili i sastavili.
Interesantno je da se u postupku pred ESLJP-om, odredba čl. 17 Konvencije
može invocirati od strane Suda po službenoj dužnosti ili po prigovoru tužene dr-
žave već u najranijoj fazi postupka, prilikom ispitivanja prihvatljivosti predstavke,
te ako Sud oceni da ima mesta primeni ovog člana, proglasiće predstavku nepri-
hvatljivom (Romanov v Ukraine, para. 161). S obzirom na to da navedeni meha-
nizam uzrokuje nagli završetak sudskog postupka, u literaturi je slikovito opisan
i kao ,,efekat giljotine” (Cohen-Jonathan, 2001, p. 665), i pokazao se kao veoma
efikasan u odbrani od neiskrenih predstavki i rasipanja resursa Suda. Zbog toga bi
trebalo razmotriti mogućnost da se slična mogućnost uvede i u nacionalna prava
u pogledu SLAPP predmeta, te da se domaćim sudovima pruži opcija brzog i efi-
kasnog rasterećenja od ovih tužbi usmerenih na zloupotrebu prava.
4. Tragovi SLAPP tužbi pred Višim sudom u Beogradu
Već je objašnjeno da je SLAPP pojava prisutna širom sveta, te je velika ve-
rovatnoća da ni Republika Srbija nije izuzetak. Tokom 2021. godine, iz domaćih
medija moglo se saznati da su Višem sudu u Beogradu podnete tužbe koje imaju
pojedine elemente SLAPP-a, mada se zbog nepostojanja konačnih kriterijuma za
prepoznavanje i usvojene definicije to u ovom momentu ne može sa izvesnošću
utvrditi. Naime, privredno društvo ,,Millenium team” d.o.o., koje je angažovano
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
86
na nekim od najvećih građevinskih projekata u zemlji, tužilo je zbog povrede
ugleda i časti više dnevnih listova, portala, lokalnih medija i kablovskih televizija,
koji su izveštavali sa konferencija za štampu opozicionih političara, održanih u
februaru ove godine, na kojima se govorilo o poslovanju ove kompanije i sumnja-
ma na njeno koruptivno i nezakonito postupanje (Danas, 2021; vid. i JUGpress,
2021; vid. i N1 Srbija, 2021). Međutim, vrlo je važno razjasniti da tuženi mediji
nisu iznosili vrednosne stavove ili sopstvene komentare o ovoj kompaniji, već su
samo preneli i citirali saopštenja i izjave političara sa pomenute konferencije, a
ipak su zbog toga tuženi, što neodoljivo podseća na SLAPP (Danas, 2021; vid. i
JUGpress, 2021; vid. i N1 Srbija, 2021). Takođe je indikativno da su, prema navo-
dima tuženih medija, visine tužbenih zahteva neobično visoko postavljene i kreću
se od 11.740.770 dinara (100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti) do 23.481.541
dinar (200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti) (UNS, 2021). Posebno je značaj-
no ukazati i na to da su domaći mediji najčešće mala pravna lica sa neodrživim
izvorima prihoda, te da nije isključeno ni da bi finansijski teret koji ovakve tužbe
donose, u jednom trenutku, mogao da dovede i do njihovog potpunog gašenja.
Dakle, iako je obeležje svake SLAPP tužbe efekat zastrašivanja (chilling efect), ovo
dejstvo je naročito naglašeno u opisanoj konstelaciji stvari. Stoga, ne samo da
će sami tuženi biti prepadnuti i ubuduće verovatno pribegavati autocenzuri, ako
uopšte nastave da postoje po završetku sudskog postupka, već postoji opasnost da
će i svi ostali, mediji ili drugi učesnici u javnoj debati, unapred odustajati od kri-
tičkih priloga o onima koji su skloni upotrebi ovog mehanizma. Kako je jedna od
mogućih osobina SLAPP-a i broj podnetih tužbi od strane istog tužioca, trebalo
bi naglasiti da je samo u periodu od marta do maja tekuće godine ovo privredno
društvo podnelo 34 tužbe Višem sudu u Beogradu, od kojih je čak 27 protiv medi-
ja (Izveštaj Višeg suda u Beogradu Su II-17a br. 158/21, 2021).11 Naravno, ovaj po-
datak odnosi se samo na sporove koji se vode po Zakonu o javnom informisanju i
medijima za koje je nadležan pomenuti sud, te ostaje nepoznato da li je ova kom-
panija, i u kojoj meri, podnela tužbe i drugim sudovima u Srbiji, u istom periodu.
Dakle, polazeći od opisanih karakteristika SLAPP-a, a pre svega činjenice da je u
većini pomenutih tužbi reč o istom tužiocu i istoj vrsti tuženih (mediji), kao i od
nesrazmerne visine tužbenih zahteva i okolnosti da sve tužbe imaju isti ili sličan
činjenični osnov, ovaj događaj veoma podseća na predmetni fenomen čiji je cilj da
javnost ne bude informisana o poslovanju i eventualnim nepravilnostima pove-
zanim sa ovom kompanijom, odnosno da se spreči dalje izveštavanje o ovoj temi.
Ovaj stav dele i mediji širom zemlje, pa je Koalicija za slobodu medija pomenuti
slučaj opisala kao ,,pritisak na medije” (NUNS, 2021).
11 U preostalim predmetima su tuženi političari koji su javno istupali protiv ove kompanije
(Izveštaj Višeg suda u Beogradu Su II-17a br. 158/21, 2021).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
87
Iako je za sada neizvesno kakva će biti reakcija sudova u Republici Srbiji
na slučaj ,,Millenium team”, imajući u vidu da je u odnosu na većinu pomenu-
tih predmeta suđenje tek započeto, neminovno je da će dalji tok ovih postupaka
biti od odlučujućeg uticaja na formiranje kontura odbrane sudova od ove pojave.
Jedan doprinos tome može biti i podsećanje na stav ESLJP-a da stepen odgovor-
nosti za klevetu ne može ići dalje od sopstvenih reči tuženog, te on ne može biti
odgovoran za izjave ili navode drugih (Reznik v Russia, para. 45). Iako štampa ne
sme da prekorači granice postavljene, između ostalog, potrebom zaštite ugleda
drugih, njena je dužnost da saopštava informacije i ideje o političkim i drugim
pitanima od javnog interesa (Lingens v Austria, para. 41).
5. Ima li mogućnosti za odbranu od ove neprihvatljive pravne pojave
Veliki broj država unutar SAD (Vining & Matthews, n.d.) i Kanade (Veres-
chchak, 2020), kao i Australija (Ogle, 2010) usvojile su tzv. anti-SLAPP zakono-
davstvo, usmereno na suzbijanje ove pojave i omogućavanje sudovima da u ranoj
fazi okončaju postupke započete SLAPP tužbama. Istini za volju, usvojeni zakoni
nisu savršeni i njihove izmene se veoma često predlažu i sprovode, ali je činjenica
da postoje i da predstavljaju uzor uporednim zakonodavstvima koja bi tek trebala
da se uhvate u koštac sa ovim pravnim izazovom. Zbog razlike u prirodi pravnih
sistema, direktna transplantacija ovih zakonodavnih rešenja u pravne poretke na
kontinentu nije moguća, ali predstavlja čvrst oslonac za sve predloge koji će biti
pomenuti u nastavku.
Na tlu Evropske unije situacija je potpuno drugačija. Nijedna država do sada
nije usvojila zakone protiv SLAPP tužbi (Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka, 2021,
p. 5). Zato je krajem 2020. godine Evropska komisija u Akcionom planu za evrop-
sku demokratiju objavila da će preuzeti inicijativu za zaštitu novinara i civilnog
društva od SLAPP tužbi i u tom cilju osnovana je grupa eksperata sastavljena od
pravnika, novinara i naučnika, koja će imati savetodavnu ulogu u borbi protiv
ovog fenomena i u pružanju podrške žrtvama (European Commission, 2020, p.
14). Na zahtev Komiteta za pravna pitanja (JURI), Evropski parlament je naručio
studiju o ovoj temi, koja je objavljena u junu ove godine i prema kojoj bi trebalo da
i EU i sve države članice usvoje mere protiv SLAPP tužbi (Borg-Barthet, Lobina
& Zabrocka, 2021, p. 5).12 U studiji se naročito insistira na reformi uredbi Brisel
12 Posebno je istaknuto rešenje usvojeno u Kvebeku, čiji je pravni sistem najsličniji državama
članicama EU, prema kome sud može inicijalno da odbije tužbeni zahtev, ali samo ako je uveren
da su tužbeni navodi očigledno neosnovani, neozbiljni, usmereni na odugovlačenje ili ako je
utvrđeno da se postupak zloupotrebljava, pokreće kako bi se drugom pričinila šteta ili da je reč
o pokušaju da se izigraju ciljevi pravde (Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka, 2021, p. 18).
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
88
Ia i Rim II, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i onemogućio forum shopping
(Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka, 2021, p. 5). Studija analizira i odredbe Mode-
la direktive EU o pružanju zaštite od zlostavljajućih tužbi protiv učešća javnosti
(Model EU Directive on Providing Protection from Abusive Lawsuits against Pu-
blic Participation), koji je 2020. godine sačinjen na inicijativu koalicije nevladinih
organizacija, kao podsticaj i polazna osnova za koncipiranje odgovarajućih in-
strumenata protiv SLAPP-a (Ravo, Borg-Barthet & Kramer, 2020).13
Savet Evrope je takođe jasno ukazao na ovaj izazov. Krajem prethodne godine,
komesarka za ljudska prava izdala je saopštenje pod nazivom „Vreme je za akciju
protiv SLAPP-a”, u kome poziva vlade, novinare, organizacije i pojedince koji se
bave zaštitom ljudskih prava i civilno društvo da zajedničkim delovanjem stanu na
put ovom problemu. Konkretno, predložila je pristup u tri koraka. Prvi bi podra-
zumevao prevenciju SLAPP tužbi kroz omogućavanje inicijalnog odbijanja takvih
tužbenih zahteva, uz povećanje svesti sudija i javnih tužilaca o ovoj pojavi, zatim
uvođenje mera za kažnjavanje onih koji koriste ovaj mehanizam, primarno kroz
obavezu naknade troškova postupka i, naposletku, ublažavanje posledica SLAPP
tužbi pružanjem podrške tuženima (Council of Europe, 2020).
Zajednički predlozi svih ovih tela i dokumenata svode se na sledeće. Adekvat-
nom izmenom zakonodavstva potrebno je omogućiti tuženima da u ranoj fazi po-
stupka istaknu prigovor da je u pitanju SLAPP, te da nakon što učine verovatnim da
je tužba podneta u cilju zastrašivanja, odnosno kažnjavanja zbog javnog istupanja o
pitanjima od opšteg interesa protiv tužioca, teret dokazivanja pređe na drugu stra-
nu (Bayer et al., 2021, p. 31). Tužilac bi onda morao da uveri sud da njegov tužbeni
zahtev stvarno ima činjenični i pravni osnov, koji bi u daljem toku postupka mogao
da dovede do njegovog usvajanja, odnosno da ima legitimni pravni interes za pod-
nošenje tužbe. Drugim rečima, teret dokazivana da se ne radi o SLAPP-u bi bio na
tužiocu (Bayer et al., 2021, p. 32). Tom prilikom trebalo bi da Sud naročito uzme u
obzir da li je tuženi novinar, uzbunjivač ili aktivista, kakav je odnos (materijalnih)
snaga između tužioca i tuženog, da li se predmet spora odnosi na pitanja od javnog
interesa, kao i postoji li mogućnost da izrečena presuda ima zastrašujuće dejstvo
13 Interesantno je da je Model zamenio naziv ,,strateške tužbe” terminom ,,zlostavljajuće tuž-
be”, kako bi ukazao na to da žrtva SLAPP-a ne mora da dokazuje da se radi o široj strategiji
za suzbijanje kritike, već da je dovoljno da je podneta i samo jedna ovakva maliciozna tužba
(Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka, 2021, pp. 18-19). Dodatno, Model je ponudio konciznu defi-
niciju ovog fenomena, prema kojoj su SLAPP one tužbe „koje proizlaze iz javnog istupanja tuže-
nog povodom pitanja od javnog interesa, čiji su tužbeni zahtevi pravno neosnovani, očigledno
neutemeljeni ili sadrže elemente koji ukazuju na zloupotrebu prava ili procesnih pravila, te stoga
koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za stvarnu procenu, dokazivanje ili ostvarivanje
prava” (Ravo, Borg-Barthet & Kramer, 2020, p. 30).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
89
(chilling effect) za druge (Bayer et al., 2021, p. 9). Kao što je već ukazano, važan faktor
u prepoznavanju SLAPP-a može biti i broj podnetih tužbi.
Sve ovo bi pravosudnim organima bilo umnogome olakšano ako bi postojali
posebni sudovi, ili makar posebna odeljenja unutar redovnih sudova koja bi bila
nadležna samo za suđenje u medijskoj materiji.14 Time bi se postigla efikasnost
rada, ali i omogućila stvarna specijalizacija sudija za postupanje u medijskim spo-
rovima i zaštitu ljudskih prava u ovoj oblasti.15
Takođe bi trebalo razmotriti propisivanje kaznenih mera protiv tužilaca koji
podnesu SLAPP, u cilju generalne prevencije upotrebe ovog mehanizma (Borg-Bar-
thet, Lobina & Zabrocka, 2021, p. 5).
Svim državama koje još uvek nisu dekriminalizovale klevetu preporučeno
je da to učine jer se krivične sankcije za ovo delo smatraju nesrazmernim, osim
u izuzetnim slučajevima govora mržnje ili pozivanja na nasilje, što su uobičajeno
posebno inkriminisana dela (Cumpana and Mazare v Romania, para. 115).
Naposletku, opšta preporuka je i postizanje, odnosno jačanje nezavisnosti
sudstva (Bayer et al., 2021, p. 9), jer samo takvi sudovi imaju šansu u odbrani od
ovakvih zloupotreba i mogućnost da ispravno implementiraju usvojena rešenja,
kakva god ona bila.
6. Zaključna razmatranja
SLAPP tužbe predstavljaju zloupotrebu prava i flagrantnu povredu jednog
od osnovnih pravnih načela, načela savesnosti i poštenja. Zato je neophodno pro-
naći adekvatne mehanizme za suzbijanje ove pojave, što neće uvek biti jednostav-
no. Podnosioci ovih tužbi ipak se pozivaju na svoja prava, za koja tvrde da im
pripadaju, te će biti potrebna posebna veština za razgraničenje ove vrste postupka
od iskrenih, stvarnih tužbenih zahteva, kojima se osnovano traži odgovarajuća
pravna zaštita. Zato je domašaj anti-SLAPP zakonodavstva nužno ograničen i
samo do određene mere može da spreči podnošenje ovakvih tužbi, ali će, u kraj-
njoj liniji, teret odbrane uvek biti na sudovima, koji bi morali individualno da
cene svaki konkretan slučaj i da razdvoje neosnovane, maliciozne i zlonamerne
tužbene zahteve od ostalih (Bayer et al., 2021, p. 21).
U radu je pružen prikaz prakse i standarda ESLJP-a relevantnih za ovaj fe-
nomen, ali se ipak mora priznati da su male šanse da SLAPP slučajevi uopšte
14 Isto se odnosi i na javne tužioce, mada je prisustvo SLAPP-a u krivičnim predmetima znatno
ređe (Bayer et al., 2021, p. 8).
15 Sličan predlog za formiranje specijalizovanih odeljenja nadležnih za postupanje u medijskim
sporovima može se pronaći i u publikaciji CEPRIS-a (Centar za pravosudna istraživanja, 2020, p. 29).
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
90
stignu do ovog suda (Bayer et al., 2021, p. 29). Ako je slučaj okončan u korist tu-
ženog, a najčešće će tako biti, tužilac neće pokušavati da ostvaruje svoja prava na
međunarodnom nivou, jer je po pravilu svestan neosnovanosti svog zahteva i, kao
što je već istaknuto, tužbu nije ni podnosio kako bi ostvario sudsku zaštitu, već
iz drugih, perfidnih motiva (Bayer et al., 2021, p. 29). Suprotno, ako sud presudi
u korist tužioca, onda su veliki izgledi da tužbeni zahtev nije bio u potpunosti
neosnovan. Čak i da jeste, neće svaki tuženi biti spreman da, već uveliko iscrpljen
domaćim sudskim postupkom, započne sve iznova pred drugim organom (Bayer
et al., 2021, p. 29). Navedeno ne znači da jurisprudencija suda u Strazburu nije
relevantna. Praksa ovog organa je obavezujuća za našu državu i u njoj se nepo-
sredno primenjuje, te je jedna od najsnažnijih preporuka u kontekstu SLAPP-a,
a i svih drugih pravnih pitanja, kontinuirana edukacija i osposobljavanje sudija i
javnih tužilaca za razumevanje i pravilnu primenu ovih standarda.
Iako Republika Srbija još uvek nije članica EU, te je pomenuti akti i inicijati-
ve na ovom nivou ne obavezuju, trebalo bi iskoristiti talas kolektivne borbe protiv
SLAPP fenomena i početi sa izmenama odgovarajućih zakona kako bi se olakša-
lo sudovima da na adekvatan način rešavaju ovaj problem, čije je prisustvo vrlo
verovatno i na našoj teritoriji. Ipak, pri izmenama zakona, neophodno je voditi
računa da anti-SLAPP odredbe ne ograničavaju pristup sudu i druga zajemčena
prava, kao i da se spreče zloupotrebe usvojenih mehanizama od stane tuženih.
Neophodnost reakcije države dodatno uvećava i činjenica da podnošenje SLAPP
tužbe nije jedini način za postizanje njenih ciljeva. Istraživanja su pokazala da
se u istu svrhu koristi i pretnja podnošenjem tužbe, kojom se postiže isti efekat
zastrašivanja i ućutkivanja (Bayer et al., 2021, p. 79), kao i da oni koji koriste ovaj
mehanizam finansijski podržavaju treća lica koja su zainteresovana da tuže nji-
hovu metu, najčešće novinare i medijske kuće (Borg-Barthet, Lobina & Zabrocka,
2021, p. 8). To su znatno prikrivenije i suptilnije metode, na koje će država mnogo
teže uticati nego na zvanično podnošenje tužbi sudu. Zbog svega navedenog ne bi
trebalo dopustiti da se ova pojava dalje razvija i širi, već blagovremeno reagovati,
pre svega u cilju zaštite slobode izražavanja i slobode medija, ali i radi rastereće-
nja sudova, sprečavanja zloupotrebe sudskog postupka i sužavanja manevarskog
prostora onima koji pribegavaju upotrebi ovakvih sredstava.
Kraj ovog rada zaslužuje i nekoliko ohrabrujućih tonova. Ne završavaju se
svi SLAPP postupci negativno. Primer sa početka teksta okončao se poravna-
njem, a tužena aktivistkinja se i danas bavi širenjem svesti o SLAPP pojavi. Postu-
pak po tužbi PayPal-a, iako još uvek nije završen, doveo je do takve osude javnosti
i pritisaka građanskih inicijativa da je kompanija obustavila saradnju sa vođom
Pro Chemnitz-a, te ova organizacija ne može više preko njih prikupljati donacije
(SumOfUs, 2019). Uspešno suprotstavljanje ovim malicioznim tužbama ilustruje
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
91
i primer iz 1981. godine, u kome se kalifornijski advokat Raymond J. Leonardini,
tadašnji zastupnik udruženja vodoinstalatera, pobunio protiv upotrebe vodovod-
nih cevi sa kancerogenom hemikalijom dietil heksil ftalat (DEHP). Podneo je
laboratorijske izveštaje nadležnim državnim organima koji su odlučivali o izda-
vanju dozvole za upotrebu ovih cevi u privatnim domaćinstvima i ukazao im na
potencijalne probleme po život i zdravlje, što je dovelo do prekida postupka u cilju
sprovođenja detaljne studije o štetnosti ove supstance. Zbog ovakvog postupanja,
i laboratorija i advokat su tuženi od strane svetski poznate kompanije Shell Oil,
kojoj odugovlačenje ove procedure u datom trenutku očigledno nije odgovaralo,
te je pokušala da ih zaplaši i ućutka. Dok se laboratorija vrlo brzo poravnala sa
kompanijom, kako bi izašla iz postupka, advokat nije posustao. Nakon što je Shell
dobrovoljno odustao od tužbe, odlučio je da on podnese tužbu protiv njih (tzv.
SLAPP-back) i u postupku mu je dosuđena naknada štete od čak 5.200.000 dola-
ra16 (Pring & Canan, 1996, p. 93).
Stoga, pobeda pojedinca je moguća, pa čak i protiv mnogo većeg i moćnijeg
protivnika, što nikako ne oslobađa državu pomenutih obaveza. Shodno ratifiko-
vanim međunarodnim instrumentima, države su dužne da omoguće ostvarivanje
zajemčenih prava i sloboda, kao i da ih zaštite od svih oblika ugrožavanja i krše-
nja, ma koliko oni inovativni ili prikriveni bili, kao što je to slučaj sa SLAPP-om.
To je neophodno i za postizanje vladavine prava i za očuvanje demokratije, koja
neminovno umire u (medijskom) mraku.
Literatura
Bayer, J., Bárd, P., Vosyliute, L. & Luk, N. C. 2021. Strategic Lawsuits Against Public
Participation (SLAPP) in the European Union - A comparative study. EU-CIT-
IZEN: Academic Network on European Citizenship Rights.
Beširević, V. 2007. Abuse: The Dark Side of Fundamental Rights (ed. András Sajó),
Eleven International Publishing, Utrecht 2006. Anali Pravnog fakulteta u Be-
ogradu, 55(2), pp. 185-201.
Borg-Barthet, J., Lobina, B. & Zabrocka, M. 2021. The Use of SLAPPs to Silence
Journalists, NGOs and Civil Society. Brussels: European Parliament.
Canan, P. 1989. The SLAPP from a Sociological Perspective. Pace Environmental
Law Review, 7, pp. 23–32.
Cohen-Jonathan, G. 2001. Le droit de l’homme à la non-discrimination raciale.
Revue trimestrielle des droits de l’homme, 46, pp. 665-688.
16 Prema dostupnim stranicama za obračunavanje inf lacije i vrednosti novca u različitim vre-
menskim periodima, danas bi ovaj iznos bio ekvivalentan iznosu od 15.694.841 dolara.
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
92
European Commission. 2020. Communication from The Commission to the Euro-
pean Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee
and the Committee of the Regions on the European Democracy Action Plan.
COM(2020) 790.
Houston, B. 2010. The Future of Investigative Journalism. Daedalus, 139(2), pp.
45–56.
Izveštaj Višeg suda u Beogradu Su II-17a br. 158/21 od 22. juna 2021. godine. (Do-
stavljen autoru po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja).
Marinković, T. & Krstić, I. 2016. Evropsko pravo ljudskih prava. Beograd: Savet
Evrope.
Ogle, G. 2010. Anti-SLAPP Law Reform in Australia. Review of European, Compar-
ative & International Environmental Law, 19(1), pp. 35-44.
Pring, G. W. & Canan, P. 1996. SLAPPs: Getting Sued for Speaking Out. Philadel-
phia: Temple University Press.
Pring, G.W. 1989. SLAPPs: Strategic Lawsuits against Public Participation. Pace En-
vironmental Law Review, 7(1), pp. 3–21.
Ravo, L.M., Borg-Barthet, J. & Kramer, X. 2020. Protecting Public Watchdogs Across
the EU: A Proposal for an EU Anti-SLAPP Law.
Shapiro, P. 2010. SLAPPs: Intent or Content? Anti-SLAPP Legislation Goes Interna-
tional. Review of European Community & International Environmental Law,
19(1), pp. 14–27.
Stojanović, D. 1970. Zloupotreba prava u našoj teoriji, zakonodavstvu i sudskoj
praksi. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 9, pp. 87-99.
Pravni izvori
European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental
Freedoms, as amended by Protocols Nos. 11 and 14. 1950. Council of Europe.
ETS 5.
Sudska praksa
Axel Springer AG v Germany, predstavka br. 39954/08, presuda ECHR, 7.2.2012.
Bladet Tromsø and Stensaas v Norway, predstavka br. 21980/93, presuda ECHR,
20.5.1999.
Centro Europa 7 S.R.L. and Di Stefano v Italy, predstvaka br. 38433/09, presuda
ECHR, 7.6.2012.
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
93
Chauvy and Others v France, predstavka br. 64915/01, presuda ECHR, 29.6.2006.
Cumpana and Mazare v Romania, predstavka br. 33348/96, presuda ECHR,
17.12.2004.
Dink v Turkey, predstavke br. 2668/07, 6102/08, 30079/08, 7072/09 i 7124/09, presuda
ECHR, 14.12.2010.
Fürst-Pfeifer v Austria, predstavka br. 12556/03, presuda ECHR, 15.11.2007.
Golder v UK, predstavka br. 4451/70, presuda ECHR, 21.2.1975.
Handyside v UK, predstavka br. 5493/72, presuda ECHR, 7.12.1975.
Independent News and Media and Independent Newspapers Ireland Limited v Ire-
land, predstavka br. 55120/00, presuda ECHR, 16.6.2005.
Karakó v Hungary, predstavka br. 39311/05, presuda ECHR, 28.4.2009.
Lešník v Slovakia, predstavka br. 35640/97, presuda ECHR, 11.3.2003.
Lingens v Austria, predstavka br. 9815/82, presuda ECHR, 08.7.1986.
Ragner v The Czech Republic, predstavka br. 35289/11, presuda ECHR, 19.9.2017.
Reznik v Russia, predstavka br. 4877/05, presuda ECHR, 4.4.2013.
Romanov v Ukraine, predstavka br. 63782/11, presuda ECHR, 16.7.2020.
S.A.S. v France, predstavka br. 43835/11, presuda ECHR, 1.7.2014.
Steel and Morris v UK, predstavka br. 68416/01, presuda ECHR, 15.2.2005.
Tolstoy Miloslavsky v UK, predstavka br. 18139/91, presuda ECHR, 13.7.1995.
Tolstoy Miloslavsky v UK, predstavka br. 18139/91, presuda ECHR, 13.7.1995.
Vajnai v Hungary, predstavka br. 33629/06, presuda ECHR, 8.7.2008.
Vides Aizsardzības Klubs v Latvia, predstavka br. 57829/00, presuda ECHR, 27.5.2004.
Wingrove v UK, predstavka br. 17419/90, presuda ECHR, 25.11.1996.
Wirtschafts-Trend Zeitschriften-Verlagsgesellschaft m.b.H. v Austria (No. 3), pred-
stavke br. 66298/01 i 15653/02, presuda ECHR, 13.12.2005.
Internet izvori
,,Millenijum tim” podneo više tužbi za „nanošenje štete ugledu kompanije”. 6.4.2021.
Danas. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/millenijum-tim-pod-
neo-vise-tuzbi-za-nanosenje-stete-ugledu-kompanije/ (7.12.2021).
,,Millenium team” tužio i JUGpress, ali za 200.000 evra. 6.4.2021. Info Vranjske.
Dostupno na: https://infovranjske.rs/info-millennium-team-tužio-i-jugpre-
ss-ali-za-200000-evra/ (7.12.2021).
„Millennium team” tužio i Info Vranjske zbog izveštaja sa pres konferencije Narod-
ne stranke. 6.4.2021. JUGpress. Dostupno na: https://jugpress.com/millenni-
um-team-tuzio-i-info-vranjske-zbog-izvestaja-sa-press-konferencije-narod-
ne-stranke/ (7.12.2021).
Strani pravni život, god. LXVI, br. 1/2022
94
Ending SLAPPs: strategic lawsuits against public participation. 2020. Greenpea-
ce. Dostupno na: https://www.greenpeace.org/eu-unit/issues/democracy-eu-
rope/3965/ending-slapps-strategic-lawsuits-against-public-participation/
(29.11.2021).
Garlick, S. 2015. The battle for the Estonian coastline. The Baltic Times. Dostupno
na: https://www.baltictimes.com/the_battle_for_the_estonian_coastline_/ .
Gosti N1: Što Milenijum tim nije tužio sve medije koji su preneli, već određene.
12.4.2021. N1 Srbija . Dostupno na: https://rs.n1info.com/vesti/gosti-n1-sto-mi-
lenijum-tim-nije-tuzio-sve-medije-koji-su-preneli-vec-odredjene/ (7.12.2021).
Heuting, L., Mileska, P. & Seipp, T. 2021. Strategic Lawsuits Against Public Partici-
pation threaten human rights and democracy - The EU must act. 24.2.2021.
Rule of Law. Dostupno na: https://ruleoflaw.pl/strategic-lawsuits-against-pu-
blic-participation/ (5.12.2021).
Koalicija za slobodu medija: Pretnje visokim iznosima za naknadu štete predstav-
ljaju pritisak na medije. 6.4.2021. NUNS. Dostupno na: https://nuns.rs/ko-
alicija-za-slobodu-medija-pretnje-visokim-iznosima-za-naknadu-stete-pred-
stavljaju-pritisak-na-medije/ (7.12.2021).
Merriam-Webster Dictionary. SLAPP suit. Dostupno na: https://www.merriam-
webster.com/dictionary/SLAPP%20suit (1.12.2021).
Oswald, M. & McGregor, C. 2018. Fracking and the right to protest. Legal Action
Group. Dostupno na: https://www.lag.org.uk/article/205728/fracking-and-
the-right-to-protest (9.12.2021).
Pavelić, B. 2021. Šamaranje medija tužbama. Balkans Aljazeera. Dostupno na:
https://balkans.aljazeera.net/teme/2021/10/10/samaranje-medija-tuzbama
(1.12.2021).
PayPal: Stop helping fund neo-Nazis. 2019. SumOfUs. Dostupno na: https://actions.
sumofus.org/a/paypal-stop-helping-fund-neo-nazis-1 (29.11.2021).
Snow, B. M. Slapp Suits. The First Amendment Encyclopaedia. Dostupno na: https://
www.mtsu.edu/first-amendment/article/1019/slapp-suits (1.12.2021).
Stefanini, S. 2018. UK anti-fracking protestors jailed over blockade. Climate Home News.
Dostupno na: https://www.climatechangenews.com/2018/09/26/uk-jails-first-en-
vironmental-protestors-since-1932-anti-fracking-blockade/ (29.11.2021).
Strategic lawsuit against public participation. 25.5.2018. Attorney Info. Dostupno
na: https://yourattorneyinfo.blogspot.com/2018/05/strategic-lawsuit-aga-
inst-public.html. (29.11.2021).
Time to take action against SLAPPs. 27.12.2020. Commissioner for Human Rights
(Council of Europe). Dostupno na: https://www.coe.int/en/web/commissio-
ner/-/time-to-take-action-against-slapps (8.12.2021).
Ana M. Zdravković – SLAPP TUŽBE – ZLOUPOTREBA PRAVA NA SUDSKU ZAŠTITU...
95
Tužbe sa visokim novčanim zahtevom ,,Milenijum tima” pritisak na medije.
19.7.2021. Udruženje novinara Srbije (UNS). Dostupno na: http://www.uns.
org.rs/sr/saopstenja/119355/uns-tuzbe-sa-visokim-novcanim-zahtevom-mi-
lenijum-tima-pritisak-na-medije.html.
Vereshchak, E. 2020. Canada: Supreme Court of Canada Clarifies Test For An-
ti-SLAPP Motions. Mondaq. Dostupno na: https://www.mondaq.com/cana-
da/libel-defamation/986024/supreme-court-of-canada-clarifies-test-for-an-
ti-slapp-motions.
Vinig A. & Mattthews, S. n. d. Overview of Anti-SLAPP laws. Reporters Committee
for Freedom of the Press. Dostupno na: https://www.rcfp.org/introduction-an-
ti-slapp-guide/.
96
Ana M. Zdravković
PhD Candidate, Faculty of Law, University of Belgrade, Serbia
e-mail: zdr.anna@gmail.com
SLAPP – ABUSE OF THE RIGHT TO JUDICIAL PROTECTION
WITH THE AIM OF RESTRICTING FREEDOM OF EXPRESSION
Summary
SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation) is a phenomenon
that has been present around the world for decades, threatening various human
rights and freedoms and undermining the very meaning and the purpose of ju-
dicial protection of rights. Considering that conducted research indicated a high
probability of their presence in the Republic of Serbia, the aim of the paper is to
present and analyze the notion of SLAPP, as well as to deliberate over some po-
tential solutions that can be implemented in order to prevent use of this legal tool.
After presenting numerous SLAPP examples from comparative case-law and ana-
lyzing the SLAPP concept, the paper turns to the rights that are most endangered
by the submission of these lawsuits and provides an overview of relevant jurispru-
dence of the European Court of Human Rights. Results of the research show not
only that ratified international instruments require prevention of abuses embod-
ied in SLAPP suits, but also that the real purpose of these lawsuits can be achieved
by using other methods, that will be more complicated to suppress. Finally, given
that the initiative to combat this legal anomaly has already been launched within
the European Union, the paper concludes that the Republic of Serbia should use
the momentum and start tackling this issue sooner rather than later.
Keywords: SLAPP, freedom of expression, European Court of Human Rights,
the right to a fair trial, abuse of rights.
Primljeno: 29.12.2021.
Izmenjeno: 4.3.2022.
Prihvaćeno: 14.3.2022.
