Content uploaded by Ana Maksimovic
Author content
All content in this area was uploaded by Ana Maksimovic on Oct 13, 2021
Content may be subject to copyright.
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
217
Originalni nauĉni rad
UDK:159.9:613.83
DOI:10.7251/ZCMZ0121217D
PORODIĈNI FAKTORI RIZIKA ZA ZAVISNOSTI OD PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI I BIHEVIORALNE ZAVISNOSTI
Akademik prof. dr Borislav Đukanović
48
Dr. sci med Jasmina Kneţević-Tasić
49
Mag. sci Ana Maksimović
50
Univerzitet Donja Gorica u Podgorici
Apstrakt: U ovoj studiji istraţivana je povezanost porodičnih faktora rizika sa nastankom i razvojem
zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i bihevioralnih zavisnosti na reprezentativnim uzorcima od 3003
ispitanika iz Srbije i 1489 ispitanika iz Crne Gore. Pored opštih pitanja o socijalno-demografskim i
socijalno-ekonomskim obiljeţjima, u istraţivanju je korišćen inventar od 11 upitnika za 11
bihevioralnih zavisnosti sa ukupno 282 pitanja. U istraţivanje su uključeni sledeći faktori rizika:
nikotinizam i alkoholizam jednog ili oba roditelja, razdvajanje i razvod roditelja, duševna bolest,
prostitucija, samoubistvo, ubistvo i kriminaltet meĎu članovima roditeljskih porodica, preterana
strogost, popustljivost, prezaštićivanje i odbacivanje od strane oca, preterana strogost, popustljivost,
prezaštićivanje i odbacivanje od strane majke, ozbiljni sukobi sa jednim ili oba roditelja zbog
nerazumevanja, zanemarivanje ili zlostavljanje ispitanika od strane jednog ili oba roditelja.
Od psihoaktivnih supstanci u istraţivanje smo uključili: zavisnost od duvana, zavisnost od alkohola,
zavisnost od marihuane, zavisnost od opijata i zavisnost od psihostimulansa, a od bihevioralnih
zavisnosti: zavisnost od video-igrica, zavisnost od televizije, zavisnost od Fejsbuka, zavisnost od
ljubavnog partnera, zavisnost od rada, zavisnost od hrane, zavisnost od Interneta, zavisnost od seksa,
zavisnost od mobilnih telefona, zavisnost od kocke i zavisnost od Internet seksa.
U istraţivanju su primenjeni t test i binarna logistička regresija. NaĎena je visoka ili vrlo visoka
povezanost izmeĎu najvećeg broja porodičnih faktora rizika i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci,
odnosno bihevioralnih zavisnosti.
Ključne reči: porodični faktori rizika, bihevioralne zavisnosti
UVOD
Sa stanovišta prevencije i terapije nehemijskih zavisnosti posebno je vaţno izuĉavati faktore rizika.
Pod faktorima rizika podrazumevamo sve one procese, stanja, ponašanja i pojave koje su povezane sa
nastankom i razvojem zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i bihevioralnih zavisnosti (Đukanović &
Kneţević-Tasić, 2016). Vrlo je vaţno istaći da su samo povezane, a ne da ih uzrokuju jer se u
najboljem sluĉaju moţe govoriti o manjoj ili većoj verovatnoći javljanja tih pojava koje faktori rizika
pospješuju. Nehemijske zavisnosti imaju sloţenu multifaktorsku etiologiju. Faktori rizika povećavaju
verovatnoću javljanja zloupotrebe i zavisnosti od supstanci i aktivnosti. Od ĉega zavisi ta
vjerovatnoća? Ona zavisi od: broja faktora rizika, poĉetka javljanja, duţine trajanja i kumulativnog
dejstva.
Ukoliko je broj faktora rizika veći, duţe traju i zato imaju kumulativno dejstvo pa je veća verovatnoća
da će se razviti zavisnost. Zbog svega navedenog faktori rizika se javljaju u sliĉnim ili razliĉitim
48
Redovni profesor na Univerzitetu Donja Gorica, Podgorica; Korespondencija:
borivoje.djukanovic@gmail.com;
49
Psihijatar na privatnoj klinici za bolesti zavisnosti ―Lorijen‖; Korespondencija: ktjasmina@gmail.com;
50
Asistentkinja na Univerzitetu Donja Gorica, Podgorica; Korespondencija: ana.maksimovic@udg.edu.me;
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
218
konstelacijama, ĉesto dovodeći do sliĉnih posledica, u ovom sluĉaju nastanka i razvoja zloupotrebe i
zavisnosti od supstanci ili aktivnosti.
Iz razloga lakše operacionalizacije za potrebe ovog istraţivanja faktore rizika smo svrstali u dve velike
grupe. Prvu grupu ĉine porodiĉni faktori rizika: nikotinizam, alkoholizam, razdvajanje i razvod
roditelja, duševna bolest, prostitucija, samoubistvo, ubistvo i kriminalitet meĊu ĉlanovima roditeljskih
porodica ispitanika, preterana strogost, popustljivost, prezaštićivanje i odbacivanje od strane oca,
preterana strogost, popustljivost, prezaštićivanje i odbacivanje od strane majke, ozbiljni sukobi sa
jednim ili oba roditelja zbog njihovog nerazumevanja. Drugu grupu ĉine faktori rizika povezani sa
ranim psihosocijalnim razvojem: sklonost ĉestim svaĊama u detinjstvu i ranoj mladosti, sklonost
ĉestim tuĉama u detinjstvu i ranoj mladosti, nedostatak interesovanja za školu, ozbiljne smetnje u
uĉenju, loš školski uspeh, preterana stidljivost i povuĉenost i sukobi sa zakonom (prekršaji i kriviĉna
dela).
Ciljevi istraţivanja
Osnovni cilj ovog istraţivanja je da se ispita povezanost porodiĉnih faktora rizika sa zavisnostima od
psihoaktivnih supstanci i bihevioralnih zavisnosti.
Uzorci
Istraţivanje je sprovedeno na reprezentativnim uzorcima od 1489 ispitanika iz Crne Gore i 3003
ispitanika iz Srbije.
Uzorak za crnogorsko istraţivanje saĉinjavaju tri poduzorka – poduzorak od 903 (61,5%) uĉenika
osmih razreda osnovnih i svih razreda srednjih škola od 13 do 19 godina, poduzorak mladih od 20 do
30 godina od 279 (19,0%) ispitanika i poduzorak odraslih od 287 (19,3%) ispitanika od 31 do 78
godina. Prvi poduzorak ima karakteristike neproporcionalnog, stratifikovanog, kvotnog i sluĉajnog
uzorka, a drugi i treći stratifikovanog, proporcionalnog, kvotnog i sluĉajnog.
Uzorak za srpsko istraţivanje saĉinjavaju tri poduzorka – poduzorak od 1636 (55,51%) uĉenika osmih
razreda osnovnih i svih razreda srednjih škola od 13 do 19 godina, poduzorak mladih od 20 do 30
godina od 579 (19,65%) ispitanika i poduzorak odraslih od 773 (24,84%) ispitanika od 31 do 69
godina. Prvi poduzorak ima karakteristike neproporcionalnog, stratifikovanog, kvotnog i sluĉajnog
uzorka, a drugi i treći stratifikovanog, proporcionalnog, kvotnog i sluĉajnog. Dakle, oba uzorka su
birana po identiĉnim kriterijumima.
Instrumentarijum istraţivanja
Osnovni instrument sadrţi 11 upitnika za jedanaest bihevioralnih zavisnosti: od video-igrica,
televizije, Fejsbuka, ljubavi, rada, hrane, Interneta, seksa, mobilnih telefona, kocke i Internet seksa,
kao i pet grupa zavisnosti od psihoaktivnih supstanci: od duvana, alkohola, marihuane, opijata i
psihostimulansa.
Svi upitnici sadrţe odgovore preteţno u binarnoj formi, a nekoliko i u intervalnoj. Instrumentarijum
sadrţi još i pitanja o socijalno-demografskim varijablama i faktorima rizika, multiplim zavisnostima i
devetostepenu skalu od 40 ajtema o mehanizmima odbrane. Ukupan broj pitanja u svim navedenim
oblastima je 282.
Rezultati
Najpre treba napomenuti da zbog velikog obima svih nalaza ovom prilikom saopštićemo samo
najvaţnije rezultate, dok se za empirijsko potkrepljenje specifiĉnijih rezulatata ovog istraţivanja
zainteresovani mogu obratiti autorima.
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
219
Nikotinizam
Ispitanici koji su imali nikotinizam u roditeljskim porodicama (najĉešće je to bio otac) znaĉajno su
ĉešće pokazivali zavisnost od psihoaktivnih supstanci (t = 12,802, p = 0,000; t = -13,85, p = 0,000)*
ali i od bihevioralnih zavisnosti (t = 3,375, p = 0,000; t = -5,084, p = 0,000) nego ispitanici koji nijesu
imali ĉlana roditeljske porodice koji je bio zavisan od nikotina.
Prva vrednost t testa i njena znaĉajnost odnose se na crnogorski uzorak, a druga na srpski.
Nikotinizam u roditeljskoj porodici znaĉajno diskriminira one koji će biti nikotinomani od onih koji
nisu postali u oba uzorka. Zanimljivo je ipak zapaziti da su razlike izmeĊu aritmetiĉkih sredina velike
u oba uzorka za Internet, Internet seks, seks i kocku, dok su u crnogorskom još i za video-igrice i
Fejsbuk. Prema jednom velikom istraţivanju meĊu studentima u Grĉkoj faktori rizika za zavisnost od
Internet seksa su uzimanje duvana, alkohola, kafe, droga i pripadnost muškom polu (Frangos et al.,
2011).
Alkoholizam
Ispitanici koji su u roditeljskim porodicama imali ĉlana alkoholiĉara (opet je to najĉešće otac)
znaĉajno su zavisniji od psihoaktivnih supstanci (t = 12,802, p = 0,000; t = -14,011, p = 0 ,000), ali i
od bihevioralnih zavisnosti (t = 3,375, p = 0,001; t = -7,915, p = 0,000) nego oni koji nisu imali ĉlana
alkoholiĉara.
Sve zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i bihevioralne zavisnosti su znaĉajno povezane sa
alkoholizmom ĉlana roditeljske porodice (najĉešće oca) u oba uzorka. MeĊutim, valja zapaziti da su
najveće razlike izmeĊu aritmetiĉkih sredina u oba uzorka one kod Internet seksa, seksa i kocke. Ova
snaţna povezanost alkoholizma, seksa, Internet seksa i kocke je ranije isticana, a o njoj će još kasnije
bii reĉi. U crnogorskom uzorku još su znaĉajne razlike izmeĊu aritmetiĉkih sredina za video-igrice,
Fejsbuk i naroĉito Internet.
Razdvajanje i razvod roditelja
Ispitanici koji su doţiveli razdvajanje ili razvod roditelja znaĉajno ĉešće pokazuju sklonost ka
zavisnostima od psihoaktivnih supstanci (t = 4,709, p = 0,000; t = -5,436, p = 0,000) i bihevioralnim
zavisnostima (t = 1,731, p = 0,084; t = -3,932, p = 0,000) nego ispitanici koji u roditeljskim
porodicama nisu iskusili razvod i razdvajanje roditelja.
Zanimljivo je da razvod i razdvajanje roditelja nisu znaĉajni faktori rizika za bihevioralne zavisnosti u
crnogorskom uzorku, ali u srpskom jesu. Iako su razlike izmeĊu uzoraka znatno manje izraţene kada
je reĉ o zavisnostima od psihoaktivnih supstanci, kada je reĉ o opijatima i psihostimulansima u
srpskom su znaĉajno naglašenije. Teško moţemo naći objašnjenje za toliko izraţene razlike.
Duševna bolest, prostitucija, samoubistvo, ubistvo, kriminalitet
Ispitanici koji su imali duševnog bolesnika ili osobu koja se bavila prostitucijom, poĉinila
samoubistvo, ubistvo ili kriminalne radnje meĊu ĉlanovima roditeljske porodice znaĉajno ĉešće su bili
zavisni od psihoaktivnih supstanci (t = 9,176, p = 0,000; t = -9,272, p = 0,000) i bihevioralnih
zavisnosti (t = 2,683, p = 0,008; t = -4,443, p = 0,000) nego ispitanici koji nijesu imali takva iskustva.
U oba uzorka duševna bolest, prostitucija, samoubistvo, ubistvo, kriminalitet i dr. pokazali su se
znaĉajnim faktorima rizika za zloupotrebu i zavisnost od psihoaktivnih supstanci i bihevioralne
zavisnosti. MeĊutim, dok su u srpskom uzorku te znaĉajnosti visoke (na nivou 0,000), u crnogorskom
za video-igrice, hranu i mobilni nisu uopšte znaĉajne, a za druge dve (TV i ljubavni partner) znaĉajne
su, ali na nešto niţem nivou.
U nizu istraţivanja istiĉe se da preterano gledanje televizije omogućava pojedincima da izbegnu
negativna osećanja tuge, anksioznosti i besa (Kubey, 1984; Kubey & Csikszentmihalyi, 1990;
McIlwraith, 1990; Steiner, 1963; Schallow & McIlwraith, 1986). U drugim studijama preterano
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
220
gledanje i zavisnost od televizije vide se u nastojanjima da se izbegnu neprijatna, buntovniĉka
razmišljanja i preokupacije (Bryant & Zillmann, 1984; McIlwraith & Schallow, 1983; Singer, 1980;
Singer & Singer, 1983). Još znaĉajnija potvrda depresije i kompulzivnog korišćenja Interneta naĊena
je u jednoj drugoj studiji (Young & Rogers, 1998), ĉiji ispitanici pripadaju bitno drugaĉijem
kulturnom krugu, što indirektno pokazuje da sociokulturni faktori nemaju veći znaĉaj u uspostavljanju
i odrţavanju ove veze.
Nalazi jedne studije ukazuju da pojaĉanje depresivne simptomatologije doprinosi jaĉanju
kompulzivnog, adiktivnog korišćenja Interneta (Young, 1997). Elektronsko komuniciranje omogućava
im da uspostave liĉnu kontrolu u komunikaciji, da imaju vremena za razmišljanje, planiranje i
komentare pre slanja elektronskih poruka. S druge strane, zapaţeno je da se sa duţinom provedenom
pored raĉunara povećava depresivnost, tako da nije jasno da li je depresija uzrok ili posljedica
kompulzivnog adiktivnog korišćenja Interneta ili i jedno i drugo (Young, 1997), ali najjaĉi prediktor u
crtama liĉnosti da će osoba biti sklona kompulzivnom korišćenju Interneta je traţenje senzacija (Lavin
et al., 1999; Lin & Tsai, 2002).
Zavisnici od Interneta ĉesto su zavisni i od neke psihoaktivne supstance (Halpern & Pope, 2001; Lin &
Tsai, 2002; Rich & Bar-On, 2001) i te zavisnosti imaju zajedniĉke faktore rizika (Donovan, 2004).
Niz autora govori o crtama liĉnosti predisponiranih da generalno razviju zavisniĉko ponašanje prema
supstancama i aktivnostima (Allen et al., 1998; Eysenck, 1997; Kosten et al., 1994; Kuo et al., 2002;
Sarramon et al., 1999). Zanimljivi su rezultati duge studije o faktorima rizika. Naime, kombinacija
onlajn kupovine i neuroticizma smanjuje rizik za zavisnost od Interneta, a kombinacija onlajn igranja i
otvorenosti za nova iskustva ga povećava (Daria, 2013). Zapaţa se da zavisnost od Interneta pojaĉava
paranoidnost, ali nije jasno da li se paranoidnost javlja i kao faktor rizika za razvoj zavisnosti od
Interneta. Kao faktori rizika za zavisnost od Interneta pominju se i stresni dogaĊaji (Lam, 2009).
Najzad, vjerovatno najvaţniji faktor rizika za javljanje zavisnosti od Interneta, kao, uostalom, i za sve
druge psihoaktivne supstance i aktivnosti je oštećenje dopaminskog sistema (Cloninger, 1987).
Sliĉni poremećaji liĉnosti zajedniĉki su faktori rizika za nastanak zavisnosti i od patološkog kockanja i
od psihoaktivnih supstanci (Bauman & Phongsavan, 1999; Lavin et al., 1999; Potenza et al., 2003).
Faktori rizika za kockanje muškaraca su naglašene potrebe za senzacijama i za akcijom (Potenza,
2001), a kod ţena nastojanje da se pobegne od stresa i depresivnih stanja (Ladd & Petry, 2002;
Potenza, 2001).
Kod patoloških kockara naĊena je visoka stopa psihijatrijskih poremećaja u prvom stepenu srodstva,
ukljuĉujući poremećaje raspoloţenja, anksioznost, zloupotrebu supstanci i antisocijalne poremećaje
liĉnosti. Patološki kockari imaju osam puta veću šansu da potiĉu od roditelja - patoloških kockara.
Pokušaji samoubistva od strane supruţnika i partnera patoloških kockara su tri puta ĉešći nego u opštoj
populaciji, a kod njihove dece javljaju se dvostruko ĉešće nego meĊu decom koja nemaju roditelja-
patološkog kockara. Ĉlanovi porodica patoloških kockara imaju ĉetiri puta veći rizik da postanu
patološki kockari nego ĉlanovi porodica koji nemaju oca - patološkog kockara. Sliĉne tendencije se
javljaju i kod zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i antisocijalnog ponašanja (Black & Moyer, 1998).
Postoji niz nalaza za zajedniĉku genetsku osnovu bolesti zavisnosti, ukljuĉujući i bihevioralne
zavisnosti (Betz et al., 2000; Daigle et al., 1988).
Seksualno uzbuĊenje je moćan pokretaĉ stvaranja kompulzije za gledanje pornografskih sadrţaja, iako
postoji nedostatak jedinstvenih stavova o broju i dejstvu fizioloških i psiholoških mehanizama koji
potkrepljuju kompulzivno ponašanje (Lyons, 1994). Rid istiĉe da neurotransmiteri koji se aktiviraju
korišćenjem pornografije imaju sliĉne neuronske puteve kao kokain ili heroin (Reed, 1994). Kljuĉni
faktori nastanka zavisnosti od pornografije su pronalaţenje seksualnog uzbuĊenja i traţenje
zadovoljstva (Döring, 2009; Young, 2001, 2008). Negativna psihološka verovanja i osećanja (osećanje
usamljenosti, duboko ţivotno razoĉarenje, nisko samopouzdanje, osećanje da je sve u ţivotu trivijalno
i da je jedina svrha ţivota uţivanje, tendencija odustajanja od rešavanja problema, slaba volja za rad i
nezaposlenost je sledeća grupa faktora rizika koji se navode u ranije pomenutoj grĉkoj studiji (Frangos
et al., 2011).
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
221
Kompulzivno surfovanje po seksualnim sajtovima na Internetu uz autoerotska zadovoljavanja navode
se kao faktori rizika za zavisnost od Internet seksa (Fisher & Barak, 2000; Young, 2008;).
Interpersonalna osetljivost, depresija, paranoidna razmišljanja i psihoticizam su faktori rizika za
zavisnost od Internet seksa (Döring, 2009; Young, 2001), dok je duţina korišćenja seksualnih sajtova
faktor rizika za razvoj razliĉitih psiholoških simptoma kod heteroseksualnih muškaraca (Döring, 2009;
Griffiths, 2000, 2001; Thalemann et al., 2007).
Pokušaji samoubistva od strane supruţnika i partnera patoloških kockara su tri puta ĉešći nego u opštoj
populaciji, a kod njihove dece javljaju se dvostruko ĉešće nego meĊu decom koja nemaju roditelja-
patološkog kockara. Ĉlanovi porodica patoloških kockara imaju ĉetiri puta veći rizik da postanu
patološki kockari nego ĉlanovi porodica koji nemaju oca - patološkog kockara. Sliĉne tendencije se
javljaju i kod zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i antisocijalnog ponašanja (Black & Moyer, 1998).
Zajedniĉki faktor rizika za patološko kockanje, alkohol, heroin i kokain je onaj koji stimuliše
neurobiološke procese, posebno nagraĊivanje mozga dopaminom (Betz et al., 2000; Daigle et al.,
1988; Hyman, 1994; Wise, 1996). Zapaţene su razlike meĊu muškarcima u prihvatanju seksualno
eksplicitnog materijala (Cooper, 1987; Davis & Bauserman, 1993; Griffiths, 1998; Malamuth, 1989;
Yen et al., 2007). Ipak se mogu uoĉiti izvjesne pravilnosti. Muškarci koji kompulzivno traţe senzacije
(Zuckerman, 1971), erotofili (Fisher et al., 1988), hipermaskulini (Mosher & Sirkin, 1984) i koji su
imali prethodno iskustvo sa seksualno eksplicitnim materijalima (Bogaert, 1993) formiraće posebno
negativne stavove prema ţenama.
Preterana strogost, popustljivost, prezaštićivanje i odbacivanje od strane oca
Ispitanici ĉiji su oĉevi bili strogi, pretjerano popustljivi, skloni prezaštićivanju ili odbacivanju
znaĉajno su skloniji razvijanju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (t = 2,727, p = 0,000; t = -8,323,
p = 0,000) ili bihevioralnih zavisnosti (t = 4,276, p = 0,000; t = -6,016, p = 0,000) nego ispitanici koji
nisu imali takve poremećaje u vaspitno-emocionalnim relacijama sa oĉevima.
Moţemo zakljuĉiti da su ispitanici u srpskom uzorku u cjelini nešto skloniji razvijanju zavisnosti od
psihoaktivnih supstanci, ali i bihevioralnih zavisnosti ako su njihovi oĉevi bili preterano strogi,
preterano popustljivi ili bili skloni prezaštićivanju ili odbacivanju, ali te razlike u aritmetiĉkim
sredinama nijesu naroĉito velike. Iako su razlike u aritmetiĉkim sredinama višestruko veće u srpskom
nego u crnogorskom uzorku kada je reĉ o Internetu, ipak najznaĉajnija je razlika da punitivni ili
permisivni oĉevi u crnogorskom uzorku uopšte ne utiĉu na sklonost zloupotrebi i zavisnosti od kocke,
a u srpskom veoma utiĉu. Isto tako, vaţno je istaći da je relativni uticaj punitivnih ili permisivnih
oĉeva na nastanak i razvoj zloupotrebe i zavisnosti od marihuane, opijata i psihostimulansa nešto
manji u crnogorskom nego srpskom uzorku.
Preterana strogost, popustljivost, prezaštićivanje i odbacivanje od strane majke
Ispitanici ĉije su majke bili stroge, preterano popustljive, sklone prezaštićivanju ili odbacivanju
znaĉajno su skloniji razvijanju zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (t = 6,254, p = 0,000; t = -5,967,
p = 0,000) ili bihevioralnih zavisnosti (t = 4,516, p = 0,000; t = -4,754, p = 0,000) nego ispitanici koji
nisu imali takve poremećaje u vaspitno-emocionalnim relacijama sa majkama.
Prezaštićivanje i punitivnost majki nije znaĉajnije izraţena u crnogorskom nego u srpskom uzorku.
Doduše, razlike u aritmetiĉkim sredinama kada je reĉ o zavisnosti od ljubavnog partnera osetno su
veće u crnogorskom nego o srpskom uzorku, što se moţe objasniti jaĉim edipalnim vezama izmeĊu
muških ispitanika i crnogorskih majki nego u srpskom uzorku. MeĊutim, uticaj punitivnih i
prezaštićujućih majki nešto je manji u crnogorskom uzorku kod nastajanja zloupotrebe i zavisnosti od
marihuane, opijata, psihostimulansa i Fejsbuka. Na zavisnost od kocke, TV i video-igrica opisani
profil majke u crnogorskom uzorku nema uticaja, a u srpskom je vrlo znaĉajan.
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
222
Ozbiljni sukobi sa jednim ili oba roditelja zbog njihovog nerazumevanja
Ispitanici koji su zbog velikog nerazumevanja roditelja imali ozbiljne sukobe sa njima znaĉajno su
ĉešće bili skloni zavisnostima od psihoaktivnih supstanci (t = 12,588, p = 0,000; t = -12,091, p =
0,000) i bihevioralnim zavisnostima (t = 5,030, p = 0,000; t = -8,270, p = 0,000).
Sukobi u porodici i traumatska iskustva iz porodiĉnog ţivota istiĉu se kao faktori rizika za zavisnost
od Interneta (Lam et al., 2009). U ĉitavom nizu studija ukazuje se na nedostatak razliĉitih oblika
socijalne kontrole kao faktora rizika za zavisnost od pornografskih sajtova, ali i drugih vidova
devijantnog ponašanja (Cooper, 1987; Hirschi & Gottfredson, 2001; Kornhauser, 1978).
Diskusija i zakljuĉci
Ponekada se dešava da rezultati istraţivanja više ukazuju na nove saznajne mogućnosti nego što
potvrĊuju odreĊene pretpostavke, nastale iz eksplorativnog karaktera istraţivanja kakav je naš.
Generalno, porodiĉni faktori rizika su u gotovo svim ispitivanim sluĉajevima u visokoj pozitivnoj
korelaciji sa svim ispitivanim zavisnostima od psihoaktivnih supstanci. Iako je mnogo veća sliĉnost u
rezultatima meĊu uzorcima, javljaju se odreĊena odstupanja. Pomenimo najinteresantnija, a moţda i
najvaţnija. Razdvajanje i razvod roditelja nije znaĉajan faktor rizika za bihevioralne zavisnosti u
crnogorskom uzorku, a u srpskom jesu. Neslaganja sa majkama u crnogorskom uzorku imaju veći
nešto veći potencijal za nastanak i razvoj zavisniĉkih ponašanja u crnogorskom nego u srpskom
uzorku. Zavisnost od kocke u crnogorskom uzorku nije povezana sa sukobima sa ocem u
crnogorskom, a u srpskom je to izrazito, ali je uticaj crnogorskih oĉeva na nastanaki razvoj pojedinih
psihoaktivnih supstanci (opijati i psihostimulansi) kao i marihuane nešto manji nego u srpskih. Uprkos
ovim razlikama, sliĉnosti meĊu uzorcima su i kvantitativno i kvalitativno osetno izraţenije. Po našem
mišljenju, ove razlike mogu se pripisati specifiĉnoj psihodinamici porodiĉnih odnosa u Crnoj Gori
koja je pod uticajem dominantne emocionalne povezanosti majki i sinova koje ih prezaštićuju, ali i
„ĉuvaju― od agresije oĉeva.
Iako to nije predmet ove studije, u jednom našem ranijem istraţivanju (Đukanović & Kneţević-Tasić,
2016) primenom binarne logistiĉke regresije pokazalo se da meĊu obe grupe faktora rizika najveći
prediktivni znaĉaj imaju sociopatska ponašanja ispitanika u detinjstvu i ranoj mladosti. Porodiĉne
konstelacije koje stvaraju ili potpomaţu takva ponašanja istovremeno su i posebno znaĉajne za
nastanak i razvoj zavisniĉkih ponašanja. U našem istraţivanju mi smo stavili poseban akcenat na tu
grupu faktora rizika. Verovatno do najznaĉajnijih rezultata ovog istraţivanja došli smo gotovo
sluĉajno. Naime, veoma obimni rezultati, koje zbog nedostatka prostora nismo mogli objaviti, pokazali
su da porodiĉni, ali i drugi faktori rizika najbolje koreliraju sa ĉetiri zavisnosti: zavisnost od alkohola,
zavisnost od seksa, zavisnost od kocke i zavisnost od Internet seksa. Sve ĉetiri zavisnosti ne spadaju
meĊu raširenije, ali sve ĉetiri imaju veliki potencijal za nastanak zavisnosti; ne samo što se po pravilu
javljaju zajedno, nego sa na njih „kaleme― brojne druge zavisnosti. Zato bismo mogli da kaţemo da je
ovaj kvartet stoţer zavisniĉke liĉnosti. Ovaj nalaz zato smatramo veoma znaĉajnim ne samo za
dijagnostiku nego još više za terapiju i prognozu zavisnosti uopšte. U prilog njemu idu i neurobiološka
istraţivanja koja ukazuju da je zajedniĉki faktor rizika za patološko kockanje, alkohol, heroin i kokain
onaj koji stimuliše neurobiološke procese, posebno nagraĊivanje mozga dopaminom (Betz et al., 2000;
Daigle et al., 1988; Hyman, 1994; Wise, 1996). Zbog njegovog prvorazrednog i teorijskog i praktiĉnog
znaĉaja ovaj nalaz zasluţuje da bude proveren u novim istraţivanjima na nezavisnim uzorcima.
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
223
LITERATURA
1. Allen, T. J., Moeller, F., Rhoades, H. M., & Cherek, D. R. (1998). Impulsivity and history of drug
dependence. Drug and Alcohol Dependence, 50(2), 137-145. doi:10.1016/s0376-8716(98)00023-4
2. Bauman, A., & Phongsavan, P. (1999). Epidemiology of substance use in adolescence: Prevalence,
trends and policy implications. Drug and Alcohol Dependence, 55(3), 187-207. doi:10.1016/s0376-
8716(99)00016-2
3. Betz, C., Mihalic, D., Pinto, M. E., & Raffa, R. B. (2000). Could a common biochemical
mechanism underlie addictions? Journal of Clinical Pharmacy and Therapeutics, 25(1), 11–20.
doi:10.1046/j.1365-2710.2000.00260.x .
4. Black, D. W., & Moyer, T. (1998). Clinical Features and Psychiatric Comorbidity of Subjects With
Pathological Gambling Behavior. Psychiatric Services, 49(11), 1434-1439. doi:10.1176/ps.49.11.1434
5. Bogaert, A. F. (1993). The Sexual Media: The Role of the Sexual Media [Unpublished doctoral
dissertation]. University of Western Ontario.
6. Bryant, J., & Zillmann, D. (1984). Using television to alleviate boredom and stress: Selective
exposure as a function of induced excitational states. Journal of Broadcasting, 28(1), 1-20.
doi:10.1080/08838158409386511
7. Check, J. V. P., & Guloien, T. H. (1989). Reported proclivity for coercive sex following repeated
exposure to sexually violent pornography, nonviolent dehumanizing pornography, and erotica. In D.
Zillman, & J. Bryant. (Eds.), Pornography: Research advances and policy considerations (pp. 159–
184). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum.
8. Cloninger, C. R. (1987). A Systematic Method for Clinical Description and Classification of
Personality Variants. Archives of General Psychiatry, 44(6), 573-588.
doi:10.1001/archpsyc.1987.01800180093014
9. Cooper, D. E. (1987). The Role of Group Psychotherapy in the Treatment of Substance Abusers.
American Journal of Psychotherapy, 41(1), 55-67. doi:10.1176/appi.psychotherapy.1987.41.1.55
10. Daigle, R. D., Clark, H. W., & Landry, M. J. (1988). A Primer on Neurotransmitters and Cocaine.
Journal of Psychoactive Drugs, 20(3), 283-295. doi:10.1080/02791072.1988.10472499
11. Daria J. K., Mark D. G., Jens F. B. (2013). Internet addiction in students: Prevalence and risk
factors; Nottingham Trent University, Burton Street, Nottingham NG1 4BU, United Kingdom.
12. Davis, C. M., & Bauserman, R. (1993). Exposure to Sexually Explicit Materials: An Attitude
Change Perspective. Annual Review of Sex Research, 4(1), 121-209.
13. Döring, N. M. (2009). The Internet‘s impact on sexuality: A critical review of 15 years of research.
Computers in Human Behavior, 25(5), 1089-1101. doi:10.1016/j.chb.2009.04.003
14. Donovan, J. (2004). Adolescent alcohol initiation: A review of psychosocial risk factors. Journal
of Adolescent Health, 35(6), 529.e7. doi:10.1016/s1054-139x(04)00066-7
15. Đukanović, B., & Kneţević-Tasić, J. (2016). Bihevioralne zavisnosti u Crnoj Gori. Podgorica:
CANU
16. Eysenck, H. J. (1997). Addiction, Personality and Motivation. Human Psychopharmacology:
Clinical and Experimental, 12(S2), 79-87. doi:10.1002/(sici)1099-1077(199706)12:2 3.0.co;2-t
17. Fisher, W. A., & Barak, A. (2000). Online Sex Shops: Phenomenological, Psychological, and
Ideological Perspectives on Internet Sexuality. CyberPsychology & Behavior, 3(4), 575-589.
doi:10.1089/109493100420188
18. Fisher, W. A., White, L. A., Byrne, D., & Kelley, K. (1988). Erotophobia‐erotophilia as a
dimension of personality. Journal of Sex Research, 25(1), 123-151. doi:10.1080/00224498809551448
19. Frangos, C. C., Frangos, C. C., & Sotiropoulos, I. (2011). Problematic Internet Use Among Greek
University Students: An Ordinal Logistic Regression with Risk Factors of Negative Psychological
Beliefs, Pornographic Sites, and Online Games. Cyberpsychology, Behavior, and Social Networking,
14(1-2), 51-58. doi:10.1089/cyber.2009.0306
20. Griffiths, M. D. (1998). Internet addiction: Does it really exists? In J. Gackenbach. (Ed.),
Psychology and the Internet: Intrapersonal, Interpersonal, and Transpersonal Implications (pp. 61-
75). San Diego: Academic Press.
21. Griffiths, M. (2000). Excessive Internet Use: Implications for Sexual Behavior. CyberPsychology
& Behavior, 3(4), 537-552. doi:10.1089/109493100420151
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
224
22. Griffiths, M. (2001). Sex on the internet: Observations and implications for internet sex addiction.
Journal of Sex Research, 38(4), 333-342. doi:10.1080/00224490109552104
23. Halpern, J. H., & Pope, H. G. (2001). Hallucinogens on the Internet: A Vast New Source of
Underground Drug Information. American Journal of Psychiatry, 158(3), 481-483.
doi:10.1176/appi.ajp.158.3.481
24. Hirschi, T., & Gottfredson, M. R. (2001). Control theory and life-course perspective. In A. Piqero,
& P. Mazarolle. (Eds.), Life Course Criminality: Contemporary and Classic Readings (pp. 229-241).
Belmont, California: Wadsworth.
25. Hyman, S. E. (1994). Why Does the Brain Prefer Opium to Broccoli? Harvard Review of
Psychiatry, 2(1), 43-46. doi:10.3109/10673229409017114
26. Kornhauser, R. (1978). Social Sources of Delinquency. Chicago: University of Chicago Press.
27. Kosten, T. A., Ball, S. A., & Rounsaville, B. J. (1994). A Sibling Study of Sensation Seeking and
Opiate Addiction. The Journal of Nervous and Mental Disease, 182(5), 284-289.
doi:10.1097/00005053-199405000-00006
28. Kubey, R. W. (1984). Leisure, television, and subjective experience [Unpublished doctoral
dissertation]. University of Chicago.
29. Kubey, R. W., & Csikszentmihalyi, M. (1990). Television as escape: Subjective experience before
an evening of heavy viewing. Communication Reports, 3(2), 92-100.
doi:10.1080/08934219009367509
30. Kuo, P. H., Yang, H. J., Soong, W. T., & Chen, W. J. (2002). Substance use among adolescents in
Taiwan: associated personality traits, incompetence, and behavioral/emotional problems. Drug and
Alcohol Dependence, 67(1), 27–39. doi:10.1016/s0376-8716(02)00006-6
31. Ladd, G. T., & Petry, N. M. (2002). Disordered gambling among university-based medical and
dental patients: A focus on Internet gambling. Psychology of Addictive Behaviors, 16(1), 76-79.
doi:10.1037/0893-164x.16.1.76
32. Lam, L. T., Peng, Z. W., Mai, J. C., & Jing, J. (2009). Factors associated with Internet addiction
among adolescents. Cyberpsychology & Behavior, 12(5), 551-555. doi:10.1089/cpb.2009.0036
33. Lavin, M., Marvin, K., Mclarney, A., Nola, V., & Scott, L. (1999). Sensation Seeking and
Collegiate Vulnerability to Internet Dependence. CyberPsychology & Behavior, 2(5), 425-430.
doi:10.1089/cpb.1999.2.425
34. Lin, S. S., & Tsai, C. (2002). Sensation seeking and internet dependence of Taiwanese high school
adolescents. Computers in Human Behavior, 18(4), 411-426. doi:10.1016/s0747-5632(01)00056-5
35. Lyons, J. S., Anderson, R. L., & Larson, D. B. (1994). A systematic review of the effects of
aggressive and nonaggressive pornography. In D. Zillmann, J. Bryant, & A. C. Huston. (Eds.), Media,
children and the family: Social scientific, psychodynamic, and clinical perspectives (pp. 271-310).
Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
36. Malamuth, N. M. (1989). The attraction to sexual aggression scale: Part two. Journal of Sex
Research, 26(3), 324-354. doi:10.1080/00224498909551519
37. McIlwraith, R. D., & Schallow, J. R. (1983). Adult Fantasy Life and Patterns of Media Use.
Journal of Communication, 33(1), 78-91. doi:10.1111/j.1460-2466.1983.tb02376.x
38. McIlwraith, R. D. (1990). Theories of Television addiction. Talk to the American Psychological
Association. Boston MA
39. Mosher, D. L., & Sirkin, M. (1984). Measuring a macho personality constellation. Journal of
Research in Personality, 18(2), 150-163. doi:10.1016/0092-6566(84)90026-6
40. Potenza, M. N. (2001). The neurobiology of pathological gambling. Seminars in Clinical
Neuropsychiatry, 6(3), 217-226. doi:10.1053/scnp.2001.22929
41. Potenza, M. N., Steinberg, M.A., Skudlarski, P., Fulbright, R. K., Lacadie, C.M., Wilber, M. K.,
Rounsaville, B .J., Gore, J. C., & Wexler, B. E. (2003). Gambling urges in pathological gambling: A
functional magnetic resonance imaging study. Archives of General Psychiatry, 60(8), 828-836.
42. Reed, M. D. (1994). Pornography addiction and compulsive sexual behavior. In D. Zillmann, J.
Bryant, & A. C. Huston (Eds.), Media, children, and the family: Social scientific, psychodynamic, and
clinical perspectives (pp. 249-269). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
43. Rich, M., & Bar-On, M. (2001). Child Health in the Information Age: Media Education of
Pediatricians. Pediatrics, 107(1), 156-162. doi:10.1542/peds.107.1.156
Unapređenje kvaliteta ţivota djece i mladih
225
44. Sarramon, C., Verdoux, H., Schmitt, L., & Bourgeois, M. (1999). Addiction and personality traits:
Sensation seeking, anhedonia, impulsivity. Encephale, 25(6), 569–575.
45. Schallow, J. R., & Mcilwraith, R. D. (1986). Is Television Viewing Really Bad for Your
Imagination?: Content and Process of TV Viewing and Imaginal Styles. Imagination, Cognition and
Personality, 6(1), 25-42. doi:10.2190/1l5y-tnyl-x5qk-nuvt
46. Singer, J. (1980). The Power and Limitations of Television: A Cognitive-Affective Analyses. In P.
Tannenbaum. (Ed.), The Environment Functions of Television (pp. 31-65). Hillsdale, NJ: Lawrence
Erlbaum Associates.
47. Singer, J. L., Singer, D. G. (1983). Implications of childhood television viewing for cognition,
imagination and emotion. In J. Bryant, & D. R. Anderson. (Eds.), Children's understanding of
television: research on attention and comprehension (pp. 269-296). New York: Academic Press.
48. Steiner, A. G. (1963). The People Look at Television. New York, NY: Alfred Knopf .
49. Thalemann, R., Wölfling, K., & Grüsser, S. M. (2007). Specific cue reactivity on computer game-
related cues in excessive gamers. Behavioral Neuroscience, 121(3), 614-618. doi:10.1037/0735-
7044.121.3.614
50. Wise, R. A. (1996). Addictive Drugs and Brain Stimulation Reward. Annual Review of
Neuroscience, 19(1), 319-340. doi:10.1146/annurev.ne.19.030196.001535
51. Yen, J., Ko, C., Yen, C., Wu, H., & Yang, M. (2007). The Comorbid Psychiatric Symptoms of
Internet Addiction: Attention Deficit and Hyperactivity Disorder (ADHD), Depression, Social Phobia,
and Hostility. Journal of Adolescent Health, 41(1), 93-98. doi:10.1016/j.jadohealth.2007.02.002
52. Young K, S. (1997). Levels of Depression and Addiction Underlying Pathological Internet Use,
Paper presented at the Annual Meeting of the Eastern Psychological Association, Washington, DC.
53. Young, K. S., & Rogers, R. C. (1998). The Relationship Between Depression and Internet
Addiction. CyberPsychology & Behavior, 1(1), 25-28. doi:10.1089/cpb.1998.1.25
54. Young, K. S. (2001). Tangled in the web: Understanding cybersex from fantasy to addiction.
Bloomington, IN: Authorhouse.
55. Young, K. S. (2008). Internet Sex Addiction. American Behavioral Scientist, 52(1), 21-37.
doi:10.1177/0002764208321339
56. Zuckerman, M. (1971). Dimensions of sensation seeking. Journal of Consulting and Clinical
Psychology, 36(1), 45-52. doi:10.1037/h0030478
FAMILY RISK FACTORS FOR DEPENDENCE ON PSYCHOACTIVE SUBSTANCES AND
BEHAVIORAL ADDICTION
Abstract: This study investigated the association of family risk factors with the occurrence and
development of addiction to psychoactive substances and behavioral addictions on representative
samples of 3003 respondents from Serbia and 1489 respondents from Montenegro. In addition to
general questions about socio-demographic and socio-economic characteristics, the research used an
inventory of 11 questionnaires for 11 behavioral dependencies with a total of 282 questions. The study
included the following risk factors: nicotinism and alcoholism of one or both parents, separation and
divorce of parents, mental illness, prostitution, suicide, murder and crime among family members,
excessive strictness, indulgence, overprotection and rejection by the father, excessive
strictness,indulgence, overprotection and rejection by the mother, serious conflicts with one or both
parents due to misunderstanding, neglect or abuse of the respondent by one or both parents.
From psychoactive substances in the research we included: tobacco addiction, alcohol addiction,
marijuana addiction, opiate addiction and psychostimulant addiction, and from behavioral addictions:
video game addiction, television addiction, Facebook addiction, love addiction partners, work
addiction, food addiction, Internet addiction, sex addiction, mobile phone addiction, gambling
addiction and Internet sex addiction.
The t test and binary logistic regression were applied in the research. A high or very high correlation
was found between the largest number of family risk factors and addiction to psychoactive substances,
ie behavioral addictions.
Key words: family risk factors, behavioral dependencies
