ArticlePDF Available

PORODIČNI ZAKON U REPUBLICI SRBIJI- STANJE, IZAZOVI I PERSPEKTIVE

Authors:
PRAVNE TEME, Godina 4, Broj 8, str. 162-170 162
340.134:347.61/.64(497.11)
PORODIČNI ZAKON U REPUBLICI SRBIJI- STANJE, IZAZOVI I PERSPEKTIVE
Msc Jasmina Nikšić*
Apstrakt:
Porodični zakon Republike Srbije1 (dalje: Zakon) donet je 2005. godine i kao
takav u vreme u kojem je donet predstavljao je značajnu novinu u odnosu na
prethodni Zakon o braku i porodičnim odnosima iz 1981. g.2 U radu predstavljamo
trenutno stanje i mesto Porodičnog zakona u pravnom sistemu Republike Srbije. S
obzirom na to da je od donošenja Zakona protekla jedna decenija, neophodno bi bilo
uvesti novine u ovoj oblasti. Poseban problem kojim se bavimo u radu jesu pravne
praznine koje se pojavljuju usled tehnološkog i razvoja medicinskih sredstava kao i
promena u sveukupnoj realnosti. Tako, mnoge društvene pojave ostaju izvan
zakonskog regulisanja u našoj zemlji. Ono čime smo se, takođe, bavili jesu i moguća
rešenja gore navedenih problema.
Ključne reči: Porodični zakon, pravne praznine, izmene zakona, Građanski
zakonik, porodičnopravni odnosi.
1. Stanje i mesto Porodičnog Zakona Republike Srbije
Zakon o braku i porodičnim odnosima Republike Srbije donet je 1980.godine,
dakle pre četvrt veka. U međuvremenu na ovom prostoru promenile su se tri
države, raspala se ideološka matrica pravnog sistema, menjala se zakonodavna
nadležnost u oblasti porodičnih odnosa, evoluirala su shvatanja o značaju i ulozi
porodice u društvu, i, što je posebno značajno, tokom poslednje decenije
dvadesetog veka pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope usvojeno je
nekoliko važnih međunarodnih dokumenata, koji su uspostavili nove standarde u
porodičnom zakonodavstvu i praksi.3
Materiji porodičnog prava Ustav R Srbije4 (dalje: Ustav) posvećuje pažnju u
drugom delu pod nazivom “Ljudska i manjinska prava i slobode” članovi 62-66.
Tako, posebnim članovima Ustav reguliše pravo na zaključenje braka i
ravnopravnost supružnika, slobodu odlučivanja o rađanju, prava deteta, prava i
* Asistent na Departmanu za pravne nauke Univerziteta u Novom Pazaru, e-mail:
j.pljakic@uninp.edu.rs
1 Porodični zakon R Srbije, 2005. g. ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005.)
2 Zakon o braku i porodičnim odnosima, ("Sl. glasnik RS" br. 22/80)
3 Porodični zakon-novo porodično zakonodavstvo u Srbiji, Projuris, 2005., Beograd, uvodna
objašnjenja
4 Ustav R Srbije, 2006. g., (“Službeni glasnik RS” br. 98/2006)
Porodični zakon u Republici Srbijii – stanje, izazovi i perspektive 163
dužnosti roditelja, posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta
kao i zabranu diskrimancije u čl. 15. i čl. 21. koja je temelj svih pravno normiranih
odnosa. Kada je u pitanju pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika
član 62. Ustava naglašava da svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i
raskidanju braka, te da se brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka
muškarca i žene pred državnim organom. Takođe, u istom članu vanbračna
zajednica se izjednačava sa brakom. Sloboda odlučivanja o rađanju regulisana je
članom 63. gde je određeno da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i
da će R. Srbija voditi podsticajnu politiku po tom pitanju. O pravima deteta Ustav
govori u članu 64. gde se naglašava da deca uživaju ljudska prava primereno svom
uzrastu i duševnoj zrelosti i da svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu
knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoj identitet. Prava i
dužnosti roditelja regulisana su članom 65. Ustava. Ovim članom Ustav izjednačava
rodititelje u njihovim pravima i dužnostima izdržavanja, vaspitavanja i obrazovanja
dece. Ustav, takođe, u prvi plan ističe interes deteta naglašavajući da prava
roditejima mogu biti oduzeta ili ograničena u susdkom postupku. U poslednjem
stavu Ustav izjednačava u pravima decu rođenu van braka i decu rođenu u braku.
Član 66. govori o posebnoj zaštiti porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.
Donošenje Porodičnog zakona 2005.g. imalo je za cilj da se u Republici Srbiji
u oblasti porodičnih odnosa uspostavi normativni sistem, kompatibilan
savremenom evropskom zakonodavstvu i praksi, uz puno uvažavanje novog
karaktera porodičnih odnosa i savremenog koncepta prava čoveka, posebno prava
deteta. Pretenzije zakonodavca su da kroz ovaj zakon utvrdi bolju i potpuniju
pravnu zaštitu porodice, obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih
uslova za pravilan i potpun razvoj deteta i utvrđivanje mehanizama za efikasnu
realizaciju prava deteta. 5 Porodičnim zakonom se uređuju: brak i odnosi u braku,
odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo,
starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici,
postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.6
Zakon ima dvanaest delova i to: Osnovne odredbe, Brak, Odnosi deteta i
roditelja, Usvojenje, Hraniteljstvo, Starateljstvo, Izdržavanje, Imovinski odnosi,
Zaštita od nasilja u porodici, Postupci u vezi sa porodičnim odnosima, Lično ime i
Prelazne i završne odredbe. Zakon sadrži materijalnopravne i procesnopravne
norme u oblasti porodičnih odnosa, težeći da te odnose uredi u celosti, tako da sa
svojih 363 člana predstavlja, izvesno, kodifikaciju porodičnog prava u Srbiji. Zakon
se, naravno, "oslanja" i na druge zakone. Tako, prema članu 196, na imovinske
odnose supružnika, vanbračnih partnera, deteta i roditelja te članova porodične
zajednice koji nisu uređeni Porodičnim zakonom, primeniće se odredbe zakona
kojima se uređuju svojinskopravni odnosi i obligacioni odnosi. Neophodnu sponu
sa Zakonom o parničnom postupku, Porodični zakon utemeljuje u članu 202, dok u
5 Porodični zakon-novo porodično zakonodavstvo u Srbiji, Projuris, 2005., Beograd, uvodna
objašnjenja.
6 čl.1., Porodični zakon R Srbije, 2005. g. ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005.).
164 Jasmina Nikšić
odnosu na Zakon o vanparničnom postupku to čini u članu 360. i drugim
odredbama.
Zakon definiše i određuje porodicu, brak, vanbračnu zajednicu, majčinstvo,
roditeljstvo, rađanje, izdržavanje, imovinske odnose članova porodice, nasilje u
porodici, starateljstvo, sklapanje braka, srodstvo i oblike srodstva, dejstva braka,
bračne smetnje, načine poništenja i prestanka braka, odnose roditelja i dece,
porodičnoravni status djeteta, utvrđivanje i osporavanje materinstva kao i
utvrđivanje i osporavanje kako bračnog tako i vanbračnog očinstva, vršenje, lišenje,
prestanak i produženje roditeljskog prava, usvojenje, nastanak, dejstva i prestanak,
hraniteljstvo.
U šestom delu Zakon određuje uslove za nastanak, dejstva i prestanak
starateljsva da bi u sedmoj glavi bilo regulisano izdržavanje. Takođe, regulisani su i
imovinski odnosi kako između supružnika i vanbračnih partnera, tako i između
srodnika i članova porodične zajednice.
U devetom dijelu nalaze se odredbe o zaštiti od nasilja u porodici. Nadalje,
zakonom su regulisani i daju se opšta procesna pravila postupaka u vezi sa
porodičnim odnosima. Na kraju se nalaze odredbe koje definišu određivanje, upis i
promjenu ličnog imena.
Porodični zakon centralno mesto daje detetu, postavljajući u brojnim
odredbama imperativni zahtev da sud, organ starateljstva i drugi organi uprave,
kao i bračna i porodična savetovališta i druge specijalizovane ustanove, kad
rešavaju o porodičnim odnosima, treba da se rukovode “najboljim interesom
deteta”.
Termin "bračni drugovi" koji je korišćen u prethodnom Zakonu o braku i
porodičnim odnosima zamenjen je u pravno precizniji i neutralniji termin:
"supružnici". Kad se radi o roditeljskom pravu, Zakon govori o utvrđivanju ili
osporavanju "materinstva i očinstva", a ne "očinstva i materinstva" kao do sada,
stavljajući, za razliku od prethodnog zakona, majku na prvo mesto, što je i pravno i
biološki ispravnije jer se polazi od pretpostavke: "majka deteta jeste žena koja ga je
rodila" (član 42).7 Porodični zakon uvodi i neke nove pravne standarde, kao što je
"najbolji interes deteta" (član 6.stav 1 i dr.), ili "minimalna suma izdržavanja" (član
160. stav 4).
2. Izazovi porodičnog zakonodavstva danas
Porodični zakon reguliše veliki broj porodičnopravnih odnosa ali isto tako
veliki broj odnosa ostaje izvan pravnog regulisanja.
Rukovođeni ustavnim načelima jednakosti i ravnopravnosti i Porodični zakon
izjednačava bračne i vanbračne partnere u pravima i obavezama, kao i bračnu i
7 Porodični zakon-novo porodično zakonodavstvo u Srbiji, Projuris, 2005., Beograd, uvodna
objašnjenja.
Porodični zakon u Republici Srbijii – stanje, izazovi i perspektive 165
vanbračnu djecu. Međutim, u pojedinim postupcima prava vanbračnih partnera
nisu u potpunosti izjednačena sa pravima supružnika.
Nadalje, prema PZ čl. 5, st.1.,(“Žena slobodno odlučuje o rađanju”) pravo na
slobodno odlučivanje o rađanju rezervisano je samo za ženu. Ovakva odredba
protivna je kako Ustavu R Srbije tako i mnogobrjnim međunarodnim dokumentima
o ljudskim pravima. Naime u čl. 63 Ustava R Srbije ovo pravo je zagarantovano kao
pravo o slobodnom odlučivanju o rađanju kako muškaraca tako i kod žena (“Svako
ima pravo da slobodno odluči o ražanju dece”).
Porodični zakon sadrži i odredbe koje po mišljenju mnogih autora ne bi
trebale biti deo zakonskog teksta i sasvim neopravdano i bez argumenata
egzistiraju u praksi. To je slučaj kod dela Zakona koji reguliše prestanak braka po
tužbi, te medijaciu, posredovanje kao njegov sastavni deo. Naime, u čl. 230, st. 4,
gde se nabrajaju slučajevi kada se posredovanje ne sprovodi navodi se između
ostalog i “ ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu”. Ostaje nejasno zašto je
na ovaj način oduzeto pravo supružnika koji živi u inostranstvu da učestvuje u
postupku medijacije ako to želi.
Ono što svakako predstavlja veliki nedostatak ovom zakonu jesu pravne
praznine po mnogim pitanjima, tj. neusaglašenost faktičkog i pravnog stanja. Jedna
od takvih je i transeksualitet tj. nepodudarnost između biološkog pola i polnog
identiteta. Ni po ovom pitanju ne postoji zakonsko rješenje i naše pozitivno
zakonodavstvo ne prepoznaje ovu pojavu koja de facto postoji u društvu. Postoji
samo sporadična praksa organa uprave da se ovim osobama nakon obavljene
operacije promjene pola dozvoli upisivanje promjene pola u matičnim knjigama i to
kao da se radilo o pogrešno upisanoj činjenici pola. Prema Porodičnom zakonu stoji
pravna pretpostavka da je majka djeteta žena koja ga je rodila. Postavlja se pitanje
šta ako se radi o surogat materinstvu, tj. o mogućnosti da dijete sa genetskim
materijalom jednog muškarca i jedne žene rodi sasvim druga žena. Da li je i u tom
slučaju majka djeteta žena koja ga je rodila i sa druge strane da li uopšte dozvoliti
surogat materinstvo i pod kojim uslovima iz etičkih razloga.
Zatim, napredovanjem i usavršavanjem medicine kao i medicinskih
tehnologija došli smo kao društvo u situaciju da su mnogi nekada nezamislvi
medicinski zahvati mogući. U vreme kada je zakon donet medicinske intervencije te
vrste nisu bile u velikoj meri rasprostranjene u našoj zemlji te su zbog toga i ostale
izvan zakonskog regulisanja. Pa su tako promjena pola, začeće uz pomoć
najsavremenih med. sredstava, surogat materinstvo, istoplolni brakovi, eutanazija
ostali izvan zakonskog regulisanja.
3. Perspektive porodičnog zaknodavsta
Teorija i sudska praksa dale su smernice i odgovore po mnogim piutanjima iz
oblasti porodičnog prava što je rezultiralo pokretanjem postupka za donošenje
Građanskog zakonika u kojem će između ostalog biti regulisana i izmenjena rešenja
kojima se bavimo u ovom radu.
166 Jasmina Nikšić
Posebnu novinu predstavlja norma kojom se, u skladu sa ustavnim pravom
na dostojanstvo ličnosti, predlaže kao alternativno rešenje novi pravni institut. To
je pravo na dostojanstvenu smrt (eutanaziju), kao pravo fizičkog lica na saglasni,
dobrovoljni i dostojanstveni prekid života.Prema Prednacrtu građanskog zakonika,
samo ako se kumulativno steknu humani, psiho-socijalni i medicinski razlozi, može
se ostvariti pravo na eutanaziju. Kumulativni uslovi i precizan postupak za
ostvarivanje tog prava, nakon komparativne analize zakonskih rešenja i prakse u
primeni eutanazije u zemljama gde se legalno sprovodi, razradili bi se
posebnim zakonom. U njemu bi se obezbedila autonomija volje u ostvarivanju
prava na život. Posebno bi se sankcionisala zloupotreba prava na eutanaziju.
Usvajanjem tog instituta zahtevalo bi da se izvrši odgovarajuća promena u
Krivičnom zakoniku. S obzirom na to da o ovom institutu postoje različita mišljenja,
kao i da je on legalizovan samo u četiri evropske države (Švajcarskoj, Belgiji,
Holandiji i Luksemburgu), predlog je dat kao alternativna mogućnost, o čemu će se
konačan sud doneti posle javne rasprave. U alternativnom zakonskom članu
predloženo je da se ovo pravo izostavi. 8
Značajna novina se odnosi i na legalizaciju surogat materinstva. Cilj je
doslednije ostvarivanje prava na roditeljstvo, koja su predviđena i našim Ustavom i
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Na ovaj način se doprinosi i primeni
ustavnog i konvencijskog principa zabrane diskriminacije prema polu, koji je sada
grubo prekršen zabranom lečenja ženske neplodnosti na ovaj način, za razliku od
dopuštenosti svih vidova lečenja muške neplodnosti. To je relikt prošlosti i
nerazumevanja dubine porodičnih problema parova koji ne mogu da imaju decu
prirodnim putem ili uz dopuštene vidove biomedicinske pomoći, a žele da postanu
roditelji.
Rađanje za drugog je predviđeno isključivo kao metod lečenja neplodnosti, a
ne kao vid slobode izbora načina začeća. Predviđeno je da surogat majka može biti i
srodnica i nesrodna žena, uz ponuđene alternative za samo jednu od te dve
mogućnosti. Isto tako je predviđeno da se za oplodnju surogat majke može koristiti
jajna ćelija nameravane majke, koja ne može da nosi i rodi dete iz zdravstvenih
razloga, ili darovana jajna ćelija treće žene, a ne surogat majke, što znači da se
prednost daje gestacijskoj, a ne genetskoj surogaciji. Nije dopušteno ugovaranje
naknade za rađanje za drugog, ali može biti ugovoreno plaćanje naknade troškova
izazvanih trudnoćom i rađanjem. Međusobni odnosi nameravanih roditelja i žene
koja će roditi detese regulišu ugovorom koji podleže sudskoj overi. Sudija je dužan
da upozori stranke na posledice ugovora, a naročito da će žena koja je rodila dete
morati po rođenju da ga preda nameravanim roditeljima. Pre zaključenja ugovora
nameravani roditelji i žena koja se obavezuje da rodi dete za njih, moraju se obratiti
savetovali- štu radi psiho-socijalne pripreme. Ugovor može biti zaključen samo
između državljana Srbije ili lica koje imaju prebivalište u našoj zemlji najmanje tri
godine, uz otvorenu alternativu da to bude pet godina. Eventualne sporove oko
8 Šta donosi Građanski zakonik, specijalan dodatak Novosti, 23. okt. 2015. g., str. 21., Komisija za
izradu GZ.
Porodični zakon u Republici Srbijii – stanje, izazovi i perspektive 167
roditeljstva rešavaće sud. Surogat materinstvo je inače dopušteno u Ruskoj
Federaciji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Izraelu, Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Gruziji,
Belgiji,Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Holandiji, Australiji (u državama Viktorija i
Kvinslend), u nekim državama SAD, Indiji i drugim.
Značajnije novine su predviđene i u delu koji se odnosi na bračni ugovor. Npr.
sudiji je data mogućnost da odbije overu ugovora ako njime nisu zaštićeni interesi
obe strane i on je prilikom overe dužan da upozori supružnike na posledice
ugovora, posebno da nezaposleni supružnik ili onaj koji tokom trajanja braka
ostane bez posla neće imati prava na deo u imovini stečenoj tokom braka. Bitno je
da sudija upozori na tu posledicu ugovora, jer budući supružnici ne moraju imati
saznanja šta njihov ugovor praktično znači i u kakvoj se situaciji mogu naći ako
dođe do prestanka braka. To je podjednako značajno i ako je jedan od njih u
momentu sklapanja braka nezaposlen, kao i ako su oba zaposlena, jer sigurnost
radnog mesta nije izvesna. U Prednacrtu su zatim dati i modeli mogućih klauzula
bračnog ugovora, što sadašnji Zakon ne predviđa.9
Deo Prednacrta GZ koji reguliše porodične odnose baziran je na sadašnjem
Porodičnom zakonu, čije odredbe su novelirene u skladu sa ratifikovanim
međunarodnim konvencijama, sa naučnim dostignućima značajnim za porodično-
pravne odnose i zahtevima savremenog života, kao i dostignutog stepena
društvenog razvoja. Pri tome su uzeta u obzir i iskustva sudske prakse domaćih
sudova kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. U nastojanju da se
doprinese poboljšanju demografske slike zemlje, Prednacrtom je predviđena
dužnost države i lokalne samouprave da raznim spektrom mera (finansijskim,
poreskim, stambenim, radnopravnim, ekonomskim, socijalnim) utiče na
podsticanje rađanja. U tom cilju se preporučuje osnivanje demografskog
fonda.Veoma loša demografska situacija je poznata, pa je stoga potrebno preduzeti
opsežne mere kako bi se to stanje bar donekle promenilo. Bolja porodičnopravna
zaštita posebno osetljivih lica, kao što su maloletnici ili lica nesposobna za
rasuđivanje, koja su zasnovala vanbračnu zajednicu, najčešće baš voljom drugog
vanbračnog partnera. Njima se priznaju pravna dejstva koja su priznata i
supružnicima, iako maloletstvo i nesposobnost za rasuđivanje predstavljaju bračne
smetnje usled kojih im po sadašnjem zakonu ta prava nisu priznata.
Jedan od alternativnih članova predviđa i mogućnost sklapanja braka u
crkvenoj formi kao punovažnoj, bez potreba sklapanja građanskog braka. Za ovo je,
međutim, potrebna promena Ustava. U skladu sa Konvencijom o pravima deteta,
stavovima Komiteta za prava deteta i stavovima brojnih relevantnih stručnjaka i
udruženja, kao i akademija iz naše zemlje i inostranstva, predložena je zabrana
telesnog kažnjavanja deteta. Svi oni su se izjasnili protiv fizičkog kažnjavanja dece,
jer najčešće ostavlja štetne posledice na zdravlje i razvoj mališana. Ova zabrana je
do sada uvedena u 47 zemalja,kao što su Grčka, Albanija, Kipar, Makedonija, Malta,
9 Šta donosi Građanski zakonik, specijalan dodatak Novosti, 13. nov. 2015. g., str. 21., prof. dr Olga
Cvejić Jančić, član Komisije za izradu GZ.
168 Jasmina Nikšić
Hrvatska, Austrija, Nemačka, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Ukrajina, Izrael,
Poljska, Holandija, Španija, Portugalija, sve skandinavske zemlje i mnoge
vanevropske zemlje. Prednacrt takođe detaljnije uređuje imovinske odnose između
članova porodične zajednice, poboljšava odredbe o zaštiti od porodičnog nasilja i
slično. Na primer, regulisano je upućivanje člana porodice koji vrši nasilje na
lečenje od alkoholizma, narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti.
U delu koji je posvećen pravima deteta uneta su neka poboljšanja. Na primer, pravo
na lične kontakte sa detetom je priznato ne samo detetu nego i srodnicima i licima
koji su sa detetom razvila odnose posebne bliskosti, ako je priznavanje tog prava u
najboljem interesu deteta. Radi zaštite interesa deteta, maloletniku, bez obzira na
uzrast, nije priznato pravo da odbije medicinsku intervenciju bez saglasnosti
organa starateljstva, ako je ona potrebna da bi se sprečilo teško narušenje zdravlja
ili smrt. Ovo je predviđeno da bi se onemogućio eventualni štetni uticaj roditelja
pripadnika određenih verskih konfesija na odluku deteta o odbijanju medicinskog
pristanka.
Vraćena je i mogućnost nepotpunog usvojenja, jer ima mišljenja da će to
doprineti povećanjubroja usvojenja, posebno dece starijeg uzrasta, za koju u praksi
vlada manje interesovanje od usvojenja sasvim male dece.
U delu koji se odnosi na starateljstvo izvršena su znatna poboljšanja položaja
štićenika. Njemu su priznata brojna prava ukoliko je sposoban za rasuđivanje i u
granicama te sposobnosti. Pre svega je istaknuto da se starateljstvo zasniva na
poštovanju ljudskih prava, osnovnih sloboda i dostojanstva lica pod starateljstvom.
Štićeniku je priznato pravo da predloži da mu određena osoba bude ili ne bude
postavljena za staraoca, uz obavezu organa starateljstva da obrazloži odluku kojom
se štićenikov predlog odbija. Poboljšanju položaja štićenika doprinosi i obaveza
staraoca da preduzme sve mere kako bi se lice pod starateljstvom uključilo u
svakodnevni život i slobodne aktivnosti, u skladu sa njegovim zdravstvenim
stanjem, sklonostima, željama i sposobnostima. Tu je i obaveza da jednom mesečno
posećuje štićenika (ako ne žive zajedno) i neposredno se obaveštava o uslovima u
kojima živi. Naime, u praksi se dešava da staralac ne posećuje štićenika ili to čini
retko, pa štićenik nema ni mogućnost da se izjasni ili požali na uslove u kojima živi
ili postupke lica u ustanovi u koju je smešten. Staralac je, zatim, dužan da pre
preduzimanja značajnijih mera koje se tiču ličnosti i imovinskih interesa štićenika
pribavi i razmotri njegovo mišljenje, stavove i želje, a zatim i da ga obaveštva o
poslovima upravljanja njegovom imovinom.10
Opšti zaključak koji je donet bavljenjem ovom tematikom jeste da mora doći
do izmena na planu porodičnog prava, te da porodičnopravni odnosi ne smeju
poznavati pravne praznine, tj. ostajati izvan zakonskog regulisanja. Takođe, u
postojećim pravnim rešenjima doneti izmene gde će biti u potpunosti ispoštovana
Ustavom zagarantovana načela ravnopravnosti pred Zakonom i jednakosti prilikom
njegove primene.
10 Šta donosi Građanski zakonik, specijalan dodatak Novosti, 13. nov. 2015. g., str. 22., prof. dr. Olga
Cvejić Jančić, član Komisije za izradu GZ
Porodični zakon u Republici Srbijii – stanje, izazovi i perspektive 169
Literatura:
1. Babić, Ilija. 2014. Komentar Porodičnog zakona, Beograd:Službeni glasnik.
2.
Drakšić, Marija. 2007.
Porodično pravo i prava deteta
, Beograd:Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu.
3. Građanski zakonik Republike Srbije, Radna verzija, Vlada R. Srbije, 29. maj
2015.g.
4. Mladenović, Marko. 1995. Porodično pravo, Beograd.
5. Ponjavić, Zoran. 2007. Porodično pravo, Beograd.
6. Porodični zakon R Srbije, 2005. g. ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005.)
7. Porodični zakon-novo porodično zakonodavstvo u Srbiji
, 2005., Beograd:
Projuris.
8.
Šta donosi Građanski zakonik, specijalan dodatak Novosti, 13. nov. 2015. g.,
komentar Komisije za izradu Građanskog zakonika
9.
Šta donosi Građanski zakonik, specijalan dodatak Novosti, 23. okt. 2015. g.,
komentar Komisije za izradu Građanskog zakonika
10. Ustav R Srbije, 2006. g., (“Službeni glasnik RS” br. 98/2006)
11. Zakon o braku i porodičnim odnosima, ("Sl. glasnik RS" br. 22/80)
170 Jasmina Nikšić
FAMILY LAW IN REPUBLIC OF SERBIA: STATUS, CHALLENGES AND
PROSPECTS
MSc Jasmina Niksic
Abstract:
The Family Law of the Republic of Serbia (hereinafter: the Law) was passed
in 2005, and as such at the time when it was adopted represented a significant
innovation compared to the previous Marriage and Family Relations Law from
1981. In this paper we present the current status and place of the Family Law in the
legal system of the Republic of Serbia. Given the fact that since the adoption of the
Law one decade passed, it would be necessary to introduce the innovations in this
field. A particular problem that we emphasize is that there are legal gaps that occur
due to technological development and medical devices as well as changes in the
overall reality. Thus, many social phenomena remain outside the legal regulation in
our country. The issue we are engaging as well are the possible solutions to the
above problems.
Keywords: Family Law, legal gaps, changes in the law, the Civil Code, family
relations.
ResearchGate has not been able to resolve any citations for this publication.
Komentar Porodičnog zakona
  • Ilija Babić
Babić, Ilija. 2014. Komentar Porodičnog zakona, Beograd:Službeni glasnik.
Porodično pravo i prava deteta
  • Marija Drakšić
Drakšić, Marija. 2007. Porodično pravo i prava deteta, Beograd:Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Službeni glasnik RS" br. 98
  • Ustav R Srbije
Ustav R Srbije, 2006. g., ("Službeni glasnik RS" br. 98/2006)