Conference PaperPDF Available

Online nastava u visokom obrazovanju – prednosti, nedostaci i izazovi

Authors:

Abstract

Online nastava je sve zastupljeniji i važniji model u nastavi. Shodno tome, od obrazovnih sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup, prilagođen uslovima informacionog društva. U radu su analizirane prednosti online nastave u odnosu na redovnu nastavu, te nedostaci i izazovi ovog koncepta. U ovom delu su analizirani i elementi psihološkog uticaja online nastave na studente. U zaključnim razmatranjima učinjen je osvrt na određene numeričke pokazatelje koji su na najbolji način prezentovali dosadašnja iskustva u Srbiji u prilagođavanju celokupnog obrazovnog sistema online nastavi pre i nakon uvođenja vanrednog stanja usled pandemije virusa COVID-19.
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
I
XXVII Skup TRENDOVI RAZVOJA:
“ON-LINE NASTAVA NA
UNIVERZITETIMA ”
ZBORNIK RADOVA
www.trend.uns.ac.rs
2021
Uredio:
Prof. dr Vladimir Katić, dipl.ing.
Novi Sad / MS Teams platforma
15 - 18. 02. 2021.
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
II
Naučno-stručni skupovi TRENDOVI RAZVOJA - TREND
1. skup: “Informacione tehnologije i primena u elektroenergetici”, Novi Sad, okt.1994.
2. skup: “Električna vozila – pogon i aplikacije”, Novi Sad, okt. 1996.
3. skup: “Savremene tehnologije u elektroprivredi”, Kopaonik, mart 1997.
4. skup: “Nove tehnologije u elektrodistribuciji”, Kopaonik, mart 1998.
5. skup: “Nove tehnologije u elektrodistribuciji”, Kopaonik, mart 1999.
6. skup: “Nove tehnologije u elektrodistribuciji”, Kopaonik, mart 2000.
7. skup: “Nove tehnologije u elektrodistribuciji”, Novi Sad, feb. 2001.
8. skup: “Univerzitet i NT parkovi”, Kopaonik, feb. 2002.
9. skup:“Bolonjski proces I tehnički fakultetiu”, Kopaonik, mart 2003.
10. skup:“Integrisani univerzitet i tehničke struke”, Kopaonik, mart, 2004.
11. skup:“Šta donosi novi zakon o visokom obrazovanju”, Kopaonik, mart, 2005.
12. skup: “Bolonjski proces i primena novog zakona”, Kopaonik, mart, 2006.
13. skup: “Akreditacija Bolonjskih studija”, Kopaonik, mart, 2007.
14. skup: “Efikasnost i kvalitet bolonjskih studija”, Kopaonik, mart, 2008.
15. skup: “Doktorske studije u Srbiji, regionu i EU”, Kopaonik, mart, 2009.
16. skup: “Bolonja 2010: stanje, dileme i perspektive”, Kopaonik, mart, 2010.
17. skup: “EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju”, Kopaonik, mart, 2011.
18. skup: “Internacionalizacija univerziteta”, Kopaonik, februar, 2012.
19. skup: „Univerzitet na tržištu“, Maribor, Slovenija, Feb. 2013.
20. skup: "Razvojni potencijal visokog obrazovanja", Kopaonik, Srbija, feb. 2014.
21. skup: "Univerzitet u promenama...", Zlatibor, Srbija, feb. 2015.
22. skup: "Nove tehnologije u nastavi", Zlatibor, Srbija, feb. 2016.
23. skup: „Položaj visokog obrazovanja i nauke u Srbiji“, Zlatibor, Srbija, feb. 2017.
24. skup: „Digitalizacija visokog obrazovanja“, Kopaonik, Srbija, feb. 2018
25. skup: „Kvalitet visokog obrazovanja“, Kopaonik, Srbija, feb. 2019
26. skup: „Inovacije u modernom obrazovanju“, Kopaonik, Srbija, feb.2020.
Organizatori:
UNIVERZITET U NOVOM SADU i
FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA – NOVI SAD
Programski odbor: International Steering Committee: Organizacioni odbor:
1. Prof. dr Dejan Jakšić
2. Prof. dr Rade Doroslovački
3. Prof. dr Dragiša Vilotić
4. Prof. dr Vladimir Katić
5. Prof. dr Srđan Kolaković
6. Prof. dr Aleksandar Kupusinac
7. Prof. dr Darko Stefanović
8. V.Prof. dr Boris Dumnić
1. Prof. Mester Gyula, Obuda University, Budapest, H
2. Prof. Darko Knežević, University of Banja Luka, B&H
3. Prof. Branko Blanuša, University of Banja Luka, B&H
4. Prof. Milija Krajišnik, University of East Sarajevo, B&H
5. Assoc. Prof. Saša Mujović, University of Montenegro, MG
6. Prof. Biljana Stamatović, UDG, Podgorica, MG
7. Assoc. Prof. Marian Greconici, Polytechnica Timisoara, RO
8. Prof. Pero Raos, University of Osijek, HR
9. Assoc. Prof. Boris Tzankov, UACEG, Sofia, BG
10. Prof. Dimitar Taškovski, UKIM, Skopje, NMK
11. Prof. Vladimir Dimčev, UKIM, Skopje, NMK
1. Prof. dr Rade Doroslovački
2. Prof. dr Aleksandar Kupusinac
3. Prof. dr Vladimir Katić
4. Prof. dr Darko Stefanović
5. Prof. dr Srđan Kolaković
6. V.Prof. dr Boris Dumnić
Izdavač:
Fakultet tehničkih nauka
Univerziteta u Novom Sadu
N
ovi Sad,
Trg Dositeja Obradovića 6
Tel: 021/ 450-810
Fax: 021/ 458-133
e-mail: ftndean@uns.ac.rs,
www.trend.uns.ac.rs
Tehnička obrada:
MSc Nikolić Dragomir,
e-mail: nikolicd@uns.ac.rs
Umnoženo u Novom Sadu, Februara 2021 godine.
Napomena: Organizator ne zastupa stavove, niti je odgovoran za tačnost podataka iznetih u radovima, već su to isključivo gledišta autora.
Organizaciju ovog skupa su pomogli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkof razvoja, Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za visoko
obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost AP Vojvodine i IEEE Serbia and Montenegro Section-Education Society Chapter
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
165
Paper No.T1.3-5
01833
ONLINE NASTAVA U VISOKOM OBRAZOVANJU – PREDNOSTI,
NEDOSTACI I IZAZOVI
Jelena Matijašević1, Marko Carić2, Sanja Škorić3
1,2,3Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad, Srbija
1jelena@pravni-fakultet.info, 2macaric@yahoo.com, 3sanja@pravni-fakultet.info
Kratak sadržaj: Online nastava je sve zastupljeniji i važniji model u nastavi. Shodno tome, od obrazovnih
sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup, prilagođen uslovima informacionog društva. U radu su
analizirane prednosti online nastave u odnosu na redovnu nastavu, te nedostaci i izazovi ovog koncepta. U ovom
delu su analizirani i elementi psihološkog uticaja online nastave na studente. U zaključnim razmatranjima učinjen je
osvrt na određene numeričke pokazatelje koji su na najbolji način prezentovali dosadašnja iskustva u Srbiji u
prilagođavanju celokupnog obrazovnog sistema online nastavi pre i nakon uvođenja vanrednog stanja usled
pandemije virusa COVID-19.
Ključne reči: Online nastava, obrazovanje, IKT, Republika Srbija, COVID-19
ONLINE TEACHING IN HIGHER EDUCATION – ADVANTAGES,
DISADVANTAGES AND CHALLENGES
Abstract: Online teaching is an increasingly represented and important model in teaching. Consequently,
education systems and teachers are expected to take a different approach, adapted to the conditions of the
information society. The paper analyzes the advantages of online teaching in relation to regular teaching, and the
disadvantages and challenges of this concept. In this part, the elements of the psychological impact of online
teaching on students are also analyzed. In the concluding remarks, a review was made of certain numerical
indicators that best presented previous experiences in Serbia in adapting the entire online education system before
and after the introduction of the state of emergency due to the COVID-19 virus pandemic.
Key Words: Online teaching, Education, ICT, The Republic of Serbia, COVID-19
1. UVOD
Uključenost informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavni proces nije novina. Ukoliko se
analiziraju studije iz prethodnih godina, izdvaja se pristup brojnih autora da tradicionalno obrazovanje više ne
zadovoljava obrazovne potrebe savremenog čoveka, i da je neophodno uključiti neku vrstu podrške IKT u sistem
obrazovanja. Obrazovanje potpomognuto informacionim tehnologijama podrazumeva najmanje tri osnovne
komponente: kompjuterski podržano učenje (Computer Assisted Learning); kompjuterski podržano istraživanje
(Computer Assisted Research) i učenje na daljinu, odnosno online nastava (Distance Learning System).
S tim u vezi, Jurić i saradnici na primer ističu, da je »postalo jasno da tradicionalno organizovana nastava nije
dovoljna za postizanje kvalitetnog obrazovanja. Od obrazovnih sistema i nastavnika očekuje se drugačiji pristup,
prilagođen uslovima informacionog društva. Nastavnik ne može više da bude isključivo predavač, već on treba da
podstiče i usmerava učenje u čijem je centru učenik, da koristi IKT, koja je od velikog kulturološkog značaja za
mlade ljude i da pomoću nje dodatno motiviše i angažuje svoje učenike« [1, str. 3] . I pre više od jedne decenije,
autori su isticali značaj učenja preko Interneta. Tako su Nycz i Cohen istakli da je online učenje »jedan od odgovora
na potrebu društva za celoživotnim, brzim učenjem, kako formalnim, tako i neformalnim«[2, str. 1].
Imajući u vidu dosadašnja iskustva sa modelom učenja na daljinu, te aktuelnom epidemiološkom situacijom
koja je u prethodnih skoro godinu dana uslovila korenite promene u načinu izvođenja nastave, može se reći da je
online nastava sine dubio sve zastupljeniji i važniji model u nastavi. Studije koje su u međuvremenu analizirale
prednosti i nedostatke online nastave, u najvećem procentu analizirale su organizacione i tehničke aspekte
prilagođavanja ovom modelu, sa težnjom da se u što kraćem roku i što efikasnije, visokoobrazovne institucije, bez
obzira na naučno polje i naučnu oblast, prilagode konceptu online nastave. Gledište koje se u ovom delu svakako
izdvojilo jeste da je situacija sa pandemijom pružila priliku mnogim zemljama (naročito zemljama Zapadnog
Balkana) da svoje obrazovne sisteme učine »delotvornijim, inkluzivnijim i otpornijim« [3, str. 1] , te da uporedo sa
uvođenjem oline nastave pruže podršku »smanjivanju digitalnog jaza i unapređenju digitalnih veština nastavnika«
[3, str. 1].
Značajna pitanja koja se in abstracto pored prethodno navedenih mogu razmatrati u ovom domenu su svakako
prednosti online nastave u odnosu na redovnu nastavu, te nedostaci ovog koncepta, shodno čemu će se analizirati i
izazovi koje ovakav model stavlja pred korisnike (i nastavnike i studente), pri čemu se u okviru ovog pitanja mogu
analizirati i elementi psihološkog uticaja online nastave na krajnje korisnike (naročito studente), uzimajući u obzir
da se, prema stavovima nekih autora, ovaj model izvođenja nastave odvija » u mnogo kompleksnijoj okolini nego
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
166
klasičan oblik nastave, te da bi učenik uspešno savladao tu okolinu, važno je da može upravljati sa tri glavne
praktične veštine i sposobnosti - percepcijom, emocijom i samoregulacijom« [4, str. 34] .
Na kraju će biti reči i o dosadašnjim iskustvima u Srbiji u prilagođavanju celokupnog obrazovnog sistema
online nastavi, imajući u vidu da su organizacija, tehnička opremljenost, kao i neophodna informatička znanja i
veštine nastavnika zaista, u postojećim epidemiolođkim uslovima in concreto, postali izazov.
2. PREDNOSTI ONLINE NASTAVE
Prema Bradić-Martinović i sar., »današnje obrazovne institucije imaju za cilj da rekonstruišu svoje obrazovne
programe i učionice kako bi maksimalno iskoristile prednosti koje IKT pruža« [5, str. 20].
Pod IKT podrazumevamo »skup tehnoloških alata i resursa za komunikaciju, stvaranje, distribuiranje, čuvanje
i upravljanje informacijama. Pod njima podrazumevamo računarske uređaje poput stonih i prenosivih računara,
tablet računara, pametnih mobilnih telefona, digitalnih kamera itd, ali i različite programe, aplikacije i mreže« [1,
str. 3].
Dalje, pod online nastavom podrazumevamo »proces učenja i predavanja uz upotrebu IKT koja doprinosi
unapređenju kvaliteta tog procesa i kvaliteta ishoda obrazovanja. Podrazumeva objedinjavanje vizuelnih (tekst,
slika, animacija) i zvučnih informacija u okviru računarskog sistema. U najširem smislu, predstavlja programsku
podršku koja korisnicima/polaznicima omogućava pristup audio-vizuelnim medijima« [6].
Prema Nikolić i Milojević, mogu se izdvojiti šest najvažnijih prednosti online nastave [7, str. 6]. U nastavku će
biti predstavljeni tabelarno.
Tabela 1 – Prednosti online nastave
Prednosti
online nastave
Pojašnjenje
1 Kvalitetno
učestvovanje u
nastavi
Ovakav vid nastave omogućava kvalitetno učestvovanje svih učesnika u nastavi. Pored
toga, omogućava istovremeno učestvovanje velikog broja učesnika. Ovo je prednost
koju treba iskoristiti u svrhu učenja.
2 24-časovna
dostupnost
Ova prednost se odgleda u tome da je prostor koji se koristi za onlajn nastavu dostupan
učenicima 24 časa dnevno, što omogućava najefikasnije iskorišćavanje vremena.
Učenici sami da biraju kada će pristupiti i koliko vremena će provesti učeći. Pored
toga, materijali za učenje su stalno dostupni učenicima.
3 Asinhrona
komunikacija
Po samoj strukturi onlajn nastava omogućava interakciju između nastavnika i učenika,
a to se odvija putem različitih vidova internet komunikacije (komunikacija jedan na
jedan, forumi, grupe, zajednice). To je asinhrona komunikacija koja je karakteristična
za onlajn učenje. Prednosti asinhrone komunikacije su jasne i precizne povratne
informacije, razmena iskustava kako sa nastavnikom, tako i sa vršnjacima. Pored toga,
asinhrona komunikacija pruža više vremena za osmišljavanje i koncipiranje odgovora,
kao i dodatno istraživanje tematike pre pružanja odgovora.
4 Didaktička
vrednost
onlajn alata u
onlajn nastavi
Kvalitetna onlajn nastava poseduje jasnu strukturu i kvalitetnu interakciju. Bez jasne
strukture i interakcije takva nastava postaje puko iščitavanje materijala kao u knjizi.
Prednost koju je IKT omogućio jesu bezbrojni veb-alati i aplikacije koje nastavnici
mogu iskoristiti za interaktivnost tokom učenja. Za uspešno korišćenje onlajn alata
potrebno je poznavanje tehnologije, uz nužno poznavanje didaktike i metodike
predmeta koji nastavnik predaje.
5 Internet kao
dodatna baza
znanja
Prednost onlajn nastave je pristupanje različitim izvorima na internetu (mimo onlajn
nastave) koji su bitni za gradivo koje se proučava i integracija tih sadržaja u jedinstven
sistem znanja i veština. Internet u onlajn nastavi predstavlja bazu znanja koji mogu
koristiti i nastavnik i učenik.
6 Razvoj
digitalnih
veština
Prilikom realizacije onlajn nastave, razvijaju se digitalne veštine, tj. kompetencije,
najviše kod nastavnika, ali i kod učenika. Da bi se realizovala onlajn nastava, potreban
je osnovni nivo digitalnih kompetencija, a da bi se realizovala kvalitetna onlajn
nastava, potrebno je da digitalne kompetencije budu na naprednom nivou.
Načelno se može reći da online obrazovanje pruža velike mogućnosti, ali i velike izazove. Pogodnost ovakvog
pristupa ogleda se u vremenskoj i prostornoj dimenziji, isplativosti i fleksibilnosti. Dakle, ono što je bitno za online
predavanja jeste pristup Internetu. Shodno rečenom, tokom protekle decenije, broj onlajn predavanja na svetskom
nivou je brzo rastao. Mnoge države čak smatraju da je online obrazovanje veoma isplativo i primenjivo bez ikakvim
poteškoća u značajnom broju disciplina [8, str. 73].
U pojašnjavanju prednosti online nastave, Nycz i Cohen su napravili kratko poređenje dva osnovna tipa
obrazovnih modela, a što je u narednoj tabeli i prikazano [2, str. 6] .
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
167
Tabela 2 – Tipovi obrazovnih modela
Odlike
modela
Tradicionalni obrazovni model Online obrazovni model
Izvor znanja Nastavnik Bilo koji izvor u štampanoj ili elektronskoj formi
Dodatni izvor
znanja
Knjige, priručnici, audio i video
materijal
Tradicionalni izvori, nastavnik
Ocenjivanje Isključivo od strane nastavnika Sistem i nastavnik koji je odgovoran za završno
ocenjivanje
Kvalitet
obrazovanja
Zavisi od kvaliteta nastavnika, stepena
znanja i sposobnosti prenošenja znanja
Zavisi od kvaliteta elektronskih izvora znanja,
drugih didaktičkih materijala i stila nastave
3. NEDOSTACI I IZAZOVI ONLINE NASTAVE
Pored brojnih pogodnosti koje online nastava ima, mora se istaći da su online sistemi međusobno različiti i
da pojedini mogu usloviti i pojavu potencijalnih nedostataka. Kao glavni su istaknuti » problemi vezani za finansije
(troškovi online obrazovanja npr. variraju u zavisnosti od stepena razvijenosti države u kojoj se odvija, te opsegu
informacijskih tehnologija koje vlada želi implementirati u svoje obrazovne ustanove); problem socijalizacije;
tehnički problemi (kvalitet tehnologije, nekompatibilnost nastavnik i učenika/studenata), uz dodatne poteškoće kao
što su nedostatak individualnog pristupa polaznicima online obrazovanja, potencijalno loš instrukcijski dizajn te
opasnost implementiranja tehnologije u svrhu nje same, umesto u obrazovni aspekt« [9, str. 17].
Kritičari onlajn nastave dovode u pitanje njegovu vrednost, efikasnost i kvalitet. Mnogi smatraju da je njegova
obrazovna efikasnost niža od tradicionalnog predavanja licem u lice. Dalje, pravovremeno odgovaranje na poruke e-
pošte učenika može biti izazov, jer zahteva značajno vreme predavača. Potrebno je puno vremena za samu pripremu
nastavnika. Izazov onlajn obrazovanja u velikoj meri zavisi od tehničke podrške, ali i od poznavanja IKT od strane
nsatvnika i studenata. Tu je i pitanje intelektualne svojine i vlasništva nad materijalima postavljenim na mreži, i dr
[8, str. 74].
U ovom domenu je izuzetno bitno pomenuti i elemente psihološkog uticaja online nastave na krajnje korisnike,
jer »brojna istraživanja su pokazala kako se uz učenje na daljinu vežu brojni problemi: stav nastavnika prema onlone
nastavi, metode predavanja koje su drugačije i nastavnici ih moraju usvojiti, činjenica da učenicima online nastava
često nije draga, i dr« [10, str. 3]. Naime, već smo rekli da se online nastava odvija u mnogo kompleksnijoj okolini
nego klasičan oblik nastave. Prema Petrić i sar., »da bi učenik uspešno savladao tu okolinu, važno je da može
upravljati sa tri glavne (percepcija, emocije, samoregulacija), odnosno devet specifičnih ličnih i praktičnih veština:
kognitivne sposobnosti, veština korišćenja Interneta, samosvest, uverenja, motivacija, anksioznost, samoopažanje,
koncentracija i upravljanje vremenom. Radi se o veštinama koje su u najvećoj meri posledica maturacije i iskustva
te možemo zaključiti kako je online nastava ipak primerenija za starije učenike« [10, str. 3] [4, str. 34] .
Prema Nikolić i Milojević, mogu se izdvojiti tri nedostatka koji se odnose na realizaciju online nastave [7, str.
7]. U nastavku će biti predstavljeni tabelarno.
Tabela 3 – Nedostaci koji se odnose na realizaciju online nastave
Nedostaci online
nastave
Pojašnjenje
1. Nema komunikacije
uživo (sinhrona
komunikacija)
Ovaj nedostatak odnosi se na činjenicu da nastavnici ne mogu uživo da
komuniciraju sa učenicima, te izostaje i komponenta sigurnosti u znanje učenika.
Pored toga, nema razvijanja komunikacijskih kompetencija.
2. Ocenjivanje učenika
– sigurnost u znanje
učenika
Nastavnik ne može sa 100% sigurnosti znati da učenik nije koristio pomoć
prilikom izrade domaćih zadataka ili rešavanja testa. Pojedini sistemi i platforme
za učenje nude mogućnost da u toku rešavanja testa ne može biti otvoren nijedan
drugi prozor u pretraživaču (npr. Mudl). Svakako, ovaj nedostatak utiče na
objektivnu procenu učeničkih znanja.
3. Tehnički problemi Postoji mogućnost da u toku realizacije onlajn nastave dođe do nepredviđenih
tehničkih problema. Na primer, može se desiti da u toku rešavanja testa nestane
dovod električne energije i u većini slučajeva, nestaje i kućni internet. Ukoliko je
učenik dobro uradio test do tog trenutka, poništava se pokušaj rešavanja, ukoliko
učenik nije test uradio do kraja. Tada se postupak rešavanja testa mora ponoviti.
Pored iznetog, moraju se pomenuti i izazovi koji prisutni od prvog trenutka prilagođavanja online nastavi,
ne samo na visokoobrazovnim institucijama, već i u osnovnom i srednješkolskom obrazovanju. Naime, spram
dosadašnjeg iskustva u primeni online nastave, izazovi se u obrazovnom prostoru naše države ogledaju u sledećem:
izazovi kod onlajn sistema/platforme (tehnički uslovi) – jer da bi se realizovala kvalitetna onlajn nastava potrebno
je da napraviti kvalitetan i funkcionalan sistem; nedostatak digitalnih kompetencija nastavnika – jer bez računarske
X
X
V
II Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ON-LINE NASTAVA NA UNIVERZITETIMA”,
N
ovi Sad, 15 - 18. 02. 2021.
168
pismenosti, gradivo integrisano u sklopu elektronskog sistema učenja postaje potpuno beskorisno; nedostatak
digitalnih kompetencija učenika; nedovoljna tehnička opremljenost – jer pored nastavnika i učenici (korisnici) treba
da imaju adekvatnu tehničku opremu da bi mogli da prate onlajn nastavu; nedostatak motivacije – onlajn nastava
učenicima donosi i veću odgovornost jer učenici samostalno određuju način učenja i vreme za učenje [7, str. 8].
4. ZAKLJUČAK
Uticaj IKT na obrazovne sisteme poslednji godina nesumnjivo je veoma veliki. Ovo je u suštini i prirodan sled
događaja imajući u vidu činjenicu da su se obrazovne metode i pristupi unapređivali, kako je tekao socijalni i
ekonomski razvoj društva. Ekspanzivni upliv IKT u sferu obrazovanja načelno, uticao je ne samo na tehničke
aspekte održavanja nastave, i na promene u pristupu nastavi od strane određene obrazovne institucije, a u skladu sa
odabranim modelom osavremenjivanja nastave, već se ovaj uticaj odrazio i na načine na koje nastavnici podučavaju
i načine na koje učenici usvajaju znanje. Potrebe za korenitim promenama u izvođenju nastave na svim nivoima
obrazovanja u Srbiji došle su do izražaja nakon potvrđivanja prisustva virusa COVID-19. Naime, u cilju
obezbeđivanja kontinuiteta predavanja dok su škole zatvorene, sve države, pa tako i Republika Srbija, uvele su
različite modele online nastave.
Nakon konciznog osvrta na prednosti online nastave, te na nedostatke ovog koncepta, shodno čemu su
analizirani i izazovi koje ovakav model stavlja pred nastavnike i studente, u okviru zaključka valja pomenuti
određene numeričke pokazatelje koji će na najbolji način prezentovati dosadašnja iskustva u Srbiji u prilagođavanju
celokupnog obrazovnog sistema online nastavi pre i nakon uvođenja vanrednog stanja usled pandemije virusa
COVID-19. Naime, istraživanje Obrazovno-kreativnog centra obuhvatila su pokazatelje primene online nastave u
osnovnim i srednjim školama u Srbiji (istraživanje ovom prilikom nije rađeno za visokoobrazovne institucije).
Pa tako, na pitanje kako nastavnici procenjuju svoje znanje i veštine za realizaciju onlajn nastave, »12%
nastavnika nije imao iskustvo iskustvo sa online nastavom pre vanrednog stanja, 55% nastavnika je nešto znalo, ali
mnogo toga nije i 33% nastavnika je imalo iskustva« [7, str. 17]. Na pitanje da li su nastavnici imali potrebnu
opremu za rad kod kuće – računar i internet vezu za realizaciju onlajn nastave, »93% nastavnika je imalo potrebnu
opremu, dok 7% nastavnika nije imalo potrebnu opremu (računar i internet veza) za rad od kuće« [7, str. 21]. Na
pitanje da li su nastavnici realizovali onlajn nastavu sa svojim učenicima pre vanrednog stanja, »19% nastavnika je
realizovalo onlajn nastavu sa svojim učesnicima pre vanrednog stanja, dok 81% nastavnika nije realizovalo onlajn
nastavu sa svojim učenicima pre vanrednog stanja« [7, str. 23]. Konačno, rezultati pokazuju da su »nastavnici u
Srbiji tokom vanrednog stanja najviše koristili Gugl učionicu kao sistem učenja –55% od ukupnog broja nastavnika
u Srbiji, zatim Vajber - 20%, Gugl disk i razmenu materijala - 5%. Nastavnici u Srbiji najmanje su koristili
Microsoft Teams (2%), Mudl (2%), Zum (1%), Skajp (1%)« [7, str. 32].
5. LITERATURA
[1] Slavica Jurić, Snežana Marković, Jugoslava Lulić, Daniela Minić Aleksić, Gordana Mijatović, Primena
informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi - priručnik o veb-tehnologijama u nastavi za potrebe
projekta Razvionica, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd, 2014.
[2] Malgorzata Nycz, Eli B. Cohen, Basics for Understanding E-Learning, Nicole A. Buzzetto-More (Ed.).
Principles of Effective Online Teaching. Santa Rosa, California: Informing Science Press, 2007.
[3] World Bank Group, Ekonomski i socijalni uticaj Covid-19 – obrazovanje, Redovni ekonomski izveštaj za
Zapadni Balkan, 2020, br. 17.
[4] Meng-Jung Tsai, The Model of Strategic e-Learning: Understanding and Evaluating Student e-Learning from
Metacognitive Perspectives. Journal of Educational Technology & Society, Knowledge infrastructure of the
future, Vol. 12, No. 1, 2009, pp. 34-48.
[5] Aleksandra Bradić-Martinović, Nemanja Nedović, Aleksandar Zdravković, Internet kao obrazovni resurs –
analiza preferencija studenata u Srbiji, XXVI Skup Trendovi Razvoja – Inovacije u modernom obrazovanju,
Kopaonik, 16.-19.02.2020., str. 20-23.
[6] Dragica Kovčalija i Antonija Merdžan, Provedba on-line i kombinirane nastave u obrazovanju odraslih u
okolnostima COVID-19 - Studije i izvješća, ESF projekat - Razvoj sustava osiguravanja kvalitete u
obrazovanju odraslih, Agencije za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Vodice, 2020.
[7] Nevena Nikolić, Zoran Milojević, Trenutno stanje u onlajn nastavi u Srbiji i region - Izveštaj, Obrazovno
kreativni centar, Bor, 2020.
[8] Matthew N. O. Sadiku, Philip O. Adebo, Sarhan M. Musa, Online Teaching and Learning. International Journals
of Advanced Research in Computer Science and Software Engineering, Vol. 8, No. 2, 2018, pp. 73-75.
[9] Lucija Lučić, Budućnost obrazovanja u digitalnom svetu – završni rad, Filozofski fakultet Sveučilišta u
Zagrebu Zagreb, 2017.
[10] Marijana Petrić Maršić, Sanja Novak, Marina Skelin, Ružica Vorgić Krvavica, Psihološki aspekti online
nastave, Obrtna tehnička škola, Split, 2020.
ResearchGate has not been able to resolve any citations for this publication.
Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi -priručnik o veb-tehnologijama u nastavi za potrebe projekta Razvionica, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja
  • Slavica Jurić
  • Snežana Marković
  • Jugoslava Lulić
  • Daniela Minić Aleksić
  • Gordana Mijatović
Slavica Jurić, Snežana Marković, Jugoslava Lulić, Daniela Minić Aleksić, Gordana Mijatović, Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi -priručnik o veb-tehnologijama u nastavi za potrebe projekta Razvionica, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Beograd, 2014.
Basics for Understanding E-Learning, Nicole A
  • Malgorzata Nycz
  • Eli B Cohen
Malgorzata Nycz, Eli B. Cohen, Basics for Understanding E-Learning, Nicole A. Buzzetto-More (Ed.). Principles of Effective Online Teaching. Santa Rosa, California: Informing Science Press, 2007.
  • Meng-Jung Tsai
Meng-Jung Tsai, The Model of Strategic e-Learning: Understanding and Evaluating Student e-Learning from Metacognitive Perspectives. Journal of Educational Technology & Society, Knowledge infrastructure of the future, Vol. 12, No. 1, 2009, pp. 34-48.
Internet kao obrazovni resursanaliza preferencija studenata u Srbiji, XXVI Skup Trendovi Razvoja -Inovacije u modernom obrazovanju
  • Aleksandra Bradić-Martinović
  • Nemanja Nedović
  • Aleksandar Zdravković
Aleksandra Bradić-Martinović, Nemanja Nedović, Aleksandar Zdravković, Internet kao obrazovni resursanaliza preferencija studenata u Srbiji, XXVI Skup Trendovi Razvoja -Inovacije u modernom obrazovanju, Kopaonik, 16.-19.02.2020., str. 20-23.
Provedba on-line i kombinirane nastave u obrazovanju odraslih u okolnostima COVID-19 -Studije i izvješća, ESF projekat -Razvoj sustava osiguravanja kvalitete u obrazovanju odraslih, Agencije za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih
  • Dragica Kovčalija I Antonija Merdžan
Dragica Kovčalija i Antonija Merdžan, Provedba on-line i kombinirane nastave u obrazovanju odraslih u okolnostima COVID-19 -Studije i izvješća, ESF projekat -Razvoj sustava osiguravanja kvalitete u obrazovanju odraslih, Agencije za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Vodice, 2020.
Trenutno stanje u onlajn nastavi u Srbiji i region -Izveštaj
  • Nevena Nikolić
  • Zoran Milojević
Nevena Nikolić, Zoran Milojević, Trenutno stanje u onlajn nastavi u Srbiji i region -Izveštaj, Obrazovno kreativni centar, Bor, 2020.
Online Teaching and Learning
  • N O Matthew
  • Philip O Sadiku
  • Adebo
  • M Sarhan
  • Musa
Matthew N. O. Sadiku, Philip O. Adebo, Sarhan M. Musa, Online Teaching and Learning. International Journals of Advanced Research in Computer Science and Software Engineering, Vol. 8, No. 2, 2018, pp. 73-75.
Ružica Vorgić Krvavica, Psihološki aspekti online nastave, Obrtna tehnička škola
  • Sanja Marijana Petrić Maršić
  • Marina Novak
  • Skelin
Marijana Petrić Maršić, Sanja Novak, Marina Skelin, Ružica Vorgić Krvavica, Psihološki aspekti online nastave, Obrtna tehnička škola, Split, 2020.