Content uploaded by Marko Radović
Author content
All content in this area was uploaded by Marko Radović on Dec 25, 2020
Content may be subject to copyright.
Dr Branko Radulović1
Dr Marko Radović2
STAVOVI I PREDLOZI STEČAJNIH SUDIJA O POTREBI IZMENA
ZAKONA O STEČAJU
Apstrakt
Učestale izmene stečajnog zakona u poslednjoj deceniji često su nailazile na kritike
stečajnih sudija ne samo u pogledu svrsishodnosti i kvaliteta predloženih izmena, već i
povodom njihovog nomotehničkog oblikovanja. Naročit odjek ovih kritika izazivala je
činjenica da prilikom nekoliko izmena zakonskog teksta učešće stečajnih sudija nije bilo u
pravoj meri zastupljeno. Na taj način nije mogao biti uvažen glas onih koji stečajni zakon
svakodnevno primenjuju. Zbog toga je u radu izvršena analiza mišljenja stečajnih sudija u o
potrebi izmena pojedinih odredaba Zakona o stečaju. Na ovaj način omogućuje se
zakonopiscima da ubuduće imaju u vidu mišljenje onih koji kroz neposrednu primenu
uočavaju i kroz sudske odluke prevazilaze manjkavosti stečajnog zakona. Zaključak je autora
da je najpogodniji momenat za to prilikom predstojećih izmena koje imaju za cilj
prilagođavanje srpskog stečajnog okvira tekstu nove Direktive o restrukturiranju EU.
Ključne reči:stečaj, stečajne sudije, stavovi sudija, predlozi izmena.
UVOD
Stečajni zakon spada u red sistemskih propisa. Njegov se značaj produbljuje time što
kvalitet rešenja koje nudi i efikasnost u primeni neposredno utiču na stabilnost čitavog
privrednog sistema jedne zemlje. U zadnjih dvadeset godina, stečajni okviri u svetu, pa tako i
u Srbiji bili su predmet čestih promena. Stečajni okviri su se prilagođavali tako što su u većoj
ili manjoj meri išli u korist poveriocima ili dužnicima. Te promene su se događale u zavisnosti
1 Vanredni profesor, Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, email: bradulovic@ius.bg.ac.rs
2 Sudija, Privredni sud u Beogradu, email: marko.radovic@bg.pr.sud.rs
1
od okolnosti i prioriteta zakonodavaca (poput odgovora na finansijsku i ekonomsku krizu
krajem prošle decenije).3 Upravo radi usklađivanja pomenutih prioriteta, shodno potrebama
privrede, i sve prisutnije promene stečajnog zakona nisu neuobičajene. Na taj način stečajni
okvir postaje prilagodljiviji čestim promenama potreba privrede. Tako učestale izmene
stečajnog zakona u poslednjoj deceniji često su nailazile na kritike stečajnih sudija ne samo u
pogledu svrsishodnosti i kvaliteta predloženih izmena, već i povodom njihovog
nomotehničkog oblikovanja. Naročit odjek ovih kritika izazivala je činjenica da prilikom
nekoliko izmena zakonskog teksta učešće stečajnih sudija nije bilo u pravoj meri zastupljeno.
Na taj način nije mogao biti uvažen glas onih koji stečajni zakon svakodnevno primenjuju.
Time sudije nisu adekvatno upoznate sa suštinom izvršenih promena, te u primeni može doći
do niza problema i pogrešnog tumačenja odredbi. Zbog napred konstatovanog, u radu je,
nakon sprovedenog istraživanja, izvršena analiza mišljenja stečajnih sudija u Republici Srbiji
o potrebi izmena pojedinih odredaba Zakona o stečaju. Na ovaj način omogućuje se
zakonopiscima da ubuduće imaju u vidu mišljenje onih koji kroz neposrednu primenu
stečajnih propisa uočavaju i kroz sudske odluke prevazilaze njihove nedostatke.
PREDMET I OBIM SPROVEDENOG ISTRAŽIVANJA
Istraživanje je sprovedeno tokom septembra i oktobra 2019. godine. Podaci su
prikupljeni uz podršku Privrednog apelacionog suda. Istraživanje je strukturisano tako što je
postavljen zadatak da se ,,nabroji bar pet stavki koje bi sudije izmenile u Zakonu o stečaju i
zašto?". Ono predstavlja nastavak niza istraživanja autora, otpočetog prvenstveno analizom
uzroka nezakonitog postupanja u postupku reorganizacije stečajnog dužnika,4 a potom i
istraživanja sprovedenog u cilju utvrđivanja potrebe za usaglašavanjem sudske prakse.5
Inače, istraživanje je koncipirano po principu otvorenog upitnika. Tako je sudijama
ponuđena mogućnost da samostalno, bez ikakvih ograničenja i sugestija, pobroje šta bi
promenili u stečajnom zakonu i obrazlože razloge za to. Ovaj model otvorenih pitanja
3 U literaturi je uobičajeno razlikovanje stečajnih okvira koji su prioritetno odjentisani ka zaštiti interesa dužnika
(eng. debtor-friendly), a time i interesa zaposlenih, vlasnika i njihovih rukovodilaca, u odnosu na stečajne okvire
koji prioritet daju zaštiti interesa poverilaca (eng. creditor-friendly).Više o tome: Stijn Claessens, Leora F.
Klapper, ,,Bankruptcy around the World: Explanations of Its Relative Use“, American Law and Economics
Review, 7(1), 2005, 253–283. Kenneth Ayotte, Hayong Yun, ,,Matching Bankruptcy Laws to Legal
Environments“, The Journal of Law, Economics and Organization, 25(1), 2007, 2–30; Sergei A. Davydenko,
Julian R. Franks, ,,Do Bankruptcy Codes Matter? A Study of Defaults in France, Germany and the U.K“, The
Journal of Finance, 63(2), 2008, 565–608.
4 Branko Radulović, Marko Radović, ,,Nezakonitost u postupanju povodom unapred pripremljenih planova
reorganizacije“, Pravo i privreda, br. 4-6/2019, Beograd, 2019, 649-668.
5 Branko Radulović, Marko Radović, ,,Bias and Predictability in Judicial Decisions Involving Corporate
Restructuring: Evidence from Serbia“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 2/2020, Beograd, 2020, 80-99.
2
omogućava učesnicima da iznesu više informacija, u skladu sa sopstvenim stavovima i
razumevanjem propisa. Na taj način se sudijama omogućilo da iskažu sopstvene impresije u
vezi postavljenog pitanja. Nasuprot njemu, pitanja zatvorenog tipa, zbog jednostavnosti i
ograničenja odgovora, učesnicima mogu uskraćivati izbor, a time i mogućnost da objasne da
ne razumeju pitanje ili da iskažu da nemaju mišljenje o njemu. S tim u vezi, otvoreni upitnik
smanjuje dve vrste grešaka u odgovoru, u odnosu na upitnik zatvorenog tipa. Prvo, učesnici
neće moći da zanemare čitanje pitanja nasumičnim zaokruživanjem odgovora kao kod
zatvorenih upitnika. Potom, veća je verovatnoća da kod otvorenog upitnika ispitanici ne
zaborave svoj odgovor, jer su ga pažljivo formulisali, iskazujući svoj lični stav u vezi
postavljenog pitanja, što kod zaokruživanja ponuđenih odgovora nije slučaj.
Formulisano pitanje postavljeno je svim učesnicima istraživanja. Reč je o ukupno 63
stečajne sudije iz 16 privrednih sudova, Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog
suda. Praktično, u istraživanje su uključene gotovo sve sudije koje se bave stečajnim pravom
u Republici Srbiji, iz svih nivoa sudovanja. Broj sudija koji u sudu sprovodi stečajni postupak
zavisi od organizacije suda. Naime, u pojedinim sudovima je ustanovljen sistem tzv.
specijalizacije, u skladu sa kojim postoje sudije koje se isključivo bave stečajnim predmetima
(npr. Beograd, Novi Sad, Kragujevac itd.). S druge strane, u manjim sudovima ne postoje
sudije koje se bave isključivo stečajnim predmetima (npr. Užice, Pančevo, Zaječar, Leskovac
itd.), koji su organizovani po principu da ,,sve sudije postupaju ravnomerno u svim
materijama". Međutim, u pojedinim sudovima je teško napraviti jasnu razliku da li
funkcioniše po principu ,,specijalizacije" sudija ili ne (npr. pojedine sudije su do skora
postupale u stečajnoj materiji, a nakon toga prešle u parničnu. Takođe, postoje i sudije koje
polovinu svog obima posla obavljaju u okviru stečajne materije a drugu polovinu u drugim
materijama suda).6
Kako bi sudije bile motivisanije da slobodno izraze svoje mišljenje, odgovori su
davani potpuno anonimno, bez ikakve identifikacije sudije. Anonimnost, s druge strane,
predstavljala je donekle i ograničavajući faktor. Naime, osim regiona i specijalizacije,
prilikom vršenja empirijskog istraživanja nije bilo moguće dobiti podatke o iskustvu sudija,
polu i sl.7 Podsticaj da što veći broj sudija uzme učešće u projektu, a samim tim i da se ukaže
6V. detaljnije B. Radulović, M. Radović, ,,Bias and Predictability in Judicial Decisions Involving Corporate
Restructuring: Evidence from Serbia“, op. cit., 87-90.
7Ibidem.
3
na potrebu za ozbiljnijim pristupom u davanju odgovora,izvršen je tako što su zadaci
podeljeni sudijama uz svesrdnu pomoć Privrednog apelacionog suda.
Od ukupno 63 sudije, svoje mišljenje izrazilo je njih 39, odnosno 62% ispitanika. Njih
24, ili 38% nije navelo odgovor. To se može posmatrati sa dva aspekta. Prvi aspekt je
reprezenativnost uzorka, koji je svakako značajan i doprinosi većem poverenju i sigurnosti u
rezultate do kojih se došlo putem empirijskog istraživanja. Drugi aspekt svakako predstavlja
činjenicu da pojedine sudije ne smatraju značajnom potrebu da izraze mišljenje u kontekstu
potencijalnih izmena stečajnog zakona. Razlozi za to mogu biti lične prirode, ali i stvar
profesionalnog pristupa, ne samo istraživanju, već, u opštem smislu, i poslu kojim se bave.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Nakon sprovedenog istraživanja izvršena je klasifikacija rezultata. Prikaz rezultata,
sadrži pregled grupisanih predloga stečajnih sudija za izmenu Zakona o stečaju i procenat
njihove zastupljenosti. U pogledu izvršenog prikaza predloga sudija dve su napomene, na koje
je važno ukazati. Prva napomena se odnosi na klasifikaciju predloga u pogledu odredaba o
planu reorganizacije i unovčenja imovine stečajnog dužnika. Ovi predlozi su grupisani na
višem stepenu opštosti u odnosu na druge, koji su u većoj meri individualizovani. Svakako,
prilikom njihove pojedinačne analize biće detaljnije pojašnjeno u kom su pravcu pretežno
usmereni predlozi za izmene, kako u pogledu odredaba povodom plana reorganizacije, tako i
u pogledu načina unovčenja imovine. Druga napomena odnosi se na to da su u izvršenoj
klasifikaciji predloga evidentirani prvenstveno oni koji su u većoj meri zastupljeni. Međutim,
nakon toga, uvršteno je i nekoliko usamljenih predloga, istaknutih od samo jednog sudije, a
koji, po stanovištu autora, zavređuje pažnju da bude detaljnije analiziran.
Prikaz rezultata:8
-Izmene pojedinih odredaba o planu reorganizacije (u pogledu rokova, primedbi,
proceni potraživanja, merama obezbeđenja, merama plana, dostavljanja i sl.) –
prisutnost 43,59%, (broj predloga: 17);
-Izmene pojedinih odredaba o unovčenju imovine (u pogledu načina prodaje, rokova
prodaje, primedbi, konstatacije i sl.) – prisutnost 35,90%, (broj predloga: 14);
8 U prikazu rezultata grupisane su odredbe povodom kojih se zahteva promena zakona i procenat prisutnosti
predloga sudija.
4
-Izmena odrebe čl. 59 st. 2 tač. 1 Zakona o stečaju (o visini predujma za mikro pravna
lica) – prisutnost 25,64%, (broj predloga: 10);
-Izmena načina izbora stečajnog upravnika (metod slučajnog odabira, kriterijumi za
licenciranje i sl.) – prisutnost 25,64%, (broj predloga 10);
-Izmena odredbe čl. 22 Zakona o stečaju (u pogledu izbora ALSU za upravnika i
odgovornosti za postupanje) – prisutnost 17,95%, (broj predloga: 7);
-Izmene u pogledu roka za prijavu potraživanja – prisutnost 10,26% (broj predloga: 4);
-Izmene odredbi o statusu založnog poverioca – prisutnost 7,69%, (broj predloga: 3);
-Inkorporiranje zabrane osnivanja novog društva licu odgovornom za stečaj –
prisutnost 5,13%, (broj predloga: 2);
-Recizirati odnos Zakona o stečaju i Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom
roku – prisutnost 5,13%, (broj predloga: 2);
-Preciznije regulisati odnos postupke stečaja i prinudnog poravnanja – prisutnost
5,13%, (broj predloga: 2);
-Regulisati prenos imovine u slučaju nemogućnosti inovčenja – prisutnost 5,13%, (broj
predloga: 2);
-Preciznije regulisati odredbi o kamati u stečaju – prisutnost 5,13%, (broj predloga: 2);
-Zakonom regulisati problem restitucije kao prepreke za unovčenje imovine u stečaju –
prisutnost 5,13%, (broj predloga: 2);
-Detaljnije regulisati odredbu o okončanju stečaja usled postojanja imovine neznatne
vrednosti – prisutnost 2,56%, (broj predloga: 1);
-Reafirmisati odredbe o automatskom stečaju - prisutnost 2,56%, (broj predloga: 1).
1) Predlozi za izmenu odredbi koje se odnose na plan reorganizacije
Nakon izvršene klasifikacije uočeno je da se povodom izmena Zakona o stečaju kao
najčešće prisutni javljaju predlozi u pogledu odredaba koje se odnose na plan reorganizacije,
odnosno unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR).9 Njihovo prisustvo je zabeleženo u
43,59% dostavljenih predloga sudija. Detaljnijom analizom ovih razloga, mogao bi se izvesti
zakljačak da su predlozi sudija u određenoj meri usmereni na rokove za podnošenje plana i
primedbi, preciziranje odredaba o podnošenju primedbi na izmenjeni plan reorganizacije,
proceni potraživanja u svrhe glasanja o planu, merama obezbeđenja, merama plana, kao i
9 Detaljnije o UPPR videti: Vuk Radović, Branko Radulović, „Prearranged Reorganization Plans in Serbia –
Form over Substance“, European Business Organization Law Review, Vol. 19, Number 2, 2018, 393-413.
5
noveliranja načina dostavljanja rešenja kojim se utvrđuje da je plan reorganizacije, odnosno
UPPR usvojen.
U pogledu predloga povodom roka za podnošenje plana, samo jedan sudija je istakao
potrebu za skraćivanjem propisanog roka. Uz predlog nije ukazano iz kojih razloga se ističe
nužnost skraćivanja ovog roka. Naime, plan reorganizacije se podnosi stečajnom sudiji
najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečaja.10 Ovde treba istaći da je sve do izvršenog
noveliranja Zakona o stečaju u toku 2017. godine, pomenuti rok za podnošenje plana mogao
biti produžen za 60 dana, u slučaju podnošenja obrazloženog predloga za produženje tog roka.
Pritom, ako u roku za podnošenje plana ovlašćeni predlagač zatraži dodatni rok za izmenu,
stečajni sudija je mogao, uz saglasnost odbora poverilaca, da odobri dodatni rok od najviše 60
dana. Međutim, nakon izvršenog noveliranja u toku 2017. godine već je izvršena korekcija u
pogledu mogućnosti produženja roka za podnošenje plana, što bi se moglo smatrati
zadovoljavajućom intervencijom zakonodavca. Dalje skraćivanje roka za podnošenje plana
nakon otvaranja stečajnog postupka dovelo bi u pitanje ne samo kvalitet, već i objektivnu
mogućnost njegove izrade uz poštovanje svih regulatornih uslova. Ovo naročito uz uzimanje
u obzir njegove složenosti, kako u formalnom tako i u materijalnom smislu, kao i posledica
koje usvajanjem proizvodi.
S druge strane, mnogo više pažnje zavređuje konstatacija sudija da je, s obzirom na
sadržinu zakonskog teksta nakon izvršenih izmena iz 2017. godine, ostalo nejasno da li je
moguće izjavljivanje primedbi na već izmenjenu verziju UPPR-a (prešišćeni tekst).
Odredbom člana 159a Zakona o stečaju predviđeno je da zainteresovana lica mogu izjaviti
primedbe na plan u roku od 15 dana od objavljivanja oglasa o pokretanju prethodnog
postupka u skladu sa UPPR-om u ,,Službenom glasniku Republike Srbije“. Dalje je propisano
da predlagač može po izjavljenim primedbama samo jednom izvršiti izmenu plana
reorganizacije (u obliku prečišćenog teksta). Međutim i izmenjenu verziju plana potrebno je
oglasiti kao i prvu. Otuda, ostaje nejasno da li i na izmenjenu verziju plana zainteresovana lica
mogu izjavljivati primedbe, bilo u odnosu na one odredbe plana u pogledu kojih su izvršene
izmene ili u odnosu na one koje su ostale istovetne kao u prvoj verziji plana. U tom smislu,
opravdan je predlog sudija da je u ovom delu moguće detaljnije regulisati mogućnost
izjavljivanja primedbi na izmenjenu verziju plana.
10 Zakon o stečaju (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99-2011- dr. zakon, 71/2012- odluka US, 83/2014, 113/2017,
44/2018 i 95/2018), čl. 162.
6
Posebno je od strane stečajnih sudija apostrofirana i potreba za preciznijim uređenjem
zakonskog okvira koji reguliše procenu osporenih potraživanja za potrebe glasanja o planu.11
Često se u sudskoj praksi postavlja kao sporno pitanje da li u ovoj situaciji stečajni sudija ima
ovlašćenje da povodom procene angažuje stručno lice ili procenu mora izvršiti samostalno. U
tom smislu moguće je da zakonopisac pri kakvim budućim izmenama zakonskog teksta ima u
vidu i potrebu za ovim vidom intervenisanja.
U pogledu mera obezeđenja u postupku povodom plana reorganizacije predlog je
stečajnih sudija da se omogući i pojedinačno određivanje propisanih mera, a ne isključivo u
zbiru. Naime, u skladu sa članom 159b Zakona o stečaju, na predlog podnosioca plana i
zainteresovanog lica moguće je odrediti meru sprečavanja promene finansijkog i imovinskog
položaja stečajnog dužnika, koja obuhvata: (1) imenovanje privremenog stečajnog upravnika,
(2) zabranu plaćanja sa računa dužnika, bez saglasnosti sudije ili privremenog stečajnog
upravnika, (3) zabranu raspolaganja imovinom dužnika bez saglasnosti sudije ili privremenog
stečajnog upravnika, (4) zabrana određivanja i sprovođenja izvršenja i pokretanja postupka
vansudskog namirenja, (5) zabranu sprovođenja naloga za prinudnu naplatu od strane
ovlašćene organizacije. U zakonskoj odredbi govori se o ,,meri obezbeđenja“, iako ih
suštinski ima pet. Zbog toga se i navedena norma tumači tako da je prilikom određivanja ove
mere obezbeđenja nužno definisati svih pet propisanih mera koje ona sadrži. Ipak, preporuka
je stečajnih sudija da se izmenama zakonskog teksta omogući ne samo određivanje svih pet
pomenutih mera, već da, zavisno od okolnosti slučaja, može biti određena jedna ili više njih.
Preporuka je sudija i da se u okviru mera plana propiše donja granica mogućnosti
otpusta duga, maksimalno do 50%. Na taj način se žele preduprediti potencijalne zloupotrebe
prilikom podnošenja i usvajanja planova reorganizacije u praksi. 6) Na kraju, u ovom delu
izdvaja se i preporuka sudija upućenih u pogledu potrebe izmene načina dostavljanja rešenja
kojim se potvrđuje da je plan reorganizacije usvojen. Odredbom člana 166. stav 3. Zakona o
stečaju propisano je da se pomenuto rešenje objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja
stečajnim, razlučnim i založnim poveriocima, stečajnom dužniku i podnosiocu plana, ako to
nije stečajni dužnik. Navedeni normativni okvir stvara značajne tehničke poteškoće u praksi,
posebno u situacijama kada plan sadrži značajan broj poverilaca. U tim situacijama postupak
dostavljanja svim poveriocima ne samo da poskupljuje proceduru već i uveliko odlaže
nastupanje pravnosnažnosti plana reorganizacije, a samim tim i njegovu primenu. Otuda je
11 O proceni osporenih potraživanja za potrebe glasanja videti: Vuk Radović, Stečajno pravo, Knjiga druga,
Beograd, 2017, 248, 294.
7
preporuka suda da se, u slučaju noveliranja stečajnog zakona, naročita pažnja obrati na
potrebu izmene načina dostavljanja navedenog rešenja.
2) Predlozi za izmenu odredbi o unovčenju imovine stečajnog dužnika
Druga grupa predloga sudija u opisanom prikazu klasifikovana je prema potrebama za
izmenama pojedinih odredbi o unovčenju imovine stečajnog dužnika. U ovom delu se
prvenstveno primećuje nastojanje sudija da predlože izmene kojim bi se ubrzao postupak
unovčenja imovine. S jedne strane, postoje predlozi koji upućuju na potrebu da se ograniči
rok za unovčenje imovine, pri čemu bi se, u slučaju nemogućnosti unovčenja u tom roku,
predvidela mogućnost prenosa neunovčene imovine na poverioce. S druge strane, postoje
predlozi koji su usmereni na propisivanje roka kojim se stečajni upravnik obavezuje na
nuđenje na prodaju imovine koja ne predstavlja predmet obezbeđenja razlučnog, odnosno
založnog poverioca. S tim u vezi upućuju da se postojeće rešenje koje se odnosi na razlučne i
založne poverioce, proširi i na imovinu koja nije opterećena razlučnim, odnosno založnim
pravom. Tako bi se obaveza nuđenja na prodaju imovine, najkasnije u roku od šest meseci od
dana pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu,12 odnosila na celokupnu imovinu stečajnog
dužnika.
Druga grupa predloga usmerena je na izuzetno sporno zakonsko rešenje o mogućnosti
ulaganja prigovora na izvršenu prodaju imovine. Prvenstveno se ukazuje da je noveliranjem
zakonskog teksta u 2017. godini, izbrisana odredba koja je omogućavala zainteresovanim
licima izjavljivanje prigovora na izvršenu prodaju imovine. Nepostojanje mogućnosti
izjavljivanja ovog prigovora dovodi do uskraćivanja prava zainteresovanim licima da
,,primedbuju“ na nepravilnosti uočene u postupku prodaje, kojih zasigurno ima u praksi. Zbog
toga se radi o izuzetno važnom pravnom sredstvu, za čijim zakonskim regulisanjem u
stečajnom postupku postoji nužna potreba. Uz to, posebno je važno predvideti da se o
prigovorima na predloženu i izvršenu prodaju odlučuje u formi rešenja, a ne zaključkom. Ovo
iz razloga što se često prigovori odnose na izuzetno složena pitanja organizovanja prodaje
imovine i pravilnosti sprovođenja tog postupka. Zato je na odluke stečajnih sudija
najpoželjnije omogućiti pravo žalbe. Na kraju, preporuka sudija u ovom delu je i da se
predvidi krajni rok za izjavljivanje prigovora na izvršenu prodaju, u cilju pravne sigurnosti i
poštovanja načela hitnosti stečajnog postupka.
12 Zakon o stečaju, čl. 133a st. 1.
8
Određeni broj predloga usmeren je i na brisanje zakonske odredbe kojom se stečajni
sudija obavezuje na donošenje rešenja o konstataciji prodaje, nakon njenog sprovođenja i
nalaganja da se u nadležnim registrima izvrši upis prava svojine na predmetu prodaje nakon
izvršene uplate prodajne cene. Uz to, ugovor o prodaji bi u toj situaciji bilo nužno overiti,
odnosno solemnizovati kod javnog beležnika. Na ovaj način određene stečajne sudije upućuju
na rešenje kojim bi prodaja u stečaju bila okončana zaključenjem ugovora o prodaji overenim
kod javnog beležnika, a do prelaska svojine na kupca došlo bi tek nakon podnošenja zahteva
za upis u nadležni registar i to na inicijativu kupca. Time bi ugovor o prodaji u stečaju
predstavljao samo osnov za sticanje prava svojine (lat. iustus titulus) a upis, iniciran od strane
kupca, činio bi način sticanja (lat. modus aquirendi). Time bi se izbegao postojeći pristup
putem kojeg rešenje o konstataciji prodaje ima konstitutivni karakter i predstavlja originarni
način sticanja prava svojine na imovini koja je bila predmet prodaje u stečajnom postupku.
Loša strana ovog predloga je to što ukoliko bi se on sledio, uvećao bi se rizik kupovine
imovine u stečaju, pa samim tim bi ostvarena cena potencijalno bila znatno manja.
3) Predlog za izmenu odredbe o iznosu predujma troškova za mikro lica
Dok su prva i druga klasifikacija predstavljene kao grupe srodnih predloga sudija u
vezi prodaje imovine i reorganizacije, treći predlog sudija upućuje samo na jednu zakonsku
normu. Po tome je ovaj predlog naročito specifičan, zbog svoje zastupljenosti. Predlog sudija
da se izvrši promena odredbe čl. 59 st. 2 tač. 1 Zakona o stečaju zastupljen je u 25,64%
analiziranih izjava. Ovom odredbom predviđeno je da iznos predujma troškova za otvaranje
stečajnog postupka prema mikro pravno licu ne može biti veći od 50.000,00 dinara.
Nasuprot očekivanjima, nakon smanjena predujma za mikro privredna društva nije
došlo do povećanja broja pokrenutih stečajnih postupaka. Velika većina tih društava, čiji su
računi blokirani ili koja su u međuvremenu dospela u finansijske poteškoće, i dalje su van
stečaja. Navedeni iznos nije dovoljan za podmirenje osnovnih troškova vođenja postupka. U
najkraćem, samo troškovi oglašavanja otvaranja, zakazivanja završnog ročišta i rešenja o
zaključenju stečajnog postupka, koji su obavezni i nezaobilazni u najjednostavnijem
stečajnom postupku bez imovine podobne za unovčenje, odnose gotovo polovinu
predujmljenih troškova. Ukoliko se tome pridodaju troškovi sastavljanja izveštaja o
ekonomsko-finansijskom položaju dužnika, kao i ispitivanja potraživanja, može se zasigurno
reći da ne postoji interes stečajnog upravnika za vođenje ovih postupaka. To je i razlog što u
većem broju slučajeva stečajni upravnici, nakon imenovanja, podnose zahtev za njihovo
9
razrešenje u takvim stečajnim postupcima. U tom smislu je pomenuti predlog za noveliranje
pomenute odredbe usmeren ka uvećanju minimalnog iznosa predujma za otvaranje stečajnog
postupka nad mikro pravnim licima. Taj iznos treba biti uvećan, kako bi postojao minimalni
interes stečajnog upravnika da pored podmirenja nužnih troškova može ostvariti i određeni
skromni prihod. Alternativa je (čini se potpuno opravdana) da se smanje troškovi u pogledu
otvaranja koji se odnose na troškove oglašavanja.
4) Predlog za izmenu odredbi o načinu izbora stečajnog upravnika
Svakako očekivan predlog od strane stečajnih sudija je onaj koji se odnosi na način
izbora stečajnog upravnika. Zastupljenost ove grupe predloga utvrđena je u 25,64% slučajeva.
Na prvom mestu ovde treba imati u vidu kritikovanje metoda slučajnog odabira kao
dominantnog u pogledu izbora stečajnog upravnika. Stečajne sudije smatraju da je u
složenijim stečajnim postupcima nužno predvideti mogućnost da oni utiču na izbor stečajnog
upravnika. To bi po njihovom stanovištu doprinelo efikasnosti vođenja stečajnog postupka.
Isključivo poštovanje metoda slučajnog odabira može dvojako biti tumačeno. S jedne strane,
postiže se objektivnost prilikom izbora stečajnih upravnika. Međutim, sposobnosti svakog
stečajnog upravnika realno nisu podjednake. Zbog toga se doslednim sleđenjem pomenutog
principa odabira mogu javiti situacije u okviru kojih vođenje stečajnog postupka biva praćeno
brojnim problemima, zbog nedovoljnog znanja i iskustva stečajnog upravnika.
Pomenuti predlog stečajnih sudija ima najmanje dve implikacije. Prva se svakako
odnosi na potrebu da se u složenijim situacijama predvidi mogućnost stečajnog sudije da utiče
na izbor stečajnog upravnika. S druge strane, naziru se manjkavosti u pogledu postupka
sticanja licence za imenovanje stečajnog upravnika. Očigledno da se radi o nedovoljnoj
kontroli u okviru sistema za izdavanje licence stečajnog upravnika, s obzirom na to da se kao
upravnici mogu postupati lica sa nedovoljno znanja i iskustva za obavljanje tog posla u svim
stečajnim postupcima. Stoga se čini da predlozi koji zagovaraju stepenovanje licence, zavisno
od iskustva i znanja stečajnog upravnika, bili adekvatan način prevazilaženja ovog problema.
5) Predlog izmene odredbe člana 22. Zakona o stečaju
U okviru odredbe člana 22. Zakona ostečaju propisano je da u postupku sprovođenja
stečaja nad pravnim licem koje je sa većinskim javnim ili društvenim kapitalom, kao i u
slučaju kada se tokom stečajnog postupka promeni vlasnička struktura stečajnog dužnika tako
10
da stečajni dužnik postane pravno lice sa većinskim javnim kapitalom, za stečajnog upravnika
stečajni sudija imenuje zakonom propisanu organizaciju, Agenciju za licenciranje stečajnih
upravnika (ALSU). Imenovanje ove organizacije za stečajnog upravnika često nailazi na
brojne kritike. U pogledu predmetne analize, prisutnost predloga za izmenu navedene
zakonske odredbe zabeležena je u 17,95%. U većini slučajeva se kritički osvrt vrši na
neažurno postupanje ove organizacije, usmerenog ka većem prihodovanju od troškova
stečajnog postupka. To se suprotstavlja osnovnom cilju stečajnog postupka, manifestovanom
kroz što hitnije unovčenje i namirenje poverilaca.
Postupanje ALSU je od izuzetnog značaja i pri oceni povrede prava na suđenje u
razumnom roku u stečajnim postupcima gde se ona javlja u ulozi stečajnog upravnika. Naime,
kao jedan od značajnih činilaca koji utiču na nerazumno dugo trajanje stečajnih postupaka
ističe se aktivnost tzv. ,,drugih državnih organa“,13 osim suda. Ovde se prvenstveno ima u vidu
postupanje određenih organa i organizacija, poput: Agencije za restituciju, Republičke
direkcije za imovinu, Regubličkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti, ali
podjednako i ALSU, Agencije za osiguranje depozita (AOD).14 Dakle, primećena je očigledna
neefikasnost u postupanju u onim stečajnim postupcima u okviru kojih funkciju stečajnih
upravnika vrše ALSU i AOD.
Predlozi izmena usmereni su u dva pravca. Prvenstveno ka brisanju imperativnog
zakonskog naređenja da ALSU mora biti imenovan za stečajnog upravnika u stečajevima sa
tzv. društvenim, odnosno državnim kapitalom. Prisutni su i predlozi za propisivanje
odgovornosti ALSU zbog neažurnog, odnosno neadekvatnog postupanja. Povodom ove druge
grupe predloga vredno je pomenuti da je u okviru sudske prakse postalo ustaljeno stanovište
da zbog nepostupanja po nalozima suda, kao vida zloupotrebe prava i narušavanja procesne
discipline, ,,stečajni sudija može izreći novčanu kaznu stečajnom upravniku i u situaciji kada
te poslove obavlja ovlašćena Agencija, shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom
postupku.“15
6) Predlozi izmena odredbi o roku za prijavu potraživanja
13 European Court of Human Rights, Judgment in Case of ,,Zimmermann and Steiner v. Switzerland“, no.
8737/79, from 13. July 1983..
14 Više: Marko Radović, ,,Zaštita prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, Zbornik radova
,,Nacionalno i međunarodno pravo- aktuelna pitanja i teme“, Tom I, Kosovska Mitrovica, 2017, 301-323.
15 Bilten sudske prakse Privrednog apelacionog suda, br. 3/2018, Pitanja i odgovori - stečajno pravo, odgovor
na pitanje br. 14, Beograd, 2018, 130-131.
11
Prijave potraživanja se u stečajnom postupku mogu podneti najkasnije u roku od 120
dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u ,,Službenom glasniku
Republike Srbije“.16 Sve prijave podnete po isteku tog roka biće odbačene kao
neblagovremene. Ovo je važeće zakonsko rešenje u pogledu roka za prijavu potraživanja.
Ranije važeći Zakon o stečajnom postupku nije propisivao granice navedenog roka, pa je u
sudskoj praksi bilo ustaljeno stanovište da se potraživanje može prijaviti sve do momenta
glavne deobe. S tim u vezi, upravo pojedine stečajne sudije kritikuju postojeće stanovište,
obrazlažući da objavljivanje u ,,Službenom glasniku Republike Srbije“ ne može predstavljati
adekvatan način obaveštavanja većine poverilaca o rokovima za prijavu potraživanja. Zbog
toga pomenutu odredbu treba promeniti u pravcu produženja navedenog roka.
Nasuprot ovim postoje i predlozi da se u stečajnim postupcima nad mikro pravnim
licima, gde je imovina stečajnog dužnika mala ili neznatna, rokovi za prijavu potraživanja
dodatno skrate, radi efikasnosti i ekonomičnosti postupanja. Tako se predlaže da u ovim
stečajnim postupcima rok za prijavu potraživanja bude sveden na 60 dana od dana
objavljivanja pomenutog oglasa.
Iako međusobno suprotstavljeni, između ovih predloga je moguće pronaći i
kompromisno rešenje. Tako je moguće rokove stepenovati na način što u stečajnim
postupcima mikro pravnih lica, gde nema zaposlenih i imovina je male, odnosno neznatne
vrednosti, rok za prijavu potraživanja može biti skraćen do 60 dana, dok u ostalim
postupcima, sa većim brojem poverilaca, naročito zaposlenih lica, rok za prijavu potraživanja
može biti produžen.Sve to, naravno, zavisi od intencije zakonodavca.
7) Predlozi izmena odredbi o statusu založnog poverioca
I pored definisanja pojma ,,založnih poverilaca“17 sprovedenog zakonskim izmenama
iz 2014. godine, opstale su i dalje brojne nedoumice povodom regulisanja njihovog položaja.
Jedna od najvećih dilema se odnosi na pitanje njihovog namirenja. Postupak njihovog
namirenja regulisan je na istovetan način kao i namirenje razlučnih poverilaca. Iz ostvarene
prodajne cene predmeta obezbeđenja, namiruju se prioritetno troškovi prodaje i drugi
neophodni troškovi, potom nagrada stečajnom upravniku,a zatim se isplaćuju potraživanja
založnih poverilaca u roku od 5 dana od kada je stečajni upravnik primio prodajnu cenu.18
Međutim, ovde se može javiti dilema da li glavno potraživanje založnog poverioca prema
16 Zakon o stečaju, čl. 111 st. 5.
17 Zakon o stečaju (2014), čl. 49 st. 5-7.
18 Zakon o stečaju (2014), čl. 133 st. 11.
12
trećem licu postoji u momentu kada je stečajni upravnik dužan da njemu izvrši isplatu.
Donekle, ova dilema je i umanjena po donošenju novog Pravilnika o utvrđivanju nacionalnih
standarda za upravljanje stečajnom masom (Službeni glasnik RS, br. 62/2018). Njime je u
okviru Nacionalnog standarda br. 5, deo VIII, predviđena obaveza stečajnog upravnika da, pre
namirenja založnog poverioca, pribavi dokaz (izjavu založnog poverioca) da on nije namiren
u celosti ili delimično u roku dospelosti glavnog potraživanja kod glavnog dužnika. Ipak, još
uvek izostaje jasno zakonska odredba o tome na koji način postupiti u situaciji kada založni
poverilac ne obavesti stečajnog upravnika o izvršenoj naplati potraživanja od glavnog dužnika
ili o tome ne dostavi tačne informacije. U tom smeru usmereni su i predlozi stečajnih sudija za
izmenu stečajnog zakona.
Ipak, imajući u vidu važeći normativni okvir, rešenje u ovoj situaciji može se pronaći
u primeni odredbe člana 204a Zakona o stečaju, kojom se propisuje da lice koje naplati svoje
potraživanje od jemca ili glavnog dužnika, a ne obavesti o tome sud u roku od osam dana,
biće kažnjen novčanom kaznom od 500.000 dinara do 10.000.000 dinara. Iz ove odredbe
posredno proističe obaveza založnog poverioca da u roku od osam dana od naplate
potraživanja od glavnog dužnika o tome obavesti sud. Svakako, budućim zakonskim
izmenama, ovu bi obavezu trebalo i dodatno potkrepiti izričitim naređenjem založnom
poveriocu da o izvršenoj naplati od glavnog dužnika obavesti sud najkasnije u roku od osam
dana.
Druga sporna situacija se javlja u slučaju kada u momentu prodaje imovine koja čini
predmet obezbeđenja založnog poverica, njegovo potraživanje prema glavnom dužniku još
uvek nije dospelo. Ukoliko potraživanje nije dospelo do trenutka kada stečajni upravnik treba
da izvrši isplatu založnom poveriocu u skladu sa odredbom člana 133. Zakona o stečaju,
stečajni upravnik ne može izvršiti isplatu. Suprotno bi značilo da se izmiruje dug dužnika pre
dospeća i dovodi do realizacije založnog prava isplatom dobijenog iznosa pre no što su se
stekli zakonski uslovi za to.19
Stoga, u situaciji kada u momentu prodaje imovine koja čini predmet obezbeđenja
založnog poverioca njegovo glavno potraživanje prema trećem licu nije dospelo, stečajni
upravnik će sve do završne deobe držati sredstva namenjena namirenju založnog poverioca
kao rezervisana. Ukoliko do tog momenta potraživanje dospe, stečajni upravnik će namiriti
založnog poverioca. Ako to ne bude slučaj, sredstva će biti iskorišćena za isplatu troškova
stečajnog postupka, obaveza stečajne mase i namirenje stečajnih poverilaca.
19 Gordana Ajnšpiler Popović, ,,Pojam i položaj založnog poverioca“, Bilten sudske prakse privrednih sudova,
br. 4/2015, Beograd, 2015, 366.
13
8) Predlog inkorporiranja zabrane osnivanja novog društva licu odgovornom za stečaj
Iako ne u značajnijem procentu prisutan (5,13%), naročito se interesantnim smatra
predlog stečajnih sudija za uvođenje zabrane osnivanja novog društva licu odgovornom za
stečaj. Ovde se predlog stečajnih sudija ograničava samo na kontrolnog člana društva.
Međutim, odgovornost za povredu dužnosti prema društvu u situaciji tzv. ,,pretećeg stečaja“
proširuje se i na direktore društva, odnosno likvidacione upravnike. Isto se klasifikuju i
različite vrste odgovornosti, počev od imovinske, statusne do krivične.20
Pomenuti predlog spada u meru represije u odnosu na lice koje se smatra odgovornim
za stečaj. Nasuprot tome, u okviru Direktive EU o preventivnom restrukturiranju i
insolventnosti iz 2019 godine,21 predlaže se propisivanje minimuma dužnosti direktora u
slučaju postojanja verovatnosti stečaja. Predlaže se da direktor mora u toj situaciji uzeti u
obzir interese poverilaca, imalaca udela odnosno akcija društva. Tako se sa dominantnosti
vođenja računa o interesima društva nameće interes poverilaca i članova kao prioritet. Isto
tako, ukazuje se na potrebu da se preduzmu koraci za izbegavanje insolventnosti, kao i na
potrebu za uzrdžavanjem od namernog delovanja, odnosno delovanja s krajnjom nepažnjom,
kojim se ugrožava održivost poslovanja.
9) Pojedinačna zapažanja stečajnih sudija
Problem zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u nekoliko
godina unazad postaje jedan od gorućih. Ovo naročito iz razloga što odredbe kojim se reguliše
ova zaštita u većoj meri nisu kompatibilne duhu stečajnog zakona. Zbog toga je i u okviru
ovog istraživanja zabeleženo stanovište o potrebi usklađivanja odredaba Zakona o zaštiti
prava na suđenje u razumnom roku, koji je sedes materiae u ovoj oblasti, sa duhom i
prirodom stečajnog postupka. Iako je ovaj predlog bio zabeležen u procentu od 5,13%,
važnost pitanja na koje se ukazuje budi posebnu pažnju. Ovde je svakako mesto pomenuti i
potrebu usklađivanja zakona kojim se reguliše postupak restitucije (vraćanja oduzete imovine)
i stečajnog zakona.
20Više o tome: Borko Mihajlović, ,,Posebne dužnosti u periodu rizika od stečaja“, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 3/2019, Beograd, 2019, 186-215.
21 Direktiva (EU) 2019/1023 od 28. juna 2019. godine o okvirima za preventivno restrukturiranje, otpust duga i
zabranama, odnosno merama za povećanje efikasnosti postupaka koji se odnose na restrukturiranje,
insolventnost i otpust duga i o izmeni Direktive (EU) 2017/1132 (Direktiva o restrukturiranju i insolventnosti),
čl. 19.
14
U istovetnom procentu zabeleženo je prisustvo predloga za usklađivanje odredaba
kojim se reguliše postupak prinudnog poravnanja sa stečajnim postupkom. Naime, novelama
Zakona o privrednim društvima u toku 2018. godine, u većoj meri izmene su pretrpele norme
kojima se reguliše postupak prinudne likvidacije.22 U slučaju ispunjenja zakonskih uslova,
prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane ovlašćene organizacije
(Agencije za privredne registre).23 Međutim, u toku postupka prinudne likvidacije može doći
do ispunjenja stečajnog razloga, u skladu sa kojim je podnet predlog za otvaranje stečajnog
postupka. Na pitanje da li će podneti predlog za otvaranje stečajnog postupka imati prioritet u
odnosu na postupak likvidacije, zakonodavac ne daje odgovor. Odgovor je dala sudska
praksa, koja je stala na stanovište da je stečajni postupak moguće otvoriti i u slučaju kada se
dužnik nalazi u prinudnoj likvidaciji. Pored navedenog, još jedna zakonska odredba iz
materije prinudne likvidacije budi naročitu pažnju. Njome je propisano da nakon brisanja
društva iz registra privrednih subjekata (po okončanom postupku prinudne likvidacije),
kontrolni član društva s ograničenom odgovornošću i kontorlni akcionar akcioanrskog društva
odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.24 To
znači da kontrolni član neograničeno solidarno odgovara celokupnom svojom imovinom za
obaveze društva prestalog u postupku prinudne likvidacije. Tako bi u situaciji kada je društvo
u stečaju, bilo kontrolni član nekog društva u prinudnoj likvidaciji, u skladu sa pomenutom
logikom zakonodavca, postao neograničeno odgovoran za obaveze društva brisanog nakon
prinudne likvidacije. Takvom regulativom otvaraju se brojna pitanja kao sporna, počev od
načina regulisanja prirode obaveze stečajnog dužnika prema poveriocima prestalog društva
okončanjem prinudne likvidacije, odnosno da li je to obaveza stečajne mase po svojoj prirodi.
Takođe, da li je uopšte moguće da stečajni dužnik prioritetno izmiruje obaveze prema
poveriocima svog zavisnog društva prestalog prinudnom likvidacijom u odnosu na svoje
poverioce. Sve su to spornosti koje je zakonodavac preneo na teret sudske prakse, što je
nedopustivo.
Iako nije zastupljen u većoj meri (5,13%), po svom značaju izdvaja se i predlog
stečajnih sudija o regulisanju prenosa imovine poveriocima dužnika u slučaju nemogućnosti
njenog unovčenja u stečajnom postupku. Ovo pitanje nije detaljno regulisano odredbama
Zakona o stečaju, što po mnogima predstavlja pravnu prazninu. S druge strane, potreba za
22 Zakon o privrednim društvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011, 99/2011, 83-2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018,
95/2018 i 91/2019), čl. 546-548.
23 Više: Ljubiša Dabić, ,,Postupak prinudne likvidacije privrednih društava u Republici Srbiji“, Pravo i privreda,
br. 4-6/2019, Beograd, 2019, 63-64.
24 Zakon o privrednim društvima, čl. 548 st. 4.
15
inkorporiranjem ovih odredbi u stečajni zakon stvorili bi se uslovi za brže okončanje stečajnih
postupaka u velikom broju slučajeva gde unovčenje imovine faktički nije moguće izvršiti.
Još od donošenja Zakona o stečaju, krajem 2009. godine, opstala je dilema da li
poveriocima pripada pravo na kamatu po sili zakona, ukoliko za to nastupe zakonski uslovi ili
je nužno istu opredeliti u prijavi potraživanja. Ovu dilemu dodatno produbljuje dominantan
stav sudske prakse da kamata nakon otvaranja stečaja može biti isplaćena samo u slučaju da je
poverilac istu opredelio u prijavi poraživanja.25 Ipak, ostaje sporno da li je pomenuti zaključak
u duhu normativnog stečajnog okvira. Prvenstveno, stečajnim zakonom je poverilac naročito
obavezan da pored glavnice opredeli i obračunatu kamatu.26 Obračunati se može samo kamata
do otvaranja stečajnog postupka. Potom, imperativnim zakonskim određenjem garantovano je
pravo razlučnom poveriocu da će mu obračun kamate biti vršen i nakon otvaranja stečajnog
postupka do visine realizovane vrednosti predmeta obezbeđenja. Čak i nakon toga, razlučnom
poveriocu se omogućuje ne samo pravo na obračun, već i isplatu kamate, ako posle izmirenja
svih potraživanja postoje raspoloživa sredstva i ukoliko to odobri stečajni sudija. Isto važi i za
stečajne poverioce. Svima njima nigde nije izričito naznačeno da u prijavi potraživanja
moraju opredeliti i zahtev za isplatu kamate za period nakon otvaranja stečajnog postupka.
Zbog toga je intervencija zakonodavca nužna i po ovom pitanju.
Stečajne sudije su ukazale i na potrebu za propisivanjem detaljnijeg zakonskog okvira
o okončanju stečajnog postupka u slučaju kada je imovina dužnika neznatne vrednosti.
Propisivanjem samo da se u toj situaciji stečajni postupak zaključuje bez odlaganja,27 ostaju
otvorena pitanja potrebe za ispitivanjem potraživanja poverilaca, održavanjem završnog
ročišta i sl.
Na kraju, vredno je pomenuti i da je zabeležen predlog kojim se insistira na
reafirmisanju odredbi o tzv. ,,automatskom stečaju“ društava čiji se računi nalaze u trajnijoj
blokadi, uz drugačiji pristup posebno u pogledu odredbi koje su doprinele neustavnosti ovog
postupka.28 S obzirom na izmene Zakona o privrednim društvima koji se odnose na potupak
prinudne likvidacije, čini se da prestaje potreba za automatskim stečajem, koji je pokušao da
otkloni tadašnje nedostatke Zakona o privrednim društvima.
25 Bilten sudske prakse privrednih sudova, br. 4/2016, pitanje br. 22 (deo: stečajni postupak), Beograd, 2016,
254-255; Radni materijal sa XXVII savetovanja sudija privrednih sudova Republike Srbije, Zlatibor 2019,
pitanje br. 20 (deo: stečajno pravo), 181.
26 Zakon o stečaju, čl. 111 st. 1 tač. 5.
27 Zakon o stečaju, čl. 13 st. 2.
28 O tome: Nebojša Jovanović, ,,Stečajna nacionalizacija (konfiskacija) u Srbiji“, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 1/2010, Beograd, 2010, 130-149.
16
ZAKLJUČAK
Nastojanje autora u radu bilo je da na sistematičan način utvrde i klasifikuju predloge
stečajnih sudija o potrebi izmena stečajnog zakona. Time se nazire i mišljenje sudija u kom
pravcu stečajni postupak treba da bude strukturisan. Izneti predlozi i ideje upućuju na
zaključak da prilikom kakvih budućih izmena stečajnog zakona ili pisanja novog, učešće
stečajnih sudija mora biti neizostavno, a njihovo mišljenje ne sme biti zanemareno. Jedino
tako bi određeni predlozi, koji se žele implementirati u zakonski tekst, mogli nesumnjivo biti
usklađeni sa potrebama onih koji pravo primenjuju, što neposredno utiče na efikasnost i
kvalitet sprovođenja stečajnog postupka.Zaključak je autora da je najpogodniji momenat za to
prilikom predstojećih izmena koje imaju za cilj prilagođavanje srpskog stečajnog okvira
tekstu nove Direktive o restrukturiranju EU.
BRANKO RADULOVIĆ, PhD
Associate Professor at Faculty of Law, University of Belgrade
MARKO RADOVIĆ, PhD
Judge at Commercial Court in Belgrade
ATTITUDES AND PROPOSALS OF BANKRUPTCY JUDGES ON THE
NEED FOR AMENDMENTS TO THE
BANKRUPTCY LAW
Summary
Frequent changes of the Serbian Law on Bankruptcy during the last decade have often
been criticized by bankruptcy judges, not only in terms of the expediency and quality of the
proposed changes, but also in terms of their nomotechnical design. The fact that the views of
bankruptcy judges were not properly represented in the last several amendments to the legal
text caused a special echo of these criticisms. The oppinion of those who apply the
bankruptcy law on a daily basis was not fully taken into account.
Our paper examines opinions of Serbian bankruptcy judges and their views on the
need to amend certain provisions of the Bankruptcy Law. The results provide lawmakers
witthe opinions of those who apply the law and through court decisions try to overcome the
17
shortcomings of the bankruptcy law. However, authors conlcude that the next amendments
that would introduce some of suggestions presented in this should take place in parallel with
the forthcoming changes that aim to adjust Serbian bankruptcy framework with the text of
new EU Restructuring Directive.
Key words: bankruptcy law, bankruptcy judges, attitudes of judges, proposed
amendments.
Literatura
Ajnšpiler Popović G., ,,Pojam i položaj založnog poverioca“, Bilten sudske prakse privrednih sudova,
br. 4/2015, Beograd, 2015
Ayotte K., Yun, H. ,,Matching Bankruptcy Laws to Legal Environments“, The Journal of Law,
Economics and Organization, 25(1), 2007,
Dabić Lj., ,,Postupak prinudne likvidacije privrednih društava u Republici Srbiji“, Pravo i privreda,
br. 4-6/2019, Beograd, 2019
Davydenko S. A., Franks J. R., ,,Do Bankruptcy Codes Matter? A Study of Defaults in France,
Germany and the U.K“, The Journal of Finance, 63(2), 2008, 565–608
Claessens S., Klapper L. F., ,,Bankruptcy around the World: Explanations of Its Relative Use“,
American Law and Economics Review, 7(1), 2005,
Jovanović N., ,,Stečajna nacionalizacija (konfiskacija) u Srbiji“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu,
br. 1/2010, Beograd, 2010
Mihajlović B., ,,Posebne dužnosti u periodu rizika od stečaja“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu,
br. 3/2019, Beograd, 2019
Radović M., ,,Zaštita prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, Zbornik radova
,,Nacionalno i međunarodno pravo- aktuelna pitanja i teme“, Tom I, Kosovska Mitrovica, 2017
Radović V., Stečajno pravo, Knjiga druga, Beograd, 2017
Radović V., Radulović B., „Prearranged Reorganization Plans in Serbia – Form over Substance“,
European Business Organization Law Review, Vol. 19, Number 2, 2018
Radulović B., Radović M., ,,Bias and Predictability in Judicial Decisions Involving Corporate
Restructuring: Evidence from Serbia“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 2/2020,
Beograd, 2020
Radulović B., Radović M., ,,Nezakonitost u postupanju povodom unapred pripremljenih planova
reorganizacije“, Pravo i privreda, br. 4-6/2019, Beograd, 2019
18