Available via license: CC BY-SA 4.0
Content may be subject to copyright.
1251
Анђелка Ж. Мирков1
Тамара М. Петровић Трифуновић2
Дуња Д. Полети Ћосић3
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
Институт за социолошка истраживања
Београд (Србија)
СЕЋАЊЕ НА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ЈУГОСЛАВИЈУ:
СТАВОВИ ГРАЂАНА СРБИЈЕ У ПЕРИОДУ
УБРЗАНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ДРУШТВА4
Сажетак: У рад у се анализирају ставови грађана Србије према Социјалистичкој
Федеративној Републици Југославији, исказани у периоду постепене стабилизације
капиталистичког поретка. Анализа се темељи на подацима прикупљеним 2012.
године на репрезентативном узорку становништва Србије, у оквиру пројекта Ин-
ститута за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Бе-
ограду. Налази истраживања су показали да је у периоду убрзане трансформације
друштва позитивно мишљење о социјалистичкој Југославији веома присутно
међу грађанима Србије. Ипак, постоје статистички значајне разлике у степену
прихватања пројугословенских ставова међу различитим друштвеним групама,
при чему се као важни фактори издвајају старост, класно-слојна припадност и
вредносне оријентације испитаника.
Кључне речи: СФРЈ, југоносталгија, култура сећања, ставови, Србија
Увод
Предмет анализе у овом раду је сећање грађана Србије на Социјалистичку Фе-
деративну Републику Југославију. До распада ове државе, након више од четири
деценије њеног постојања, дошло је услед низа економских криза и неуспелих при-
вредних реформи, дугорочних тенденција децентрализације, интереса владајућих
елита, пораста национализама, међународних и других чинилаца (Lazić, 1994; Jović,
2001; 2003; Miladinović, 2009; Bakić, 2010; 2011). Социоекономски преображај бив-
ших југословенских република подразумевао је, између осталог, дистанцирање од
1 andelkam@yahoo.com
2 evena304@gmail.com
3 dunja.poleti@gmail.com
4 Рад је део пројекта „Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери”
(евид. бр. 179035), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
УДК 316.644:316.752(497.11)"2012"
316.65:316.323.72(497.1)
Оригинални научни рад
Примљен 30/10/2018
Измењен 06/12/2018
Прихваћен 11/12/2018
doi: 10.5937/socpreg52-19347
1252
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
непосредне југословенске прошлости у званичним наративима нових националних
држава. Колективно памћење начина живота у СФРЈ не настаје, међутим, само под
утицајем званичних политика сећања и/или заборава, него се јавља и у носталгич-
ном, помало идеализованом облику, који се током постсоцијалистичког периода
спонтано развио у свести обичних људи.
Србија је занимљив случај за проучавање сећања на социјалистичку прошлост
јер је после слома социјализма прошла кроз веома буран и дуготрајан период си-
стемске трансформације. Нагло пропадање привреде и драстичан пад животног
стандарда становништва пратиле су политичке кризе у вези са ратним сукобима
на постјугословенском простору, прихватање избеглица, међународне санкције
и изолација, те НАТО бомбардовање. У снажном контрасту са ратним и кризним
„деведесетим”, грађани се сећају социјалистичке Југославије као државе која је ужи-
вала међународни углед и као друштва социјалне сигурности, могућности сталног
запослења и напредовања и уопште „нормалног живота”. Србија је специфична и у
погледу званичних политика сећања, јер је као правна наследница некадашње држа-
ве, током последње деценије ХХ века, балансирала између југословенског и национа-
листичког оквира сећања на СФРЈ, да би званичну ревизију социјалистичке прошло-
сти спровела читаву деценију касније у односу на друге државе бивше Југославије.
Сећање на прошла времена готово увек садржи неку врсту промишљања и
критике актуелног друштвеног поретка. Услови живота у Србији у периоду убрзане
постсоцијалистичке трансформације знатно су другачији од оних које грађани пам-
те из времена социјалистичке Југославије. Стога је циљ анализе у овом раду да се на
основу истраживања спроведеног 2012. године испита каква сећања грађани Србије
гаје према СФРЈ, како оцењују појединачне елементе друштвеног живота у тој држа-
ви, те међу којим друштвеним групама су распрострањени пројугословенски ста-
вови.
Теоријско-хипотетички оквир
Облици сећања на социјалистичку Југославију
Један од бројних „обрта” који су променили друштвене науке и хуманистику
у другој половини ХХ века свакако је тзв. „помама” за сећањем (енг. memory boom),
која се огледа у појачаном интересовању академске заједнице да културу сећања са-
гледа из различитих перспектива.5 Истовремено долази и до политизације сећања
у јавној сфери, нарочито после пада Берлинског зида, када интеграција бивших
социјалистичких друштава у капиталистички поредак захтева промену званичних
наратива о социјализму.
5 У деценијама након Другог светског рата, појам сећање постаје предмет проучавања мно-
гих наука, а постепено се развија и данас живо интердисциплинарно поље студија сећања.
Друштвени контекст „помаме” за сећањем су изузетне размере насиља и ратови које карак-
теришу ХХ век; комеморације жртава и позиви на суочавање с прошлошћу; пораст свести
о обележавању годишњица; окончање хладног рата; индустријализација сећања (туризам
наслеђа); нова музеализација сећања у контексту мултикултурализма итд. (Bajović, 2012;
Blight, 2015).
1253
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
Колективно памћење социјалистичке Југославије може се посматрати кроз не-
колико нивоа који се међусобно прожимају и сукобљавају. Најзначајнији су: 1) по-
литичка употреба прошлости (званичне политике сећања), 2) научне анализе и 3)
сећања обичног човека (Kuljić, 2011, str. 235). Актери колективног сећања могу бити
институционални (државни апарат, образовни систем, медији, политичке партије,
верске заједнице) и неинституционални (породица, вршњачке групе, кругови
пријатеља, неформалне групе) (Kuljić, 2006, str. 9). У овом раду се анализира не-
институционално сећање на југословенски социјализам, сећање „обичног човека”,
које је у сложеном односу са званичним сећањем, а често и у противставу – у виду
носталгије. Оба типа сећања су селективна и на прошлост гледају из садашњице
која доноси нове вредности, значења и оквире тумачења. Свакако, с протоком вре-
мена, слаби и утицај непосредног искуства и комуникативног (усменог) сећања, а
расте улога културног (посредног) сећања у обликовању тога како ће грађани пам-
тити некадашње друштво у ком (ни)су живели (Kuljić, 2011).
Службено памћење6 социјализма се најчешће артикулише у националистичким
и либералним антитоталитарним оквирима, што је и очекивано, будући да су се бив-
ше социјалистичке републике после пада Берлинског зида нашле пред задатком да
изграде нове колективне идентитете и пронађу нове основе политичке легитимно-
сти поретка у националним државама (Spaskovska, 2017). Оне су то углавном и учи-
ниле – драстичним раскидом са својом доскорашњом „тоталитарном” прошлошћу и
рестаурацијом или изградњом нових националних историјских наратива.
У средишту етноцентричних ревизија социјалистичке прошлости налази се
остварење националне државности и дискурзивно консолидовање нације, што се у
случају СФРЈ јавља у виду мотива Југославије као „тамнице нација” и добу националне
и идеолошке поробљености (Kuljić, 2011, str. 78). Иако је преовладавао етноцентрични
оквир, српску државну политику сећања у првом периоду након распада СФРЈ, током
деведесетих, одликује балансирање између југословенског и националистичког дис-
курса.7 Тадашњи политички режим се ослањао на стратешко комбиновање српског на-
ционализма и одржавања континуитета са социјалистичком прошлошћу8 (Jansen, 2005;
2008), чиме су радикалнији захвати у политици сећања били успорени или одложени.
6 Државно, званично или службено памћење се конституише институционалним токовима,
међу којима су најуочљивији закони, државни празници, именовање улица и институција,
историјски уџбеници, музеолошке поставе, државне манифестације, споменици и коме-
морације.
7 У неслужбеној историографији се тада већ јавља снажан националистички и антикомуни-
стички импулс, у оквиру ког се комунизам и Тито представљају као непријатељи Срба и
демократије (Kuljić, 2002, str. 478).
8 Један од разлога делотворности овог дискурса лежи у специфичностима социјалистичке
Југославије у којој национализам јесте био сматран антисистемском политичком позицијом,
али југословенство није нужно искључивало националне лојалности, што је било утемељено
и у структури државе (равноправност „свих народа и народности”) и појачано тенденцијама
децентрализације и порастом надлежности унутар републичких оквира (Jansen, 2008). Са-
мим тим, иако парадоксалан, Милошевићев „хибридни” дискурс, развијен још у другој по-
ловини осамдесетих, у постсоцијалистичком периоду није се грађанима морао чинити про-
блематичним. Наравно, југоностагија и позитиван однос спрам СФРЈ се много чешће доводе
у везу са антинационалистичком оријентацијом (Jansen, 2005; Popović, 2017).
1254
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
Антитоталитарне и либералне ревизије историје долазе у средиште службеног
сећања на СФРЈ у Србији тек после 2000. године. Нови званични наратив се од тада
кристалише и кроз отписивање југословенског социјализма као „тоталитарног” по-
ретка, у којем су владале политичке неслободе и кршење људских права (Milošević,
2015). Доминантна парадигма у Србији се приближава европском оквиру сећања на
државе реалног социјализма.9 Постсоцијалистичка трансформација се тумачи као
пораз који је комунизам претрпео и од либералне демократије и од капитализма,
чиме ови облици друштвеног и економског уређења постају „суштински безалтер-
нативне и надасве ‘природне’ парадигме” (Milošević, 2015, str. 170), а доба пре пада
Берлинског зида се своди на одступање од нормалног тока историје (Spaskovska,
2017, pp. 503).
На овом месту треба поменути дистинкцију између сећања на државу и
сећања на друштво, због које је слика СФРЈ другачија код званичних ревизија
прошлости, према којима треба памтити злочине и кршења права у тоталитарној
комунистичкој држави, и у сећањима обичних људи, који нису заборавили начин
живота у социјалистичком друштву заснованом на принципима социјалне сигур-
ности, модернизацијски карактер југословенског социјализма и постигнуту верти-
калну покретљивост (Kuljić, 2011; Petrović, 2010). У анализама овог облика сећања,
чији су актери обични људи, често се користи појам „југоносталгија”.
Југоносталгија – осврт на претходна истраживања
У току протекле две деценије, појам носталгија постао је предмет бројних ра-
дова у савременој друштвеној теорији, нарочито када је реч о ауторима који се баве
постсоцијалистичким друштвима (Boym, 2005; Todorova & Gille, 2010). У овом пери-
оду појам постепено губи негативне конотације и почиње да се разуме као позитивно
сећање на прошлост, које је у противставу према негативно процењеној садашњици,
иако се носталгија увек симболички обликује из перспективе садашњег друштве-
ног контекста (Kuljić, 2011, str. 134). У новијим читањима се истиче да је погрешно
носталгију поистоветити са пасивном чежњом за прошлошћу и „бољим временима”
која никад нису постојала (Petrović, 2012, str. 120), већ је треба посматрати као увид
у ставове грађана о садашњости друштва у којем живе, али и о могућим визијама
будућности. Према овој визури, претпоставља се да носталгија служи као основа за
развијање критичке свести спрам друштвеног поретка и осмишљавање стратегија
за изградњу праведнијег друштва. Носталгија је аналитички продуктиван појам јер
омогућава боље разумевање јаза између „прокламованог постсоцијалистичког раја
и стварног искуства грађана у ‘транзицијским’ друштвима” (Spasić, 2012, str. 578).
Највећа неслагања међу ауторима који се баве сећањем на социјалистичку
Југославију јављају се у погледу еманципаторног потенцијала југоносталгије.
Иако „дисциплинарну” поделу треба схватити условно, превагу у социолошким
проучавањима односи позиција према којој југоносталгија не може бити политички
делатна све док не постоји политички субјект који би то артикулисао (Kuljić, 2011;
9 У другој половини прве деценије ХХI века заоштрава се реторика институција Европске
уније, које све израженије под кровним термином „тоталитаризам” доводе у исту раван фа-
шистичке и комунистичке режиме, чиме антикомунизам постаје део званичне платформе
у политици сећања ЕУ (Milošević, 2015).
1255
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
Spasić, 2012; 2013). Из овог угла, југоносталгија остаје на нивоу сентименталности
која се лакше прерађује за комерцијалне потребе (Kuljić, 2011; Volčič, 2007) него за
субверзивну делатност. С друге стране, међу антрополозима и културолозима има
више оптимизма у вези са улогом сећања на СФРЈ код обичних људи у потенцијално
еманципаторним политикама у региону (Petrović, 2012; Bošković, 2013). Према овим
становиштима, југоносталгија поприма одлике контрасећања, на основу ког се може
артикулисати критика садашњих друштвено-политичких прилика.10
У новијим проучавањима често се повлачи разлика између „рестауративне”
и „рефлексивне” носталгије (Boym, 2005). Рестауративна носталгија евоцира и
консолидује националну прошлост, претвара је у националне митове и представља
жал за губитком јединства и кохезије. Она подразумева и жељу да се поново изгра-
ди оно што је у прошлости изгубљено. Овај тип носталгије се у Србији превасход-
но јавља у сећању на предсоцијалистичку прошлост грађанске националне државе
(Petrović, 2010), док се сећање на југословенски социјализам у претходним студијама
углавном означава као пример другог типа носталгије. Реч је о рефлексивној но-
сталгији, која прихвата прошлост као нешто што је окончано и посматра је критич-
ки узимајући у обзир амбивалентности.
Низ студија претежно квалитативног типа (Jansen, 2005; 2009; Volčič, 2007;
Palmberger, 2008; Velikonja, 2010; Petrović, 2010; 2012; Kuljić, 2011; Bošković, 2013;
Spaskovska, 2017; Popović, 2017; Archer, 2018) показао је да су успомене на жи-
вот у социјалистичкој Југославији веома присутне код становника свих бив-
ших југословенских земаља (мада не у једнакој мери) и да попримају одлике
југоносталгије. Тако су налази једног социолошког истраживања из 2011. године
указали на постојање југоносталгије у савременој Србији (Spasić, 2012; Spasić &
Birešev, 2012).11 Испитаници су говорили о социјалис тичкој Југославији као друштву
које су карактерисали материјално благостање, социјална сигурност и достојанство
радника, прилике за запослење, бесплатно здравство и образовање.12 Осим тога,
наводили су и осећање заједништва и солидарности, као и „морални универзум”
који је постојао у СФРЈ, за разлику од „општег суноврата” који је наступио током
деведесетих година ХХ века13 (Spasić, 2012, str. 582–585).
10 У бившим југословенским земљама, југоносталгија изражава критичку дистанцу у односу
на постјугословенски политички дискурс и симболичку географију разједињености која
доминира после распада СФРЈ (Lindstrom, 2005). Југоносталгија, истиче се, пружа отпор
националистичким дискурсима који су завладали у периоду након социјализма, као и
хегемоним наративима о прогресивном карактеру постсоцијалистичке трансформације,
те представља изазов за владајуће елите у тим земљама (Jansen, 2005; Palmberger, 2008; Ve-
likonja, 2010; Petrović, 2010; Bošković, 2013; Popović, 2017).
11 Испитаници су сами наводили социјалистичку Југославију као модел „нормалног живота”
који су изгубили, иако та тема није била предвиђена планом истраживања, које је било
посвећено друштвеним класификацијама у савременој Србији.
12 Индикативно је да негативни аспекти југословенског социјализма, они који се односе на
политичке неслободе у једнопартијском систему (сећање на државу СФРЈ) нису били по-
менути (Spasić, 2012, str. 590).
13 За разлику од Словеније и Хрватске, у којима су се постсоцијалистички наративи темељили
на обнови националне самосталности, демократизацији и придруживању Европи, Србија
није имала основу на којој би код својих грађана развила осећање нове „нормалности”
1256
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
Ово потврђују и налази двају анкетних истраживања из 2010. године, у којима
су испитивани ставови грађана Србије. У истраживању Центра за ст удије социјалне
демократије и ЦЕСИД-а, на питање „Када је овој земљи било најбоље?”, чак 81% је
одговорило да је то било у време социјализма (Mihailović, 2010, str. 25). Истовремено,
у анкети Београдског центра за људска права, 82% испитаника је рекло да се у време
социјалистичке Југославије боље живело него у време спровођења истраживања,
64% је одговорило да памти Тита као великог државника, а 69% да им је жао што
се распала Југославија. Они који су исказали жаљење због пропасти федерације,
најчешће су као разлог наводили да је Југославија осигуравала бољи и лакши живот,
мир, могућност путовања (40%), да је СФРЈ била велика, јака, стабилна и поштована
земља (17%), да су преовладавали једнакост, слога и разумевање (10%), а истицали
су и емотивну везаност и носталгију (4,5%) (Manojlović Pintar, 2010, str. 99–101).
У студијама југоносталгије издвајају се два мотива: 1) сећање на нормалан/
бољи живот и 2) међународни углед тадашње државе. Неретко се у сећањима на
Југославију, осим социоекономског благостања, доброг живота фокусираног око
потрошње (Patterson, 2011), златног доба популарне културе (Jansen, 2005), јављало
и „геополитичко достојанство” (Spaskovska, 2017). Овај аспект југоносталгије ис-
тиче повољну позицију СФРЈ у светским оквирима, отворене границе („црвени па-
сош”) и међународни углед Тита као државника (Jansen, 2008; 2009; Petrović, 2010).
Србија је већи део прве две деценије постсоцијалистичке трансформације провела
у међународној изолацији, што је чинило констраст у односу на доба међународног
угледа СФРЈ и космополитских пракси становништва још снажнијим.14
Сећање на југословенски социјализам се формира под утицајем службеног оквира
памћења, али је оно условљено и припадношћу одређеним друштвеним групама, као и
тренутном социјалном ситуацијом појединца, поредећи властити социјални, а посебно
материјални положај у капиталистичком поретку, у односу на исти у доба социјализма
(Kuljić, 2011). Када је реч о идентификовању чинилаца који доприносе већем степену
(Spasić, 2012, str. 592). Специфичности политичке ситуације у Србији током деведесетих,
које су довеле до тога да се постсоцијалистичка трансформација друштва „деблокира” чи-
таву деценију након распада СФРЈ (Lazić, 2011), онемогућиле су и да се у овој политичкој
заједници развије снажан антитоталитарни победнички наратив, посебно због деценијске
међународне изолације и стигматизације у међународним оквирима, пропадања привреде
и драстичног пада животног стандарда становништва. С друге стране, ни националистич-
ки наратив није могао са лакоћом да пружи оквире нове нормалности, будући да је из ра-
спада Југославије Србија симболички изашла као губитник.
14 Многи грађани Србије су своју антинационалистичку оријентацију током деведесе-
тих артикулисали управо кроз сећање на космополитизам ког су лишени после распада
СФРЈ (Jansen, 2008). Осим космополизма, овај аспект југословенског идентитета каткад је
умео да поприми одлике „културне надмености” (Spasić, 2013, str. 210). Социјалистичка
Југославија је међу грађанима подстицала осећање супериорности у односу на друштва ла-
герског социјализма, на основу нивоа остварене једнакости и самоуправљања које је озна-
чено као најпотпунија демократија, али и као недовршени пројекат који непрестано тежи
још бољем (Kuljić, 2011; Spasić, 2012). Насупрот томе, југоносталгија се у данашњој Србији
ослања на мотив „изгубљене будућности”. За разлику од празне и депресивне садашњице,
обични људи се сећају СФРЈ као друштва у ком су могли са надом да гледају ка будућности
и да планирају сопствени живот (Spasić, 2013; Kuljić, 2011).
1257
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
носталгије према с оцијалистичкој прошлости, као параме тре које треба посматрати То-
дорова издваја поделу село/град, старос т, род и политичке оријентације (Todorova, 2010).
На склоност носталгији за социјализмом утиче и припадност друштвеним слојевима
који су у већој мери погођени економском рекатегоризацијом, осиромашењем и губит-
ком посла или сигурности запослења.15 Све наведене чиниоце треба узети у обзир како
би се боље разумела друштвена условљеност сећања на социјализам.
Истраживачке хипотезе
На основу теоријског оквира и налаза претходних истраживања издвојене су
три истраживачке хипотезе. Полазећи од тога да је носталгија позитивно сећање
на прошлост које се формира у односу на негативно процењену садашњицу,
претпостављено је да је југоносталгија распрострањена међу грађанима Србије.
Дуготрајна и бурна системска трансформација произвела је незадовољство грађана
свеопштом ситуацијом у земљи, које је у периоду спровођења истраживања ин-
тензивирано негативним последицама светске економске кризе и изражено на
председничким изборима те године и променама које су уследиле на политичкој
сцени. На основу наведеног, почетна је претпоставка да се већина грађана сећа
социјалистичке Југославије у позитивном светлу.
Надаље је испитиван у тицај одређених социодемографских и социоекономских
карактеристика појединаца, као и њихових вредносних оријентација, на пристајање
уз пројугословенске исказе. Стога је у оквиру друге хипотезе претпостављено да ће
они чији се структурни положај променио након системске трансформације друшт-
ва (старије особе, жене и испитаници са села),16 односно они код којих је економ-
15 У овом раду се не следи дискурс о тзв. „губитницима транзиције”, који се јавља у јавној
сфери и делу научне литературе, а у оквиру ког се на (југо)носталгичаре гледа као на па-
сивне, неспособне појединце који нису успели да се прилагоде захтевима нових капитали-
стичких друштава и „узму судбину у своје руке”. Насупрот томе, када се посматра утицај
социјалног статуса на склоност југоносталгији, у овом раду се испитује утицај класно-
слојних и материјалних неједнакости, узимајући у обзир основне интересе друштвених
група којима појединци припадају. Исти приступ примењује се и на анализу утицаја вред-
носних оријентација на пристајање уз пројугословенске ставове. Вредности су, из ове
визуре, делом подређене репродукцији владајућег система друштвених односа (Lazić &
Pešić, 2013), а сећање на југословенски социјализам осликава и став према једном битно
другачијем начину уређења друштвених односа.
16 Старије особе, жене и испитаници са села изгубили су део својих привилегија падом
социјализма. Старији грађани, односно они који су имали дуже непосредно искуство жи-
вота у социјалистичкој Југославији и могли да га упореде са периодом постсоцијалистичке
трансформације, у каснијој фази свог животног цикл уса постали су једна од категорија о којој
се мање брине у оквиру новог друштвеног система – реформе пензионог система и смањење
издвајања за пензионере само су један од показатеља промене односа према најстаријој
популацији. С друге стране, недостаци у институционалној подршци усклађивању профе-
сионалне и породичне сфере и мањег издвајања буџетских средстава за систем социјалне
заштите у постсоцијалистичком периоду неповољно се одражавају на положај жена, те оне
осећају већу оптерећеност у односу на период југословенског социјализма (упор. Ghodsee,
2004). Такође, у време социјализма је друштвени положај сељаштва био релативно повољан
јер је у селима и даље преовладавао приватни сектор земљишне својине, а могућности за
друштвену покретљивост њихових потомака су биле веће.
1258
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
ски статус драстично погоршан (делови радничке класе, људи нижег материјалног
положаја и незапослени) бити више наклоњени југоносталгији. Када је реч о вред-
носним оријентацијама, очекивало се да они грађани који су склонији политич-
ком и економском либерализму, као и национализму буду мање присутни међу
југоносталгичарима, јер ове три вредносне оријентације представљају окосницу
из које произлазе критике упућене некадашњој држави. Супротан налаз се очекује
када су у питању ауторитарност и патријархалност, утолико што су, као вредности
реда и поретка, упркос модернизацијском карактеру социјалистичког уређења, и
даље биле широко распрострањене у бившој Југославији.
На крају, анализа је усмерена на преиспитивање да ли и у којој мери грађани
Србије праве дистинкцију између Југославије као државне творевине и социјализма
као друштвено-економског система. Претпостављено је да ће удео грађана који
подржавају идеју да Југославија и социјализам није требало да пропадну бити
мањи од удела оних који су пројугословенски оријентисани. Уједно, очекивало
се да ће грађани пре оправдати пропадање социјализма него Југославије, јер се
социјалистички начин регулације друштвено-економских односа у садашњем ка-
питалистичком поретку сматра превазиђеним и представља јачи антисистемски
елемент од наднационалне творевине.
Резултати истраживања са дискусијом
У раду се анализирају подаци до којих је дошао Институт за социолошка
истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду у оквиру анкетног
истраживања реализованог у периоду април–јун 2012. године на репрезентатив-
нoм узорку становништва Србије.17 Вишеетапни стратификовани узорак чинило
је 2.500 пунолетних грађана из више од 80 општина широм Србије (изузимајући
Косово и Метохију).
Упитник је садржао шест питања која су се односила на социјалистичку
Југославију. Испитаници су најпре имали задатак да на петостепеној Ликертовој
скали оцене у којој мери се слажу са сваким од понуђених пет исказа који описују
различите аспекте друштвеног живота у СФРЈ,18 а затим је требало у оквиру шестог
питања додатно појаснити свој став према пропасти ондашњег државног и друшт-
веног уређења.19
17 Tреба напоменути да се на основу ових података не могу изводити закључци о ставовима
политичке и економске елите, јер је њихов број у популацији, а самим тим и у репрезента-
тивном узорку, недовољан за извођење компаративних анализа.
18 Искази су гласили: 1) У Југославији се живело богатије и боље него данас. 2) Југославија
је била политички моћнија и независнија од воље великих сила него данашња Србија. 3)
Југославија је највећа заблуда српског народа у XX веку. 4) Југославија је угрожавала на-
ционалну културу, идентитет и достојанство народа који су је чинили. 5) У Југославији су
била угрожена људска права.
19 Питање је било затвореног типа, са следећим понуђеним одговорима: а) Југославија је
требало да опстане, а социјализам да пропадне; б) Југославија је требало да пропадне, а
социјализам да опстане; в) требало је да пропадну и Југославија и социјализам; г) није
требало да пропадну ни социјализам ни Југославија.
1259
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
Статистичка анализа прикупљених података обављена је помоћу неколико
техника, међу којима су значајне корелациона, анализа варијансе, факторска и ре-
гресиона анализа. Свеобухватност упитника омогућила је издвајање фактора са
којима југоносталгија до сада није била довођена у везу.
Распрострањеност југоносталгије
Сећање грађана Србије на социјалистичку Југославију испитивано је помоћу
пет вредносних исказа (Табела 1). Два су била позитивна и односила су се на квалите т
живота и добар животни стандард грађана, као и на повољан међународни положај
тадашње државе. Ова два елемента – нормалан живот и углед – представљају и два
највише вреднована и најчешће истицана аспекта живота у бившој Југославији.
Утолико не чуди податак да се више од 80% грађана Србије слаже са наведеним
исказима, а да их чак половина у потпуности прихвата као своје становиште. Удео
оних који се не слажу, који су неодлучни или не знају шта да одговоре занемарљиво
је мали у односу на број оних који подржавају дате тврдње, што указује на то да су
грађани високо сагласни у оцени да је у погледу ових димензија социјалистичка
Југославија била успешнија од Србије у тренутку спровођења истраживања.
Преостала три исказа била су формулисана тако да изражавају добро по-
знате мотиве постјугословенских политика сећања: један доводи југословенство
у конфронтацију са српским националним интересима, други проширује кри-
тику узимајући у обзир положај свих конститутивних народа, а трећи исти-
че недемократски карактер СФРЈ на основу непоштовања људских права. На-
ведене варијабле илуструју либералне (антитоталитарне) и националистичке
позиције у политикама сећања на социјалистичку Југославију, које су развијане
у Србији у постсоцијалистичком периоду. Међутим, више од половине грађана
(50–60%) не слаже се са критички оријентисаним исказима. Удео оних који су
неодлучни или не знају шта да одговоре двоструко је већи него у случају по-
зитивних исказа, а стандардна девијација је нешто виша. Негативан став пре-
ма социјалистичкој Југославији подржава мање од једне четвртине грађана. Чак
и на тврдњи која представља често понављану тезу националистичке ревизије
историје – да је Југославија највећа заблуда српског народа – показује се да ре-
лативно мали проценат испитаника исказује склоност ка антијугословенском
ставу, мада се управо са овим исказом сложило нешто више испитаника него са
преостала два. Из овога се може закључити да антијугословенски дискурс није
пријемчив грађанима Србије, а уз то не представља ни основ за поларизацију на
идеолошким основама.
Иако је факторска анализа показала да се наведени позитивни и негативни ис-
кази групишу око два латентна фактора – пројугословенског и антијугословенског
– друге статистичке анализе су потврдиле да се у ствари ради о два супротна пола
у оквиру исте димензије, а не о две независне компоненте.20 Поузданост скале је
потврђена Кронбаховим алфа коефицијентом, који износи 0,771. Сабирањем свих
пет исказа окренутих у истом смеру, тако да веће вредности изражавају позити-
ван став према социјалистичкој Југославији, формиран је индекс југоносталгије,
20 Прихватање позитивних вредносних ставова о Југославији подразумева мање или више
доследно одбацивање антијугословенских ставова и обрнуто.
1260
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
који је ради лакшег тумачења сведен на децималне вредности од 1 до 5.21 Уједно,
направљена је нова, прекидна варијабла у виду петостепене ординалне ска-
ле, на којој подаци показују следећу расподелу: изразито (28,1%) и умерено
(48,8%) пројугословенски став изражава више од три четвртине грађана Србије,
мање од једне петине је неутрално (18,7%), док изразито (0,6%) и умерено (3,8%)
антијугословенство исказује мање од 5% грађана. То значи да је хипотеза о широкој
распрострањености југоносталгије међу грађанима Србије потврђена. Иако би се
на основу званичних политика сећања могли очекивати другачији налази, евидент-
но је да је незадовољство животним условима у време анкетирања представљало јак
мотив да се социјалистичка Југославија изнова актуелизује као синоним нормалног
живота.
Чиниоци који утичу на југоносталгију
У наставку текста се анализира распрострањеност југоносталгије међу при-
падницима различитих друштвених група како би се утврдили фактори који до-
приносе прихватању пројугословенских исказа. У складу са теоријским оквиром
и налазима ранијих истраживања, претпостављено је да ће југоносталгији бити
наклоњенији они чији се друштвени положај променио или погоршао током си-
стемске трансформације. У ту сврху, прво су проверени појединачни фактори
– старост, пол и тип насеља у којем неко живи (село/град), као и класно-слојна
припадност, материјални положај и радни статус. Такође, у разматрање су узете
и вредносне оријентације: политички и економски либерализам, национализам,
патријархалност и ауторитарност.
Најпре је испитана претпоставка да је већа вероватноћа да ће југо-
носталгију осећати старији грађани, жене и становници који живе на селу.
Када је реч о утицају старости, корелационом анализом је ова претпоставка
потврђена – године живота јесу статистички значајно повезане са пристајањем
уз пројугословенске исказе (r = 0,188; p = 0,000). Што су испитаници старији,
то је већа вероватноћа да исказују југоносталгију јачег интензитета. Осим
тога, Тукијев тест вишеструког поређења старосних категорија открива да
је изразито пројугословенска оријентација присутна код особа старости од
45 година навише (Табела 2). Особе млађе од 30 година су најмање склоне
пројугословенској оријентацији, иако је и њихова средња вредност на индек-
су виша од теоријског просека. С друге стране, подаци који узимају у обзир
пол испитаника, показују да разлике између мушкараца и жена у ставовима
према социјалистичкој Југославији нису статистички значајне (r = 0,042; p =
0,064). На крају, подаци овог анкетног истраживања само делимично потврђују
претпоставку да је пројугословенска оријентација израженија у сеоској него у
градској средини. Разлике према типу насеља јесу статистички значајне, али је
повезаност исувише слаба да би се могло говорити о стварној корелацији (r =
0,100; p = 0,000).
Анализа разлика у ставовима према социјалистичкој Југославији наставља се
испитивањем утицаја класно-слојних и материјалних неједнакости те радног стату-
21 При формирању индекса искључени су сви они испитаници који су на било које од наведе-
них питања одговорили са „не знам” или нису дали одговор.
1261
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
са на културу сећања.22 Тукијев тест вишеструког поређења индекса југоносталгије
према друштвеним класама или слојевима (Табела 2) показао је да постоје из-
весне структурно условљене разлике које наводе испитанике да прихватају или
одбацују вредносне исказе у вези са социјалистичком Југославијом. Разлике између
појединачних друштвених слојева, посебно оних који се могу груписати у исту кла-
су, нису увек статистички значајне, јер сви друштвени слојеви имају релативно ви-
соке просечне скорове на скали. Међутим, сасвим је јасно да постоји статистички
значајна разлика између оних који се налазе при врху друштвене хијерархије, у овом
случају су то ситни предузетници и стручњаци који чине средњу класу, и оних који
се налазе на самом дну друштвене хијерархије, а то су ситни пољопривредници,
те НКВ и ПКВ радници као нижи стратум радничке класе, за које се показало да
имају највећу склоност ка прихватању пројугословенских ставова. Када се исти
статистички поступак примени на разлике у материјалном положају, уочава се
врло слична дистинкција између испитаника са нижим материјалним положајем
и оних са вишим и вишим средњим материјалним положајем (Табела 2). Пирсонов
коефицијент корелације потврђује статистички значајну повезаност материјалних
неједнакости и степена прихватања пројугословенских ставова (r = -0,161; p =
0,000). Што је материјални положај нижи, већа је вероватноћа да је однос према
социјалистичкој Југославији изразито позитиван. Радни статус пак нема стати-
стички значајан утицај на степен југоносталгије када се унутар контингента радно
активног становништва упореде запослени и незапослени (r = 0,047; p = 0,121).
Софистициранију анализу фактора који одређују степен југоносталгије међу
грађанима Србије омогућила је примена страндардне вишеструке линеарне регресије
(Табела 3). Формиран је одговарајући регресиони модел, који осим претходно испи-
таних независних променљивих23 обухвата неколико додатних фактора. Претпоста-
вили смо да је став према социјалистичкој Југославији уобличен сплетом вредносних
образаца којима је испитаник наклоњен, те је испитиван утицај основних вредносних
оријентација, и то политичког либерализма (насупрот ауторитарном колективизму),
економског либерализма (насупрот редистрибутивном етатизму), национализма,
патријархалности и ауторитарности.24
22 Анализиране су разлике у степену југоносталгије између шест друштвених слојева: 1)
мали и микро предузетници, директори нижег ранга и крупни пољопривредници; 2)
стручњаци, као и самозапослени, слободне професије и нижи руководиоци са универ-
зитетским образовањем; 3) службеници и техничари, као и самозапослени, слободне
професије и нижи руководиоци без универзитетског образовања; 4) КВ и ВКВ радни-
ци; 5) ситни пољопривредници; 6) НКВ и ПКВ радници. У анализу није уврштен виши
слој због недовољног броја испитаника који су одговарали на питања о социјалистичкој
Југославији. Наиме, приликом анкетирања припадника економске и политичке елите, на
посебним подузорцима, коришћен је измењени упитник, који није садржао питања реле-
вантна за анализу у овом раду.
23 Утицај припадности друштвеном слоју испитан је узимајући стручњаке као референтну
категорију будући да представљају бројнији стратум средње класе.
24 У ту сврху су коришћене статистички поуздане скале сачињене од стандардних батерија
питања Ликертовог типа.
Вредности које се крећу од ауторитарног колективизма до политичког либерализма мере-
не су следећим исказима: 1) Потпуна слобода говора данас води у дезорганизацију друшт-
1262
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
Такав регресиони модел објашњава укупно 13,7% варијансе југоносталгије
као зависне променљиве. Показало се и овај пут да старост испитаника (β =
0,119; p = 0,000) и припадност нижем стратуму радничке класе (НКВ и ПКВ рад-
ници) (β = 0,085; p = 0,019) имају статистички значајан утицај на прихватање
пројугословенских ставова. Нарочито је занимљив налаз који се односи на склоп
вредносних оријентација на основу којих се може предвидети да ли ће код испита-
ника југоносталгија бити више или мање изражена. Вредности које се крећу од ре-
дистрибутивног етатизма до економског либерализма јесу статистички значајне и
имају највећи утицај у поређењу са свим осталим факторима (β = –0,207; p = 0,000).
Наиме, испитаници који заговарају вредности редистрибутивног етатизма памте
социјалистичку Југославију у позитивнијем светлу од оних који су склони економ-
ском либерализму. Такође, што су испитаници више наклоњени ауторитарности (β
= 0,160; p = 0,000), а мање национализму (β = –0,148; p = 0,000), то је вероватније да
ће исказати већи степен југоносталгије, док је утицај патријархалности веома слаб
(β = 0,074; p = 0,016). Вредности које се крећу од ауторитарног колективизма до
политичког либерализма нису статистички значајне и показују да ставови који се
односе на карактер политичког подсистема (слобода говора, независност судства и
медија), немају утицај на формирање сећања на социјалистичку Југославију.
Носталгија за Југославијом и/или социјализмом?
Анализа наредног питања омогућила је дубље разумевање југоносталгије међу
грађанима Србије, поредећи став према распаду Југославије као федеративне држа-
ве у односу на урушавање социјализма као друштвеног и привредног поретка. Од
испитаника је затражено да одговоре да ли је требало да пропадну или опстану
Југославија и социјализам. Упркос раширеној југоносталгији, претпостављено је да
ва. 2) Судство у крајњој линији мора да служи власти. 3) Медији би требало да имају више
разумевања за власт. 4) Медије који не воде рачуна о националним интересима требало би
забранити. Кронбахова алфа = 0,595
Вредности које се крећу од редистрибутивног етатизма до економског либерализма мерене
су следећим исказима: 1) Друштвени напредак ће увек почивати на приватном власништ-
ву. 2) Што влада мање интервенише у економији, то боље за Србију. 3) Влада не би требало
да покушава да контролише, регулише или се на било који други начин меша у приватне
фирме. 4) Без приватизације предузећа би била у још горој ситуацији него што су сада. 5)
Све врсте јавних услуга би боље функционисале да су приватизоване. Кронбахова алфа =
0,640
Национализам је мерен следећим исказима: 1) Национално мешовити бракови морају
бити нестабилнији него други бракови. 2) Човек се може осећати сасвим сигурним само
када живи у средини где је већина припадника његове нације. 3) Међу нацијама се може
остварити сарадња, али не и потпуно поверење. Кронбахова алфа = 0,732
Патријархалност је мерена следећим исказима: 1) Ако је у браку само један супружник
запослен, природније је да то буде мушкарац. 2) Већина послова у домаћинству по својој
природи више одговара женама. 3) Мушкарцима су блискије јавне, а женама приватне ак-
тивности. 4) Добро је да су жене и мушкарци равноправни у браку, али је по правилу боље
да мушкарац има последњу реч. Кронбахова алфа = 0,772
Ауторитарност је мерена следећим исказима: 1) Без вође је сваки народ као човек без главе.
2) Две су главне врсте људи на свету, јаки и слаби. 3) Најважнија ствар за децу је учити их
послушности према родитељима. Кронбахова алфа = 0,543
1263
Социолошки преглед, vol. LII (2018), nо. 4, стр. 1251–1284
је рефлексивни моменат присутнији од рестауративног, те да ће удео грађана који
сматрају да није требало да пропадну ни Југославија ни социјализам бити значајно
мањи од удела оних који прихватају пројугословенске исказе.
Иако формулација питања не указује на жељу за поновним успостављањем
југословенског и/или социјалистичког поретка, упечатљив је налаз да само 13,7%
грађана25 сматра да је требало да пропадну и Југославија и социјализам, односно
да се мање од једне седмине испитаника сложило са историјским чином распа-
да социјалистичке Југославије. Сви остали сматрају да је требало да опстане или
државно или друштвено уређење СФРЈ, при чему више од половине грађана (58,1%)
верује да није требало да пропадне ни социјализам ни Југославија (Графикон 1).
Готово једна четвртина грађана (24,2%) сматра да би било боље да је федера-
тивна држава опстала, а да је пропао само социјализам, који се у контексту хегемо-
ног капиталистичког начина привређивања показао недовољно ефикасним. С тим
у вези, не треба занемарити чињеницу да збирно чак 82,3% грађана сматра да феде-
ративна држава није требало да пропадне, упркос постјугословенским политикама
консолидовања нације и националистичким ревизијама историје.
Свега 4% грађана сматра да је федерација требало да пропадне за разлику од
социјализма који је требало задржати. То значи да укупно 28,2% грађана прави
јасну дистинкцију између ондашњег државног и друштвеног поретка, с тим што
знатно више њих жали због пропасти Југославије, а не социјализма. Овај налаз
се може сматрати индикатором утицаја службених политика сећања, при чему се
глобални антитоталитарни оквир сећања о социјализму као превазиђеном обли-
ку друштвеног поретка показује утицајнијим од националистичког оквира сећања
на Југославију као „тамницу нација”. Ипак, велики удео испитаника који збирно
сматрају да би било боље да социјализам није пропао, било у старој било у новој
држави (62,1%), говори у прилог томе да је утицај политика сећања ограниченог до-
мета, јер је незадовољство актуелном системском трансформацијом, која се одвија
по узору на капиталистичке земље, широко распрострањено.26
Закључак
Сећање грађана Србије на социјалистичку Југославију, забележено у периоду
убрзане трансформације друштва, изразито је позитивно, што се може разумети
као последица незадовољства условима живота у постсоцијалистичком перио-
ду. Распрострањеност југоносталгије, односно податак да више од три четвртине
грађана пристаје уз пројугословенске ставове, донекле је изненађујући. Одговори
испитаника нису се поларизовали ни око једне од тврдњи у вези са различитим
аспектима друштвеног живота у СФРЈ. Осим тога, четири петине грађана верује да
25 Ово је, ипак, знатно већи проценат од удела испитаника који заступају антијугословенске
ставове (4,4%). Евидентно је да се са увођењем нове категорије – социјалистичког друшт-
веног система – ставови грађана донекле мењају.
26 Ако се посматрају само испитаници пројугословенске оријентације, запажа се да не-
што више од две трећине (68,3%) сматра да није требало да пропадну ни социјализам ни
Југославија. Када се Југославија и социјализам посматрају одвојено, чак 92,2% њих сматра
да Југославија није требало да пропадне, а 71% да социјализам није требало да пропадне.
1264
Анђелка Ж. Мирков, Тамара М. Петровић Трифуновић, Дуња Д. Полети Ћосић, Сећање...
није требало да пропадне Југославија, а скоро две трећине сматра да није требало да
пропадне социјализам. На основу наведеног, намеће се закључак да званичне поли-
тике сећања и институционалне ревизије историје нису имале далекосежне ефекте.
Сећање на социјалистичку Југославију је у много већој мери условљено социо-
демографским и социоекономским карактеристикама појединаца те сплетом вред-
носних оријентација којима су наклоњени. Здружено деловање фактора као што
су старост, низак класно-слојни положај, склоност редистрибутивном етатизму и
ауторитарности, те отклон од национализма, одређује начин на који ће појединци
вредновати услове живота у социјалистичкој Југославији у поређењу са садашњим
стањем. Није случајно то што југоносталгију у већој мери осећају припадници оних
друштвених група које су биле погођене системским променама, као и сви они који
препознају колико су за друштво у целини били важни принципи социјалне си-
гурности, солидарности и редистрибуције ресурса, од којих се постепено одустаје
у периоду стабилизације капиталистичког поретка. Незадовољство квалитетом
живота изазвано економским последицама постсоцијалистичке трансформације,
али и светске економске кризе која се у Србији осетила са извесним закашњењем,
представља главни разлог због којег се Југославија доживљава као последње упо-
риште пристојног живота.
1265
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
Anđelka Ž. Mirkov1
Tamara M. Petrović Trifunović2
Dunja D. Poleti Ćosić3
University of Belgrade
Faculty of Philosophy
Institute for Sociological Research
Belgrade (Serbia)
REMEMBERING SOCIALIST YUGOSLAVIA:
ATTITUDES OF SERBIAN CITIZENS IN THE PERIOD
OF ACCELERATED TRANSFORMATION OF SOCIETY4
(Translation In Extenso)
Abstract: e paper analyzes the attitudes of Serbian citizens towards the Socialist
Federal Republic of Yugoslavia, expressed during the period of gradual stabilization of
the capitalist order. e analysis is based on the data collected in 2012 on a representative
sample of population in Serbia, within a project of the Institute for Sociological Research
of the University of Belgrade – Faculty of Philosophy. Research ndings showed that, in
the period of accelerated transformation of society, positive opinion about socialist Yu-
goslavia was very pronounced among Serbian citizens. However, there are statistically
signicant dierences in the level of agreement with pro-Yugoslav attitudes among dier-
ent social groups, as respondents’ age, social class and value orientations are identied as
important factors.
Keywords: SFRY, Yugo-nostalgia, culture of memory, attitudes, Serbia
Introduction
e subject of analysis in this paper is the way Serbian citizens remember the So-
cialist Federal Republic of Yugoslavia. e collapse of this country, aer more than four
decades of its existence, was due to a series of economic crises and unsuccessful eco-
nomic reforms, long-term tendencies of decentralization, the interests of the ruling elites,
the rise of nationalisms, international and other factors (Lazić, 1994; Jović, 2001; 2003;
Miladinović, 2009; Bakić, 2010; 2011). e socioeconomic transformation of the former
Yugoslav republics implied, among other things, distancing from immediate Yugoslav his-
1 andelkam@yahoo.com
2 evena304@gmail.com
3 dunja.poleti@gmail.com
4 e paper is part of the project “Challenges of New Social Integration in Serbia: Concepts and
Actors” (Evidence No. 179035), funded by the Ministry of Education, Science and Technological
Development of the Republic of Serbia.
1266
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
tory in the ocial narratives of the new nation states. e collective memory of the way
of life in the SFRY does not arise, however, only under the inuence of ocial politics of
memory and/or oblivion, but also in a nostalgic, somewhat idealized, form spontaneously
developed in the consciousness of ordinary people during the post-socialist period.
Serbia is an interesting case for studying memories of the socialist past because, aer
the breakdown of socialism, it has undergone a very turbulent and long-lasting period of
systemic transformation. e rapid economic decline and the drastic fall in the standard
of living of the population were accompanied by political crises related to war conicts
in the post-Yugoslav territory, acceptance of refugees, international sanctions and isola-
tion, and NATO bombing. In a strong contrast to the war and the crisis period of “the
nineties”, citizens remember socialist Yugoslavia as a country that enjoyed international
reputation and as a society of social security, opportunities for permanent employment
and advancement, and of “normal life” in general. Serbia is also specic in terms of its
ocial memory politics, as it has been balancing between the Yugoslav and nationalist
frameworks of memory of the SFRY during the last decade of the 20th century, as the legal
successor of the former state, in order to conduct an ocial revision of the socialist past a
whole decade later compared to other former Yugoslav republics.
Recollections of past times almost always contain some kind of reection and criti-
cism of the current social order. e conditions of life in Serbia in the period of acceler-
ated post-socialist transformation are signicantly dierent than those that the citizens
remember from the time of socialist Yugoslavia. erefore, the aim of the analysis in this
paper is to examine, based on a research from 2012, what kind of memories Serbian citi-
zens nurture towards the SFRY, how they assess the individual elements of social life in
that country, and among which social groups are pro-Yugoslav views most widespread.
e theoretical and hypothetical framework
Forms of memory of socialist Yugoslavia
One of the many “shis” that changed social sciences and humanities in the second
half of the 20th century is certainly the so-called memory boom, reected in a growing
interest of the academic community to view the culture of memory from dierent per-
spectives.5 At the same time, there was a politicization of memories in the public sphere,
especially aer the fall of the Berlin Wall, when the integration of former socialist societies
into the capitalist order required the change of ocial narratives about socialism.
e collective memory of socialist Yugoslavia can be viewed through several lay-
ers that interact and confront each other. e most important are: 1) the political use
of the past (the ocial memory politics), 2) the scientic analysis, and 3) the memory
5 In the decades aer the Second World War, the notion of memory has become the subject of study
of many sciences, and an interdisciplinary eld of memory studies has been gradually developing
nowadays. e social context of the memory boom is the exceptional scope of violence and wars
characteristic of the 20th century; the commemoration of victims and calls for dealing with the
past; an increased awareness of celebrating anniversaries; the end of the Cold War; the industrial-
ization of memory (heritage tourism); new musealization of memory in the context of multicul-
turalism, etc. (Bajović, 2012; Blight, 2015).
1267
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
of ordinary people (Kuljić, 2011, p. 235). e agents of collective memory can be in-
stitutional (the state apparatus, education system, media, political parties, religious
communities) and non-institutional (the family, peer groups, friend circles, informal
groups) (Kuljić, 2006, p. 9). is paper analyzes the non-institutional memory of Yugo-
slav socialism, the memory of the “ordinary people”, which is in a complex relationship
with the ocial memory, and oen confronted to it - in the form of nostalgia. Both
types of memory are selective and view the past from the present, bringing new values,
meanings and frames of interpretation. Certainly, with the ow of time, the inuence
of immediate experience and communicative (oral) memory weakens, and the role of
cultural (indirect) memory in shaping the way citizens remember the former society
grows (Kuljić, 2011).
e ocial memory6 of socialism is most oen articulated in nationalistic and liberal
anti-totalitarian frameworks, which is expected, since former socialist republics, aer the
fall of the Berlin Wall, found themselves with a task to build new collective identities and
nd new bases of the political legitimacy of the national state order (Spaskovska, 2017).
ey have mostly done so – by drastically abandoning their “totalitarian” pasts and restor-
ing or building new national historical narratives.
e center of ethnocentric revisions of the socialist past is the attainment of national
statehood and discursive consolidation of the nation, which in the case of the SFRY comes
in the shape of Yugoslavia being the “dungeon of nations” and the age of national and
ideological enslavement (Kuljić, 2011, p. 78). Although the ethnocentric framework pre-
vailed, Serbian state memory politics in the rst period aer the breakdown of the SFRY,
during the 1990s, was characterized by balancing between the Yugoslav and nationalist
discourses.7 e political regime at the time relied on a strategic combination of Serbian
nationalism and a maintained continuity with the socialist past8 (Jansen, 2005; 2008),
making radical interventions in the politics of memory slowed down or delayed.
Anti-totalitarian and liberal revisions of history came to the center of ocial mem-
ory of the SFRY in Serbia only aer 2000. e new ocial narrative has since crystal-
lized through the abandonment of Yugoslav socialism as a “totalitarian” order, in which
political disorder and violations of human rights ruled (Milošević, 2015). In Serbia, the
dominant paradigm has been approaching the European framework of memory with re-
6 e state, formal or ocial memory is constituted by institutional ows, most important being
the laws, public holidays, street and institution names, historical textbooks, museum setups, state
events, monuments and commemorations.
7 In unocial historiography, there was a strong nationalist and anti-communist momentum al-
ready emerging, in which communism and Tito were presented as enemies of Serbs and democ-
racy (Kuljić, 2002, p. 478).
8 One of the reasons for the eectiveness of this discourse lies in the characteristics of socialist
Yugoslavia in which nationalism was viewed as an anti-systemic political position, but Yugoslav-
ism did not necessarily exclude national loyalty, which was also grounded in the state structure
(equality of “all nations and nationalities”) and intensied by tendencies for decentralization and
the increase of jurisdiction within republican frameworks (Jansen, 2008). Consequently, although
paradoxical, Milošević’s “hybrid” discourse, developed in the second half of the 1980s, did not
appear to be problematic in the post-socialist period. Of course, Yugo-nostalgia and a positive at-
titude towards the SFRY are more oen associated with anti-nationalist orientation (Jansen, 2005;
Popović, 2017).
1268
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
gards to the countries of real socialism.9 e post-socialist transformation is interpreted
as a defeat that communism suered by both liberal democracy and capitalism, which
makes these forms of social and economic order “essentially non-parallel and, above all,
‘natural’ paradigms” (Milošević, 2015, p. 170), while the time before the fall of the Berlin
Wall has been reduced to a deviation from the normal course of history (Spaskovska,
2017, pp. 503).
At this point, one should mention the distinction between the ocial and social
memories which is why the image of the SFRY is dierent in the ocial revisions of the
past, according to which it is necessary to remember crimes and violations of rights in a
totalitarian communist state, compared to the memory of ordinary people who have not
forgotten the way of life in a socialist society based on the principles of social security, the
modernization character of Yugoslav socialism and the achieved vertical mobility (Kuljić,
2011; Petrović, 2010). In the analyses of this form of memory, whose actors are ordinary
people, the term “Yugo-nostalgia” is oen used.
Yugo-nostalgia - a review of previous research
Over the past two decades, the notion of nostalgia has become the subject of nu-
merous studies in contemporary social theory, especially when it comes to authors deal-
ing with post-socialist societies (Boym, 2005; Todorova & Gille, 2010). In this period,
the term gradually lost negative connotations and began to be understood as a positive
memory of the past, in opposition to the negatively assessed present, although nostalgia
is always symbolically shaped from the perspective of the present social context (Kuljić,
2011, p. 134). In recent interpretations, it is emphasized that it is wrong to identify nos-
talgia with a passive longing for the past and “better times” that never existed (Petrović,
2012, p. 120), that should be viewed as an insight into citizens’ attitudes about the present
society and about possible visions of the future. According to this view, it is assumed that
nostalgia serves as a basis for developing critical consciousness towards the social order
and designing strategies for a more just society. Nostalgia is an analytically productive
notion because it enables a better understanding of the gap between the “proclaimed post-
socialist paradise and the real experience of citizens in ‘transitional’ societies” (Spasić,
2012, p. 578).
e greatest disagreements among the authors dealing with the memory of social-
ist Yugoslavia are in relation to the emancipatory potential of Yugo-nostalgia. Although
the “disciplinary” division should be understood conditionally, the prevailing position in
sociological studies is the one in which Yugo-nostalgia cannot be politically active until
there is a political subject that would articulate it (Kuljić, 2011; Spasić, 2012; 2013). From
this perspective, Yugo-nostalgia remains at the level of sentimentality that is easier to pro-
cess for commercial needs (Kuljić, 2011; Volčič, 2007) than for subversive activity. On the
other hand, there is more optimism among anthropologists and culturologists about the
role of people’s memory of the SFRY in potentially emancipatory policies in the region
(Petrović, 2012; Bošković, 2013). According to these standpoints, Yugo-nostalgia takes on
9 In the second half of the rst decade of the 21st century, the rhetoric of the EU institutions was
becoming more severe, and they were increasingly using the umbrella term “totalitarianism” to
bring fascist and communist regimes into the same line, thus making anti-communism part of the
ocial platform in the politics of EU memory (Milošević, 2015).
1269
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
the characteristics of counter-memory, on the basis of which the critique of the current
socio-political circumstances can be articulated.10
In recent studies, a distinction between a “restorative” and a “reexive” nostalgia is
oen drawn (Boym, 2005). e restorative nostalgia evokes and consolidates the national
past, turns it into national myths and regrets the loss of unity and cohesion. It also implies
a desire to rebuild what has been lost in the past. In Serbia, this type of nostalgia primarily
occurs in the memory of the pre-socialist past of the civil national state (Petrović, 2010),
while the memory of Yugoslav socialism is generally designated in research as an example
of another type of nostalgia. is is reexive nostalgia, which accepts the past as some-
thing that ended, and views is critically taking ambivalences into account.
A number of predominantly qualitative studies (Jansen, 2005; 2009; Volčič, 2007;
Palmberger, 2008; Velikonja, 2010; Petrović, 2010; 2012; Kuljić, 2011; Bošković, 2013;
Spaskovska, 2017; Popović, 2017; Archer, 2018) showed that the memories of life in so-
cialist Yugoslavia are very vivid among the inhabitants of all former Yugoslav countries
(though not equally) and that they take on the characteristics of Yugo-nostalgia. us, the
ndings of a sociological research from 2011 pointed to the existence of Yugo-nostalgia
in contemporary Serbia (Spasić, 2012; Spasić & Birešev, 2012).11 e respondents talked
about socialist Yugoslavia as a society that was characterized by material welfare, social
security and dignity of workers, employment opportunities, free health care and educa-
tion.12 In addition, they also referred to the feeling of communion and solidarity, as well
as the “moral universe” that existed in the SFRY, as opposed to the “general downfall” that
occurred during the 1990s13 (Spasić, 2012, pp. 582-585).
is was conrmed by the ndings of two research surveys from 2010, which examined
the attitudes of the citizens of Serbia. In a study by the Center for Social Democracy Studies
10 In the former Yugoslav republics, Yugo-nostalgia expresses a critical distance in relation to post-
Yugoslav political discourse and the symbolic geography of dividedness, dominant aer the
breakdown of the SFRY (Lindstrom, 2005). Yugo-nostalgia oers resistance to nationalist dis-
courses that have dominated the period aer socialism, as well as to hegemonic narratives about
the progressive character of post-socialist transformation, posing a challenge to the ruling elites
in these countries (Jansen, 2005; Palmberger, 2008; Velikonja, 2010; Petrović , 2010; Bošković,
2013; Popović, 2017).
11 e respondents themselves described socialist Yugoslavia as a model of “normal life” that they
lost, although this topic was not envisaged by the research plan, which was dedicated to social
classications in contemporary Serbia.
12 It is indicative that the negative aspects of Yugoslav socialism, those relating to political disorders
in a one-party system (memory of the SFRY state) were not mentioned (Spasić, 2012, p. 590).
13 Unlike Slovenia and Croatia, in which post-socialist narratives were based on a renewal of na-
tional autonomy, democratization and joining Europe, Serbia did not have such basis for develop-
ing a sense of “new normality” among its citizens (Spasić, 2012, p. 592). e specicities of the
political situation in Serbia during the 1990s, which led to the post-socialist transformation of
society being “unblocked” a whole decade aer the breakdown of the SFRY (Lazić, 2011), made
it impossible for this political community to develop a powerful anti-totalitarian narrative, espe-
cially because of the decade-long international isolation and stigmatization in the international
context, economic collapse and the drastic decline in the standard of living of the population. On
the other hand, even a nationalist narrative could not easily provide the framework of a new nor-
mality, since Serbia emerged as a symbolic loser from the breakdown of Yugoslavia.
1270
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
and CESID, when asked “When was this country best?”, as many as 81% answered that it was
at the time of socialism (Mihailović, 2010, p. 25). At the same time, in the Belgrade Center for
Human Rights survey, 82% of respondents said that they lived better at the time of socialist
Yugoslavia than at the time of the survey, 64% said that they remembered Tito as a great states-
man, and 69% said that they regretted that Yugoslavia disintegrated. ose who expressed
regret over the failure of the federation, most oen, reasoned that Yugoslavia provided a better
and easier life, peace, travel opportunities (40%), that the SFRY was a large, strong, stable and
respected country (17%), that equality, harmony and understanding prevailed (10%), and they
emphasized emotional attachment and nostalgia (4.5%) (Manojlović Pintar, 2010, pp. 99-101).
In the studies of Yugo-nostalgia, two motives are emphasized: 1) recalling the nor-
mal/better life, and 2) the international reputation of the state. In addition to the socioeco-
nomic well-being, a good life focused on consumption (Patterson, 2011), the golden era
of popular culture (Jansen, 2005), the memory of Yugoslavia oen included “geopolitical
dignity” (Spaskovska, 2017). is aspect of Yugo-nostalgia highlights the favorable posi-
tion of the SFRY in the world, the open borders (“red passport”) and the international
reputation of Tito as statesman (Jansen, 2008; 2009; Petrović, 2010). Serbia spent most
of the rst two decades of post-socialist transformation in international isolation, which
made the contrast to the time of the international reputation of the SFRY and the cosmo-
politan practices of the population even more powerful.14
The memory of Yugoslav socialism has been formed under the influence of the
official framework of memory, but it is also conditioned by affiliation with certain
social groups, as well as the current social situation of individuals, comparing their
own social, and especially financial situation in the capitalist order, in relation to what
it was in the era of socialism (Kuljić, 2011). When it comes to identifying factors that
contribute to a greater degree of nostalgia towards the socialist past, Todorova high-
lights the rural/urban distinction, age, gender, and political orientations (Todorova,
2010). The tendency to feel nostalgic for socialism is also influenced by affiliation to
social classes that were most affected by economic recategorization, impoverishment
and the loss of employment or employment security.15 All of these factors should be
14 Many citizens of Serbia articulated their anti-nationalist orientation during the 1990s precisely
through recalling the cosmopolitanism they were deprived of aer the breakdown of the SFRY
(Jansen, 2008). Apart from cosmopolitanism, this aspect of Yugoslav identity was sometimes able
to take on the characteristics of “cultural superiority” (Spasić, 2013, p. 210). Socialist Yugoslavia
encouraged the feeling of superiority in relation to the societies of lager socialism, based on the
level of equality and self-management, designated as the most complete democracy and an unn-
ished project constantly pursuing to better itself (Kuljić, 2011; Spasić, 2012). In contrast, in today’s
Serbia Yugo-nostalgia relies on the motto of the “lost future”. Unlike the empty and depressing
present, ordinary people remember the SFRY as a society in which they could look forward to the
future and plan their own life (Spasić, 2013; Kuljić, 2011).
15 is paper does not follow the discourse on the so-called “losers of transition”, appearing in the
public sphere and part of the scientic literature, within which (Yugo-)nostalgists are regarded as
passive, incompetent individuals who have failed to adapt to the demands of new capitalist societ-
ies and “take the fate into their own hands”. By contrast, when interpreting the inuence of the
social status on the tendency for Yugo-nostalgia, this paper examines the inuence of class and
nancial inequalities, taking into account the basic interests of the social groups that individu-
als belong to. e same approach applies to the analysis of the inuence of value orientations on
1271
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
taken into account in order to better understand the social condition of remembering
socialism.
Research hypotheses
Based on the theoretical framework and the ndings of previous research, three
research hypotheses were identied. Starting from the fact that nostalgia is a positive
memory of the past, formed in relation to the negatively assessed present, it was assumed
that Yugo-nostalgia is widespread among the citizens of Serbia. e long and turbulent
systemic transformation has led to citizens‘ dissatisfaction with the overall situation in
the country, intensied by the negative consequences of the global economic crisis during
the period of the survey, and expressed in the presidential elections of that year and the
changes that followed on the political scene. On the basis of the above, the initial assump-
tion is that most citizens remember the socialist Yugoslavia in a positive light.
Further, the inuence of certain sociodemographic and socioeconomic characteris-
tics of individuals, as well as their value orientations, on the acceptance of pro-Yugoslav
attitudes was examined. erefore, it is assumed in the second hypothesis that people
whose structural position has changed aer the systemic transformation of the society
(the elderly, women and respondents from the village)16, i.e., the people whose economic
status has drastically gone worse (parts of the working class, people of lower economic
position and the unemployed) would be more inclined towards Yugo-nostalgia. When
it comes to value orientations, it is expected that those citizens who are more prone to
political and economic liberalism, as well as nationalism, are less present among Yugo-
nostalgists, because these three value orientations are the backbone of the criticism of the
former state. e opposite nding is expected when it comes to authoritarianism and pa-
triarchalism, in so far as the values of law and order, despite the modernization character
of socialist organization, were still widespread in the former Yugoslavia.
Finally, the analysis is aimed at examining whether and to what extent the citizens of
Serbia make a distinction between Yugoslavia as a state and socialism as a socio-economic
system. It was assumed that the share of citizens who support the idea that Yugoslavia
and socialism should not have collapsed would be smaller than the share of those who
the level of agreement with pro-Yugoslav attitudes. e values are, from this standpoint, partly
subordinate to the reproduction of the ruling system of social relations (Lazić & Pešić, 2013), and
the memory of Yugoslav socialism reects the attitude towards an essentially dierent way of ar-
ranging social relations.
16 Elderly people, women and respondents from villages have lost some of their privileges with the
fall of socialism. Older citizens, or those who had a longer direct experience of living in socialist
Yugoslavia and could compare it with the period of post-socialist transformation, at a later stage
of their lives became one of the categories the new social system takes less care of - the reform
of the pension system and a reduction in retirement payments are just some of the indicators
of a change in attitude towards the oldest population. On the other hand, the shortcomings in
institutional support for the harmonization of the professional and family sphere and the smaller
allocation of budget funds for the social protection system in the post-socialist period have ad-
versely aected the position of women, and they feel a greater burden compared to the period of
Yugoslav socialism (Ghodsee, 2004). Also, at the time of socialism, the social status of peasants
was relatively favorable, because the private sector of land ownership remained predominant in
the villages, and the possibilities for social mobility of their children were higher.
1272
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
are pro-Yugoslav. At the same time, it was expected that citizens would justify the col-
lapse of socialism rather than that of Yugoslavia, because the socialist way of regulating
socio-economic relations is considered to be outdated in the current capitalist order and it
represents a stronger anti-systemic element than the supranational entity.
Research results with discussion
e paper analyzes the data obtained by the Institute for Sociological Research of
the University of Belgrade – Faculty of Philosophy, within a research survey conducted in
the period April-June 2012 on a representative sample of the population of Serbia.17 e
multi-stage stratied sample consisted of 2,500 adult citizens from more than 80 munici-
palities across Serbia (excluding Kosovo and Metohija).
e questionnaire contained six questions related to socialist Yugoslavia. e respon-
dents were rst tasked to assess the extent to which they agree with each of the ve oered
statements describing the various aspects of social life in the SFRY on a ve-step Likert
scale18, and then, in the context of the sixth question, it was necessary to further clarify
their attitude towards the collapse of the state and the social order.19
A statistical analysis of the collected data was performed using several techniques,
the most signicant being the correlation analysis, variance analysis, factor and regression
analysis. e comprehensiveness of the questionnaire enabled the identication of factors
with which Yugo-nostalgia has not been linked until now.
e prevalence of Yugo-nostalgia
Serbian citizens’ memory of socialist Yugoslavia was examined using ve value state-
ments (Table 1). Two were positive and referred to the quality of life and the good stan-
dard of living, as well as the favorable international position of the state at the time. ese
two elements - a normal life and reputation - represent the two most valued and most
oen emphasized aspects of life in former Yugoslavia. It is not surprising that more than
80% of Serbian citizens agreed with these statements, with as many as half of them fully
accepting these statements as their point of view. e proportion of those who disagreed,
who were undecided or did not know what to answer is negligible in relation to the num-
ber of those who supported the claims, indicating that the citizens highly agreed that
socialist Yugoslavia was more successful in terms of these dimensions than Serbia was at
the moment of research.
17 It should be noted that no conclusions can be drawn on the attitudes of the political and economic
elite based on these data, since their number in the population and, consequently, in the represen-
tative sample, is insucient for a comparative analyzes.
18 e statements were: 1) Life in Yugoslavia was richer and better than today. 2) Yugoslavia was po-
litically more powerful and more independent of great powers than today’s Serbia. 3) Yugoslavia
is the biggest misconception of the Serbian people in the 20th century. 4) Yugoslavia jeopardized
the national culture, the identity and dignity of the peoples in its composition. 5) Human rights
were endangered in Yugoslavia.
19 e question was of a closed type, with the following answers: a) Yugoslavia should have survived,
and socialism should have collapsed; b) Yugoslavia should have collapsed, and socialism should
have survived; c) Yugoslavia and socialism should have collapsed; d) Neither socialism, nor Yu-
goslavia should have collapsed.
1273
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
e remaining three statements were formulated to express well-known motives of
post-Yugoslav memory politics: one brings Yugoslavia into confrontation with Serbian
national interests, the other extends criticism taking into account the position of all con-
stituent peoples, and the third emphasizes the undemocratic nature of the SFRY on the
grounds of respecting human rights. ese variables illustrate the liberal (anti-totalitari-
an) and nationalist positions in the memory of socialist Yugoslavia, developed in Serbia
in the post-socialist period. However, more than half of the citizens (50-60%) disagreed
with critically oriented statements. e proportion of those who were undecided or did
not know what to respond is twice as high as in the case of positive statements, and the
standard deviation is somewhat higher. e negative attitude towards socialist Yugoslavia
was supported by less than one quarter of citizens. Even regarding the claim which rep-
resents a frequently repeated thesis of a nationalist revision of history - that Yugoslavia
is the biggest misconception of the Serbian people - it was shown that a relatively small
percentage of respondents showed a tendency toward an anti-Yugoslav attitude, although
a somewhat larger number of respondents agreed with this statement compared to the
other two. From this, it can be concluded that the anti-Yugoslav discourse is not recep-
tive to the citizens of Serbia, and it also does not present the basis for polarization on
ideological grounds.
Although the factor analysis showed that these positive and negative statements are
grouped around two latent factors - pro-Yugoslav and anti-Yugoslav - other statistical
analyses have conrmed that they are actually two opposing poles within the same dimen-
sion, and not two independent components.20 e reliability of the scale was conrmed by
the Cronbach’s alpha coecient, which is 0.771. By adding all ve statements that repre-
sent the same direction, so that higher values express a positive attitude towards socialist
Yugoslavia, the index of Yugo-nostalgia was formed and reduced to decimal values from
1 to 5 for easier interpretation21. At the same time, a new discrete variable was created in
the form of a ve-step ordinal scale, where the data show the following distribution: the
prominent (28.1%) and moderate (48.8%) pro-Yugoslav attitude was expressed by more
than three-quarters of Serbian citizens, less than one h was neutral (18.7%), while the
prominent (0.6%) and moderate (3.8%) anti-Yugoslav attitude was expressed by less than
5% of the population. is means that the hypothesis of a widespread prevalence of Yugo-
nostalgia among the citizens of Serbia has been conrmed. Although other ndings could
be expected, on the basis of ocial memory politics, it is evident that the dissatisfaction
with the living conditions at the time of the survey was a strong motive for socialist Yugo-
slavia to be re-established as a synonym for normal life.
Factors that inuence Yugo-nostalgia
e text below analyzes the prevalence of Yugo-nostalgia among members of vari-
ous social groups in order to determine factors that contribute to the agreement with
pro-Yugoslav statements. In accordance with the theoretical framework and the ndings
of earlier research, it is assumed that those individuals whose social status has changed or
20 e agreement with positive value statements about Yugoslavia entails a more or less consistent
disagreement with anti-Yugoslav statements and vice versa.
21 e process of forming the index excluded all respondents who answered “I don’t know” or did
not provide an answer.
1274
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
worsened during systemic transformation would be more prone to Yugo-nostalgia. For
this purpose, individual factors were rst checked, such as age, gender and the type of set-
tlement in which someone lives (rural/urban), as well as class-layer aliation, economic
position and employment. Also, consideration is given to value orientations: political and
economic liberalism, nationalism, patriarchalism and authoritarianism.
First, the assumption that it is more likely that older citizens, women and people liv-
ing in villages would feel Yugo-nostalgic was tested. When it comes to the inuence of age,
this assumption is conrmed by correlation analysis - the years of life are in a statistically
signicant relationship with the agreement with pro-Yugoslav statements (r = 0.188; p =
0.000). e older the respondents were, the more likely they were to exhibit Yugo-nos-
talgia of higher intensity. Additionally, Tukey’s honest signicance test according to age
categories reveals that pro-Yugoslav orientation is very prominent in people aged 45 years
and older (Table 2). Persons under the age of 30 are least prone to pro-Yugoslav orienta-
tion, although their mean value on the index is higher than the theoretical average. On
the other hand, the data according to the gender of the respondents show that dierences
in the attitudes toward socialist Yugoslavia between men and women are not statistically
signicant (r = 0.042; p = 0.064). In the end, the data of this research survey only partially
conrmed the assumption that the pro-Yugoslav orientation is more pronounced in the
rural compared to the urban environment. Dierences by type of settlement are statisti-
cally signicant, but the connection is too weak to speak of the actual correlation (r =
0,100; p = 0,000).
e analysis of the dierences in attitudes towards socialist Yugoslavia continued
by examining the impact of class-layer and nancial inequalities and the employment
status on the culture of memory.22 Tukey’s honest signicance test of the Yugo-nostalgia
index according to social classes or layers (Table 2) showed that there are some structural
dierences that lead the respondents to accept or reject value propositions related to so-
cialist Yugoslavia. Dierences between individual social layers, especially those that can
be grouped in the same class, are not always statistically signicant, as all social layers
have relatively high average scores on the scale. However, it is quite clear that there is a
statistically signicant dierence between those at the top of the social hierarchy; in this
case, small entrepreneurs and professionals in the middle class, and those at the very bot-
tom of the social hierarchy, that is, small farmers, unskilled and semi-skilled workers as
a lower stratum of the working class, who have proven to be most inclined to agree with
pro-Yugoslav attitudes. When the same statistical procedure is applied to the dierences
in economic position, a very similar distinction is observed between subjects with a lower
economic position and those with a high and high-medium economic position (Table 2).
22 e dierences in the degree of Yugo-nostalgia between the social layers were analyzed: 1) small
and micro entrepreneurs, directors of lower rank and large farmers; 2) professionals, also the self-
employed, free professions and managers of lower rank with university education; 3) clerks and
technicians, also self-employed, free professions and managers of lower rank without university
education; 4) skilled workers and highly skilled workers; 5) small farmers; 6) unskilled and semi-
skilled workers. e high stratum was not included in the analysis due to the insucient number
of respondents who answered questions about socialist Yugoslavia. Namely, during the interview
of the members of the economic and political elite, on a special sub-sample, a revised question-
naire was used, containing questions which are not relevant for analysis in this paper.
1275
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
e Pearson correlation coecient conrms the statistically signicant correlation be-
tween nancial inequalities and the degree of agreement with pro-Yugoslav attitudes
(r = -0,161; p = 0,000). e lower the economic position, the greater the likelihood that
the attitude towards socialist Yugoslavia would be particularly positive. e employment
status does not have a statistically signicant inuence on the degree of Yugo-nostalgia
when employees and the unemployed are compared (r = 0.047; p = 0.121).
A more sophisticated analysis of the factors determining the degree of Yugo-nos-
talgia among the citizens of Serbia was made possible by applying a standard multiple
linear regression (Table 3). An appropriate regression model was formed, which, apart
from the previously tested independent variables23, included several additional factors.
We assumed that the attitude towards socialist Yugoslavia is shaped by a set of value
forms that a person is inclined to, so the inuence of basic value orientations such as
political liberalism (as opposed to authoritarian collectivism), economic liberalism (as
opposed to redistributive etatism), nationalism, patriarchalism and authoritarianism
was examined.24
Such regression model explains a total of 13.7% of Yugo-nostalgia variance as de-
pendent variables. It was again shown that the age of the respondents (β = 0.119; p =
0.000) and aliation with the lower working class (unskilled and semi-skilled workers) (β
= 0.085; p = 0.019) have a statistically signicant inuence on the agreement with pro-Yu-
goslav attitudes. e nding that relates to a set of value orientations predicting whether
Yugo-nostalgia will be more or less pronounced is particularly interesting. Values ranging
23 e inuence of aliation with social layers was examined by taking professionals as a reference
category, since they represent a more numerous layer of middle class.
24 To this end, statistically reliable scales comprised of standard Likert-type batteries were used.
Values ranging from authoritarian collectivism to political liberalism were mea-
sured by the following statements: 1) Full freedom of speech leads to the disorganiza-
tion of society nowadays. 2) e judiciary must serve the authorities at the end of things.
3) e media should have more understanding for authorities. 4) e media that do
not take into account national interests should be banned. Cronbach’s alpha = 0.595
Values ranging from redistributive etatism to economic liberalism were measured by the fol-
lowing statements: 1) Social progress will always be based on private property. 2) e less the
government intervenes in the economy, the better for Serbia. 3) e government should not
attempt to control, regulate or interfere in any other way with private companies. 4) Without
the privatization, the companies would be in an even worse situation than they are now. 5) All
types of public services would function better if they were privatized. Cronbach’s alpha = 0.640
Nationalism was measured by the following statements: 1) Nationally mixed marriag-
es must be more unstable than other marriages. 2) A person can feel quite secure only
when they live in the environment with the majority of people of the same nation. 3) Co-
operation between nations can be achieved, but not full trust. Cronbach’s alpha = 0.732
Patriarchalism was measured by the following statements: 1) If only one spouse is employed, it is
more natural to be the man. 2) Most household chores are by their nature more suited to women. 3)
Men are more prone to public and women to private activities. 4) It is good that women and men are
equal in marriage, but it is generally better for the man to have the last word. Cronbach’s alpha = 0.772
Authoritarianism was measured by the following statements: 1) Without a leader, every nation
is as a man without a head. 2) ere are two main types of people in the world, the strong and
the weak. 3) e most important thing regarding children is to teach them obedience to parents.
Cronbach’s alpha = 0.543
1276
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
from redistributive etatism to economic liberalism are statistically signicant and have
the greatest impact compared to all other factors (β = -0.207; p = 0.000). Namely, the
respondents who advocated the values of redistributive etatism remembered socialist Yu-
goslavia in a more positive light than those who were prone to economic liberalism. Also,
the more respondents were inclined to authoritarianism (β = 0.160; p = 0.000), and less to
nationalism (β = -0.148; p = 0.000), the more likely they were to show a higher degree of
Yugo-nostalgia, while the inuence of patriarchalism was very weak (β = 0.074; p = 0.016).
Values ranging from authoritarian collectivism to political liberalism are not statistically
signicant and show that the attitudes related to the character of the political subsystem
(freedom of speech, the independence of the judiciary and the media) have no impact on
the formation of memories of socialist Yugoslavia.
Nostalgia for Yugoslavia and/or socialism?
e analysis of the next issue enabled a deeper understanding of Yugo-nostalgia
among the citizens of Serbia, comparing the attitude to the dissolution of Yugoslavia as a
federal state and the collapse of socialism as a social and economic order. e respondents
were asked to answer whether or not Yugoslavia and/or socialism should have collapsed.
In spite of the widespread Yugo-nostalgia, it was presumed that the reective moment is
more present than the restorative one, and that the share of citizens who believe that nei-
ther Yugoslavia nor socialism should have collapsed is signicantly lower than the share
of those who agree with pro-Yugoslav statements.
Although the way questions are formulated does not indicate the desire to re-es-
tablish the Yugoslav and/or socialist order, it is striking that only 13.7% of the citizens25
believed that Yugoslavia and socialism should have collapsed, that less than one-seventh
of the respondents agreed with the historical act of the breakdown of socialist Yugoslavia.
All others considered that the state or the social order of the SFRY should have survived,
with more than half of the citizens (58.1%) believing that neither socialism nor Yugoslavia
should have collapsed (Chart 1).
Almost a quarter of citizens (24.2%) thought that it would be better if the federal
state had survived, and that only socialism had failed, having proved to be insuciently
ecient in the context of the hegemonic capitalist mode of business. In this regard, one
should not ignore the fact that as much as 82.3% of citizens considered that the federal
state should not have collapsed, despite the post-Yugoslav politics of consolidating the na-
tion and the nationalist revisions of history.
Only 4% of citizens thought that the federation should have collapsed as opposed
to socialism that was supposed to be retained. is means that a total of 28.2% of citi-
zens made a clear distinction between the state and the social order, with many more
complaining about the collapse of Yugoslavia than that of socialism. is nding can be
considered an indicator of the inuence of ocial memory politics, with the global an-
ti-totalitarian framework of remembering socialism as an outdated form of social order
showing itself more inuential than the nationalist framework of remembering Yugoslavia
as the “dungeon of nations”. Nevertheless, a large proportion of respondents considered
25 is, however, is a signicantly higher percentage than the share of respondents with anti-Yugo-
slav attitudes (4.4%). It is evident that, with the introduction of a new category - the socialist social
system - citizens’ attitudes were somewhat altered.
1277
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
it would be better if socialism had not collapsed, in the old or in the new state (62.1%),
supports the fact that the impact of the memory politics has a limited range, because the
dissatisfaction with the current systemic transformation, on the model of capitalist coun-
tries, is widespread.26
Conclusion
e memory of socialist Yugoslavia that Serbian citizens have, recorded in the period
of a rapid transformation of society, is very positive, which can be understood as a con-
sequence of a dissatisfaction with the conditions of life in the post-socialist period. e
prevalence of Yugo-nostalgia, that is, the fact that more than three-quarters of citizens
agreed with pro-Yugoslav attitudes, is somewhat surprising. e respondents’ answers
polarized on none of the claims related to dierent aspects of social life in the SFRY. In
addition, four-hs of the interviewed citizens believed that Yugoslavia should not have
collapsed, and almost two-thirds believed that socialism should not have collapsed. Based
on the above, it is suggested that the ocial memory politics and the institutional review
of history have not had far-reaching eects.
Memories of socialist Yugoslavia are to a great extent conditioned by sociodemo-
graphic and socioeconomic characteristics of individuals and the mix of their value
orientations. e combined eect of factors such as age, low class-layer position, pref-
erence for redistributive etatism and authoritarianism, and a distance from national-
ism, determines how individuals will evaluate the living conditions in socialist Yu-
goslavia compared to the present situation. It is no coincidence that Yugo-nostalgia
is more felt by members of social groups aected by systemic changes, as well as all
those who recognize the importance of social security, solidarity and redistribution of
resources to society as a whole, gradually abandoned in the period of the stabilization
of the capitalist order. A dissatisfaction with the quality of life caused by the economic
consequences of post-socialist transformation, but also the global economic crisis felt
in Serbia with some delay, is the main reason Yugoslavia is perceived as the last strong-
hold of decent life.
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА
Archer, R. (2018). ‘It Was Better When It Was Worse’: Blue-Collar Narratives of the Recent
Past in Belgrade. Social History, vol. 43 (1), 30–55.
Bajović, T. (2012). Flooded with Memories: Emergence and Development of the Memory
Boom. Filozoja i društvo, vol. 23 (3), 91–105. [In Serbian]
Bakić, J. (2010). e Prediction Factors of the End of Yugoslavia. Sociologija, vol. 52
(Posebno izdanje), 121–147. [In Serbian]
26 If only the respondents of the pro-Yugoslav orientation are observed, slightly more than two
thirds (68.3%) believe that neither socialism nor Yugoslavia should have collapsed. When Yugo-
slavia and socialism are viewed separately, as many as 92.2% consider that Yugoslavia should not
have collapsed, and 71% that socialism should not have collapsed.
1278
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
Bakić, J. (2011). Yugoslavia: Destruction and Its Interpreters. Beograd: Službeni glasnik,
Filozofski fakultet. [In Serbian]
Blight, D. (2015). e Memory Boom: Why and Why Now? In: M. Sladeček, J. Vasiljević, T.
Petrović Trifunović (eds.) Collective Memory and Politics of Remembrance (319–333).
Beograd: Zavod za udžbenike, Institut za lozoju i društvenu teoriju. [In Serbian]
Bošković, A. (2013). Yugonostalgia and Yugoslav Cultural Memory: Lexicon of Yu
Mythology. Slavic Review, vol. 72 (1), 54–78.
Boym, S. (2005). e Future of Nostalgia. Beograd: Geopoetika. [In Serbian]
Ghodsee, K. (2004). Red Nostalgia? Communism, Women’s Emancipation, and Economic
Transformation in Bulgaria.L’ H o mm e , vol. 15 (1), 33–46.
Jansen, S. (2005). Antinationalism. Beograd: XX vek. [In Serbian]
Jansen S. (2008). Cosmopolitan Openings and Closures in Post-Yugoslav Antinationalism.
In: M. Nowicka, M. Rovisco (eds.) Cosmopolitanism in Practice (75–92). Aldershot:
Ashgate.
Jansen, S. (2009). In Memoriam. Red Passport. On Everyday Geopolitics of Imprisonment.
In: G. Đerić (ed.) Remembering and Nostalgia (11–42). Beograd: Institut za lozoju
i društvenu teoriju, Filip Višnjić. [In Serbian]
Jović, D. (2001). e Reasons for the Collapse of Socialist Yugoslavia: A Critical Analysis
of Existing Interpretations. Reč, vol. 62 (8), 91–157. [In Serbian]
Jović, D. (2003). Yugoslavia – A State that Withered Away: e Rise, the Crisis and the Fall
of Kardelj’s Yugoslavia (1974–1990). Zagreb: Prometej. [In Croatian]
Kuljić, T. (2002). Overcoming the Past: Causes and Directions of Changing the Image of
History at the End of the 20th Century. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u
Srbiji. [In Serbian]
Kuljić, T. (2006). Cultural Memory: eoretical Explanations of the Use of the Past. Beograd:
Čigoja štampa. [In Serbian]
Kuljić, T. (2011). Remembering Titoism: Between Dictation and Resistence. Beograd: Čigoja
štampa. [In Serbian]
Lazić, M. (1994). Social Factors of Disintegration of Yugoslavia. Sociološki pregled, vol. 28
(2), 155–166. Available at https://drive.google.com/le/d/0B5PfUtWAVbsKZmtYSz
Nna1dSbDg/view [In Serbian]
Lazić, M. (2011). Waiting for Capitalism: e Emergence of New Class Relations in Serbia.
Beograd: Službeni glasnik. [In Serbian]
Lazić, M., Pešić, J. (2013). Social Changes and Changes in Value Orientations of Members
of Basic Classes in Serbia. In: M. Lazić, S. Cvejić (eds.) Changes of the Basic Structures
of Serbian Society in the Period of Accelerated Transformation (281–307). Beograd: ISI
FF, Čigoja štampa. [In Serbian]
Lindstrom, N. (2005). Yugonostalgia: Restorative and Reective Nostalgia in Former
Yugoslavia. East Central Europe/L’Europe du Centre Est/Eine wissenschaliche
Zeitschri, vol. 32 (1–2), 231–42.
Manojlović Pintar, O. (2010). War and Unrest – On the Views of Socialist Yugoslavia, the
Second World War in Which It Was Created and the Wars in Which It Disintegrated.
In: V. Dimitrijević (ed.) News from the Past (83–107). Beograd: Beogradski centar za
ljudska prava. [In Serbian]
1279
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
Mihailović, S. (2010). e Story of Transition or the Narration about Our Endless Changes.
In: S. Mihailović (ed.) How Do Citizens of Serbia See Transition: e Public Opinion
Research on Transition (7–28). Beograd: Friedrich Ebert Stiung. [In Serbian]
Miladinović, S. (2009). e Elites of Disintegration. Beograd: Službeni glasnik. [In Serbian]
Milošević, S. (2015). Historical Revisionism and Transition: European Context and Local
Variations. Reč, vol. 85 (31), 169–180. [In Serbian]
Palmberger, M. (2008). Nostalgia Matters: Nostalgia for Yugoslavia as Potential Vision for
a Better Future. Sociologija, vol. 50 (4), 355–370. Available at https://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf/0038-0318/2008/0038-03180804355P.pdf
Patterson, P. H. (2011). Bought & Sold: Living and Losing the Good Life in Socialist
Yugoslavia. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
Petrović, T. (2010). “When We Were Europe”: Socialist Workers in Serbia and eir
Nostalgic Narratives. In: M. Todorova (ed.) Remembering Communism: Genres of
Representation (127–153). New York: Social Science Research Council.
Petrović, T. (2012). YUROPA: Yugoslav Heritage and Politics of Future in Post-Yugoslav
Societies. Beograd: Fabrika knjiga. [In Serbian]
Popović, M. (2017). Yugonostalgia: e Meta-National Memory Narratives of the Last
Pioneers. In: Nostalgia on the Move (42–50). Belgrade: e Museum of Yugoslavia.
Spasić, I. (2012). Yugoslavia as a Place for Living a Normal Life: Memories of Ordinary
People in Serbia. Sociologija, vol. 54 (4), 577–594. Available at https://scindeks-clanci.
ceon.rs/data/pdf/0038-0318/2012/0038-03181204577S.pdf [In Serbian]
Spasić, I. (2013). Culture at Work: Social Transformation of Serbia from the Bourdieusian
Perspective. Beograd: Fabrika knjiga. [In Serbian]
Spasić, I., Birešev, A. (2012). Social Classications in Serbia Today between Morality and
Politics. In: P. Cvetičanin (ed.) Social and Cultural Capital in Serbia (155–174). Niš:
Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe.
Spaskovska, Lj. (2017). e “Children of Crisis”: Making Sense of (Post)socialism and
the End of Yugoslavia. East European Politics and Societies and Cultures, vol. 31 (3),
500–517.
Todorova, M. (2010). Introduction: From Utopia to Propaganda and Back. In: M. Todorova,
Z. Gille (eds.) Post-Communist Nostalgia (1–13). New York: Berghahn Books.
Todorova, M., Gille, Z. (2010). Post-Communist Nostalgia. New York: Berghahn Books.
Velikonja, M. (2010). Titostalgia. Beograd: XX vek. [In Serbian]
Volčič, Z. (2007). Yugo-Nostalgia: Cultural Memory and Media in the Former Yugoslavia.
Critical Studies in Media Communication, vol. 24 (1), 21–38.
1280
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
APPENDIX / ПРИЛОЗИ
Табела 1. Степен прихватања пројугословенских/антијугословенских ставова (у %)/
Table 1. Degree of agreement with pro-Yugoslav/anti-Yugoslav attitudes (in%)
У потпуности се
слажем/ I com-
pletely agree
Слажем
се/
I agree
Нити се
слажем нити
се не слажем/
I neither agree,
nor disagree
Не слажем
се/
I disagree
У потпуности се
не слажем/
I completely
disagree
Не знам/
I don’t
know
Аритметичка
средина*/
Arithmetic
mean *
Стандардна
девијација/
Standard devia-
tion
У Југославији се
живело богатије
и боље него
данас./
Life in Yugosla-
via was richer
and better than
today.
48,5 34,6 5,5 3,3 1,7 6,4 4,34 ,874
Југославија је
била политички
моћнија и
независнија
од воље
великих сила
него данашња
Србија./
Yugoslavia was
politically more
powerful and
more independ-
ent of great pow-
ers than today’s
Serbia.
48,3 35,2 4,5 2,4 1,6 8,0 4,37 ,834
1281
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
Југославија је
највећа заблуда
српског народа
у ХХ веку./
Yugoslavia is
the biggest
misconception
of the Serbian
people in the
20th century.
10,1 12,1 11,9 27,0 25,6 13,4 2,47 1,348
Југославија је
угрожавала
националну
културу,
идентитет и
достојанство
народа који
су је чинили./
Yugoslavia
jeopardized the
national culture,
the identity and
dignity of the
peoples in its
composition.
5,2 10,6 12,4 33,9 26,4 11,5 2,26 1,175
У Југославији су
била угрожена
људска права./
Human rights
were endan-
gered in Yugo-
slavia.
4,4 10,7 12,0 35,0 25,8 12,2 2,24 1,144
* Више вредности означавају већи степен слагања на петостепеној Ликертовој скали. Теоријски просек је 3,00./
* Higher values indicate a higher degree of agreement on a ve-step Likert scale. eoretical average is 3.00.
1282
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
Табела 2. Тест вишеструког поређења индекса југоносталгије према старосним
категоријама, друштвеним слојевима и материјалном положају/
Table 2. Tukey’s honest signicance test of the Yugo-nostalgia index according to age,
social classes or layers and economic position
Тукијев тест/ Tukey’s test
N
Подскуп за алфа = 0,05/
Subset for alpha = 0.05
1 2 3
СТАРОСНЕ КАТЕГОРИЈЕ/
AGE CATEGORIES
18–29 година/years 247 3,6908
30–44 година/years 397 3,8661
45–59 година/years 604 4,0304
60 и више година/
60 and more years 730 4,1176
Значајност/ Signicance 1,000 1,000 ,357
ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ/
SOCIAL LAYERS
Ситни предузетници/
Small entrepreneurs 84 3,8419
Стручњаци/ Professionals 252 3,8579
Службеници и техничари/
Clerks and technicians 500 3,8963 3,8963
КВ и ВКВ радници/
Skilled and highly skilled workers 462 4,0037 4,0037 4,0037
Ситни пољопривредници/
Small farmenrs 244 4,1091 4,1091
НКВ и ПКВ радници/
Unskilled and semi-skilled workers 209 4,1923
Значајност/ Signicance ,274 ,059 ,131
МАТЕРИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ/
ECONOMIC POSITION
Виши/ High 24 3,5576
1283
Sociološki pregled / Sociological Review, vol. LII (2018), no. 4, pp. 1251–1284
Виши средњи/ High middle 108 3,6622 3,6622
Средњи/ Middle 320 3,8998 3,8998
Нижи средњи/ Low middle 826 3,9572 3,9572
Нижи/ Low 698 4,1285
Значајност/ Signicance ,893 ,077 ,272
Табела 3. Регресиони модел којим се објашњава индекс југоносталгије/
Table 3. Regression model explaining the Yugo-nostalgia index
Регресиони модел/
Regression model
Стандардизовани
коефицијент бета/
Standardized beta
coecient (β)
Значајност/
Signicance
(Константа)/ (Constant) ,000
Старост испитаника/
Respondents’ age ,119 ,000
Женски пол/ Female gender ,037 ,159
Село/ Village ,014 ,624
Ситни предузетници/
Small entrepreneurs ,024 ,399
Службеници и техничари/
Clerks and technicians ,023 ,549
КВ и ВКВ радници/
Skilled and highly skilled workers ,060 ,139
НКВ и ПКВ радници/
Unskilled and semi-skilled workers ,085 ,019
Ситни пољопривредници/
Small farmers ,048 ,222
Материјални положај/
Economic position -,056 ,061
Незапослени/ The unemployed ,013 ,639
Политички либерализам/
Political liberalism ,020 ,508
1284
Anđelka Ž. Mirkov, Tamara M. Petrović Trifunović, Dunja D. Poleti Ćosić, Remembering...
Економски либерализам/
Economic liberalism -,207 ,000
Национализам/ Nationalism -,148 ,000
Патријархалност/ Patriarchalism ,074 ,016
Ауторитарност/ Authoritarianism ,160 ,000
Графикон 1. Став према опстанку Југославије и/или социјализма (у %)/
Chart 1. e attitude towards the survival of Yugoslavia and/or socialism (in%)
