ArticlePDF Available

Zastupljenost stereotipa o španskom jeziku i kulturi u nastavi španskog kao stranog jezika u Srbiji.

Authors:

Abstract

Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da na-stavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se "obično javlja u obliku stereotipnih predstava" (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostav-ke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata. Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozi-tivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.
Методички Видици 6
97
UDC: 371.3:[811.134.2:81’243]
Moisés Moreno Fernández
mmoreno.ff.uns@gmail.com
Sanja M. Maričić
maricic.sanja@gmail.com
Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet
ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM JEZIKU
I KULTURI U NASTAVI ŠPANSKOG KAO STRANOG
JEZIKA U SRBIJI1
Apstrakt
Budući da je uloga nastavnika da bude vodič u razumevanju strane
kulture sa ciljem da studenti steknu interkulturnu kompetenciju, te da na-
stavu stranog jezika ne treba odvajati od nastave strane kulture, smatramo
da nastava stranog jezika u koju su elementi kulture uključeni od samog
početka povećava motivaciju studenata. Kako interkulturalnost obuhvata
saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a to se „obično javlja
u obliku stereotipnih predstava“ (ZEO 2003: 117) polazimo od pretpostav-
ke da prisustvo stereotipa može pozitivno uticati na motivaciju studenata.
Zastupamo stav da nastavnik na početnim nivoima treba da potencira pozi-
tivne stereotipe u cilju pojačavanja motivacije za učenje španskog jezika. U
ovom radu se bavimo prisustvom stereotipnih predstava o španskom jeziku
i kulturi kod studenata u Srbiji u vidu analize anketnog ispitivanja.
Ključne reči: španska kultura, (inter)kulturna kompetencija, stereo-
tip, španski kao strani jezik, motivacija.
1. UVOD
Brojna su istraživanja koja pokazuju da nastavu stranog jezika ne bi trebalo
odvajati od nastave strane kulture (Bhabha 1992; Kramcsh 1993, 2013; Damjano-
vić 2004; Míquel y Sans 2004; Vodopija-Krstanović 2005; Krželj 2007; Vujović
2007; Filipović 2007; Radić Bojanić 2008; Vučo 2013). Osnovu za ovaj rad čini
1 Ovaj rad je nastao u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike
Srbije br. 178002 Jezici i kulture u vremenu i prostoru.
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
98
Методички Видици 6
sprovedena analiza udžbenika2 koji se koriste u nastavi na Filozofskom fakulte-
tu u Novom Sadu, a čiji su rezultati pokazali da autori prate i poštuju aktuelne
tendencije u nastavi stranih jezika, te se sociokulturološka znanja obrađuju kao
neodvojiva od jezičkih jedinica. Rezultati tog istraživanja objavljeni su početkom
2015. godine u zborniku Strani jezici na Filozofskom fakultetu: primenjenolingvi-
stička istraživanja: tematski zbornik radova.3
,,Kulturni sadržaji u analiziranim udžbenicima uključuju primere tradicio-
nalne ,,kulture sa velikim K”, kao i primere ,,kulture sa malim k” o pojedinostima
vezanim za svakodnevni život i saznanjima neophodnim za asimilaciju u špansku
kulturu. Primećeno je da su informacije ažurirane tako da prate savremena deša-
vanja u španskoj stvarnosti tako Pedro Almodovar (šp. Pedro Almodóvar) više
nije jedini režiser koji se pojavljuje, već je svoje mesto dobio i Alehandro Ame-
nabar (šp. Alejandro Amenábar) dok se od glumaca više ne pominje samo Havijer
Bardem (šp. Javier Bardem) već i glumci mlađe generacije poput Marija Kasasa
(šp. Mario Casas) i Klare Lago (šp. Clara Lago), koji su našim studentima bliži
i prepoznatljiviji. Mnoge ilustracije iz prethodnog izdanja zamenjene su fotogra-
jama. Time je udžbenik obogaćen autentičnim materijalom i na taj način nudi
realniju sliku Španije (Maričić i Moreno 2015: 166).”
Budući da nas je u prethodnom istraživanju interesovalo u kojoj meri su u
udžbenicima koje koristimo u nastavi upotrebljeni autentični i aktuelni materi-
jali, a samim tim i zastupljenost stereotipa u njima, ovaj rad se bavi prisustvom
stereotipnih predstava o Španiji, španskom jeziku i kulturi kod naših studenata.
S obzirom na činjenicu da je korisnije studente podučavati strategijama koje će
im pomoći da samostalno formiraju znanja o ciljnoj kulturi i donose sopstvene
zaključke, centralni deo rada bavi se analizom anketnog istraživanja koje je spro-
vedeno u vidu upitnika na kraju školske 2013/2014. godine. Istraživanje je spro-
vedeno sa ciljem da se utvrdi u kojoj meri su kod studenata koji uče španski jezik
(jezik po izboru) na Filozofskom fakultetu prisutni španski stereotipi. Prisutne
stereotipe bismo mogli da iskoristimo za unapređenje nastave budući da u ovom
radu zastupamo stanovište da na početnim nivoima nastave treba iskoristiti po-
zitivne stereotipe kao polazište za razvoj integrativne motivacije i interkulturne
kompetencije kod studenata.
2 U pitanju su nova izdanja udžbenika izdavačke kuće Difusión: Aula Internacional 1 (nueva
edición) i Aula Internacional 2 (nueva edición) iz 2013. godine. Pomenuti udžbenici se u nastavi na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu koriste od školske 2014/2015. godine.
3 S. Maričić i M. Moreno Fernández. (2015). Elementi španske kulture u udžbenicima
španskog kao stranog jezika. U B. Radić-Bojanić (ur.). Strani jezici na Filozofskom fakultetu:
primenjenolingvistička istraživanja (str. 151–167). Novi Sad: Filozofski fakultet.
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
99
2. INTERKULTURNA KOMPETENCIJA I POJAM STEREOTIPA
Uvođenje strane kulture u nastavu stranog jezika je od velike važnosti kako
bi se oni koji uče neki strani jezik lakše i bolje snalazili u situacijama koje neće
umeti da tumače na osnovu svojih predznanja. Prema Damljanović (2004: 65)
kulturocentrička koncepcija jezičkog obrazovanja podrazumeva istovremeno sti-
canje komunikativne i sociokulturne kompetencije, a za cilj ima formiranje inter-
kulturne kompetencije, ličnosti koja je tolerantna, otvorena i sposobna da razume
i prihvati druge kulture. Pod interkulturnim sposobnostima i umećima Zajednički
evropski okvir za žive jezike podrazumeva sledeće (ZEO 2003: 118):
a) sposobnost uspostavljanja odnosa između sopstvene i strane kulture;
b) izgrađivanje pozitivnog doživljaja prema samom pojmu kulture i sposob-
nost prepoznavanja i upotrebe različitih strategija u ostvarivanju kontaka-
ta sa ljudima iz drugog kulturnog miljea;
c) sposobnost posredovanja između dve kulture i uspešno izglađivanje nes-
porazuma i sukoba usled kulturnih razlika;
d) sposobnost prevazilaženja površnih odnosa koji ne prelaze nivo stereo-
tipnih predstava.
Dakle, kada govorimo o nastavi kulture u okviru nastave stranog jezika,
jedna od neizbežnih pojava jeste prisustvo i uloga stereotipnih predstava o ciljnoj
kulturi. Pod stereotipom se podrazumeva skup uverenja o ličnim atributima koje
poseduju članovi neke grupe (Rodríguez y Moya 1998: 27). Iako Orin Klap sma-
tra da stereotip najčešće zanemaruje istinu, da se obično poistovećuje sa predrasu-
dom, i da se o njemu razmišlja kao o pojavi koju bi trebalo iskoreniti u cilju boljeg
razumevanja i izbegavanja sukoba (Trifunović 2007: 133), moramo se zapitati
koju ulogu ovakve predstave imaju u kontekstu učenja stranih jezika i proveriti
da li mogu biti izvor motivacije kod studenata. Društveni, politički i ekonomski
kontekst u kome živimo, a kome je svojstvena globalizacija, određuje način na
koji se suočavamo sa stereotipima u kontekstu nastave stranih jezika. U današnje
vreme studenti mogu na različite načine da pristupe glavnim kulturnim referenca-
ma zemlje čiji jezik uče. Međutim, te stereotipizirane reference koje im se nude
mogu biti pogrešne i ne poklapaju se uvek sa kulturnom stvarnošću zemlje, bilo
zbog nedovoljnog znanja, bilo zbog nedostatka kritičke svesti da bi se ti stereo-
tipi korigovali. Iako su u udžbenicima koji se koriste u nastavi španskog jezika
na Filozofskom fakultetu u podjednakoj meri prisutni elementi hispanoameričke
kulture, mi se u ovom radu bavimo samo prisustvom stereotipnih predstava o
španskoj, tj. poluostrvskoj kulturnoj stvarnosti budući da je to kulturna stvarnost
koju bolje poznaje nastavno osoblje lektorata za španski jezik na Filozofskom
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
100
Методички Видици 6
fakultetu. Naša je praksa da studenti imaju dva časa nedeljno sa nastavnikom koji
nije izvorni govornik i koji pravi paralele i poređenja sa domaćom kulturom i dva
časa sa lektorom izvornim govornikom koji pruža neprocenjiv, pre svega, socio-
kulturni input, koriguje pogrešne predstave i stavove o ciljnoj kulturi čime daje
svoj doprinos nastavi. Pretpostavka od koje polazimo je da prisustvo pozitivnih
stereotipa može uticati na motivaciju studenata, te je poželjno da budu upotreblje-
ni samo na početnim nivoima učenja stranog, u našem slučaju španskog jezika a
da se na kasnijim nivoima koriguju ne bi li se razvila realistična očekivanja u vezi
sa ciljnom kulturom. Ovo se može postići uvođenjem kompleksnijih i raznolikih
tema iz španske stvarnosti u skladu sa interesovanjima studenata o čemu će biti
reči nešto kasnije u radu.
Istraživanje kojim se bavi rad sprovedeno je sa ciljem da se utvrdi koje su
stereotipne predstave o Španiji prisutne kod naših studenata koji uče španski kao
strani jezik da bi se one pozitivne kasnije upotrebile u stvaranju ili pojačavanju
motivacionih veza u učenju španskog kao stranog jezika. Reč je o studentima
prve, druge i treće godine osnovnih studija koji su odslušali nastavu za nivo A1
španskog jezika.
3. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Na osnovu podataka dobijenih u toku nastave u neformalnim razgovorima
sa studentima nivoa A1 shvatili smo da većina studenata ne pravi razliku između
španske i hispanoameričke kulture. Kada ih, na primer, pitamo za tipično špan-
sko piće najčešće dobijemo odgovor tekila (šp. tequila) koja je u stvari meksičko
piće. Odlučili smo se da tema ovog upitnika budu stereotipi o Španiji jer je to deo
kulture koju bolje poznaje nastavni kadar Filozofskog fakulteta. Smatramo, tako-
đe, da bi hispanoameričke stereotipe zbog njihove raznolikosti i obimnosti treba-
lo istražiti posebno. Pitanja u našem upitniku formulisana su na osnovu ranijih
istraživanja o španskim stereotipima. Sa jedne strane, kod Lusene (Lucena 2006)
Španija se posmatra kao zemlja umetnosti, prazničnih proslava, strastvenih ljudi,
lepih plaža, sunca i fl amenka. Sa druge strane, Đandue (Djandue 2012) sprovodi
istraživanje više didaktičkog karaktera gde su informanti studenti španskog jezi-
ka. Odabir stereotipnih predstava koje smo upotrebili u našem upitniku zasniva
se na kombinaciji najreprezentativnijih stereotipa iz dva navedena istraživanja.
Upitnik se sastoji iz sedam pitanja o raznim aspektima španskog jezika i kulture,
a odgovori se analiziraju deskriptivnom metodom kasnije u radu. Pre toga se daje
kratak osvrt na sliku Španije u svetu u toku istorije, sa fokusom na ulozi stereo-
tipnih predstava u nastavi španskog kao stranog jezika.
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
101
4. STEREOTIPNE PREDSTAVE O ŠPANIJI I ŠPANCIMA UOPŠTE
Za bolje razumevanje stereotipa o Španiji neophodno je dati kratki pregled
slike ove zemlje tokom moderne i savremene istorije jer podrazumevamo da su
stereotipi proizvod istorije. Istorijska evolucija slike Španije je prošla kroz dve
različite faze:
,,Slika imperijalističke Španije u XVI veku formira se u zemljama u koji-
ma smo najprisutniji kada uzmemo u obzir broj osvajanja u tom periodu, i to je
slika jedne ratničke zemlje, divlje, neumoljive i okrutne zemlje. Nasuprot tome,
romantičarska Španija prestaje da bude „pretnja“ Evropi i ta imperijalistička slika
biva zamenjena slikom jedne egzotične, divlje i slobodne zemlje. Realna slika je
praktično ista u obe faze, međutim postoji promena u tački gledišta gde se ono
negativno pretvara u pozitivno. (Quijano 2003: 31).“4
Pre svega, treba naglasiti da se prva koncepcija slike Španije povezuje sa
političkom i imperijalističkom nadmoći španske krune nakon Kolumbovog otkri-
ća Amerike. No, tada nastaje takozvana Crna legenda (šp. Leyenda Negra) koja se
shvata kao skup negativnih uverenja u formi propagande koja je kružila o Španiji
u doba španske imperije. Od tog doba svetom se širi ideja o Špancima kao nasil-
nom, arogantnom i okrutnom narodu. Na drugom mestu se moramo osvrnuti na
koncepciju Španije kao egzotične i vesele zemlje, kako ju je video romantizam, a
koja je zamenila njenu imperijalističku i agresivnu sliku. Ovde dolazi do obnove
slike Španije koja će označiti momenat pre i posle u stereotipnim predstavama o
ovoj zemlje. Rat za nezavisnost predstavlja ključni događaj i prelaznu tačku iz
jedne u drugu stereotipnu sliku. Ovaj istorijski događaj sa strane je posmatran kao
borba za slobodu. Osim toga, španska imperija počinje defi nitivno da gubi svoju
hegemoniju a „inkvizitor biva zamenjen banditom (šp. bandolero) i toreadorom
(torero) (Lucena 2006: 225)“. Na kraju, možemo zaključiti da su istorija Španije i
njeni internacionalni odnosi utemeljili sliku koju drugi stvaraju o njenoj kulturnoj
stvarnosti i njenom narodu. Što se tiče Srbije, stereotipne predstave o Španiji nam
dolaze u vidu latinoameričkih telenovela koje su bile na vrhuncu svoje popular-
nosti početkom XXI veka. Prema podacima dobijenim iz neformalnih razgovora
sa studentima u toku predavanja, njihov prvi kontakt sa španskim jezikom i kultu-
rom ostvaren je u detinjstvu upravo zahvaljujući pomenutim telenovelama. Mlađe
generacije više ne pamte period pre ,,invazije“ španskih telenovela. Studenti ne-
4 “La imagen de la España imperial del siglo XVI se forma en los países en los cuales tenemos
mayor presencia, dado el número de conquistas españolas en aquella época, y es la de un país
belicoso, salvaje, despiadado y cruel. Por el contrario, la España romántica deja de ser una “amenaza”
para Europa y la imagen imperial se transforma en una más exótica, salvaje y libre. La realidad es
básicamente la misma en las dos fases pero hay un cambio de punto de vista donde lo negativo se
convierte en positivo” (Quijano 2002: 31).
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
102
Методички Видици 6
što ređe ostvaruju kontakt sa španskom kulturom preko fi lmova (šp. Tres metros
sobre el cielo, Tengo ganas de ti) i serija (šp. El Internado), zatim muzike (šp.
Enrique Iglesias) i fudbala (šp. Primera División) u nekim slučajevima.
5. ULOGA ŠPANSKIH STEREOTIPA U NASTAVI ŠPANSKOG
JEZIKA KAO STRANOG
Pozivajući se na radove Babe (Bhabha 1992) i Kramšove (1993), Vučo
(2013: 378) navodi da je učionica u kojoj se odvija nastava stranog jezika neka vr-
sta „trećeg prostora“ u kome se polazna i ciljna kultura susreću ne bi li uspostavile
ambijent interkulturne razmene. Sa ovim možemo dovesti u vezu ranije pomenutu
praksu izvođenja nastave u okviru španskog lektorata na Filozofskom fakultetu
gde studenti imaju dva časa sa stranim lektorom, izvornim govornikom i dva časa
sa profesorom španskog jezika koji nije izvorni govornik. Kako smo ranije naveli,
interkulturalnost obuhvata saznanje o načinu na koji neka zajednica vidi drugu, a
to se „obično javlja u obliku stereotipnih predstava (ZEO 2003: 117).“ Stereotipi
predstavljaju dodirnu tačku sa kulturom drugog, a Bajram (Byram 2004) smatra
da oni mogu biti lter kroz koji posmatramo druge ljude, njihov način života i
kulturne vrednosti (Vučo 2013: 375). Stereotipi takođe „omogućavaju studentima
da ostanu na svima poznatom tlu da bi potom lakše zakoračili u jedan nepoznat
svet (Tiffany 2012: 6).“ Shvaćeni na ovaj način, stereotipi bi mogli biti korisni
kao jedna od mogućnosti uvođenja nove stvarnosti koja studentu još uvek nije do-
voljno poznata. Iako se stereotip tumači negativno i shvata kao „ideja ili mišljenje
koje je opšteprihvaćeno bez primene kritičkog stava“ (Tiffany 2012: 7), smatra se
da stereotipi mogu imati pozitivnu ulogu kada pomažu u stvaranju veze između
studenta i ciljne kulture. „Predznanja studenata, među koje se ubrajaju i stereotipi
u fazi prelaska u sociotipe, predstavljaju čvrste oslonce za koje se vezuju nova
saznanja u toku usvajanja ne određujući gubljenje ili napuštanje sopstvenog kul-
turnog identiteta (Vučo 2013: 376).“
Postoje istraživanja koja pokazuju da nastavnik kao spoljni faktor može
direktno uticati na nivo unutrašnje motivacije studenta, na primer, stilom komuni-
kacije (Noels, Clément & Pelletier 1999: 30, navedeno prema Halas i Jakovljević
2015: 94). U svojoj ulozi motivatora, nastavnici bi trebalo da budu upoznati sa
različitim tehnikama za podsticanje motivacije u nastavi. Budući da ne postoji
samo jedan jedinstven način motivisanja studenata, neki nastavnici pokušavaju
da povećaju motivaciju uvođenjem interesantnih tema i zanimljivih zadataka u
nastavu. Dakle, u procesu učenja stranog jezika veoma je važna uloga motivacije
koja je duboko povezana sa stereotipnim predstavama i predznanjima studenata o
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
103
ciljnom jeziku i kulturi. Stereotipi mogu biti pozitivni i negativni, pri čemu prvi
omogućavaju uspostavljanje afektivnih veza između studenta i ciljnog jezika.
Krajem 70-ih godina XX veka počinje osmišljavanje modela koji poku-
šavaju da obogate nastavu time što će u nju inkorporirati aspekte afektivne di-
menzije koji su prisutni u procesu nastave – učenje sa ciljem da se poveća efi ka-
snost jezičkih programa. Tragant i Munjos (Tragant y Muñoz 2000: 81–82) nas
podsećaju da Gardner i Lambert (Gardner & Lambert), koji kao polaznu tačku u
svojoj sociopsihološkoj teoriji o motivaciji uzimaju postojanje motivacije koja je
svojstvena učenju jezika, tvrde da postoje tri faktora koji utiču na nivo motivacije:
želja za učenjem ili korišćenjem stranog jezika, stavovi prema učenju tog jezika i
trud koji je osoba spremna da uloži u taj proces. Njihova ideja je da je jezik neod-
vojiv od kulture i da je nemoguće u potpunosti naučiti taj jezik bez kulture kojoj
pripada. Stoga, sadržaji iz kojih se strani jezik uči ne smeju biti samo lingvistički
već moraju da uključe i niz socijalnih i kulturoloških elemenata.
Kod studenata sa izraženom integrativnom motivacijom može se uočiti že-
lja da se integrišu u kulturu ciljnog jezika. Kada govori o razlozima zbog kojih
studenti francuskog biraju taj jezik, Konstantin (Constantin 2008: 598) navodi da
„najveći deo objašnjenja potiče iz emotivno obojene motivacije integrativnog tipa
budući da biraju francuski jezik jer im se dopada njegova melodičnost, zvučnost i
zato što smatraju da je elegantan.“ Dakle, integrativna motivacija potiče od ličnih
i subjektivnih pobuda koje su opet tesno povezane sa pozitivnim stereotipima.
Možemo reći da se slično dešava i sa španskim jezikom jer kada studenta Filozof-
skog fakulteta u Novom Sadu upitate zašto bira španski jezik kao izborni predmet,
razlozi su pretežno integrativnog i afektivnog, a retko instrumentalnog karaktera.
Studenti biraju španski jezik kao predmet po izboru jer su upoznati sa njim preko
medija komunikacije, naročito televizije.
Vilijams i Budren (Williams & Burden 1997) zastupaju gledište da postoji
unutrašnja motivacija koja nastaje kao proizvod znatiželje ili želje da se nauči ne-
što i spoljašnja motivacija kao što je posao, ispit na fakultetu, televizijska serija.
Ovi autori tvrde da i spoljašnja u unutrašnja motivacija ne moraju biti uzajamno
isključive što potvrđuje slučaj naših studenata gde su latinoameričke telenovele
odigrale ulogu spoljašnje motivacije iz koje je proistekla unutrašnja motivacija za
učenje španskog jezika.
Stereotip da je španski jezik jezik latinoameričkih telenovela pojavio se
u Srbiji tokom poslednje dve decenije kao motivacioni podstrek za učenje ovog
jezika. Sa tim u vezi na 32. strani udžbenika za nivo A1 Aula Internacional 1
(v. sliku br. 1) pojavljuje se mišljenje studentkinje iz Srbije o interesovanju za
španski jezik u našoj zemlji zahvaljujući latinoameričkim telenovelama. Budući
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
104
Методички Видици 6
da je ovde reč o stereotipu koji nema veze sa samom Španijom već sa zemljama
Hispanske Amerike, ovom prilikom ga nećemo dublje analizirati.
Hispanske Amerike, ovom prilikom ga nećemo dublje analizirati.
Slika 1. Mišljenje devojke iz Srbije o zastupljenosti španskog jezika u njenoj
zemlji
Kako navodi Perić Zimonjić (2003), emitovanje latinoameričkih telenovela
uticalo je na društvo u Srbiji – poslednje dve decenije Srbiju je obeležio takozvani
bum latinoameričke telenovele (šp. boom de la telenovela latinoamericana). Gle-
dajući telenovele od malih nogu, budući studenti usvajaju vokabular i uvežbavaju
veštinu usmenog razumevanja tako da kad započnu akademske studije i odaberu
španski jezik kao jezik po izboru već poseduju solidnu osnovu za učenje. Smatra-
mo da su kultura gledanja latinoameričkih telenovela i prisustvo španskog jezika
u medijima komunikacije u Srbiji u funkciji spoljašnje motivacije u velikoj meri
uticali na popularnost španskog jezika kod studenata.
Kada se jezik povezuje sa poznatim ličnostima to predstavlja primer po-
zitivnog stereotipa. Režiseri poput Pedra Almodovara (šp. Pedro Almodóvar) i
glumci poput Marija Kasasa (šp. Mario Casas) predstavljaju španske ikone i prvi
kontakt studenata sa španskim jezikom. Na prvi pogled, radi se o stereotipiziranim
simbolima španske sedme umetnosti kako smo se mogli uveriti u slučaju Almo-
dovara (v. sliku br. 2), koji se pojavljuje čak sedam puta u starom izdanju udžbe-
nika Aula Internacional i koji svakako nije jedini kvalitetan španski režiser. Ipak
ličnosti poput njega mogu imati pozitivan uticaj na proces učenja jezika. Kada
studenti stvore afektivnu vezu sopstvenih predznanja sa ciljnom kulturom i jezi-
kom, neophodno je upozoriti ih da treba da zanemare svaki stereotip koji implicira
pojednostavljenu verziju stvarnosti jer „svođenje stvarnosti na jednu pojednostav-
ljenu sliku sa sobom povlači karikiranje negativnih i/ili pejorativnih odlika. Sve
to može dovesti do nerazumevanja, prezira i straha, te na taj način stereotipi mogu
prouzrokovati prekid komunikacije (Tiffany 2012: 61).“
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
105
Slika 2. Naslovna strana i uvod u lekciju na nivou A1
6. ANKETNO ISPITIVANJE O ŠPANSKIM STEREOTIPIMA
Ispitivanje je sprovedeno na samom kraju kursa krajem maja 2014. godine,
na uzorku od 99 studenata koji pohađaju predmet španski jezik po izboru (nivo
A1) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu sa ciljem da se utvrdi
kakvu predstavu o Španiji imaju srpski studenti i u kojoj meri su španski stereo-
tipi ovde prisutni. Ispitanici su uglavnom devojke starosti od 19 do 21 godine
koje studiraju engleski, nemački, ruski, rumunski jezik, žurnalistiku, pedagogiju
i psihologiju. Iako je ispitanicima srpski jezik maternji, upitnik je formulisan na
španskom jeziku budući da je to jezik kojim se služimo u nastavi, a termini nave-
deni u upitniku su termini koji su studentima poznati iz udžbenika.
U upitniku (v. Dodatak 1) nude se generalno pozitivni stereotipi koji poten-
ciraju interesovanje za učenje španskog jezika u ovoj zemlji. Zadatak ispitanika je
bio da označe u kojoj se meri od 1 do 5 slažu / ne slažu sa stereotipnim tvrdnjama
ponuđenim u upitniku pri čemu je br. 5 označavao iskaz u potpunosti se slažem,
4. slažem se, 3. niti se slažem niti se ne slažem 4. ne slažem se, dok je br. 1 jednak
iskazu uopšte se ne slažem. Upitnik se sastoji iz 7 pitanja, a odgovori se deskrip-
tivnom metodom analiziraju dalje u tekstu.
Prvo pitanje se bavilo stereotipnim predstavama studenata o karakteru Špa-
naca (v. Dijagram 1), gde 89% ispitanika smatra da su Španci veseli i pričljivi,
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
106
Методички Видици 6
85% da su strastveni. Smatramo da su u pitanju stereotipi pozitivnog karaktera
koji doprinose izgradnji pozitivnog i prijatnog mišljenja o Špancima. Dalje, 63%
smatra da su Španci lenj narod, dok 58% nalazi da su sanjalice.
Dijagram 1. Karakter Španaca
Kada je reč o zičkim karakteristikama (v. Dijagram 2), slika koju srpski
studenti imaju o Špancima je donekle pogrešna i zbunjujuća budući da, prema
njihovim rečima, uzimaju u razmatranje glumce iz latinoameričkih telenovela i
američkih fi lmova, zbog čega 92% ispitanika smatra da su Španci crnomanjasti,
88% da su atraktivni, 67% da su elegantni, ali i da su niskog rasta, dok 46% sma-
tra da su fi zički slabi, s tim da bi poslednja dva bili primeri negativnih stereotipa.
Dijagram 2. Fizičke karakteristike Španaca
Treće pitanje (v. Dijagram 3) je bilo vezano za simbole Španije. Stereo-
tipna predstava o fl amenku kao simbolu španske kulture zastupljena je kod 96%
ispitanika, zatim sledi simbol bika sa 90%. Ovi podaci bi se mogli uporediti sa
globalnom slikom o Španiji u čitavom svetu. Ostali simboli su takođe prilično
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
107
zastupljeni u viziji o Španiji, Sagrada Familia u Barseloni sa 87%, sunce sa 74%
i gitara sa 81%.
Dijagram 3. Simboli Španije
Četvrto pitanje bavilo se navikama Španaca. Stereotipi o navikama (v. Di-
jagram 4) tesno su povezani sa idejom da Španci vole da proslavljaju praznike
(81%), te da su prijatan i opušten narod koji voli da uživa u životu. Zbog toga
81% ispitanika veruje da Španci spavaju posle ručka (šp. dormir la siesta), te da
su skloni kašnjenju (60%). Ideja o tome da su Španci ljubitelji umetnosti prisutna
je kod 59%, a stereotip da ne govore strane jezike prisutan je kod 56% ispitanika.
Dijagram 4. Navike Španaca
Pitanje broj 5 bavilo se španskim jezikom (v. Dijagram 5). Najveći broj is-
pitanika (89%) smatra da je španski melodičan jezik. Stereotip o tome da je špan-
ski jezik lak za učenje zastupljen je kod 83% ispitanika, što možemo da objasnimo
činjenicom da je španski jezik jednostavniji od srpskog, a i time da studenti u Sr-
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
108
Методички Видици 6
biji imaju dobro razvijenu veštinu usmenog razumevanja španskog jezika zahva-
ljujući ranije pomenutim latinoameričkim telenovelama. Ove serije nude svojim
gledaocima jedan lako razumljiv input budući da koriste jednostavan vokabular te
se smatra da je španski fonetički manje komplikovan i vokalniji (78%) i prijatan
za uho (73%) od, na primer, srpskog jezika. Na kraju, 48% ispitanika ne prepo-
znaje španski jezik kao jezik poslovanja što smatramo negativnim stereotipom i
ovde nalazimo razlog odsustva instrumentalne motivacije kad je u pitanju učenje
španskog jezika u Srbiji.
Dijagram 5. Španski jezik
Kada se radi o mišljenju studenata o pitanju broj 6 koje se bavilo španskim
društvom (v. Dijagram 6), 87% ispitanika smatra da je to zemlja koju defi nišu nje-
ni sportski uspesi gde se pre svega daje prednost fudbalu kao nacionalnom sportu.
Zatim sledi koncept Španije kao religiozne zemlje, kako je vidi 74% ispitanika.
60% ispitanika poznaje situaciju Španije koja se poslednjih godina bori sa jakom
ekonomskom krizom, dok 70% ispitanika shvata Španiju kao ekonomski razvi-
jenu zemlju. Primećujemo da najmanji procenat ispitanika (55%) Španiju smatra
korumpiranom zemljom.
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
109
Dijagram 6. Špansko društvo
Pitanje broj 7 o gastronomskoj slici Španije (v. Dijagram 7) zasniva se na
njenim najpoznatijim jelima tako da paelja (šp. paella) zauzima prvo mesto sa
97% , a na drugom mestu je gaspaćo (šp. gazpacho) sa 95%. Logično je da stu-
denti povezuju ostala jela i pića kao što su sangrija (90%), riba (81%), crveno vino
(80%) sa gastronomskom kulturom Španije, jer one predstavljaju osobenosti ove
zemlje koje ne doprinose stvaranju ni pozitivne ni negativne slike već zavise od
individualnog ukusa kada je u pitanju hrana.
Dijagram 7. Španska gastronomija
7. PEDAGOŠKE IMPLIKACIJE
Na osnovu dosada viđenog i imajući u vidu popularnost španskog jezika
kao stranog na našem Fakultetu, zaključujemo da je kod studenata u Srbiji pri-
sutna pozitivna slika Španije. Zastupamo stav da nastavnik treba da iskoristi ste-
reotipne predstave o Španiji kao način uvođenja studenata u novu kulturu ne bi li
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
110
Методички Видици 6
ih motivisao da se upoznaju sa španskim jezikom pomoću predznanja koja o njoj
imaju. Upotreba stereotipa može biti izuzetno korisna kao prvi kontakt sa ciljnom
kulturom što, logično, dobro funkcioniše na početnim nivoima. Ipak, ovde treba
naglasiti da nastavnik treba da koristi isključivo pozitivne stereotipe i to samo u
svrhu približavanja strane kulture. Međutim, ne smemo zaboraviti da se, ako se
pribegne stalnoj upotrebi stereotipnih predstava, daje ne samo pojednostavljena
već i pogrešna slika jedne kulturne stvarnosti.
Uloga nastavnika u prevazilaženju interkulturnih razlika podrazumeva da
se uzme u obzir i način na koji njihovi sopstveni stereotipi i predrasude mogu
podsvesno da utiču na nastavu i kakve posledice na učenike može da ima njihovo
ponašanje i njihov način razmišljanja (Vučo 2013: 375). Nastavnik kao ambasa-
dor strane kulture mora da preuzme odgovornost i da ide dalje od simbola kao što
su fl amenko, bikovi, sunce i plaže po kojima je Španija poznata u svetu. On ima
obavezu da uzme u obzir ostale kulturne reference koje su lišene klišea. Što gra-
matički i leksički sadržaji postaju komplikovaniji, nastavnik treba da predstavlja
kulturne sadržaje koji su udaljeniji od onih opštepoznatih. tj. veću gramatičku i
leksičku kompleksnost treba da prati i veća kulturna raznolikost u nastavi. Prateći
rast nivoa znanja jezika, studentu možemo predočiti alternativne elemente iz ma-
nje poznate sociokulturne stvarnosti Španije kao što su savremeni španski pisci,
prestižne savremene arhitekte, dobitnici Nobelove nagrade iz oblasti medicine,
alternativni nezavisni muzičari, uspešni modni brendovi, jezička raznolikost Špa-
nije (baskijski, katalonski i galisijski jezik), zeleni predeli Kantabrije, uporne kiše
severnih delova španskog poluostrva, galisijske gajde, plavi sir iz Asturije, vino iz
La Riohe, snežne planine Granade, drevni baskijski običaji, njuh za trgovinu kod
Katalonaca, vulkanski pejzaži na Kanarima, kastiljanske srednjovekovne građe-
vine i sl. Sva pomenuta bogatstva Španije mogu se postepeno uvoditi u nastavu
španskog jezika u skladu sa interesovanjima nastavnika i studenata. Međutim,
nastavnik španskog jezika, koji nije izvorni govornik, može imati poteškoće u
detaljnijem poznavanju izuzetno raznolike hispanske kulture (Maričić 2011: 756).
Budući da Kramšova (Kramsch 2013: 58) tvrdi da su nastavnici neizvorni govor-
nici donekle u prednosti jer su strani jezik učili na način na koji ga uče i njihovi
studenti, ali da se često nelagodno osećaju kada treba da podučavaju pojmove iz
svakodnevne kulture koju ne poznaju najbolje i koja im nije dovoljno bliska, sma-
tramo da naša praksa, gde studenti imaju dva časa nedeljno sa nastavnikom koji
nije izvorni govornik i koji je u stanju da pravi paralele i poređenja sa domaćom
kulturom i dva časa sa lektorom izvornim govornikom koji pruža neprocenjiv, pre
svega, sociokulturni input, koriguje pogrešne predstave i stavove o ciljnoj kulturi
čime daje svoj doprinos nastavi, veoma dobro funkcioniše.
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
111
8. ZAKLJUČAK
Rezultati dobijeni analizom upitnika su suštinski povezani sa motivacijom
za učenje stranog jezika. Iz rezultata se iščitava da je predstava koju studenti u Sr-
biji imaju o španskom jeziku i kulturi generalno pozitivna što olakšava stvaranje
motivacionih veza za dobro savladavanje jezika. Na osnovu neformalnih razgo-
vora sa studentima u toku nastave, uviđamo da većina stereotipnih predstava kod
njih postoji od ranije, te je naš zadatak kao nastavnika da izolujemo one pozitivne
koji će nam pomoći u pojačavanju motivacije za učenje španskog jezika i razvija-
nje interkulturne kompetencije kod studenata. Studentima se mora se naglasiti da
španska i hispanoamerička kultura, iako slične, nisu identične, te da među njima
postoje mnoge bitne razlike, pa kod studenata treba negovati kritički stav prema
različitim kulturnim sadržajima. U ovom radu smo se bavili stereotipnim predsta-
vama o Španiji koje su prisutne u Srbiji. Zaključili smo da je dobro da se stereotipi
pozitivnog karaktera upotrebljavaju u nastavi, ali uz dozu opreza. Verujemo, ta-
kođe, da bi u nastavu trebalo uvesti nešto kompleksnije elemente španske kulture
koji će obogatiti proces učenja i razbiti postojeće klišee. Ovo je moguće kada se
nastavnik španskog jezika i lektor izvorni govornik udruže i ,,kontrolišu“ jedan
drugog u osmišljavanju nastavnog plana i programa.
LITERATURA
Constantin, F. (2008). “Aspects motivationnels dans l´ apprentissage des langues
étrangères. Le cas du français dans une faculté de sciences économiques”.
Annals of Faculty of Economics vol. 1, issue 1: 596–601.
Damljanović, D. (2004). “Kulturološki pristup u nastavi stranih jezika“.
Primenjena lingvistika 5: 64–69.
Djandue, B. D. (2012). La infl uencia de los estereotipos en el aprendizaje del
Español como Lengua Extranjera (E/LE) en Costa de Marfi l. Redele.
(24) 1571–4667. Pristupljeno 26. 3. 2015. http://www.mecd.gob.es/dctm/
redele/Material-RedEle/Revista/2012/2012_redELE_24_07BiDromb%-
C3%A9DJANDUE.pdf?documentId=0901e72b8126d085
Estévez Coto, M. y Y. Fernández de Valderrama (2006). El componente cultural
en la clase de E/LE. Madrid: Edelsa.
Fernández Conde Rodríguez, M. (2005). La enseñanza de la cultura en la clase de
español de los negocios. Madrid: Arco libros.
Jakovljević, B. i A. Halas. (2015). “Analiza motivacione orijentacije u učenju
engleskog jezika kao stranog kod univerzitetskih studenata“, u Strani jezici
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
112
Методички Видици 6
na Filozofskom fakultetu: primenjenolingvistička istraživanja, ur. B. Radić-
Bojanić (Novi Sad: Filozofski fakultet): 91–106.
Kramsch, C. (2013). “Culture in foreign language teaching”. Iranian Journal of
Language Teaching Research 1(1): 57–78. Pristupljeno 5. 12. 2014. http://
www.urmia.ac.ir/ijltr/Lists/archive_p1/Attachments/25/04.pdf
Krželj, K. (2007). “Mogućnost ostvarenja ciljeva interkulturne lingvopragmatike
u nastavi stranih jezika”. Primenjena lingvistika 8: 168–176.
Lucena, M. (2006). “Los estereotipos sobre la imagen de España. Centro de
Ciencias Humanas y Sociales. Norba”. Revista de historia 19: 219–229.
Maričić, S. (2011). “Upotreba hispanskog lma u cilju sticanja kulturne
kompetencije u nastavi španskog jezika kao stranog jezika. Teme (35) 3:
751–765.
Maričić, S. i M. Moreno Fernández. (2015). “Elementi španske kulture u
udžbenicima španskog kao stranog jezika“, u Strani jezici na Filozofskom
fakultetu: primenjenolingvistička istraživanja, ur. B. Radić-Bojanić (Novi
Sad: Filozofski fakultet): 151–167.
Miquel, L. y N. Sans. (2004). El componente cultural: un ingrediente más en la clase
de lengua. RedEle. Pristupljeno 5. 12. 2014. http://www.mecd.gob.es/dctm/
redele/Material-RedEle/Revista/2004_00/2004_redELE_0_22Miquel.
pdf?documentId=0901e72b80e0c8d9
Perić Zimonjić, V. Boom del escapismo latino. 4. septembar 2003. Pristupljeno
20. 4. 2014. http://www.ipsnoticias.net/2003/09/television-serbia-boom-
del-escapismo-latino/
Quijano, A. (2003). Análisis histórico y sociológico de la imagen de España.
Madrid: Proyecto Marca España. Proyectos y Producciones Editoriales,
S.A Primera Edición.
Radić-Bojanić, B. (2008). “Elementi anglofone kulture u udžbenicima za srednje
škole”. Primenjena lingvistika 9: 258264.
Rodríguez, R. – Moya, M. C. (1998). “España vista desde Andalucía. Estereotipos
e identidad”. Psicología política 16: 2748. Pristupljeno 23. 6 2014. http://
dialnet.unirioja.es/servlet/fichero_articulo?codigo=2566428&orden=0
http://www.realinstitutoelcano.org/publicaciones/informe.pdf
Savet Evrope. (2003). Zajednički evropski okvir za žive jezike. Podgorica.
Tiffany, F. (2012) ¿Qué papel desempeñan los estereotipos en el aprendizaje del
español como lengua y cultura extranjera? Université Stendhal Grenoble III.
Pristupljeno 26. 3. 2015. http://dumas.ccsd.cnrs.fr/docs/00/82/87/38/PDF/
FRANCO_Tiffany_M1PLC_Etubes_iberiques_et_ibero-americaines_
Parcours_hispanique.pdf
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
113
Tragant, E. y C. Muñoz. (2000). “La motivación y su relación con la edad en un
contexto escolar de aprendizaje de una lengua extranjera”, in: Segundas
lenguas, ed. C. Muñoz (Barcelona: Ariel lingüística).
Trifunović, V. (2007). “Formiranje socijalnih tipova u teoriji Orina Klapa“.
Glasnik Etnografskog instituta SANU 55(1): 125–139.
Vodopija-Krstanović, I. (2005). “Kultura i nastavnik stranoga jezika”, u: Jezik
u društvenoj interakciji, ur. D. Stolac, N. Ivanetić i B. Pritchard (Zagreb,
Rijeka: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku): 525–534.
Vujović, A. (2007). “Kultura u nastavi stranog jezika”. Primenjena lingvistika 8:
158–167.
Vučo, J. (2013). “O nekim specifi čnostima interkulturne razmene u savremenoj
nastavi stranih jezika“, u: Jezici i kulture u vremenu i prostoru (II/1), ur. S.
Gudurić i M. Stefanović (Novi Sad: Filozofski fakultet): 273–379.
Williams, M. y R. L. Burden. (1997). Psychology for language teachers.
Cambridge: Cambridge University Press.
Moisés Moreno Fernández
Sanja M. Maričić
THE PRESENCE OF SPANISH STEREOTYPES IN TEACHING SPANISH AS A
FOREIGN LANGUAGE IN SERBIA
Summary
Bearing in mind that it is the teacher’s role to be the guide in foreign culture com-
prehension so that his or her students are able to acquire intercultural competence, and that
both foreign language teaching and learning should not be separated from foreign culture
teaching, it is our opinion that language teaching which includes cultural input from the
beginning increases students’ motivation. Since intercultural awareness covers an aware-
ness of how each community appears from the perspective of the other, often in the form
of national stereotypes (CEFR, 103), it is our hypothesis that the presence of stereotypes
can have a positive infl uence on students’ motivation. In our opinion, positive stereotypes
should be used at beginning levels in order to increase the motivation for studying Span-
ish as a foreign language. That is why our paper deals with the presence of stereotypes
regarding the Spanish language and culture in Serbia by analyzing a survey data gathered
from our students.
Key words: Spanish culture, (inter)cultural competence, stereotype, Spanish as a
foreign language, motivation.
M. Moreno Fernández, S. M. Maričić: ZASTUPLJENOST STEREOTIPA O ŠPANSKOM ...
114
Методички Видици 6
Dodatak. Anketa o stereotipnim predstavama.
ENCUESTA SOBRE LOS ESTEREOTIPOS DE ESPAÑA
Contesta a las siguientes preguntas teniendo en cuenta tu conocimiento cul-
tural acerca de los españoles. El número 1 es la nota más baja y el número 5 es
la nota más alta. Señala en qué grado estos estereotipos se corresponden con la
realidad. Marca con una X tu opinión.
¿Cómo crees que es el carácter de los españoles?
CARÁCTER 12345
Alegres
Habladores
Pasionales
Perezosos
Soñadores
¿Cómo crees que son los rasgos físicos de los españoles?
RASGOS FÍSICOS 12345
Atractivos
Bajos
Débiles
Morenos
Elegantes
¿Cuáles crees que son los símbolos más representativos de España?
SÍMBOLOS 12345
Flamenco
Templo de la Sagrada Familia
Sol
Toro
Guitarra
¿En qué grado identifi cas estos hábitos con los de los españoles?
HÁBITOS 12345
Impuntualidad
Dormir la siesta
Desconocimiento de idiomas
Celebrar fi estas
Gusto por el arte
МЕТОДИЧКИ ВИДИЦИ
Методички Видици 6
115
¿Qué aspectos de los siguientes asocias más a la lengua española?
LENGUA 12345
Fácil de aprender
Melodiosa
Ausente en el mundo de los
negocios
Presente en el panorama
musical internacional
Vocálica
¿Cuáles de los siguientes rasgos crees que son más característicos de la
sociedad española?
SOCIEDAD 12345
País de fútbol
País desarrollado
Crisis económica
País religioso
Corrupción
¿Cuáles crees que son las comidas y bebidas más típicas de España?
GASTRONOMÍA 1 2345
Paella
Pescado
Gazpacho
Sangría
Vino tinto
Article
Full-text available
The aim of the paper is to report on the collaborative task-based case study that was organized bilaterally between the students at the University of Novi Sad and the University of Zadar, as a part of two translation courses, at the undergraduate and graduate level of studies. This study is part of some bigger research and the study presented in this paper has the following aims: to help the students gain intercultural competences by working collaboratively both in teams at the home university and online together with the students from the other country, using different virtual collaborative tools, and to face the challenge of organizing the translation project related to a specific task. Intercultural competences and the ability to cooperate are among the core competences that are required from a professional translator; however, these competences are not sufficiently covered by the learning objectives of curricula and syllabi at the university level. For that reason we wanted to focus on these competences to try to increase our students’ employability prospects. The study was qualitative and quantitative, based on process and product analysis. We used observation, questionnaires and analysis of the final product of translation to collect the data for the study. The results point to benefits of this approach as well as to the areas that are in need of improvement in this field.
Article
Full-text available
Every language belongs to a country and a people whose culture conveys; is a concentrate of ancient history and customs, of immemorial experiences. While learning a foreign language is learning to understand people and their culture and, in this emotional and cognitive movement towards the other, stereotypes can be a source of disinterest or a powerful incentive. This article is the result of a brief investigation on the vision we have of the Spanish in Ivory Coast, the influences of this vision in the learning of S/FL and its pedagogical implications.
Article
Full-text available
In foreign language education, the teaching of culture remains a hotly debated issue. What is culture? What is its relation to language? Which and whose culture should be taught? What role should the learners’ culture play in the acquisition of knowledge of the target culture? How can we avoid essentializing cultures and teaching stereotypes? And how can we develop in the learners an intercultural competence that would shortchange neither their own culture nor the target culture, but would make them into cultural mediators in a globalized world? This paper explores these issues from the perspective of the large body of research done in Australia, Europe and the U.S. in the last twenty years. It links the study of culture to the study of discourse (see, e.g., Kramsch 1993, 1998, 2004) and to the concept of translingual and transcultural competence proposed by the Modern Language Association (e.g., Kramsch, 2010). Special attention will be given to the unique role that the age-old Persian culture can play in fostering the cultural mediators of tomorrow.
Article
Full-text available
The model provided by Renald Legendre notices the complexity of a pedagogical situation and clarifies perfectly an approach peculiar to the didactics of languages. In the triangulation object of knowledge - teacher - learner there are multifaceted pedagogical relations. In this game of components and relations, motivation is the stimulating and directive factor, which the teacher has to master perfectly in order to optimize his/her activity and the learners' performance.
Kulturološki pristup u nastavi stranih jezika
  • D Damljanović
Damljanović, D. (2004). "Kulturološki pristup u nastavi stranih jezika". Primenjena lingvistika 5: 64-69.