BookPDF Available

Komentar Krivičnog zakonika

January 2020

Edition: 10.
Publisher: Službeni glasnik
ISBN: 978-86-519-2483-8

Authors:

ПРЕДГОВОР ДЕСЕТОМ ДОПУЊЕНОМ ИЗДАЊУ С обзиром на то да је од претходног издања, које је већ било усклађено са изменама и допунама Кривичног законика из 2019. године, протекло кратко време, ново, десето издање садржи само мањи број допуна. Реч је о спорним питањима код неколико кривичних дела која су захтевала детаљније објашњење. Иако је од свог првог издања Коментар проширен са више стотина страница, он ипак у неким својим деловима не улази у детаљну анализу и објашњења. Његов основни циљ је, и даље, да, ослањајући се на ставове теорије, допринесе исправнијем тумачењу и примени кривичног права. Београд, 27. децембра 2019. године Аутор

Content uploaded by Zoran Stojanovic

Content may be subject to copyright.

Проф. др Зоран Стојановић

КО МЕН ТАР КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА

Десето допуњено издање

ПРАВ НА БИ БЛИ О ТЕ КА

Еди ци ја

КО МЕН ТА РИ

Уред ник

Мијодраг Радојевић

Глав ни и од го вор ни уред ник

Др Јелена Триван

Проф. др Зоран Стојановић

Коментар

Кривичног законика

Десето допуњено издање

Према стању Кривичног законика од 1. децембра 2019. године

и према стању законодавства од 24. децембра 2019. године

www.slglasnik.com

СА ДР ЖАЈ

Пред го вор десетом допуње ном из да њу ....................... 25

Пред го вор деветом измењеном и допуње ном из да њу .......... 25

Пред го вор осмом допуње ном из да њу ........................ 26

Пред го вор шестом из ме ње ном и до пу ње ном из да њу .......... 26

Пред го вор петом из ме ње ном и до пу ње ном из да њу ............ 27

Пред го вор че твр том из ме ње ном и до пу ње ном из да њу ........ 28

Пред го вор пр вом из да њу .................................... 28

Скра ће ни це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

КРИ ВИЧ НИ ЗА КО НИК

ОП ШТИ ДЕО

ГЛА ВА ПР ВА – ОСНОВ НЕ ОД РЕД БЕ ....................... 33

Не ма кри вич ног де ла ни ти ка зне без за ко на (члан 1) ........ 33

Не ма ка зне без кри ви це (члан 2) ........................... 37

Основ и гра ни це кри вич но прав не при ну де (члан 3) ......... 40

Кри вич не санк ци је и њи хо ва оп шта свр ха (члан 4) .......... 41

ГЛА ВА ДРУ ГА – ВА ЖЕ ЊЕ КРИ ВИЧ НОГ

ЗА КО НО ДАВ СТВА РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ ................... 45

Вре мен ско ва же ње кри вич ног за ко но дав ства (члан 5) . . . . . . . 46

Ва же ње кри вич ног за ко но дав ства

на те ри то ри ји Ср би је (члан 6) ............................. 52

Ва же ње кри вич ног за ко но дав ства Ср би је

за учи ни о це од ре ђе них кри вич них де ла

из вр ше них у ино стран ству (члан 7) ........................ 54

Ва же ње кри вич ног за ко но дав ства Ср би је за др жа вља ни на

Ср би је ко ји учи ни кри вич но де ло у ино стран ству (члан 8) .... 55

Ва же ње кри вич ног за ко но дав ства Ср би је за стран ца

ко ји учи ни кри вич но де ло у ино стран ству (члан 9) . . . . . . . . . . 56

 6 ] Коментар Кривичног законика

По себ ни усло ви за кри вич но го ње ње за кри вич но де ло

учи ње но у ино стран ству (члан 10) ......................... 58

Ура чу на ва ње при тво ра и ка зне из др жа не

у ино стран ству (члан 11) .................................. 62

Од го вор ност прав них ли ца за кри вич на де ла (члан 12) ...... 63

Ва же ње оп штег де ла овог за ко ни ка (члан 13) ............... 64

ГЛА ВА ТРЕ ЋА – КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО ........................ 65

1. Оп ште од ред бе о кри вич ном де лу (чл. 14. до 29) ............ 66

Кри вич но де ло (члан 14) .................................. 66

Из вр ше ње кри вич ног де ла не чи ње њем (члан 15) .......... 104

Вре ме из вр ше ња кри вич ног де ла (члан 16) ................ 107

Ме сто из вр ше ња кри вич ног де ла (члан 17) ................ 109

Де ло ма лог зна ча ја (члан 18) ............................. 111

Ну жна од бра на (члан 19) ................................. 115

Крај ња ну жда (члан 20) .................................. 124

Си ла и прет ња (члан 21) ................................. 129

Кри ви ца (члан 22) ....................................... 134

Не у ра чун љи вост (члан 23) ............................... 136

Скри вље на не у ра чун љи вост (члан 24) ..................... 142

Уми шљај (члан 25) ....................................... 145

Не хат (члан 26) .......................................... 153

Од го вор ност за те жу по сле ди цу (члан 27) ................. 158

Ствар на за блу да (члан 28) ................................ 161

Прав на за блу да (члан 29) ................................. 165

2. По ку шај кри вич ног де ла (чл. 30. до 32) .................... 171

По ку шај (члан 30) ....................................... 175

Не по до бан по ку шај (члан 31) ............................. 181

До бро вољ ни од у ста нак (члан 32) ......................... 183

3. Са у че сни штво у кри вич ном де лу (чл. 33. до 36) ............ 188

Са и звр ши ла штво (члан 33) ............................... 194

Под стре ка ва ње (члан 34) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

По ма га ње (члан 35) ...................................... 206

Гра ни це од го вор но сти и ка жњи во сти са у че сни ка (члан 36) ... 211

4. Ка жња ва ње под стре ка ча и по ма га ча за по ку шај ........... 216

По ку шај и лак ше кри вич но де ло (члан 37) ................. 216

5. По себ не од ред бе о кри вич ним де ли ма учи ње ним

пу тем штам пе или дру гих сред ста ва

јав ног ин фор ми са ња (чл. 38. до 41) ....................... 217

Од го вор ност уред ни ка (члан 38) ......................... 217

Од го вор ност из да ва ча, штам па ра и про из во ђа ча (члан 39) ... 219

При ме њи ва ње од ре да ба чл. 38. и 39. (члан 40) ............. 221

За шти та из во ра ин фор ма ци ја (члан 41) ................... 221

ГЛА ВА ЧЕ ТВР ТА – КА ЗНЕ ................................. 223

1. Свр ха ка жња ва ња, вр сте ка зни и усло ви

за њи хо во из ри ца ње (чл. 42. до 53) ........................ 224

Свр ха ка жња ва ња (члан 42) .............................. 224

Вр сте ка зни (члан 43) .................................... 227

Глав не и спо ред не ка зне (члан 44) ........................ 230

Доживотни затвор (члан 44а) ............................ 232

Ка зна за тво ра (члан 45) .................................. 233

Услов ни от пуст (члан 46) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

Опо зи ва ње услов ног от пу ста (члан 47) .................... 249

Оп ште од ред бе о нов ча ној ка зни (члан 48) ................ 251

Нов ча на ка зна у днев ним из но си ма (члан 49) .............. 253

Нов ча на ка зна у од ре ђе ном из но су (члан 50) .............. 257

Из вр ше ње нов ча не ка зне (члан 51) ....................... 258

Рад у јав ном ин те ре су (члан 52) .......................... 261

Од у зи ма ње во зач ке до зво ле (члан 53) ..................... 264

2. Од ме ра ва ње ка зне (чл. 54. до 63) ......................... 268

Оп шта пра ви ла о од ме ра ва њу ка зне (члан 54) ............. 269

Посебна околност за одмеравање казне за

кривично дело учињено из мржње (члан 54а) .............. 277

По врат (члан 55) ........................................ 280

Вишеструки по врат (члан 55а) ............................ 281

Убла жа ва ње ка зне (члан 56) .............................. 284

Гра ни це убла жа ва ња ка зне (члан 57) ...................... 287

Осло бо ђе ње од ка зне (члан 58) ........................... 293

По рав на ње учи ни о ца и оште ће ног (члан 59) ............... 296

Сти цај кри вич них де ла (члан 60) ......................... 297

Про ду же но кри вич но де ло (члан 61) ...................... 312

Од ме ра ва ње ка зне осу ђе ном ли цу (члан 62) ............... 323

Ура чу на ва ње при тво ра и ра ни је ка зне (члан 63) ........... 325

ГЛА ВА ПЕ ТА – МЕ РЕ УПО ЗО РЕ ЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327

1. Услов на осу да и суд ска опо ме на (чл. 64. до 77) ............. 329

Свр ха услов не осу де и суд ске опо ме не (члан 64) ........... 329

Услов на осу да (члан 65) .................................. 331

Усло ви за из ри ца ње услов не осу де (члан 66) ............... 332

Садржај  7 ]

 8 ] Коментар Кривичног законика

Опо зи ва ње услов не осу де због но вог

кри вич ног де ла (члан 67) ................................. 335

Опо зи ва ње услов не осу де због ра ни је учи ње ног

кри вич ног де ла (члан 68) ................................. 338

Опо зи ва ње услов не осу де због не ис пу ње ња

од ре ђе них оба ве за (члан 69) ............................. 338

Ро ко ви за опо зи ва ње услов не осу де (члан 70) .............. 339

Услов на осу да са за штит ним над зо ром (члан 71) .......... 340

Усло ви за од ре ђи ва ње за штит ног над зо ра (члан 72) ........ 342

Са др жи на за штит ног над зо ра (члан 73) ................... 343

Из бор ме ра за штит ног над зо ра (члан 74) ................. 345

Тра ја ње за штит ног над зо ра (члан 75) ..................... 346

По сле ди це не ис пу ња ва ња оба ве зе

за штит ног над зо ра (члан 76) ..............................347

Суд ска опо ме на (члан 77) ................................ 348

ГЛА ВА ШЕ СТА – МЕ РЕ БЕЗ БЕД НО СТИ ................... 351

Свр ха ме ра без бед но сти (члан 78) ........................ 352

Вр сте ме ра без бед но сти (члан 79) ........................ 354

Из ри ца ње ме ра без бед но сти (члан 80) .................... 355

Оба ве зно пси хи ја триј ско ле че ње и чу ва ње

у здрав стве ној уста но ви (члан 81) ........................ 357

Оба ве зно пси хи ја триј ско ле че ње на сло бо ди (члан 82) ..... 361

Оба ве зно ле че ње нар ко ма на (члан 83) .................... 364

Оба ве зно ле че ње ал ко хо ли ча ра (члан 84) ................. 366

За бра на вр ше ња по зи ва, де лат но сти

и ду жно сти (члан 85) .................................... 367

За бра на упра вља ња мо тор ним во зи лом (члан 86) .......... 369

Од у зи ма ње пред ме та (члан 87) ........................... 371

Про те ри ва ње стран ца из зе мље (члан 88) ................. 374

Јав но об ја вљи ва ње пре су де (члан 89) ...................... 375

За бра на при бли жа ва ња и ко му ни ка ци је

са оште ће ним (члан 89а) ................................. 377

За бра на при су ство ва ња од ре ђе ним

спорт ским при ред ба ма (члан 89б) ........................ 378

Пре ста нак ме ре без бед но сти на осно ву

суд ске од лу ке (члан 90) .................................. 381

ГЛА ВА СЕД МА – ОД У ЗИ МА ЊЕ ИМО ВИН СКЕ КО РИ СТИ ... 383

Основ од у зи ма ња имо вин ске ко ри сти (члан 91) ........... 383

Садржај  9 ]

Усло ви и на чин од у зи ма ња имо вин ске ко ри сти (члан 92) .... 384

За шти та оште ће ног (члан 93) ............................. 388

ГЛА ВА ОСМА – ПРАВ НЕ ПО СЛЕ ДИ ЦЕ ОСУ ДЕ ............ 390

На сту па ње прав них по сле ди ца осу де (члан 94) ............ 390

Вр сте прав них по сле ди ца осу де (члан 95) ................. 391

По че так и тра ја ње прав них по сле ди ца осу де (члан 96) ..... 392

ГЛА ВА ДЕ ВЕ ТА – РЕ ХА БИ ЛИ ТА ЦИ ЈА,

ПРЕ СТА НАК ПРАВ НИХ ПО СЛЕ ДИ ЦА ОСУ ДЕ

И ДА ВА ЊЕ ПО ДА ТА КА ИЗ КА ЗНЕ НЕ ЕВИ ДЕН ЦИ ЈЕ ...... 394

Оп шти по јам ре ха би ли та ци је (члан 97) ................... 395

За кон ска ре ха би ли та ци ја (члан 98) ....................... 397

Суд ска ре ха би ли та ци ја (члан 99) ......................... 398

Суд ска ре ха би ли та ци ја ли ца ко је

је ви ше пу та осу ђи ва но (члан 100) ........................ 399

Пре ста нак прав них по сле ди ца осу де (члан 101) ............ 399

Са др жај и да ва ње по да та ка из ка зне не еви ден ци је

(члан 102) ............................................... 400

ГЛА ВА ДЕ СЕ ТА – ЗА СТА РЕ ЛОСТ ......................... 403

За ста ре лост кри вич ног го ње ња (члан 103) ................ 404

Ток и пре кид за ста ре ло сти кри вич ног го ње ња

(члан 104) ............................................... 405

За ста ре лост из вр ше ња ка зне (члан 105) ................... 406

За ста ре лост из вр ше ња спо ред не ка зне

и ме ре без бед но сти (члан 106) ........................... 407

Ток и пре кид за ста ре ло сти из вр ше ња ка зне

и ме ра без бед но сти (члан 107) ........................... 408

Не за ста ре лост кри вич ног го ње ња и из вр ше ња ка зне

(члан 108) ............................................... 411

ГЛА ВА ЈЕ ДА НА Е СТА – АМ НЕ СТИ ЈА И ПО МИ ЛО ВА ЊЕ .... 412

Ам не сти ја (члан 109) .................................... 413

По ми ло ва ње (члан 110) .................................. 414

Деј ство ам не сти је и по ми ло ва ња на пра ва тре ћих ли ца

(члан 111) ............................................... 416

ГЛА ВА ДВА НА Е СТА – ЗНА ЧЕ ЊЕ ИЗ РА ЗА ................. 417

Зна че ње из ра за у овом за ко ни ку (члан 112) ............... 417

 10 ] Коментар Кривичног законика

ПО СЕБ НИ ДЕО

ГЛА ВА ТРИ НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЖИ ВО ТА И ТЕ ЛА ............................... 437

Уби ство (члан 113) ...................................... 438

Те шко уби ство (члан 114) ................................ 442

Уби ство на мах (члан 115) ................................ 453

Уби ство де те та при по ро ђа ју (члан 116) ................... 457

Ли ше ње жи во та из са ми ло сти (члан 117) ................. 460

Не хат но ли ше ње жи во та (члан 118) ....................... 462

На во ђе ње на са мо у би ство и по ма га ње

у са мо у би ству (члан 119) ................................. 466

Не до зво љен пре кид труд но ће (члан 120) .................. 468

Те шка те ле сна по вре да (члан 121) ........................ 473

Сакаћење женског полног органа (члан 121а) .............. 477

Ла ка те ле сна по вре да (члан 122) .......................... 479

Уче ство ва ње у ту чи (члан 123) ............................ 482

Угро жа ва ње опа сним ору ђем при ту чи

и сва ђи (члан 124) ....................................... 484

Из ла га ње опа сно сти (члан 125) ........................... 487

На пу шта ње не моћ ног ли ца (члан 126) .................... 490

Не пру жа ње по мо ћи (члан 127) ........................... 492

ГЛА ВА ЧЕ ТР НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ СЛО БО ДА И ПРА ВА ЧО ВЕ КА И ГРА ЂА НИ НА .... 494

По вре да рав но прав но сти (члан 128) ...................... 495

По вре да пра ва упо тре бе је зи ка и пи сма (члан 129) ......... 497

По вре да сло бо де из ра жа ва ња на ци о нал не

или ет нич ке при пад но сти (члан 130) ...................... 499

По вре да сло бо де ис по ве да ња ве ре

и вр ше ња вер ских об ре да (члан 131) ...................... 500

Про тив прав но ли ше ње сло бо де (члан 132) ................ 502

По вре да сло бо де кре та ња и на ста њи ва ња (члан 133) ....... 504

От ми ца (члан 134) ....................................... 505

При ну да (члан 135) ...................................... 507

Из ну ђи ва ње ис ка за (члан 136) ............................ 511

Зло ста вља ње и му че ње (члан 137) ........................ 513

Угро жа ва ње си гур но сти (члан 138) ....................... 516

Прогањање (члан 138а) .................................. 519

Садржај  11 ]

На ру ша ва ње не по вре ди во сти ста на (члан 139) ............ 524

Про тив за ко ни то пре тре са ње (члан 140) ................... 527

Нео вла шће но от кри ва ње тај не (члан 141) ................. 528

По вре да тај но сти пи сма и дру гих по шиљ ки (члан 142) ..... 529

Нео вла шће но при слу шки ва ње и сни ма ње (члан 143) ....... 531

Нео вла шће но фо то гра фи са ње (члан 144) .................. 533

Нео вла шће но об ја вљи ва ње и при ка зи ва ње ту ђег спи са,

пор тре та и сним ка (члан 145) ............................ 536

Нео вла шће но при ку пља ње лич них по да та ка (члан 146) .... 537

По вре да пра ва на под но ше ње прав ног сред ства (члан 147) ... 538

По вре да сло бо де го во ра и јав ног исту па ња (члан 148) ..... 540

Спре ча ва ње штам па ња и рас ту ра ња штам па них ства ри

и еми то ва ње про гра ма (члан 149) ......................... 541

Спре ча ва ње об ја вљи ва ња од го во ра и ис прав ке (члан 150) . . . . 542

Спре ча ва ње јав ног ску па (члан 151) ...................... 543

Спре ча ва ње по ли тич ког, син ди кал ног

и дру гог удру жи ва ња и де ло ва ња (члан 152) ............... 544

Го ње ње за кри вич на де ла про тив сло бо да и пра ва

чо ве ка и гра ђа ни на (члан 153) ............................ 545

ГЛА ВА ПЕТ НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ИЗ БОР НИХ ПРА ВА .............................. 546

По вре да пра ва кан ди до ва ња (члан 154) ................... 547

По вре да пра ва гла са ња (члан 155) ........................ 547

Да ва ње и при ма ње ми та у ве зи са гла са њем (члан 156) ..... 548

Зло у по тре ба пра ва гла са ња (члан 157) .................... 550

Са ста вља ње не тач них би рач ких спи ско ва (члан 158) ....... 551

Спре ча ва ње одр жа ва ња гла са ња (члан 159) ................ 551

По вре да тај но сти гла са ња (члан 160) ...................... 552

Фал си фи ко ва ње ре зул та та гла са ња (члан 161) ............. 553

Уни шта ва ње до ку ме на та о гла са њу (члан 162) ............. 554

ГЛА ВА ШЕ СНА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ПРА ВА ПО ОСНО ВУ РА ДА ...................... 556

По вре да пра ва по осно ву ра да и пра ва

из со ци јал ног оси гу ра ња (члан 163) ....................... 556

По вре да пра ва при за по шља ва њу

и за вре ме не за по сле но сти (члан 164) ..................... 558

По вре да пра ва на упра вља ње (члан 165) ................... 560

По вре да пра ва на штрајк (члан 166) ....................... 561

 12 ] Коментар Кривичног законика

Зло у по тре ба пра ва на штрајк (члан 167) .................. 562

Зло у по тре ба пра ва из со ци јал ног оси гу ра ња (члан 168) .... 564

Не пред у зи ма ње ме ра за шти те на ра ду (члан 169) .......... 565

ГЛА ВА СЕ ДАМ НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЧА СТИ И УГЛЕ ДА ............................... 567

Увре да (члан 170) ........................................ 569

Кле ве та (члан 171) – брисан .............................. 572

Из но ше ње лич них и по ро дич них при ли ка (члан 172) ...... 573

По вре да угле да Ср би је (члан 173) ......................... 575

По вре да угле да због ра сне, вер ске,

на ци о нал не или дру ге при пад но сти (члан 174) ............ 577

По вре да угле да стра не др жа ве или

ме ђу на род не ор га ни за ци је (члан 175) ..................... 578

Не ка жња ва ње за кри вич на де ла

из чл. 173. до 175. (члан 176) .............................. 579

Го ње ње за кри вич на де ла про тив ча сти

и угле да (члан 177) ....................................... 580

ГЛА ВА ОСАМ НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ПОЛ НЕ СЛО БО ДЕ ............................... 581

Си ло ва ње (члан 178) ..................................... 585

Об љу ба над не моћ ним ли цем (члан 179) .................. 595

Об љу ба са де те том (члан 180) ............................ 599

Об љу ба зло у по тре бом по ло жа ја (члан 181) ................ 601

Не до зво ље не пол не рад ње (члан 182) ..................... 604

Полно узнемиравање (члан 182а) ......................... 609

Под во ђе ње и омо гу ћа ва ње вр ше ња

пол ног од но са (члан 183) ................................ 611

По сре до ва ње у вр ше њу про сти ту ци је (члан 184) ........... 614

При ка зи ва ње, прибављање и поседовање

пор но граф ског ма те ри ја ла и ис ко ри шћа ва ње

малолетног лица за пор но гра фи ју (члан 185) .............. 616

На во ђе ње детета на при су ство ва ње

пол ним рад ња ма (члан 185а) ............................. 620

Ис ко ри шћа ва ње ра чу нар ске мре же или ко му ни ка ци је

дру гим тех нич ким сред стви ма за из вр ше ње

кри вич них де ла про тив пол не сло бо де

пре ма ма ло лет ном ли цу (члан 185б) ....................... 622

Го ње ње за кри вич на де ла про тив

пол не сло бо де (члан 186) – брисан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 625

Садржај  13 ]

ГЛА ВА ДЕ ВЕТ НА Е СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ БРА КА И ПО РО ДИ ЦЕ ........................... 626

Дво брач ност (члан 187) .................................. 627

Принудно закључење брака (члан 187а) ................... 628

Закључење ништавог брака (члан 188) – брисан ........... 629

Омогућавање закључења недозвољеног брака

(члан 189) – брисан ...................................... 629

Ван брач на за јед ни ца са ма ло лет ни ком (члан 190) .......... 629

Од у зи ма ње ма ло лет ног ли ца (члан 191) ................... 632

Про ме на по ро дич ног ста ња (члан 192) .................... 636

За пу шта ње и зло ста вља ње ма ло лет ног ли ца (члан 193) .... 638

На си ље у по ро ди ци (члан 194) ............................ 640

Не да ва ње из др жа ва ња (члан 195) ......................... 644

Кр ше ње по ро дич них оба ве за (члан 196) ................... 648

Ро до скврнуће (члан 197) ................................. 650

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕ ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НЕ СВО ЈИ НЕ .................... 652

По вре да мо рал них пра ва ауто ра

и ин тер пре та то ра (члан 198) ............................. 653

Нео вла шће но ис ко ри шћа ва ње аутор ског де ла

или пред ме та срод ног пра ва (члан 199) ................... 656

Нео вла шће но укла ња ње или ме ња ње елек трон ске

ин фор ма ци је о аутор ском и срод ним пра ви ма (члан 200) .... 660

По вре да про на ла зач ког пра ва (члан 201) .................. 661

Нео вла шће но ко ри шће ње ту ђег ди зај на (члан 202) ......... 663

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ПР ВА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ИМО ВИ НЕ ...................................... 665

Кра ђа (члан 203) ......................................... 666

Те шка кра ђа (члан 204) .................................. 675

Раз бој нич ка кра ђа (члан 205) ............................. 683

Раз бој ни штво (члан 206) ................................. 686

Ута ја (члан 207) ......................................... 691

Пре ва ра (члан 208) ...................................... 693

Пре ва ра у оси гу ра њу (члан 208а) – брисан ................ 697

Договарање исхода такмичења (члан 208б) ................ 698

Нео сно ва но до би ја ње и ко ри шће ње кре ди та

и дру ге по год но сти (члан 209) ............................ 699

Сит на кра ђа, ута ја и пре ва ра (члан 210) ................... 702

 14 ] Коментар Кривичног законика

Од у зи ма ње ту ђе ства ри (члан 211) ........................ 704

Уни ште ње и оште ће ње ту ђе ства ри (члан 212) ............. 705

Нео вла шће но ко ри шће ње ту ђег во зи ла (члан 213) ......... 708

Из ну да (члан 214) ....................................... 710

Уце на (члан 215) ......................................... 712

Зло у по тре ба по ве ре ња (члан 216) ........................ 714

Зе ле на штво (члан 217) ................................... 716

Про тив прав но за у зи ма ње зе мљи шта (члан 218) ........... 719

Про тив прав но усе ље ње (члан 219) ........................ 720

Гра ђе ње без гра ђе вин ске до зво ле (члан 219а) .............. 722

При кљу че ње објек та ко ји је из гра ђен

без гра ђе вин ске до зво ле (члан 219б) ...................... 725

Оште ће ње ту ђих пра ва (члан 220) ........................ 726

При кри ва ње (члан 221) .................................. 728

Нео вла шће но из но ше ње и уношење кул тур ног до бра

у ино стран ство (члан 221а) ............................... 733

Го ње ње у слу ча ју ка да је учи ни лац у бли ском од но су

са оште ће ним (члан 222) ................................. 734

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ДРУ ГА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ПРИ ВРЕ ДЕ ...................................... 736

Прeвaрa у обављању привредне делатности (члан 223) ..... 743

Превара у осигурању (члан 223а) ......................... 747

Проневера у обављању привредне делатности (члан 224) ... 749

Злоупотреба поверења у обављању

привредне делатности (члан 224а) ........................ 751

Пореска утаја (члан 225) ................................. 755

Нeуплaћивaњe пoрeзa пo oдбитку (члан 226) .............. 760

Злoупoтрeбa пoложаја одговорног лица (члан 227) ......... 763

Злоупотреба у вези са јавном набавком (члан 228) ......... 769

Злoупoтрeбa у пoступку привaтизaциje (члан 228а) ........ 772

Закључење рестриктивног споразума (члан 229) ........... 774

Примање мита у обављању

привредне делатности (члан 230) ......................... 775

Давање мита у обављању

привредне делатности (члан 231) ......................... 778

Прoузрoкoвaњe стeчaja (члан 232) ........................ 780

Про у зро ко ва ње ла жног сте ча ја (члан 232а) ................ 782

Оште ће ње по ве ри ла ца (члан 233) ......................... 784

Не до зво ље на про из вод ња (члан 234) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 786

Садржај  15 ]

Не до зво ље на тр го ви на (члан 235) ........................ 787

Криjумчaрeњe (члан 236) ................................. 790

Оне мо гу ћа ва ње вр ше ња кон тро ле (члан 237) .............. 793

Нeoвлaшћeнa упoтрeбa туђeг пoслoвнoг имeнa

и другe пoсeбнe oзнaкe рoбe или услугa (члан 238) ......... 794

На ру ша ва ње по слов ног угле да

и кре дит не спо соб но сти (члан 239) ....................... 796

Ода ва ње по слов не тај не (члан 240) ....................... 798

Фал си фи ко ва ње нов ца (члан 241) ......................... 800

Фал си фи ко ва ње хар ти ја од вред но сти (члан 242) .......... 803

Фал си фи ко ва ње и зло у по тре ба плат них кар ти ца (члан 243)

. . . 806

Фал си фи ко ва ње зна ко ва за вред ност (члан 244) ........... 808

Фaлсификoвaњe знaкoвa, oднoснo држaвних жигoвa

зa oбeлeжaвaњe рoбe, мeрилa и прeдмeтa

oд дрaгoцeних мeтaлa (члан 244а) ......................... 811

Пра вље ње, на ба вља ње и да ва ње дру гом сред ста ва

за фал си фи ко ва ње (члан 244б) ........................... 812

Прaњe нoвцa (члан 245) .................................. 814

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ТРЕ ЋА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЗДРА ВЉА ЉУ ДИ ................................ 818

Нео вла шће на про из вод ња и ста вља ње

у про мет опој них дро га (члан 246) ........................ 818

Нео вла шће но др жа ње опој них дро га (члан 246а) .......... 825

Омо гу ћа ва ње ужи ва ња опој них дро га (члан 247) .......... 829

Не по сту па ње по здрав стве ним про пи си ма

за вре ме епи де ми је (члан 248) ............................ 832

Пре но ше ње за ра зне бо ле сти (члан 249) ................... 833

Пре но ше ње ин фек ци је ХИВ ви ру сом (члан 250) ........... 834

Не са ве сно пру жа ње ле кар ске по мо ћи (члан 251) ........... 837

Про тив прав но вр ше ње ме ди цин ских екс пе ри ме на та

и ис пи ти ва ње ле ка (члан 252) ............................ 841

Не у ка зи ва ње ле кар ске по мо ћи (члан 253) ................. 842

На дри ле кар ство и на дри а по те кар ство (члан 254) .......... 845

Не са ве сно по сту па ње при спра вља њу

и из да ва њу ле ко ва (члан 255) ............................. 848

Про из вод ња и ста вља ње у про мет

шко дљи вих про из во да (члан 256) ......................... 849

Не са ве сно вр ше ње пре гле да

жи вот них на мир ни ца (члан 257) .......................... 853

 16 ] Коментар Кривичног законика

За га ђи ва ње во де за пи ће

и жи вот них на мир ни ца (члан 258) ....................... 854

Те шка де ла про тив здра вља љу ди (члан 259) ............... 855

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ЧЕ ТВР ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ ............................ 857

За га ђе ње жи вот не сре ди не (члан 260) ..................... 858

Не пред у зи ма ње ме ра за шти те

жи вот не сре ди не (члан 261) .............................. 863

Про тив прав на из град ња и ста вља ње у по гон обје ка та

и по стро је ња ко ја за га ђу ју жи вот ну сре ди ну (члан 262) . . . . . 864

Оште ће ње обје ка та и уре ђа ја за за шти ту

жи вот не сре ди не (члан 263) .............................. 865

Оште ће ње жи вот не сре ди не (члан 264) ................... 867

Уни ште ње, оште ће ње и из но ше ње у ино стран ство

и уно ше ње у Ср би ју за шти ће ног

при род ног до бра (члан 265) .............................. 868

Уно ше ње опа сних ма те ри ја у Ср би ју и не до зво ље но

пре ра ђи ва ње, од ла га ње и скла ди ште ње

опа сних ма те ри ја (члан 266) .............................. 870

Не до зво ље на из град ња ну кле ар них по стро је ња

(члан 267) ............................................... 873

По вре да пра ва на ин фор ми са ње о ста њу

жи вот не сре ди не (члан 268) .............................. 873

Уби ја ње и зло ста вља ње жи во ти ња (члан 269) .............. 874

Пре но ше ње за ра зних бо ле сти код

жи во ти ња и би ља ка (члан 270) ........................... 877

Не са ве сно пру жа ње ве те ри нар ске по мо ћи (члан 271) ...... 879

Про из вод ња штет них сред ста ва

за ле че ње жи во ти ња (члан 272) ........................... 880

За га ђи ва ње хра не и во де за ис хра ну,

од но сно на па ја ње жи во ти ња (члан 273) ................... 881

Пу сто ше ње шу ма (члан 274) .............................. 882

Шум ска кра ђа (члан 275) ................................. 884

Не за ко нит лов (члан 276) ................................ 885

Не за ко нит ри бо лов (члан 277) ........................... 889

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ПЕ ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ОП ШТЕ СИ ГУР НО СТИ ЉУ ДИ И ИМО ВИ НЕ ..... 891

Иза зи ва ње оп ште опа сно сти (члан 278) ................... 892

Уни ште ње и оште ће ње јав них уре ђа ја (члан 279) ........... 895

Садржај  17 ]

Иза зи ва ње опа сно сти нео бе збе ђе њем ме ра

за шти те на ра ду (члан 280) ............................... 897

Не про пи сно и не пра вил но из во ђе ње

гра ђе вин ских ра до ва (члан 281) .......................... 899

Оште ће ње бра на, на си па

и во до при вред них обје ка та (члан 282) .................... 900

Уни ште ње, оште ће ње и укла ња ње зна ко ва

ко ји ма се упо зо ра ва на опа сност (члан 283) ............... 901

Зло у по тре ба те ле ко му ни ка ци о них зна ко ва (члан 284) ..... 902

Нео т кла ња ње опа сно сти (члан 285) ....................... 903

Не до зво ље но по сту па ње са екс пло зив ним

и за па љи вим ма те ри ја лом (члан 286) ...................... 905

Нео вла шће но при ба вља ње и угро жа ва ње без бед но сти

ну кле ар ним ма те ри ја ма (члан 287) ........................ 907

Те шка де ла про тив оп ште си гур но сти (члан 288) .......... 909

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ШЕ СТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ БЕЗ БЕД НО СТИ ЈАВ НОГ СА О БРА ЋА ЈА .......... 911

Угро жа ва ње јав ног са о бра ћа ја (члан 289) .................. 912

Угро жа ва ње са о бра ћа ја опа сном рад њом

и опа сним сред ством (члан 290) .......................... 919

Угро жа ва ње без бед но сти ва зду шног са о бра ћа ја

(члан 291) ............................................... 921

Угро жа ва ње без бед но сти ва зду шног

са о бра ћа ја на си љем (члан 292) ........................... 924

От ми ца ва зду хо пло ва, бро да

и дру гог пре во зног сред ства (члан 293) ................... 925

Пи рат ство (члан 294) .................................... 928

Не са ве сно вр ше ње над зо ра над

јав ним са о бра ћа јем (члан 295) ............................ 929

Не пру жа ње по мо ћи ли цу по вре ђе ном

у са о бра ћај ној не зго ди (члан 296) ......................... 930

Те шка де ла про тив без бед но сти

јав ног са о бра ћа ја (члан 297) .............................. 933

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ СЕД МА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ БЕЗ БЕД НО СТИ РА ЧУ НАР СКИХ ПО ДА ТА КА .... 937

Оште ће ње ра чу нар ских по да та ка и про гра ма

(члан 298) ............................................... 938

Ра чу нар ска са бо та жа (члан 299) .......................... 940

 18 ] Коментар Кривичног законика

Пра вље ње и уно ше ње ра чу нар ских ви ру са (члан 300) ...... 941

Ра чу нар ска пре ва ра (члан 301) ........................... 942

Нео вла шће ни при ступ за шти ће ном ра чу на ру,

ра чу нар ској мре жи и елек трон ској

об ра ди по да та ка (члан 302) .............................. 943

Спре ча ва ње и огра ни ча ва ње при сту па

јав ној ра чу нар ској мре жи (члан 303) ...................... 945

Нео вла шће но ко ри шће ње ра чу на ра

или ра чу нар ске мре же (члан 304) ......................... 945

Пра вље ње, на ба вља ње и да ва ње дру гом сред ста ва

за из вр ше ње кри вич них де ла про тив без бед но сти

ра чу нар ских по да та ка (члан 304а) ........................ 946

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ОСМА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ УСТАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА И БЕЗ БЕД НО СТИ

РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ ...................................... 949

Угро жа ва ње не за ви сно сти (члан 305) ..................... 950

При зна ва ње ка пи ту ла ци је или оку па ци је (члан 306) ....... 951

Угро жа ва ње те ри то ри јал не це ли не (члан 307) ............. 952

На пад на устав но уре ђе ње (члан 308) ..................... 953

По зи ва ње на на сил ну про ме ну устав ног уре ђе ња

(члан 309) ............................................... 955

Уби ство пред став ни ка највиших

државних органа (члан 310) .............................. 957

Ору жа на по бу на (члан 311) .............................. 958

Те ро ри зам (члан 312) – брисан ........................... 959

Ди вер зи ја (члан 313) ..................................... 959

Са бо та жа (члан 314) ..................................... 960

Шпи ју на жа (члан 315) ................................... 962

Ода ва ње др жав не тај не (члан 316) ........................ 964

Иза зи ва ње на ци о нал не, ра сне и вер ске мр жње

и не тр пе љи во сти (члан 317) .............................. 967

По вре да те ри то ри јал ног су ве ре ни те та (члан 318) .......... 970

Удру жи ва ње ра ди про тив у став не де лат но сти

(члан 319) ............................................... 971

При пре ма ње де ла про тив устав ног уре ђе ња

и без бед но сти Ср би је (члан 320) .......................... 972

Те шка де ла про тив устав ног уре ђе ња

и без бед но сти Ср би је (члан 321) .......................... 974

ГЛА ВА ДВА ДЕ СЕТ ДЕ ВЕ ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ДР ЖАВ НИХ ОР ГА НА ............................ 976

Спре ча ва ње слу жбе ног ли ца у вр ше њу

слу жбе не рад ње (члан 322) ............................... 976

На пад на слу жбе но ли це у вр ше њу

слу жбе не ду жно сти (члан 323) ............................ 980

Уче ство ва ње у гру пи ко ја спре чи слу жбе но ли це

у вр ше њу слу жбе не рад ње (члан 324) ...................... 982

Позивање на отпор (члан 325) – брисан ................... 983

Не у че ство ва ње у от кла ња њу оп ште опа сно сти (члан 326) .. 983

Ски да ње и по вре да слу жбе ног пе ча та и зна ка (члан 327) ..... 984

Од у зи ма ње и уни ште ње слу жбе ног пе ча та

и слу жбе ног спи са (члан 328) ............................. 985

Ла жно пред ста вља ње (члан 329) .......................... 986

Са мо вла шће (члан 330) .................................. 988

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕ ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ПРА ВО СУ ЂА .................................... 992

Не при ја вљи ва ње при пре ма ња кри вич ног де ла (члан 331) .... 992

Не при ја вљи ва ње кри вич ног де ла и учи ни о ца (члан 332) . . . . 994

По моћ учи ни о цу по сле из вр ше ног

кри вич ног де ла (члан 333) ............................... 996

Ла жно при ја вљи ва ње (члан 334) .......................... 999

Да ва ње ла жног ис ка за (члан 335) ........................ 1001

Спречавање и ометање доказивања (члан 336) . . . . . . . . . . . . 1005

Не до зво ље но јав но ко мен та ри са ње

суд ских по сту па ка (члан 336а) – брисан .................. 1007

Оме та ње прав де (члан 336б) ............................ 1007

Напад на адвоката (члан 336в) ........................... 1011

По вре да тај но сти по ступ ка (члан 337) ................... 1013

По бу на ли ца ли ше них сло бо де (члан 338) ................ 1016

Бек ство и омо гу ћа ва ње бек ства ли ца

ли ше ног сло бо де (члан 339) ............................. 1017

Не из вр ше ње суд ске од лу ке (члан 340) ................... 1018

Кршење забране утврђене мером безбедности

(члан 340а) ............................................. 1019

Про тив за ко ни то омо гу ћа ва ње вр ше ња

од ре ђе них по зи ва, функ ци ја, ду жно сти,

по сло ва и де лат но сти (члан 341) ......................... 1020

На дри пи сар ство (члан 342) ............................. 1021

Садржај  19 ]

 20 ] Коментар Кривичног законика

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ПР ВА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЈАВ НОГ РЕ ДА И МИ РА ......................... 1022

Иза зи ва ње па ни ке и не ре да (члан 343) ................... 1023

На сил нич ко по на ша ње (члан 344) ....................... 1024

На сил нич ко по на ша ње на спорт ској при ред би

или јав ном ску пу (члан 344а) ............................ 1025

До го вор за из вр ше ње кри вич ног де ла (члан 345) ......... 1031

Удру жи ва ње ра ди вр ше ња кри вич них де ла (члан 346) ..... 1032

Из ра ђи ва ње и на ба вља ње оруж ја и сред ста ва на ме ње них

за из вр ше ње кри вич ног де ла (члан 347) .................. 1035

Не до зво ље на производња, др жа ње, ношење

и промет оруж ја и екс пло зив них ма те ри ја (члан 348) ..... 1037

Уче ство ва ње у гру пи ко ја из вр ши

кри вич но де ло (члан 349) ............................... 1043

Не до зво љен пре лаз др жав не гра ни це

и кри јум ча ре ње љу ди (члан 350) ......................... 1045

Омогућавање злоупотребе остваривања права азила

у страној држави (члан 350а) ............................ 1048

Зло у по тре ба зна ка за по моћ

и зна ка за опа сност (члан 351) ........................... 1050

Нео вла шће но ор га ни зо ва ње ига ра на сре ћу (члан 352) ..... 1051

Нео вла шће но ба вље ње од ре ђе ном де лат но шћу (члан 353) ... 1052

Нео вла шће но из во ђе ње ар хе о ло шких ра до ва (члан 353а) ... 1052

По вре да гро ба (члан 354) ............................... 1054

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ДРУ ГА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ПРАВ НОГ СА О БРА ЋА ЈА ........................ 1056

Фал си фи ко ва ње ис пра ве (члан 355) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1056

По себ ни слу ча је ви фал си фи ко ва ња ис пра ве (члан 356) ... 1065

Фал си фи ко ва ње слу жбе не ис пра ве (члан 357) ............ 1067

На во ђе ње на ове ра ва ње не и сти ни тог са др жа ја

(члан 358) .............................................. 1069

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ТРЕ ЋА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ СЛУ ЖБЕ НЕ ДУ ЖНО СТИ ....................... 1071

Зло у по тре ба слу жбе ног по ло жа ја (члан 359) .............. 1072

Кр ше ње за ко на од стра не су ди је, јав ног ту жи о ца

и ње го вог за ме ни ка (члан 360) .......................... 1075

Не са ве стан рад у слу жби (члан 361) ...................... 1078

Про тив за ко ни та на пла та и ис пла та (члан 362) ............ 1080

Не на мен ско ко ри шће ње бу џет ских сред ста ва

(члан 362а) ............................................. 1082

Пре ва ра у слу жби (члан 363) ............................ 1083

Про не ве ра (члан 364) ................................... 1085

По слу га (члан 365) ...................................... 1088

Тр го ви на ути ца јем (члан 366) ........................... 1089

При ма ње ми та (члан 367) ............................... 1092

Да ва ње ми та (члан 368) ................................. 1097

Ода ва ње слу жбе не тај не (члан 369) ...................... 1100

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ЧЕ ТВР ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ЧО ВЕЧ НО СТИ И ДРУ ГИХ ДО БА РА

ЗА ШТИ ЋЕ НИХ МЕ ЂУ НА РОД НИМ ПРА ВОМ ............ 1102

Ге но цид (члан 370) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1103

Зло чин про тив чо веч но сти (члан 371) ................... 1108

Рат ни зло чин про тив ци вил ног ста нов ни штва

(члан 372) .............................................. 1111

Рат ни зло чин про тив ра ње ни ка и бо ле сни ка (члан 373) ... 1116

Рат ни зло чин про тив рат них за ро бље ни ка (члан 374) ..... 1118

Ор га ни зо ва ње и под сти ца ње на из вр ше ње ге но ци да

и рат них зло чи на (члан 375) ............................. 1120

Упо тре ба не до зво ље них сред ста ва бор бе (члан 376) ...... 1122

Не до зво ље на про из вод ња, промет и држање оруж ја

чи ја је упо тре ба за бра ње на (члан 377) .................... 1124

Про тив прав но уби ја ње и ра ња ва ње не при ја те ља

(члан 378) .............................................. 1125

Про тив прав но од у зи ма ње ства ри од уби је них

(члан 379) .............................................. 1127

По вре да пар ла мен та ра (члан 380) ....................... 1129

Су ро во по сту па ње с ра ње ни ци ма, бо ле сни ци ма

и рат ним за ро бље ни ци ма (члан 381) ..................... 1130

Нео прав да но од ла га ње ре па три ја ци је

рат них за ро бље ни ка (члан 382) .......................... 1131

Уни шта ва ње кул тур них до ба ра (члан 383) ................ 1132

Не спре ча ва ње вр ше ња кри вич них де ла

про тив чо веч но сти и дру гих до ба ра за шти ће них

ме ђу на род ним пра вом (члан 384) ........................ 1133

Кр ше ње санк ци ја уве де них од стра не

ме ђу на род них ор га ни за ци ја (члан 384а) .................. 1140

Зло у по тре ба ме ђу на род них зна ко ва (члан 385) ........... 1141

Садржај  21 ]

 22 ] Коментар Кривичног законика

Агре си ван рат (члан 386) ................................ 1142

Учествовање у рату или оружаном сукобу

у страној држави (члан 386а) ............................ 1145

Организовање учествовања у рату или оружаном

сукобу у страној држави (члан 386б) ..................... 1147

Ра сна и дру га дис кри ми на ци ја (члан 387) ................ 1148

Тр го ви на љу ди ма (члан 388) ............................. 1150

Тр го ви на ма ло лет ним ли ци ма ра ди усво је ња

(члан 389) .............................................. 1155

За сни ва ње роп ског од но са и пре воз ли ца

у роп ском од но су (члан 390) ............................ 1156

Угрожавање лица под међународноправном

заштитом (члан 390а) – брисан .......................... 1158

Те ро ри зам (члан 391) ................................... 1158

Јавно подстицање на извршење

терористичких дела (члан 391а) ......................... 1164

Врбовање и обучавање за вршење

терористичких дела (члан 391б) ......................... 1165

Употреба смртоносне направе (члан 391в) ............... 1167

Уништење и оштећење нуклеарног објекта (члан 391г) .... 1169

Угрожавање лица под међународном заштитом

(члан 392) .............................................. 1170

Фи нан си ра ње те ро ри зма (члан 393) ..................... 1172

Терористичко удруживање (члан 393а) ................... 1174

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ПЕ ТА – КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА

ПРО ТИВ ВОЈ СКЕ СР БИ ЈЕ ................................ 1176

Из бе га ва ње вој не оба ве зе (члан 394) ..................... 1177

Из бе га ва ње по пи са и пре гле да (члан 395) ................ 1181

Не из вр ша ва ње ма те ри јал не оба ве зе (члан 396) ........... 1182

Из бе га ва ње вој не слу жбе оне спо со бље њем

и об ма ном (члан 397) ................................... 1183

Про тив прав но осло бо ђе ње од вој не слу жбе (члан 398) .... 1184

Са мо вољ но од су ство ва ње и бек ство

из Вој ске Ср би је (члан 399) ............................. 1185

Не из вр ше ње и од би ја ње из вр ше ња на ре ђе ња

(члан 400) .............................................. 1187

Про ти вље ње прет по ста вље ном (члан 401) ............... 1188

Про ти вље ње вој ном ли цу ко је вр ши

по себ ну вој ну слу жбу (члан 402) ......................... 1189

При ну да пре ма вој ном ли цу у вр ше њу

слу жбе не ду жно сти (члан 403) ........................... 1190

На пад на вој но ли це у вр ше њу вој не слу жбе (члан 404) .... 1191

Осло бо ђе ње од ка зне за де ла из чл. 400. до 404.

(члан 405) .............................................. 1192

Зло ста вља ње пот чи ње ног и мла ђег (члан 406) ............ 1193

По вре да по себ не вој не слу жбе (члан 407) ................ 1194

По вре да обез бе ђе ња др жав не гра ни це (члан 408) ......... 1195

Не и сти ни то слу жбе но из ве шта ва ње (члан 409) ........... 1197

Не пред у зи ма ње ме ра за обез бе ђе ње

вој не је ди ни це (члан 410) ............................... 1198

Не са ве сна из ра да и пре у зи ма ње на о ру жа ња

и дру ге вој не опре ме (члан 411) ......................... 1199

Не про пи сно ста ра ње о по ве ре ном оруж ју (члан 412) ...... 1200

Про тив прав но рас по ла га ње по ве ре ним оруж јем

(члан 413) .............................................. 1201

Кра ђа оруж ја и де ла бор бе ног сред ства (члан 414) ........ 1202

Ода ва ње вој не тај не (члан 415) .......................... 1203

Нео вла шћен при ступ вој ном објек ту (члан 416) .......... 1205

Ка жња ва ње за кри вич на де ла ко ја су из вр ше на

за вре ме рат ног ста ња, ору жа ног су ко ба

и ван ред ног ста ња (члан 417) ............................ 1206

Не ис пу ња ва ње ду жно сти при

спро во ђе њу мо би ли за ци је (члан 418) .................... 1207

Под ри ва ње вој не и од брам бе не мо ћи (члан 419) .......... 1208

Спре ча ва ње бор бе про тив не при ја те ља (члан 420) ........ 1209

Пре ла зак и пре да ја не при ја те љу (члан 421) ............... 1210

Слу жба у не при ја тељ ској вој сци (члан 422) ............... 1211

По ма га ње не при ја те љу (члан 423) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1212

Не ис пу ње ње и на пу шта ње ду жно сти

за вре ме бор бе (члан 424) ............................... 1213

На пу шта ње по ло жа ја про тив но на ре ђе њу (члан 425) ...... 1214

На пу шта ње оште ће ног бро да и ва зду хо пло ва

пре вре ме на (члан 426) .................................. 1215

Сла бље ње бор бе ног мо ра ла (члан 427) ................... 1216

Не из ве шта ва ње вој них ор га на (члан 428) ................ 1217

Усло ви за из ри ца ње ди сци плин ске ка зне,

од но сно ме ре (члан 429) ................................ 1217

Кри вич но де ло из вр ше но по на ре ђе њу

прет по ста вље ног (члан 430) ............................. 1219

Садржај  23 ]

 24 ] Коментар Кривичног законика

ГЛА ВА ТРИ ДЕ СЕТ ШЕ СТА – ПРЕ ЛА ЗНЕ

И ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ ................................... 1221

Члан 431. .............................................. 1221

Члан 432. .............................................. 1223

Одредбе Закона о изменама и допунама

Кривичног законика које нису унете у КЗ ................... 1224

Основна ли те ра ту ра ...................................... 1226

Збир ке суд ских од лу ка .................................... 1228

Ре ги стар пој мо ва .......................................... 1229

Преглед одредаба ЗИД КЗ од 2016. године које ступају

на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику“,

ступају на снагу од 1. јуна 2017. године, односно ступају

на снагу од 1. марта 2018. године ........................... 1241

Одредбе Кривичног законика у примени

до 1. марта 2018. године ................................... 1243

Одредбе Кривичног законика у примени

до 1. децембра 2019. године ................................ 1259

ПРЕД ГО ВОР ДЕСЕТОМ ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

С обзиром на то да је од изласка претходног издања, које је већ

било усклађено са изменама и допунама Кривичног законика из

2019. године, протекло кратко време, ново, десето издање садржи

само мањи број допуна. Реч је о спорним питањима код неколико

кривичних дела која су захтевала детаљније објашњење (на пример,

код кривичног дела фалсификовања исправе или кријумчарења

људи). Иако је од свог првог издања Коментар проширен са више

стотина страница, он ипак у неким својим деловима не улази у де-

таљну анализу и објашњења. Макар и делимично остваривање тог

циља временски би знатно одложило излазак из штампе овог новог

издања, a његов циљ није ни био да размотри сва спорна питања

која би могла да се појаве у теорији или пракси. Његов основни циљ

је, и даље, да, ослањајући се на ставове теорије, допринесе исправ-

нијем тумачењу и примени кривичног права.

Београд, 27. децембра 2019. го ди не Аутор

ПРЕД ГО ВОР ДЕВЕТОМ ИЗМЕЊЕНОМ

И ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

У ово ново издање Коментара требaло је унети измене и допуне

Кривичног законика из маја 2019. године које ступају на снагу 1. децем-

бра. Реч је о бројним и значајним изменама. Оправданост већине од

њих може бити повод за криминалнополитичку расправу. Међутим, не

би било примерено сврси овог коментара да се опширније бавимо тим

питањима. Осим указивања на то да би оправданост одређене одредбе

могла бити спорна, у Коментару је поводом нових решења нарочита

пажња посвећена оним решењима која могу бити предмет различитих

тумачења и изазвати проблеме у примени. Осим новим решењима,

Коментар је допуњен и неким питањима која су значајна за примену

Кривичног законика (уз узимање у обзир новије судске праксе) како код

појединих кривичних дела, тако и код неких одредаба из Општег дела.

Београд, 15. јули 2019. го ди не Аутор

 26 ] Коментар Кривичног законика

ПРЕД ГО ВОР ОСМОМ

ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

Потреба за новим издањем Коментара искоришћена је да се,

без обзира на то што КЗ Србије у међувремену није мењан, уне-

су нека питања која претходно издање није садржало. Коментар

Кривичног законика, ма колико био обиман, никада не може да

буде потпун, тако да увек има места за његову допуну као и за де-

таљније објашњење изнетих ставова. При томе, циљ је био да се не

прекорачи обим који би био сметња за његово коришћење. Већи

број питања и допуна (од којих се део односи на узимање у обзир и

коментарисање најновије судске праксе) дат је на концизан начин

тако да ово издање није знатно обимније од претходног. Допуне су

унете како у области Општег дела (нпр. код основа који искључују

противправност а нису предвиђени у КЗ, код условног отпуста или

одузимања возачке дозволе), тако и код већег броја кривичних дела

(принуда, злоупотреба поверења у обављању привредне делатности,

недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и екс-

плозивних материја и др.).

Иако овај коментар од свог првог издања (што је често случај

када су у питању коментари кривичних законика) претендује да ко-

ристи и научни приступ и да се не бави само питањима која су од

значаја за праксу и примену кривичног права, унете интервенције

овом приликом претежно се односе на питања која имају практични

значај и која су се у пракси јавила као спорна.

Београд, 1. октобра 2018. го ди не Аутор

ПРЕД ГО ВОР ШЕСТОМ ИЗ МЕ ЊЕ НОМ

И ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

Ново издање Коментара усклађено је с бројним и значај ним

изменама и допунама Кривичног законика до којих је дошло у но-

вембру 2016. године. Измене и допуне КЗ из 2016. године, иако се

односе на већи број других важних питања, пре свега, представљају

реформу кривичних дела против привреде. У погледу ступања на

снагу Закона о изменама и допунама из 2016. године утврђена су

три vacatio legis-а (члан 42). Иако на први поглед изгледа да већина

чланова овог закона ступа на снагу 1. јуна 2017, јер је предвиђено

да само шест чланова Закона (чл. 24. и 27. и чл. 35. до 38) ступа на

Предговор  27 ]

снагу тек 1. марта 2018, они ипак представљају већи део овог закона,

с обзиром на то да су сва кривична дела против привреде (29 кри-

вичних дела) предвиђена само у једном члану (члан 27). Осмог дана

од дана објављивања овог закона, на снагу ступају само одредбе

члана 41. (инкриминисање припремних радњи за тероризам). Ово

издање Коментара полази од нових решења и у случају да она тек

треба да ступе на снагу (тј. 1. марта 2018. године).

Посебна пажња је посвећена неким новим решењима. Осим

уса глашавања с позитивним правом, ово издање је донекле про ши-

рено тиме што су детаљније објашњене и неке одредбе Кривичног

законика које нису мењане. У већој мери је узета у обзир и судска

пракса која је у међувремену настала у примени Кривичног зако-

ника. То се, нарочито, односи на одређена кривична дела. Пошто је

већ у претходном издању актуелизовано стање у погледу нових или

измењених и допуњених закона који су релевантни за тумачење и

примену бланкетних, кривичноправних норми, овом приликом то је

било потребно учинити само у погледу мањег броја закона, односно

прописа. Иако је сврха Коментара и даље остала иста, ипак се у

тексту овог издања изузетно наводе и извори у случају експлицит-

ног позивања на ставове теорије.

Београд, 1. јуна 2017. годинe Аутор

ПРЕД ГО ВОР ПЕ ТОМ ИЗ МЕ ЊЕ НОМ

И ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

Ново издање Коментара усклађено је са бројним и значај-

ним изменама и допунама Кривичног законика из децембра 2012.

године, а унете су и коментарисане и измене и допуне које су

уследиле 2013. и 2014. године. Пажњу заслужују нарочито нека

нова решења. Приликом њиховог објашњавања коришћена је и

најновија судска пракса. Неке нове, односно измењене одредбе

узрок су јављању извесних дилема у тумачењу и примени, па им

је зато требало посветити посебну пажњу. Осим усаглашавања

са позитивним правом, у овом издању Коментара су детаљније

објашњене и неке одредбе Кривичног законика које нису мењане.

При томе је у већој мери узета у обзир и богата судска пракса која

је у међувремену настала у једнодеценијској примени Кривичног

законика. То се пре свега односи на одређена питања и проблеме

код појединих кривична дела. Актуелизовано је и стање у вези

 28 ] Коментар Кривичног законика

с новим или измењеним и допуњеним законима и другим прописи-

ма који су релевантни за тумачење и примену одређених, нарочи-

то бланкетних, кривичноправних норми. Све то захтевало је зна-

чајне интервенције у тексту, тј. неки његови делови су прерађени,

односно изнова писани. Аутор се нада да ће на тај начин ово ино-

вирано издање Коментара још у већој мери корисно послужити

читаоцима, а посебно онима који примењују кривично право.

Београд, 10. маја 2016. годинe Аутор

ПРЕД ГО ВОР ЧЕ ТВР ТОМ ИЗ МЕ ЊЕ НОМ

И ДО ПУ ЊЕ НОМ ИЗ ДА ЊУ

По сле из ла ска из штам пе тре ћег из да ња у сеп тем бру 2009. го-

ди не усле ди ле су број не из ме не и до пу не Кри вич ног за ко ни ка.

Не ке од тих но ви на иза зва ле су од ре ђе не про бле ме у ту ма че њу

и при ме ни, па је за то би ло по треб но обра ти ти по себ ну па жњу на

њих. Осим то га, де таљ ни је су об ја шње не и не ке од ред бе КЗ ко је

ни су ме ња не. Да нас се у ве ћој ме ри мо же узе ти у об зир и суд ска

прак са ко ја је у ме ђу вре ме ну на ста ла у при ме ни Кри вич ног за-

ко ни ка. То се на ро чи то од но си на по је ди на кри вич на де ла. Би-

ло је по треб но има ти у ви ду и ве ћи број но вих или из ме ње них

и до пу ње них за ко на ко ји су ре ле вант ни за ту ма че ње и при ме ну

од ре ђе них кри вич но прав них нор ми. За то је ово но во из да ње Ко-

мен та ра обим ни је од прет ход них из да ња.

Бе о град, 10. ав гу ста 2012. го ди не Аутор

ПРЕД ГО ВОР ПР ВОМ ИЗ ДА ЊУ

Сту па њем Кри вич ног за ко ни ка на сна гу 1. ја ну а ра 2006. го ди не,

но во кри вич но за ко но дав ство Ср би је је по че ло да се при ме њу је. Иако

но ви Кри вич ни за ко ник не пред ста вља дис кон ти ну и тет у од но су на

ра ни је кри вич но за ко но дав ство, он са др жи ве ли ки број но вих ре ше ња.

Из ве сно је да ће се суд ска прак са, бар у пр во вре ме, су о чи ти са од ре ђе-

ним те шко ћа ма у ту ма че њу и при ме ни по је ди них од ре да ба. Ме ђу тим,

то је оче ки ва на и нор мал на по ја ва и де ша ва се увек он да ка да се у јед ној

зе мљи до не се но ви кри вич ни за ко ник. У не ким слу ча је ви ма по треб не

су го ди не да би суд ска прак са за у зе ла став пре ма при ме ни од ре ђе них

Предговор  29 ]

нор ми. За ко но да вац, иако то ме по пра ви лу те жи, не мо же у тој ме ри би-

ти пре ци зан да не оста вља од ре ђе не ди ле ме у по гле ду зна че ња и до ма-

ша ја од ре ђе не нор ме, та ко да увек оста је зна ча јан про стор за ста во ве те-

о ри је и прак се. Овај ко мен тар има за циљ, осим по мо ћи суд ској прак си

у при ме ни но вог Кри вич ног за ко ни ка, и ре ша ва ње не ких те о риј ских

пи та ња. По зна то је да се у на у ци кри вич ног пра ва, на ро чи то у ве зи са

не ким пи та њи ма, те о ри ја и прак са пре пли ћу, та ко да у на сто ја њу да

се да ко ли ко-то ли ко пот пун од го вор и ре ше ње не ког про бле ма мо ра

по ћи ка ко од те о ри је, та ко и од прак се. То се у не ким ра ни јим на шим

и стра ним ко мен та ри ма по себ но на гла ша ва ло у њи хо вом под на сло ву

(„на уч ни и прак тич ни ко мен тар“). Ме ђу тим, то се да нас под ра зу ме ва.

Оства ри ва ње на сто ја ња да се да што ви ше од го во ра на спор-

на пи та ња, као и да се све од ред бе Кри вич ног за ко ни ка де таљ но об-

ја сне, во ди из у зет но обим ним ко мен та ри ма. Ни су рет ки стра ни ко-

мен та ри ко ји су на пи са ни на ви ше хи ља да стра ни ца. При ли ком

пи са ња овог ко мен та ра аутор је имао скром ни је ам би ци је. Мо гло би

се ре ћи да је у пи та њу по оби му и на чи ну об ра де „сред њи ко мен тар“

ко ји, на ро чи то код не ких кри вич них де ла, ни је ишао у де таљ но об ја-

шња ва ње. У том по гле ду се мо же при ме ти ти и из ве сна не у јед на че ност.

Аутор је на сто јао да се бар до не кле др жи кри те ри ју ма да ва жни јим ин-

сти ту ти ма оп штег де ла и ва жни јим кри вич ним де ли ма по све ти до вољ-

ну па жњу, док је оним кри вич ним де ли ма ко ја су у прак си рет ка, а и

за те о ри ју не пред ста вља ју иза зов, по све тио ре ла тив но ма ли про стор.

Основ ни раз лог за то је био уна пред од ре ђен обим ко мен та ра. Уко ли ко

до ђе до дру гог из да ња, аутор се на да да ће мо ћи де таљ ни је да об ра ди

она пи та ња ко ја овом при ли ком, пре све га због огра ни че ног оби ма, ни-

је ус пео да об ра ди, или их ни је об ра дио у ме ри у ко јој она то за слу жу ју.

При ли ком пи са ња ко мен та ра узет је у об зир део на ше но ви је

суд ске прак се ко ји је и да ље ак ту е лан и мо же се ко ри сти ти и при ли-

ком об ја шња ва ња од ре да ба но вог КЗ. Не ма сум ње да ће на ша суд ска

прак са при ме њу ју ћи но ви КЗ за у зе ти ве ћи број ста во ва у по гле ду

но вих ре ше ња и та ко до при не ти бо љој и аде кват ној при ме ни Кри-

вич ног за ко ни ка. За са да, суд ска прак са је мо гла би ти ко ри шће на

са мо у огра ни че ном оби му.

Бе о град, 27. мар та 2006. го ди не Аутор

СКРА ЋЕ НИ ЦЕ

АСБ Апелациони суд у Београду

АСК Апелациони суд у Крагујевцу

АСНС Апелациони суд у Новом Саду

ВВС Вр хов ни вој ни суд

ВКС Вр хов ни ка са ци о ни суд Ср би је

ВСС Вр хов ни суд Ср би је

ВСБ Виши суд у Београду

ВСНС Виши суд у Новом Саду

ЗИД КЗ/2009 За кон о из ме на ма и до пу на ма Кри вич ног за ко ни ка

(„Слу жбе ни гла сник РС“, број 72 о 3. сеп тем бра

2009. го и не)

ЗИД КЗ/2012 За кон о из ме на ма и до пу на ма Кри вич ног за ко ни ка

(„Слу жбе ни гла сник РС“, број 121 о 24. децем бра

2012. го и не)

ЗИД КЗ/2016 За кон о из ме на ма и до пу на ма Кри вич ног за ко ни ка

(„Слу жбе ни гла сник РС“, број 94 о 24. новембра

2016. го и не)

ЗИД КЗ/2019 За кон о из ме на ма и до пу на ма Кри вич ног за ко ни ка

(„Слу жбе ни гла сник РС“, број 35 о 21. маја

2019. го и не)

ЗИКС За кон о из вр ше њу кри вич них санк ци ја

ЗКП За ко ник о кри вич ном по ступ ку

ЗО МУКД За кон о ма ло лет ним учи ни о ци ма кри вич них де ла

и кри вич но прав ној за шти ти ма ло лет них ли ца

КЗ Кри вич ни за ко ник

КЗС Кри вич ни за кон Ср би је

КЗ СРЈ Кри вич ни за кон Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је

ОКЗ Основ ни кри вич ни за кон

ОСБ Окру жни суд у Бе о гра ду

ОСНС Окру жни суд у Но вом Са ду

ОСС Окру жни суд у Су бо ти ци

Члан члан са бро јем без да ље на зна ке на шта се од но си,

пред ста вља члан Кри вич ног за ко ни ка

КОМЕНТАР

КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК*

ОПШТИ ДЕО

ГЛАВА ПРВА

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Уводне напомене. – Глава прва КЗ садржи четири члана од којих

прва три регулишу основна начела кривичног права. Осим начела

законитости, кривице и легитимности, у основна начела кривич-

ног права могла би се сврстати и нека друга начела (нпр. принцип

праведности и сразмерности). С обзиром на то да не постоји сагла-

сност око тога шта се још сматра основним начелима кривичног

права, а имајући у виду да не постоји подједнака потреба да се сва

она законом регулишу, може се констатовати да је прихватљиво то

што се законодавац одлучио да у основне одредбе КЗ уврсти наве-

дена начела. Осим тога, основне одредбе (члан 4) односе се и на вр-

сте кривичних санкција, њихову општу сврху, као и на одређивање

минималног старосног узраста лица према коме се може примени-

ти кривична санкција.

Нема кривичног дела нити казне без закона

Члан 1.

Никоме не може бити изречена казна или друга кривична

санкција за дело које пре него што је учињено законом није било

одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или

друга кривична санкција која законом није била прописана пре

него што је кривично дело учињено.

1. Начело законитости је у савременим правним системима по-

дигнуто на ранг уставног начела. Устав Србије начело законитости

предвиђа у оквиру одредаба о правној сигурности у казненом праву

* „Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 – испр., 107/05 – испр., 72/09, 111/09,

121/12, 104/13, 108/14, 94/16 и 35/19.

 34 ] Основне одредбе

(члан 34). Прописано је да нико не може бити оглашен кривим за

дело које, пре него што је учињено, није било предвиђено законом

или прописом заснованим на закону као кажњиво дело, нити му се

може изрећи казна која за то дело није била предвиђена (члан 34.

став 1). Та одредба се односи на сва три деликта казненог права

у ширем смислу (кривично дело, привредни преступ и прекршај).

Међутим, код прописивања кривичног дела и кривичне санкције,

то може бити учињено само законом, а не и другим прописима, као

што је, на пример, уредба (члан 34. став 2).

2. Уобичајено је да се начело законитости изражава латинском

формулацијом nullum crimen, nulla poena sine lege. Ово начело зна-

чи да нико не може бити кажњен за неко понашање, односно да

према њему не може бити примењена кривична санкција ако, пре

него што га је предузео, оно није било законом предвиђено као

кривично дело и ако није за исто била законом прописана казна.

Данас је начело законитости у кривичном праву општеприхваће-

но. Већина савремених европских кривичних законика садржи

одредбу којом се предвиђа ово начело. КЗ се придружује оним

кривичним законицима који начело законитости као једно од

основних начела кривичног права, желећи и тиме да нагласе његов

значај, предвиђају на самом почетку, тј. одредбом члана 1. Први

део одредбе забрањује да некоме буде изречена казна или друга

кривична санкција за дело које пре него што је учињено законом

није било одређено као кривично дело (nullum crimen sine lege).

Други део садржи забрану изрицања оне казне или друге кривичне

санкције која није законом била прописана пре него што је дело

учињено (nulla poena sine lege).

3. Начело законитости има вишеструки значај. Пре свега, оно

обезбеђује гарантивну функцију кривичног права која је изузетно

значајна с аспекта права и слобода грађана и остваривања прин-

ципа правне државе. Правна држава не само да штити грађане

кривичним правом, она их мора заштитити и од кривичног права.

Управо принцип законитости служи спречавању самовољног, не-

предвидљивог кажњавања без закона, или на основу неодређеног

или ретроактивног закона. Принцип законитости одређује дру-

штвени положај човека и границе његовог слободног деловања.

Тај принцип је истовремено гаранција за остваривање слобода и

права човека и брана против самовољне и непредвидљиве кри-

вичноправне репресије. Гарантивна функција у извесном смислу

представља противтежу, ограничење и коректив заштитној функ-

цији кривичног права. У основи гарантивне функције налази се

ЧЛАН 1.  35 ]

самоограничење државне принуде у области кривичног права и

она треба да створи осећај сигурности у једном друштву да нико

неће бити самовољно кривично гоњен, односно да може бити го-

њен само за оно што је унапред било прописано као кривично

дело и за шта је била предвиђена кривична санкција. То је једно

од најзначајнијих достигнућа кривичног права и принципа правне

државе. У вези са тим је и позната изрека (Ф. фон Лист) да је кри-

вично право magna carta злочинаца.

Начело законитости је од значаја и за заштитну функцију кри-

вичног права, пре свега, за остваривање генералне превенције. Од

грађана се може очекивати да прилагоде своје понашање само у од-

носу на норму која је унапред била прописана. Само унапред про-

писано кривично дело и казна могу да делују одвраћајуће на потен-

цијалног учиниоца кривичног дела. Претња казном не би могла да

делује уколико не би законом била везана за предузимање одређе-

ног понашања. И појам кривице у кривичном праву нераскидиво је

везан за начело законитости. Не може се неко сматрати кривим за

понашање које није претходно било предвиђено као кривично дело.

Социјално-етички прекор се може упутити само ономе ко је прекр-

шио кривичноправну норму која забрањује одређено понашање и

прописује казну за њега.

4. Начело законитости у кривичном праву има четири сегмен-

та. Први, nulla poena sine lege scripta, искључује примену неписаног,

пре свега обичајног права. Lex scripta (scriptus – писан), значи да

се само писаним кривичним законом могу прописивати кривична

дела и санкције, што је данас карактеристика кривичног закона која

се подразумева јер су закони правни акти који се увек доносе у пи-

саној форми. Међутим, ако се прихвати схватање обичајног права у

једном ширем смислу, у смислу да обухвата и ставове судске праксе

до којих је она дошла током времена у примени права, овај сегмент

начела законитости добија и практични значај. Познато је да судска

пракса у неким случајевима има и стваралачку улогу, иако формал-

но не представља извор кривичног права. То је не само реалност,

већ у неким случајевима представља и оправдану нужност. Таквим

обичајним правом насталим у судској пракси не смеју се стварати

нова кривична дела, или нове кривичне санкције. Томе углавном

судска пракса није ни склона. Међутим, повреду начела законито-

сти представља и ширење криминалне зоне, као и заоштравање на

плану кривичних санкција које нема основа у закону. Поставља се

питање шта са аспекта начела законитости значи супротна ситу-

ација, тј. када устаљено поступање судске праксе за резултат има

 36 ] Основне одредбе

декриминализацију de facto, или сужавање криминалне зоне код

одређеног кривичног дела. У првом случају није реч о повреди на-

чела законитости, као начела материјалног кривичног права, већ о

повреди начела легалитета кривичног гоњења (члан 20. ЗКП). У дру-

гом, када се ради о сужавању криминалне зоне, такође се не може

говорити о повреди начела законитости (такво поступање у неким

случајевима може бити правнодогматски и криминалнополитички

прихватљиво, а у другима не). Други сегмент, nulla poena sine lege

praevia, садржи забрану ретроактивне примене кривичног закона.

Lex praevia (praevius – претходан) значи да нема кривичног дела

и кривичне санкције уколико то није било прописано кривичним

законом пре него што је кривично дело учињено. Трећи сегмент

начела законитости, nulla poena sine lege certa, представља начело

одређености које налаже да кривичноправне норме у што је могуће

вишем степену буду одређене и прецизне. Овај захтев начела за-

конитости усмерен је ка законодавцу. Lex certa (certus – одређен)

значи да кривичним законом мора бити у што већој мери преци-

зно одређено понашање које представља кривично дело и казна

за њега. У кривичном праву законодавац треба у највећој могућој

мери да избегава неодређене норме, као што су, на пример, генерал-

не клаузуле. Висок степен неодређености кривичноправне норме

води томе да се не може са поузданошћу утврдити да ли је неко

понашање предвиђено као кривично дело. И четврти сегмент, nulla

poena sine lege stricta, садржи забрану стварања кривичног права

путем аналогије. Lex stricta (strictus – тачан, узак, изричит) значи

да кривични закон обухвата само оно на шта се односи, а не и неке

сличне ситуације. Забрањено је путем аналогије стварати нова бића

кривичних дела, као и нове кривичне санкције на основу слично-

сти са кривичним делима и кривичним санкцијама предвиђеним у

закону. За разлику од те креативне аналогије, тумачење путем ана-

логије које остаје у оквиру законске норме не представља повреду

начела законитости.

За начело законитости су од подједнаког значаја сва ова четири

његова дела. Ипак, када се о њему говори, пре свега се мисли на

забрану повратног дејства кривичног закона, односно на принцип

да закон којим се прописује кривично дело, односно кривична санк-

ција делује само за будућност. То значи да је меродавно право које

важи у моменту извршења кривичног дела. За једини изузетак

в. коментар члана 5. КЗ.

5. За примену начела законитости веома је значајно питање да

ли оно важи за кривично право у целини, или само за посебни део.

ЧЛАН 2.  37 ]

Ако се има у виду да постојање или непостојање одређеног кри-

вичног дела, као и могућност примене одређене кривичне санкције,

зависи не само од законских описа појединих кривичних дела, већ

и од одредаба општег дела, треба закључити да се ово начело при-

мењује и у односу на оне институте општег дела од којих зависи

постојање кривичног дела, као и на оне одредбе општег дела које

омогућавају (или искључују) примену одређене кривичне санкције.

Спорно је да ли се начело законитости односи и на кривичноправне

мере које формално не представљају кривичне санкције, али на сли-

чан начин погађају учиниоца кривичног дела (одузимање имовинске

користи, правне последице осуде). Обичним језичким тумачењем

дошло би се до закључка да, пошто није реч о кривичним санкци-

јама, за те мере не важи начело законитости. Међутим, полазећи

од телеолошког тумачења, од циљева и домета начела законитости,

исправно би било узети да и за те мере важи начело законитости.

6. Од значаја и за наше кривично право у погледу начела закони-

тости јесте одредба члана 7. став 1. Европске конвенције за заштиту

људских права и основних слобода која предвиђа да нико неће бити

сматран кривим за кривично дело због чињења или пропуштања,

које није представљало кривично дело по унутрашњем или међуна-

родном праву у време када је извршено. Такође, не може се изрећи

строжа казна од оне која је била прописана у време извршења кри-

вичног дела.

Нема казне без кривице

Члан 2.

Казна и мере упозорења могу се изрећи само учиниоцу који

је крив за учињено кривично дело.

1. Да би дошло до примене казне и мера упозорења (условне

осуде и судске опомене), неопходно је да је учињено кривично дело

са свим својим конститутивним елементима укључујући и криви-

цу. Кривичног дела нема уколико нема кривице (в. коментар члана

14). Имајући то у виду, може се поставити питање није ли одредба

члана 2. сувишна. Међутим, кривица, осим што представља кон-

ститутивни елемент општег појма кривичног дела, има шири значај

у кривичном праву па се зато подиже на ранг једног од основних

принципа кривичног права. Тај шири значај огледа се и у томе што

се, по правилу, начело кривице подиже и на ранг уставног начела.

 38 ] Основне одредбе

Казна без кривице представља повреду принципа правне државе.

Начело nulla poena sine culpa значи да кривичноправној репресији

има места само ако учињено дело може да се припише учиниоцу

у кривицу као његово дело за које може да му се упути друштве-

но-етички прекор. Најважнија последица овог начела за примену

кривичног права јесте да је искључена примена казне (и мера упо-

зорења) у случају када су остварени објективни елементи кривич-

ног дела, када се предузето понашање може подвести под законски

опис неког кривичног дела, али нема кривице учиниоца. Нема од-

говорности за саму радњу кривичног дела и остваривање осталих

обележја бића кривичног дела уколико недостаје субјективни од-

нос учиниоца према делу. Да нема одговорности јасно је и из тога

што ту нема ни кривичног дела у објективно-субјективном смислу.

Остваривање објективних елемената кривичног дела може бити

основ за примену неких кривичних санкција у односу на одређе-

не категорије учинилаца. Но, ту се не ради о кривичном делу, већ

о противправном делу предвиђеном у закону као кривично дело

(в. коментар уз чл. 81. и 82). Ово начело има посебан значај за наше

кривично право због тога што је наша судска пракса (а томе јој је

ишло у прилог и раније решење у нашем кривичном законодавству)

до сада била склона да кривично дело схвата у објективном смислу,

мада се казнити могао само кривично одговоран учинилац што је,

у ствари, значило само учинилац који је учинио дело са кривицом.

То је додатни разлог што сада КЗ, одмах после начела законитости,

изричито садржи начело nulla poena sine culpa.

2. Начело кривице има и шири значај у смислу да захтева не

само да учинилац мора бити крив, него и то да се мора утврдити

колико је крив. Кривица се може степеновати што је од значаја за

избор кривичне санкције и одмеравање казне, као и код примене

института дела малог значаја као основа искључења противправно-

сти (в. чл. 18, 54, 66. и 77).

3. У савременом кривичном праву опште је прихваћен принцип

индивидуалне (личне) и субјективне одговорности који, у ствари,

произлази из самог појма и природе кривице. Ово начело у ствари

има два своја дела. Један се односи на то да неко може одговарати

за своје поступке само ако је крив, ако постоји субјективни однос

према учињеном делу (субјективна одговорност). Други део овог

начела, који је у тесној вези са првим, односи се на забрану одго-

ворности за поступке других лица, тј. свако одговара само за сво-

је поступке, за оно што је он учинио (индивидуална одговорност).

Насупрот томе, објективна и колективна одговорност су негација

ЧЛАН 2.  39 ]

савременог кривичног права заснованог на принципу кривице који

подразумева субјективну и индивидуалну одговорност. Међутим, то

је достигнуће кривичног права из новијег периода. Развој одговор-

ности у кривичном праву текао је од колективне ка индивидуалној.

4. Начело кривице, како се схвата у кривичном праву, значи да

свако одговара само за своје поступке према којима има одређени

психички однос и због којих му се може упутити друштвено-етич-

ки прекор. То, пре свега, искључује одговорност за поступке дру-

гог, као и одговорност без кривице. У другим гранама права, па и

у онима које предвиђају одговорност за одређене врсте деликата,

објективна одговорност је неизбежна, а под одређеним условима и

оправдана.

Ипак, савремена кривична законодавства, па и наше, познају из-

узетке (мада ретке) у том смислу да ово начело није сасвим дослед-

но спроведено. У неким случајевима долази до извесног одступања

од овог начела. Иако је, по правилу, реч о оправданим криминал-

нополитичким разлозима који стоје у позадини таквих одступа-

ња (нпр. одговорност за кривична дела учињена путем штампе и

других средстава јавног информисања), њих треба ако не сасвим

избећи, онда бар свести на најмању могућу меру. То нарочито тре-

ба учинити онда када нема ни криминалнополитичког оправдања

(нпр. постојање организовања злочиначког удруживања као облика

саучесништва представљало је непотребну повреду овог начела која

се не може правдати ни неким криминалнополитичким потребама,

па је зато и укинуто као облик саучесништва). Док повреда начела

кривице од стране законодавца може бити само основ за крими-

налнополитичку дискусију која би евентуално водила измени за-

конског решења, повреда начела кривице у конкретном случају од

стране суда представља повреду кривичног закона због које се може

побијати пресуда (члан 369. ранијег ЗКП није био усклађен са новим

решењем у КЗ управо у погледу доследно спроведеног објективно-

-субјективног појма кривичног дела, а ни члан 439. важећег ЗКП то

не предвиђа експлицитно, али се тумачењем, без сумње, долази до

таквог закључка).

5. Из овог начела произлази и захтев да се законским описима

кривичних дела обухвате само она понашања која је могуће избећи,

која се једном апстрактном учиниоцу нормалних, просечних спо-

собности објективно могу урачунати, која са аспекта општих људ-

ских способности дозвољавају управљање узрочним током. Дакле,

као кривична дела треба предвидети само она понашања која су

подобна да буду основ за индивидуалну, субјективну одговорност.

 40 ] Основне одредбе

Основ и границе кривичноправне принуде

Члан 3.

Заштита човека и других основних друштвених вредности

представља основ и границе за одређивање кривичних дела, про-

писивање кривичних санкција и њихову примену, у мери у којој је

то нужно за сузбијање тих дела.

1. Кривично право мора уважавати и начело легитимности које

пре свега значи да кривичноправна репресија и кривично право у

целини морају у суштинском смислу бити оправдани и нужни. То

начело је дошло до изражаја у одредби члана 3. о основама и грани-

цама кривичноправне принуде. Према њој, заштита човека и дру-

гих основних друштвених вредности представља основ и границе

за одређивање кривичних дела, прописивање кривичних санкција и

њихову примену. Само заштита највреднијих добара појединца и оп-

штих добара од најопаснијих облика напада на њих може оправдати

употребу кривичног права и кривичних санкција. Стављање заштите

човека на прво место има овде и начелни значај, тј. заштита основ-

них права човека има предност у односу на заштиту других друштве-

них вредности. Осим што се у заштити човека и других друштвених

вредности види основ кривичноправне принуде, овом одредбом се

изражава и криминалнополитички принцип ограничења те принуде.

Овај принцип пре свега захтева свођење кривичноправне заштите

на неопходан минимум, као и коришћење других адекватнијих сред-

става и мера за сузбијање понашања којима се нападају највреднија

добра човека и друштва. Кривично право треба да буде последње

средство у заштити одређених вредности, односно у сузбијању кри-

миналитета. У том смислу говори се о супсидијарности кривичног

права, или о принципу да је кривично право ultima ratio у сузбијању

друштвено опасних понашања. То је оно што, између осталог, обез-

беђује легитимност кривичноправне репресије. Треба имати у виду

да нешто што у једном друштву јесте ultima ratio, у другом то не

мора бити, као и да друштвене промене и постојеће прилике и усло-

ви у знатној мери одређују да ли је кривичноправна интервенција

у неком друштву заиста ultima ratio. Иначе, и површан преглед по-

себног дела савремених кривичних законика, а нарочито споредног

кривичног законодавства, што важи и за кривично законодавство

Србије, показује да овај принцип није спроведен, а запажа се и тен-

денција ширења кривичноправне заштите на нормативном плану.

ЧЛАН 4.  41 ]

2. Новина у односу на сличну одредбу коју је садржао КЗ СРЈ

јесте та што се у члану 3. изричито говори о важењу овог начела

и приликом примене кривичних санкција. Примену кривичних

санкција треба овде схватити у ширем смислу, у смислу примене

кривичног права јер је циљ овог начела да кривично право сведе на

нужну меру не само приликом његовог стварања, него и у његовој

примени. Према томе, ова одредба би требало да има значај и за

суд када одлучује о примени кривичне санкције, а не само да буде

директива самом законодавцу приликом обликовања и постављања

граница кривичноправне заштите.

Кривичне санкције и њихова општа сврха

Члан 4.

(1) Кривичне санкције су: казне, мере упозорења, мере бе-

збедности и васпитне мере.

(2) Општа сврха прописивања и изрицања кривичних санк-

ција је сузбијање дела којима се повређују или угрожавају вред-

ности заштићене кривичним законодавством.

(3) Кривичне санкције се не могу изрећи лицу које у време

када је дело учињено није навршило четрнаест година. Васпитне

мере и друге кривичне санкције могу се изрећи малолетнику под

условима прописаним посебним законом.

1. Систем кривичних санкција у нашем кривичном праву обу-

хвата четири врсте кривичних санкција: 1) казне, 2) мере упозо-

рења (условна осуда и судска опомена), 3) мере безбедности и 4)

васпитне мере. С обзиром на то могло би се говорити о плурали-

стичком систему кривичних санкција. Ипак је реч о дуалистичком

систему кривичних санкција где се, с једне стране, јавља казна, а с

друге, мере безбедности. Наиме, мере упозорења су алтернатива ка-

зни и тешко су замисливе без њеног постојања, а васпитне мере су

у крајњој линији посебна врста мера безбедности које се примењују

према одређеној категорији учинилаца (малолетницима).

2. Кривичне санкције представљају средство за остваривање

заштитне функције кривичног права која је основни циљ и сврха

постојања кривичног права у целини. Та се заштита остварује пред-

виђањем одређених понашања као кривичних дела и прописивањем

кривичних санкција за та дела, као и применом кривичног права,

тј. изрицањем прописаних санкција учиниоцима кривичних дела.

 42 ] Основне одредбе

Осим сузбијања криминалитета као карактеристике суштинског,

материјалног карактера, кривичне санкције морају поседовати и

неке друге обавезне елементе. Иако у теорији постоји схватање да

због њихове хетерогености није могуће дати општи појам кривич-

них санкција, то се ипак може учинити полазећи од оних елемената

који нису спорни. Општи материјално-формални појам кривич-

них санкција могао би се одредити на следећи начин. Кривичне

санкције су законом предвиђене репресивне мере које се, с циљем

сузбијања криминалитета, примењују према учиниоцу противправ-

ног дела које је у закону предвиђено као кривично дело на основу

одлуке суда донете након спроведеног кривичног поступка. Елемен-

ти, односно основна обележја кривичних санкција према томе јесу:

1) циљ кривичних санкција је сузбијање криминалитета; 2) оне су по

својој природи репресивне мере; 3) примењују се према учиниоцу

противправног дела које је у закону предвиђено као кривично дело;

4) морају бити предвиђене законом; 5) примењује их, односно изри-

че суд; 6) изричу се у кривичном поступку.

Све кривичне санкције теже остваривању истог циља. И оне,

као и кривично право у целини, постоје пре свега због сузбијања

криминалитета. Репресивност кривичних санкција огледа се у томе

што оне представљају одређено зло за учиниоца кривичног дела,

или претњу злом. Тиме се не негира превентивно дејство кривич-

них санкција које је нераскидиво везано са њиховом репресивном

компонентом (кривичне санкције теже превенцији кроз репресију).

Оне доводе до одузимања или ограничавања права и добара учи-

ниоца кривичног дела, или садрже претњу да ће до тога доћи. Шта-

више, и код мера упозорења није реч само о претњи. Извесно зло

је већ нането учиниоцу кроз друштвену и моралну осуду, односно

кроз његово стигматизовање које, по правилу, представља повреду

његове части и угледа. Наравно, степен репресивности појединих

кривичних санкција веома је различит: од судске опомене као мере

упозорења, или укора као васпитне мере, па до смртне казне. Даље,

кривичне санкције се могу применити само ако је учињено против-

правно дело које је у закону предвиђено као кривично дело. То не

мора бити кривично дело које испуњава све елементе за постојање

кривичног дела, тј. може недостајати кривица. Битно је да је оно као

такво законом предвиђено као кривично дело. На пример, лиша-

вање живота које изврши неурачунљиво лице није кривично дело

у смислу општеусвојеног објективно-субјективног схватања оп-

штег појма кривичног дела, али се ради о противправном делу које

је у закону предвиђено као кривично дело. Као услов за примену

ЧЛАН 4.  43 ]

кривичних санкција неопходно је да су остварени бар сви објектив-

ни елементи кривичног дела. То значи да није дозвољена примена

санкција ante delictum. Остали елементи (начело законитости и да

санкције изриче суд након спроведеног поступка) у сваком погледу

су неспорни и јасни, па нема потребе посебно се на њих освртати.

3. Наше кривично право познаје и неке мере које, иако имају

извесне сличности са кривичним санкцијама, нису обухваћене си-

стемом кривичних санкција јер им недостају неке битне карактери-

стике које свака кривична санкција мора да поседује. Тако, правне

последице осуде (чл. 94–96. КЗ) не изриче суд у кривичном поступ-

ку, оне наступају по сили закона код осуде за одређена кривична

дела или на одређене казне. Ни мера одузимања имовинске користи

прибављене кривичним делом (чл. 91–93. КЗ) није кривична санкци-

ја, али из других разлога. Том мером се само реализује принцип да

нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним

делом. Њоме се не одузимају или ограничавају нека добра учинио-

ца, односно она не представља репресију која се предузима против

њега. У односу на оно што је прибавио кривичним делом, учинилац

никада не може стећи нека права, поготово не право својине.

4. Општа сврха кривичних санкција јесте остваривање заштит-

не функције кривичног права (члан 4. став 2). Општа сврха пропи-

сивања и изрицања кривичних санкција није другачија од основног

циља кривичног права у целини, а то је да се путем генералне и спе-

цијалне превенције сузбијају дела којима се повређују или угрожа-

вају добра заштићена нашим кривичним законодавством. Поред

опште сврхе свих кривичних санкција, свака врста, тип санкције

има и своју посебну сврху. Тако КЗ садржи и одредбе о посебној

сврси сваке од четири врсте кривичних санкција које, полазећи од

опште сврхе кривичних санкција, одражавају извесне специфично-

сти у погледу остваривања сваке од тих врста кривичних санкција

(в. чл. 42, 64. и 78. КЗ, као и члан 10. ЗОМУКД).

5. Кривични законик одређује доњу старосну границу за при-

мену кривичних санкција, односно за примену кривичног права у

целини. Лица која нису навршила четрнаест година не могу бити

субјект кривичног дела, њима недостаје кривица као конститу-

тивни елемент кривичног дела, она због свог недовољног узраста

нису подобна да им се неко дело припише у кривицу. Она могу из-

вршити само противправно дело које је у закону предвиђено као

кривично дело, тј. њихова радња може одговарати законском опису

неког кривичног дела. За лице које није навршило четрнаест година

у кривичном праву се користи израз „дете“ (члан 112. став 8. КЗ).

 44 ] Основне одредбе

И ЗОМУКД искључује примену кривичних санкција или других

мера прописаних тим законом према деци (члан 2).

6. У погледу кривичних санкција према малолетницима (као и

према млађим пунолетним лицима и пунолетним лицима која су

кривично дело учинила као малолетници) примењује се Закон о ма-

лолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити

малолетних лица („Службени гласник РС“, број 85/05). Доношењем

овог посебног закона наше кривично законодавство се придружило

оним све бројнијим европским земљама чије законодавство посеб-

ним законом регулише ову, по много чему, специфичну област.

ГЛАВА ДРУГА

ВАЖЕЊЕ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Уводне напомене. – Глава друга садржи одредбе којима се ре-

шава питање важења кривичног законодавства Републике Србије.

У погледу систематике прихваћено је оно што је често решење у

кривичним законицима европских земаља, а то је да се одредбе о

важењу кривичног законодавства налазе на почетку кривичног за-

коника. Реч је о две врсте важења кривичног законодавства: вре-

менском и просторном важењу.

Одредбе о временском важењу су неопходне и поред тога што

се из начела законитости може закључити да се примењује онај

закон који је важио у моменту када је дело учињено. Оне предви-

ђају један важан изузетак од тог правила. Наиме, уколико је после

извршења кривичног дела закон измењен једном или више пута,

примениће се закон који је најблажи за учиниоца. Циљ тих одре-

даба јесте, пре свега, да се реши питање интертемпоралног важења

закона, с обзиром на то да од времена извршења кривичног дела,

па до доношења судске одлуке, закон може бити једном или више

пута измењен.

Правила о просторном важењу кривичног законодавства реша-

вају питање чије ће кривично законодавство у конкретном случају

бити примењено, тј. да ли законодавство једне или друге државе.

Свака држава тежи томе да примени сопствено кривично законо-

давство онда када за то има интереса. Тај интерес постоји када је

кривично дело извршено на територији одређене земље, када је

кривично дело учинио њен држављанин и када је кривично дело

учињено против њених интереса или против њеног држављанина.

Постоји, под одређеним условима, и општи интерес свих држава да

се и ван тих случајева обезбеди примена кривичних санкција према

учиниоцу кривичних дела. Стога се у кривичном праву примењују

четири принципа који то обезбеђују: територијални, персонални,

реални (или заштитни) и универзални принцип.

 46 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

Временско важење кривичног законодавства

Члан 5.

(1) На учиниоца кривичног дела примењује се закон који је

важио у време извршења кривичног дела.

(2) Ако је после извршења кривичног дела измењен закон,

једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за

учиниоца.

(3) На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са

одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без об-

зира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.

1. Као и други закони и кривични закон ступа на снагу оног дана

када је то њиме изричито прописано. То може бити дуже или краће

време од дана доношења закона (vacatio legis). Оно што је специ-

фично за ову област, пре свега када је реч о комплетном кривичном

законику (али често и код обимнијих и значајнијих измена и допу-

на), то време је, по правилу, дуже него код других закона. Разлог за

то је пре свега потреба да се грађани упознају са новим кривичним

законом. Када је реч о сасвим новим или сложеним решењима, и

самим правосудним органима је потребно извесно време за упозна-

вање тих решења. Могуће је и да се пропише да неке одредбе закона

касније ступају на снагу у односу на цео закон (нпр. када је потребно

створити услове за извршавање неке нове кривичне санкције која

се уводи том одредбом). Зато, у законодавној пракси у области кри-

вичног права нису ретки случајеви да то време траје и дуже од годи-

ну дана (нпр. кривични законици Француске, Швајцарске, Данске).

Уколико није изричито прописан дан ступања на снагу кри-

вичног закона, важи опште правило, тј. закон ступа на снагу осмог

дана од дана објављивања у службеном гласилу. Наиме, закон, према

уставној одредби, ступа на снагу најраније осмог дана од дана об-

јављивања. Иако је истом одредбом дозвољено да се, из нарочито

оправданих разлога одреди и краће време за ступање на снагу за-

кона (члан 196. Устава Србије), код кривичног закона, због природе

материје коју регулише, у начелу не би било оправдано предвидети

краће време од осам дана од дана објављивања.

2. У кривичном праву постоје одређена правила везана за вре-

менско важење кривичног закона. Правило које садржи одредба чла-

на 5, а то је да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који

је важио у време извршења кривичног дела, последица је важења

ЧЛАН 5.  47 ]

начела законитости. Предвиђен је, међутим, важан изузетак од тог

општег правила (члан 5. став 2). Реч је о обавезној ретроактивној

примени закона који је блажи за учиниоца. Уколико је нови закон

строжи за учиниоца, он се ни у ком случају не може ретроактивно

применити. Могуће је да се закон после извршења кривичног дела

измени не само једном, већ више пута. У том случају, примениће се

онај закон који је најблажи за учиниоца. То значи да одредба става 2,

приликом процене да ли је неки закон блажи, изричито указује и на

узимање у обзир и међузакона (интеримних закона), тј. закона који

су важили након закона који је важио у време извршења кривичног

дела, а пре закона који је важио у време суђења.

Временом извршења кривичног дела сматра се време када је

предузета радња извршења без обзира на то када је последица на-

ступила, док је за утврђивање времена радње саучесништва меро-

давно време када је та радња предузета (о томе више в. коментар

уз члан 16). Будући да одредба члана 5. став 1. говори о времену

извршења кривичног дела (а не о времену када је кривично дело

учињено), могло би бити спорно да ли и за саучеснике важи онај

закон који је важио у време када је предузета радња извршења, без

обзира на то када је предузета радња саучесништва, тј. да ли се при-

мењује тај закон и у оним случајевима када је у време предузимања

радње саучесништва важио други закон. Обично језичко тумачење

могло би водити таквом закључку. Међутим, полазећи од смисла

начела законитости (одредбе о временском важењу представљају у

извесном смислу конкретизацију тог начела), и за саучеснике мора

важити исто правило као и за извршиоца. И радња саучесништва у

кривичном делу мора бити предвиђена као кажњива пре него што је

предузета, а ако то није случај, не може се ретроактивно применити

закон који то предвиђа. Зато се на радњу саучесништва примењује

онај закон који је важио у време када је та радња предузета, без об-

зира на то када је предузета радња извршења. То значи да је могуће

да у једном случају саучесник остане некажњен јер оно на шта је

подстрекавао или у чему је помагао у време предузимања радње са-

учесништва није било кривично дело, а да извршилац буде осуђен за

кривично дело јер је после предузимања радње саучесништва (а пре

него што је кривично дело извршено) то понашање новим законом

прописано као кривично дело.

3. Утврђивање који је закон најблажи за учиниоца (члан 5. став

2) подразумева да се има у виду конкретан случај. Ипак, могуће је

говорити о неким оријентационим критеријумима и правилима за

решавање овог, често, сложеног питања. Када се процењује да ли је

 48 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

један закон блажи, може доћи до више ситуација. Све оне се могу

везати или за кривично дело, или за кривичну санкцију (обухвата-

јући ту и оне мере и институте који формално не представљају кри-

вичну санкцију, али су у тесној вези са њом). За учиниоца је, нема

сумње, најповољније када нови закон, за разлику од старог закона,

учињено дело уопште не предвиђа као кривично дело, када је дошло

до декриминализације. Осим те јасне и неспорне ситуације, која у

савременом кривичном законодавству и није толико честа (и у КЗ

је много више нових инкриминација него декриминализованих по-

нашања), промена границе криминалне зоне код законског описа

неког кривичног дела може да створи врло озбиљне проблеме на

плану временског важења кривичног законодавства. Изузимајући

јасно сужавање криминалне зоне (парцијална декриминализација

која може бити и последица не само другачијег описа бића кривич-

ног дела, већ и услед прописивања новог посебног основа искључе-

ња противправности или личног основа искључења кажњивости),

промена тих граница може водити томе да се две инкриминације

(стара и нова) толико разликују да је врло тешко направити упоре-

ђење и доћи до закључка који је закон блажи. Уколико се нова ин-

криминација у тој мери разликује од старе да се може тврдити да је

реч о другачијем кривичном делу, да је дошло до дисконтинуитета у

односу на стару инкриминацију, онда треба узети да се упоређивање

у смислу утврђивања који је закон блажи не може ни вршити, те да

треба применити закон који је важио у време извршења кривичног

дела. Осим декриминализације, или таквог сужавања криминалне

зоне да она више не обухвата извршено дело, на постојање кривич-

ног дела утиче и примена института општег дела. Тако, КЗ предвиђа

нове основе искључења кривичног дела (нпр. неотклоњива правна

заблуда) и проширује неке раније постојеће основе.

У области кривичних санкција нови закон је блажи онда када

прописује нове основе за ослобођење од казне (нпр. члан 59), па до

ситуација где предвиђа повољније услове у погледу врсте и виси-

не казне (главне или споредне), односно друге кривичне санкције.

Уколико је прописан нови основ за ослобођење од казне, он сам по

себи не значи да је нови закон блажи. Само уколико би тај основ

био примењен у конкретном случају, нови закон треба сматрати

блажим. Апстрактна могућност примене ослобођења од казне до

којег, иначе, не би дошло у конкретном случају, не обавезује суд да

примењује нови закон. Изузимајући ослобођење од казне, упоређи-

вање прво треба вршити на нивоу врсте кривичне санкције у вези са

чим се подразумева да је казна најтежа врста кривичних санкција.

ЧЛАН 5.  49 ]

Затим, у оквиру казне могу се по тежини упоређивати поједине ка-

зне. Најтежа је, свакако, казна затвора. Апстрактно гледајући, за

њом следе казна рада у јавном интересу, одузимање возачке дозво-

ле, па тек на крају новчана казна. Иако, опет апстрактно, упоређу-

јући казну и условну осуду није тешко определити се за став да је

казна тежа врста кривичне санкције, у конкретном случају то не из-

гледа тако неспорно. С обзиром на то да је КЗ проширио примену

новчане казне, а донекле сузио примену условне осуде, могло би се

поставити питање која је од ове две санкције блажа. На пример, да

ли за увреду учињену пре 1. јануара 2006. године изрећи новчану ка-

зну према КЗ, или условну осуду којом би се утврдила казна затвора

према раније важећем кривичном законодавству. Полазећи од си-

стематског и телеолошког тумачења, тј. имајући у виду природу ове

две врсте санкција (новчана казна је ипак казна, док је условној осу-

ди циљ да се избегне примена казне, она је мера упозорења), може

се тврдити да је условна осуда као врста санкције блажа санкција.

Но, постојали би аргументи и за супротан став. Наиме, треба имати

у виду могућност опозива условне осуде, тј. да је она реална претња

казном, као и то да се она, иако у нашем кривичном праву има поло-

жај самосталне санкције, у суштини много не разликује од условне

осуде која је постављена само као модалитет изрицања казне затво-

ра (која се може изрећи безусловно и условно).

Даље, када се упоређује прописана казна, поставља се питање

како упоређивати прописане казнене распоне. Нови закон је блажи

уколико су и посебни максимум и посебни минимум нижи. Ово је

потпуно јасна ситуација, али под условом да није промењена инкри-

минација, поготово да нису прописани нови квалификовани облици

па је због тога дошло до прописивања блаже казне. Уколико се ради

о истом законском опису кривичног дела, јасно је и то да је нови

закон блажи уколико је прописан нижи посебни максимум (а мини-

мум је остао исти), или обрнуто, ако је прописан нижи посебни ми-

нимум (а максимум је остао исти). Међутим, спорно је који је закон

блажи ако нови закон прописује нижи посебни минимум, а виши

посебни максимум у односу на раније решење, или обрнуто, виши

минимум, а нижи максимум. Иако у страној судској пракси и теори-

ји постоји мишљење да предност треба дати посебном максимуму

и да прво треба њега упоређивати без обзира на минимум, такво

гледање није прихватљиво. Тако je у аустријском кривичном праву

усвојен став да код казне лишења слободе прво треба упоређивати

посебни максимум, а само у случају да је он исти, у обзир се узима и

упоређује посебни минимум (Fabrizy, 2002, стр. 221). За тежину дела

 50 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

од подједнаког значаја може бити и посебни минимум, тако да се у

односу на ову ситуацију не може поставити неко опште правило.

Дакле, ако је нови закон блажи у погледу посебног максимума, а

строжи у погледу посебног минимума, или обрнуто, на питање који

је закон блажи, може се одговорити тек пошто се казнени распон

примени на конкретан случај.

Примена новог закона као блажег у другостепеном поступку не

искључује могућност изрицања исте или строже санкције у односу

на ону коју је изрекао првостепени суд. Када другостепени суд одлу-

чује по жалби на одлуку о кривичној санкцији, он, наравно, не ре-

шава само питање блажег закона, него и друга релевантна питања.

Могуће је применити нови закон као блажи, а да се због других ра-

злога, који нису у вези са новим законом (а које је првостепени суд

погрешно ценио), изрекне строжа санкција од првостепеног суда

који је кривичну санкцију изрекао по старом закону који је строжи

од новог. Тако, на пример, могуће је да се уместо условне осуде из-

рекне затвор, иако се примењује нови закон као блажи јер прописује

нижи посебни максимум казне затвора, зато што околности случаја

нису оправдавале изрицање условне осуде (нпр. ОСБ Кж. 3282/05).

Могуће је и то да другостепени суд изрекне исту санкцију и по но-

вом, по запрећеној казни блажем закону, у ком случају преиначује

првостепену пресуду само формално у погледу правне квалифика-

ције примењујући одредбе новог КЗ (тако ОСБ Кж. 97/06).

С обзиром на то да КЗ предвиђа велики број нових решења у

односу на раније кривично законодавство, као и да су његовим ка-

снијим изменама и допунама усвајана нова решења, у судској прак-

си су се појавила сложена питања у решавању временског важења

кривичног законодавства. Уколико није могуће да се утврди који

је закон блажи за учиниоца, треба остати при основном правилу и

применити закон који је важио у време извршења кривичног дела

(став 1).

Приликом упоређивања, неспорно је да се кривичноправна

одредба мора посматрати у целини, тј. не може се упоређивати

само део те одредбе. То упоређивање, по правилу, захтева да се узме

у обзир цео кривични законик, тј. све оне одредбе које су релевант-

не за конкретан случај. Није, на пример, дозвољено узети решење из

посебног дела новог Кривичног законика као блаже, а применити

одредбе општег дела из раније важећег ОКЗ (или обрнуто). Пита-

ње је, нарочито код бланкетних кривичних дела, да ли треба узи-

мати у обзир и друге законе (а у неким случајевима и подзаконска

акта) који употпуњују њихово биће. На ово питање треба потврдно

ЧЛАН 5.  51 ]

одговорити јер од тих прописа зависи и постојање (или непостоја-

ње) одређених кривичних дела. То значи да код временског важења

промена ванкривичноправних норми којима се испуњава биће кри-

вичног дела може учинити саму кривичноправну норму блажом и

треба је као такву, тј. испуњену тим новим садржајем, применити.

Међутим, начелни став да се кривичноправна норма мора увек по-

сматрати у целини, не може се толико широко схватити и тврдити

да део те норме, односно њен садржај чине и ставови судске праксе

у погледу њеног тумачења. Нови ставови судске праксе који су по-

вољнији за учиниоца требало би да буду узети у обзир из других ра-

злога, а не зато што то произлази из одредаба о временском важењу

кривичног законодавства.

Иако је у неким случајевима могуће упоређивати норме као та-

кве и доносити закључак о томе која је од њих блажа, по правилу је

неопходно имати у виду конкретан случај. У ствари, треба упоређи-

вати решења до којих се дође применом једне и друге норме. Једна

иста норма се у једном конкретном случају указује као блажа, а у

другом као строжа. На пример, ако је нови законски опис кривич-

ног дела ужи, али је запрећена казна строжа, од конкретног случаја

зависи да ли је нови закон блажи за учиниоца. Ако се на основу чи-

њеничног стања у том случају понашање које је предузето више не

може подвести под нову норму која је сузила криминалну зону, она

је, наравно, блажа за учиниоца. Ако је, пак предузето понашање и

даље обухваћено законским описом кривичног дела, нова норма је

строжа за учиниоца с обзиром на запрећену казну. То значи да суд

прво мора супсумирати чињенично стање које постоји у конкретном

случају и под раније важећу и под нову норму (укључујући и евенту-

алне међузаконе), па тек онда одлучити коју ће од њих применити.

Код реалног стицаја се посебно за свако кривично дело у стица-

ју утврђује који ће се закон применити. То значи да је могуће да се

на једно кривично дело примени закон који је важио у време извр-

шења, а у односу на друго нови закон.

4. Питање је до када се може применити блажи закон, тј. да ли

само до правноснажне пресуде, или и у поступку ванредних прав-

них лекова. Прихватљиво је мишљење да је примена блажег закона

могућа и после доношења правноснажне пресуде ако је у поступку

по неком правном леку поново дошло до главне расправе, односно

ако се о ствари поново мериторно одлучује.

5. У погледу временског важења закона са ограниченим вре-

менским трајањем, постоје одређене специфичности. Реч је о томе

да се у неким посебним пролазним ситуацијама реагује доношењем

 52 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

закона који су строжи. После проласка тих ванредних околности, ти

закони престају да важе. Имајући у виду време потребно за откри-

вање дела и дужину кривичног поступка, у многим случајевима не

долази до примене тих закона, нарочито онда када они трају рела-

тивно кратко време. Ти закони донекле губе свој смисао и циљ ако

се и у односу на њих дозволи примена каснијег блажег закона јер

се не би могли применити у односу на већину кривичних дела учи-

њених за време њиховог важења. КЗ се, као и нека страна кривична

законодавства (нпр. немачко), одлучио да изричитом одредбом ис-

кључи могућност примене блажег закона у случају закона са ограни-

ченим временским трајањем, али ипак дозвољавајући могућност да

се тим законом друкчије реши ово питање (члан 5. став 3).

Важење кривичног законодавства на територији Србије

Члан 6.

(1) Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког

ко на њеној територији учини кривично дело.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учи-

ни кривично дело на домаћем броду, без обзира где се брод нала-

зи у време извршења дела.

(3) Кривично законодавство Србије важи и за сваког ко учи-

ни кривично дело у домаћем цивилном ваздухоплову док је у

лету или у домаћем војном ваздухоплову, без обзира где се ва-

здухоплов налазио у време извршења кривичног дела.

(4) Ако је у случајевима из ст. 1. до 3. овог члана у страној др-

жави покренут или довршен кривични поступак, кривично гоње-

ње у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног

тужиоца.

(5) Кривично гоњење странца у случајевима из ст. 1. до 3.

овог члана може се, под условом узајамности, уступити страној

држави.

1. Одредбе члана 6. садрже територијални принцип који пред-

ставља основни принцип важења нашег кривичног законодавства.

С обзиром на то да је свака држава заинтересована да пре свега

на својој територији осигура примену свог права, разумљиво је

што је територијални принцип основни принцип и што се у пракси

он најчешће и примењује. Остали принципи (реални, персонални

и универзални) примењују се само у случајевима када се не може

ЧЛАН 6.  53 ]

применити територијални принцип, односно када је кривично дело

учињено у иностранству.

Према територијалном принципу кривично законодавство

Србије примењује се на сва кривична дела која су учињена на те-

риторији Србије независно од држављанства учиниоца. Кривично

законодавство Србије важи за сваког ко на територији Србије учи-

ни кривично дело. Под појмом територије Србије подразумевају се

сувоземна територија, водене површине унутар њених граница, као

и ваздушни простор над њима (члан 112. став 1).

2. Територијални принцип је проширен принципом заставе бро-

да и принципом регистрације авиона. То значи да наше кривично

законодавство важи и за сваког ко учини кривично дело на домаћем

броду, без обзира на то где се брод налази у време извршења дела

(члан 6. став 2), као и за сваког ко учини кривично дело у домаћем

цивилном ваздухоплову док је у лету, или у домаћем војном вазду-

хоплову, без обзира на то где се ваздухоплов налазио у време извр-

шења дела (члан 6. став 3).

3. Наше кривично законодавство, у смислу примене територи-

јалног принципа, подразумева КЗ, као и све кривичноправне одред-

бе садржане у споредном кривичном законодавству Србије.

4. Предвиђена је и могућност да се кривично гоњење странца

који је учинио кривично дело на територији Србије, под условом

узајамности, уступи страној држави (члан 6. став 5. КЗ). У погледу

могућности уступања кривичног гоњења страној држави странца

који има пребивалиште у страној држави, а дело је учинио на нашој

територији, услов у погледу учињеног кривичног дела био је да је

учињено кривично дело за које је прописана казна затвора до десет

година, или кривично дело угрожавања јавног саобраћаја (члан 536.

став 3. раније важећег ЗКП). Закон о међународној кривичноправ-

ној помоћи којим је сада ова материја регулисана не предвиђа више

то ограничење.

5. У случају када је дело учињено на територији Србије, а у стра-

ној држави је покренут или довршен кривични поступак, кривично

гоњење у Србији предузеће се само по одобрењу републичког јавног

тужиоца (члан 6. став 4).

6. Изузетак од примене територијалног принципа предвиђа ме-

ђународно јавно право, а односи се на лица која уживају потпуни

дипломатски имунитет за која важи њихово национално законодав-

ство. Према Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961.

године („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори и други

споразуми“, број 2/64) кривични поступак се не може водити према

 54 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

лицу које има статус дипломатског агента (или према члану његове

породице осим ако није наш држављанин). Имунитет у овом смислу

имају и представници одређених међународних организација ако је

то ратификованим међународним уговором предвиђено и под усло-

вима предвиђеним тим уговором.

Важење кривичног законодавства Србије за учиниоце

одређених кривичних дела извршених у иностранству

Члан 7.

Кривично законодавство Србије важи за сваког ко у иностран-

ству учини кривично дело из чл. 305. до 316, чл. 318. до 321. и чл.

391. до 393а овог законика ако је извршено према Републици Ср-

бији или њеном држављанину, као и кривично дело из члана 241.

овог законика ако се фалсификовање односи на домаћи новац.

1. Примена реалног (или заштитног) принципа доводи до тога

да се кривично право једне државе примењује на сва кривична дела

учињена на штету те државе или њених грађана. Наше кривично

законодавство разликује две врсте реалног принципа: примарни и

супсидијарни реални принцип (в. коментар уз члан 9).

2. Одредба члана 7. предвиђа примарни реални принцип. Пре-

ма њему, наше кривично законодавство важи за сваког (и нашег

држављанина и странца) ко у иностранству учини било које кри-

вично дело против уставног уређења и безбедности Републике Ср-

бије осим кривичног дела изазивања националне, расне и верске

мржње, раздора и нетрпељивости (члан 317). Такође, примарни ре-

ални принцип се примењује и онда када је у иностранству учињено

неко од кривичних дела тероризма (тероризам, јавно подстицање

на извршење терористичких дела, врбовање и обучавање за врше-

ње терористичких дела, употреба смртоносне направе, уништење

и оштећење нуклеарног објекта, угрожавање лица под међународ-

ном заштитом, финансирање тероризма и терористичко удружива-

ње), ако је учињено на штету Србије или њеног држављанина, као

и кривично дело фалсификовања новца из члана 241. ако се фал-

сификовање односи на домаћи новац. Реч је о примарном реалном

принципу јер се наше кривично законодавство без додатних усло-

ва примењује на сваког ко у иностранству изврши неко од наве-

дених кривичних дела (кривична дела против уставног уређења и

безбедности Републике Србије, осим кривичног дела из члана 317,

ЧЛАН 8.  55 ]

кривична дела тероризма на штету Србије или њеног државља-

нина и кривично дело фалсификовања новца када се односи на

домаћи новац). У овим случајевима реални принцип је примаран

и облигаторан, тј. важи принцип апсолутне примене нашег права.

Кривично право Србије је примарно у односу на страно кривично

право. Наше кривично право биће примењено и онда када је учи-

нилац у иностранству осуђен и казну издржао (до чега иначе, по

правилу, не долази код већине наведених кривичних дела). Страно

кривично право у овим случајевима нема никакав значај, а страна

судска пресуда има значаја само утолико што ће се казна која је

издржана у иностранству урачунати у казну коју изрекне домаћи

суд (члан 11).

Поновно суђење и примена нашег кривичног права и у одно-

су на учиниоца који је у иностранству осуђен и казну у потпуно-

сти издржао, под одређеним условима су дозвољени и са аспекта

међународног права. Док у унутрашњем праву једне земље важи

принцип ne bis in idem, осуда у иностранству има само релативан

значај у погледу овог начела. Наиме, дозвољени су бројни и широ-

ки изузеци од овог принципа. Те изузетке дозвољава и Европска

конвенција о међународном важењу кривичних пресуда коју је и

наша земља ратификовала („Службени лист СРЈ – Међународни

уговори“, број 13/02).

Важење кривичног законодавства Србије за држављанина

Србије који учини кривично дело у иностранству

Члан 8.

(1) Кривично законодавство Србије важи за држављанина

Србије и кад у иностранству учини које друго кривично дело,

осим кривичних дела наведених у члану 7. овог законика, ако се

затекне на територији Србије или буде изручен Србији.

(2) Под условима из става 1. овог члана кривично законодав-

ство Србије важи и за учиниоца који је постао држављанин Ср-

бије пошто је учинио кривично дело.

1. Овом одредбом се предвиђа (активни) персонални принцип

за важење нашег кривичног законодавства. Према том принципу

наше кривично законодавство се примењује на наше држављане

који у иностранству учине кривично дело и онда када се ради о

било којем кривичном делу, а не само о онима која су обухваћена

 56 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

примарним реалним принципом. Разлог за постојање овог прин-

ципа јесте тај да наши држављани доласком у Србију не би избегли

примену домаћег кривичног права јер оно по територијалном прин-

ципу не би могло бити примењено, а не могу бити ни екстрадирани

страној држави. Кривично законодавство Србије примениће се и

на оног учиниоца који је постао држављанин Србије пошто је учи-

нио кривично дело (члан 8. став 2. КЗ). Реч је о одредби која није

раније постојала у нашем законодавству. Потреба за њом постоји

јер, с обзиром на то да ни они не могу бити екстрадирани, а у време

извршења кривичног дела су били странци, без такве одредбе би се

уз тешкоће, преко реалног или универзалног принципа, под одређе-

ним условима, евентуално могло применити наше право.

2. Кривично право Србије ће се применити на држављанина

Србије који је кривично дело учинио у иностранству само ако није

дошло до примене иностраног кривичног права. Посебни услови за

примену персоналног принципа, односно ситуације у којима се он

неће применити предвиђени су у члану 10. ст. 1. и 2. КЗ (в. коментар

уз члан 10).

Важење кривичног законодавства Србије за странца

који учини кривично дело у иностранству

Члан 9.

(1) Кривично законодавство Србије важи и за странца који

ван територије Србије учини према њој или њеном држављани-

ну кривично дело и кад нису у питању кривична дела наведена у

члану 7. овог законика, ако се затекне на територији Србије или

буде изручен Србији.

(2) Кривично законодавство Србије важи и за странца који

према страној држави или према странцу учини у иностранству

кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може

изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затек-

не на територији Србије, а не буде изручен страној држави. Ако

овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не

може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље

у којој је кривично дело учињено.

1. Законодавац је у једном истом члану регулисао два различи-

та принципа: реални супсидијарни принцип (став 1) и универзал-

ни принцип (став 2). Заједничко за ова два принципа јесте то што

ЧЛАН 9.  57 ]

странац чини кривично дело у иностранству, а затекне се на нашој

територији (код реалног принципа може бити и екстрадиран нашој

земљи), а примењују се и у једном и у другом случају посебни усло-

ви из члана 10. Одредба члана 9. став 1. предвиђа примену реалног

принципа, али је овде (за разлику од члана 7) реч о тзв. супсиди-

јарном реалном принципу. Кривично законодавство Србије важи

и за странца који у иностранству учини према нашој земљи неко

друго кривично дело, а не само неко од оних која су наведена у чла-

ну 7. у односу на која се примењује примарни (безусловни) реални

принцип. Осим у погледу тих других кривичних дела против наше

државе, оно важи и за странца који учини било које кривично дело

против држављанина Србије. У оба случаја потребно је да се стра-

нац затекне на територији наше земље или да јој буде екстрадиран

(члан 9. став 1). У случају када је дело учињено према нашој земљи,

реч је о примени реалног принципа, а у случају када је дело учињено

на штету нашег држављанина, о пасивном персоналном принципу

који такође спада у реални принцип. И у једном и у другом случају

примењује се реални принцип за који се може рећи да је супсиди-

јарног (условног) карактера, јер се примењује само ако су испуњени

посебни услови прописани чланом 10. ст. 1. и 2. КЗ (в. коментар уз

члан 10). Наиме, за разлику од примарног реалног принципа, овде

нема потребе за применом нашег кривичног права у случају да је

дошло до примене страног кривичног права.

2. Одредба члана 9. став 2. КЗ предвиђа услове под којима се

примењује универзални принцип. Према њему наше кривично за-

конодавство важи и за странца који према страној држави или пре-

ма странцу учини у иностранству кривично дело за које кривично

законодавство земље у којој је учињено предвиђа затвор у трајању

од пет година или тежу казну. Осим тога, услови за примену уни-

верзалног принципа јесу да се странац затекне на нашој територи-

ји, а не буде изручен страној држави. Оно што оправдава примену

домаћег права јесте то да се учинилац налази на територији наше

земље (forum deprehensionis). До примене нашег права применом

универзалног принципа долази у случајевима када ниједна држава

не захтева екстрадицију странца, или је екстрадиција странца од-

бијена. У случају када је молба стране државе за екстрадицију од-

бијена, постоји потреба и оправдање да се примени наше кривично

право. Штавише, примена сопственог права може се посматрати и

као обавеза државе која је одбила екстрадицију, што је неким међу-

народним уговорима и изричито предвиђено (принцип aut dedere

aut judicare). У случају да дође до примене нашег права, не може се

 58 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

изрећи тежа казна, ни по врсти ни по мери, од казне коју предвиђа

кривично законодавство земље у којој је дело учињено.

И универзални принцип је супсидијарног карактера. Гоњење се

неће предузети у истим случајевима као и код (активног) персонал-

ног принципа и супсидијарног реалног принципа, тј. овај принцип

се примењује под условима из члана 10. ст. 1. и 2. КЗ (в. коментар

уз члан 10). Осим тога, у пракси се, по правилу, врши екстрадици-

ја странца ако су испуњени услови за њу, што још више умањује

практични значај универзалног принципа, тј. до његове примене

у пракси долази веома ретко. То не умањује његов начелни значај,

јер он обезбеђује да се према учиниоцу кривичног дела увек може

применити кривична санкција, односно да се може применити до-

маће или инострано кривично право. У погледу услова да се ради о

кривичном делу и према страном закону постоји код универзалног

принципа један изузетак: ако је у питању дело које се према прав-

ним начелима признатим од стране међународне заједнице сматра

кривичним делом. У том случају гоњење се према одредби чла-

на 10. став 3. КЗ може предузети само по одобрењу републичког

јавног тужиоца.

Посебни услови за кривично гоњење за кривично дело

учињено у иностранству

Члан 10.

(1) У случају из чл. 8. и 9. овог законика кривично гоњење се

неће предузети, ако је:

1) учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностранству

осуђен;

2) учинилац у иностранству правноснажном пресудом осло-

бођен или му је казна застарела или опроштена;

3) према неурачунљивом учиниоцу у иностранству извршена

одговарајућа мера безбедности;

4) за кривично дело по страном закону за кривично гоњење

потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет.

(2) У случају из члана 8. и члана 9. став 1. овог законика кри-

вично гоњење се може предузети само ако се за кривично дело

кажњава и по закону земље у којој је оно учињено, осим када по-

стоји одобрење републичког јавног тужиоца или када је то пред-

виђено потврђеним међународним уговором.

(3) У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у пи-

тању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним

ЧЛАН 10.  59 ]

делом према општим правним начелима признатим у међуна-

родном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу

републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је

кривично дело учињено.

1. Одредбе КЗ предвиђају посебне услове под којима неће доћи

до примене супсидијарног реалног принципа, односно персоналног

и универзалног принципа или, другачије речено, предвиђају даље

посебне услове под којима се могу применити ови принципи (члан

10. ст. 1. и 2). Пошто је реч о изузецима, односно о додатним усло-

вима, ове одредбе су у тесној вези с применом реалног, персоналног

и универзалног принципа, тако да их треба посматрати као целину

са одредбама којима су ови принципи регулисани (чл. 8. и 9. КЗ).

Према одредбама члана 10. ст. 1. и 2. КЗ персонални, супсидијарни

реални и универзални принцип (чл. 8. и 9. КЗ) неће бити примењени

и кривично гоњење се неће предузети у следећа четири случаја:

а) Ако је учинилац потпуно издржао казну на коју је у иностран-

ству осуђен. Казна је у потпуности издржана и онда када је осуђени

пуштен на условни отпуст, а протекло је време неиздржаног дела

казне. Међутим, ако још траје условни отпуст, спорно је да ли је ка-

зна у потпуности издржана. Ту су могућа два решења. Ако се узме

да казна није у потпуности издржана, тј. ако се пође само од језич-

ког тумачења, то би значило могућност суђења и од стране нашег

суда и примене нашег кривичног права. То, међутим, не би било у

складу са сврхом персоналног, универзалног и супсидијарног реал-

ног принципа. Требало би признати дејство одлуке страног суда у

случају да не дође до опозива условног отпуста. Ако у току трајања

условног отпуста условно отпуштени учини кривично дело, наш суд

ће приликом доношења одлуке о новом делу одлучити и о опозиву

условног отпуста примењујући у том погледу услове који важе у на-

шем праву. Уколико опозове условни отпуст, неће поново судити за

кривично дело за које опозива условни отпуст, већ ће у том погледу

уважити одлуку страног суда.

б) Ако је учинилац у иностранству правноснажном пресудом

ослобођен или му је казна застарела или опроштена. Осим осло-

бађајуће пресуде, овде се узима у обзир и амнестија и помилова-

ње. Такође, ако је према иностраном праву дошло до застарелости

извршења казне (ту треба узети у обзир и друге изречене кривич-

не санкције), наше право се неће применити ни у случају да извр-

шење кривичне санкције још није према нашем праву застарело.

 60 ] Важење кривичног законодавства Републике Србије

Не би требало узети да се ово односи и на другу врсту застарело-

сти, тј. застарелост кривичног гоњења. Иако ова одредба није у том

погледу сасвим јасна, има се у виду ситуација да је дошло до суђења,

односно до примене страног права.

в) Ако је према неурачунљивом учиниоцу у иностранству из-

вршена одговарајућа мера безбедности. Претходне две ситуације

не обухватају случај када се ради о неурачунљивом учиниоцу. Шта-

више, без ове одредбе (која у нашем ранијем законодавству није

постојала) јављају се спорне ситуације. Међутим, и сада би могло

бити спорно да ли ће се применити наше право ако је донета осло-

бађајућа пресуда због неурачунљивости, а није примењена мера бе-

збедности (јер према страном праву нису остварени услови за њену

примену).

г) Ако је за кривично дело по страном закону за кривично гоње-

ње потребан захтев оштећеног, а такав захтев није поднет. У погледу

неопходности захтева оштећеног као услова за кривично гоњење,

релевантно је страно, а не наше кривично право. Према томе, не

тражи се да је и према нашем кривичном праву за кривично гоњење

потребан предлог оштећеног или приватна тужба.

У наведеним случајевима нема разлога за примену нашег кри-

вичног законодавства, тј. оправдано је уважити примену страног

кривичног законодавства. Тако, на пример, било би и криминално-

политички непотребно, а и неправедно, учиниоца поново кажњавати

и поред тога што је у иностранству у потпуности издржао казну.

И у осталим наведеним ситуацијама не постоји потреба за применом

нашег права. Примена нашег права је супсидијарна, тј. одредбе члана

10. заснивају се на начелу супсидијарности примене домаћег права.

2. За примену персоналног, супсидијарног реалног и универ-

залног принципа (чл. 8. и 9) потребно је да буде испуњен још један

услов, а то је да се за кривично дело кажњава и по закону земље у

којој је дело учињено. Код универзалног принципа је у том погледу

постављен још строжи услов, тј. да се ради о кривичном делу за које

је предвиђена казна затвора од пет година или тежа казна (члан 9.

став 2). Приликом упоређивања норме из страног законодавства

са нашом, неопходно је да се конкретан случај може подвести под

страну кривичноправну норму. При томе није потребно да се ради

о идентичним решењима, тј. да је реч о истом кривичном делу. Мо-

гуће је да се кривична дела различито називају, или да обухватају

другачију криминалну зону. Неопходно је да биће кривичног дела

у страном закону обухвата конкретан случај, а код универзалног

принципа важна је и запрећена казна (да се може изрећи пет година

ЧЛАН 10.  61 ]

затвора или строжа казна). Услов да се за кривично дело кажњава

и по закону земље у којој је оно учињено треба схватити тако да је

потребно не само да су испуњена битна обележја бића кривичног

дела, већ и да не постоји неки од основа искључења противправно-

сти или кривице који би према праву те земље искључио постојање

кривичног дела.

Уколико се по закону земље у којој је дело учињено за то кри-

вично дело не кажњава, гоњење се у случају персоналног и суп-

сидијарног реалног принципа (члан 8. и члан 9. став 1) ипак може

предузети, али само по одобрењу републичког јавног тужиоца. То

значи да изузетно, и онда када неко понашање није предвиђено као

кривично дело законодавством земље у којој је учињено, до при-

мене нашег кривичног законодавства може доћи уколико је дато

одобрење републичког јавног тужиоца за предузимање кривичног

гоњења. За примену нашег кривичног законодавства, тј. за преду-

зимање кривичног гоњења и у случају када се за кривично дело не

кажњава по закону земље у којој је учињено, то одобрење није по-

требно уколико постоји потврђени међународни уговор којим је та

могућност предвиђена. Изузетак од услова двоструке кажњивости

за кривично гоњење и примену домаћег кривичног законодавства

био је предвиђен само ако за то постоји одобрење Републичког јав-

ног тужиоца. ЗИД КЗ/2012 тај изузетак проширује и на случајеве

који су предвиђени потврђеним међународним уговорима, као што

је то сада случај с кривичним делима корупције. Таква формула-

ција неће убудуће захтевати измене и допуне Кривичног законика

уколико неким међународним уговором буде предвиђена обавеза

Србије да за одређена кривична дела примени своје кривично за-

конодавство, иако то у земљи у којој је оно учињено не представља

кривично дело.

Када се ради о универзалном принципу (члан 9. став 2), у случају

да дело није кривично дело и према закону земље у којој је учиње-

но, то одобрење републички јавни тужилац може дати под усло-

вом да се дело, у време када је учињено, према општим правним

начелима признатим у међународном праву сматрало кривичним

делима. Ту није реч о непосредној примени међународног права на

учињено кривично дело (примењује се наше кривично право), већ о

томе да је за постојање услова двоструке кажњивости довољно да се

нешто сматра кривичним делом према општим правним начелима

признатим у међународном праву. Но, да ли је тај услов остварен

у конкретном случају, тешко је утврдити јер се кривична дела не

предвиђају општим правним начелима.

 800 ] Кривична дела против привреде

код тог облика радње извршења није потребно да се друго лице упо-

знало са садржином службене тајне, и овде треба узети да је дело

тиме довршено (под условом, наравно, да су остварени општи еле-

менти нехата, свесног или несвесног).

Фaлсификoвaњe нoвцa

Члaн 241.

(1) Кo нaпрaви лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj кao

прaви или кo у истoj нaмeри прeинaчи прaви нoвaц,

кaзнићe сe зaтвoрoм oд двe дo двaнaeст гoдинa и нoвчaнoм

кaзнoм.

(2) Кo прибaвљa лaжaн нoвaц у нaмeри дa гa стaви у oптицaj

кao прaви или кo лaжaн нoвaц стaвљa у oптицaj,

кaзнићe сe зaтвoрoм oд jeднe дo дeсeт гoдинa и нoвчaнoм

кaзнoм.

(3) Aкo je дeлoм из ст. 1. и 2. oвoг члaнa нaпрaвљeн, прeи-

нaчeн, стaвљeн у прoмeт или прибaвљeн лaжaн нoвaц у изнoсу

кojи прeлaзи милион и петсто хиљада динaрa, oднoснo oд-

гoвaрajући изнoс у стрaнoм нoвцу,

учинилaц ћe сe кaзнити зaтвoрoм oд пeт дo пeтнaeст гoдинa

и нoвчaнoм кaзнoм.

(4) Кo лaжaн нoвaц кojи je примиo кao прaви, пa сaзнaвши дa

je лaжaн, стaви у oптицaj или кo знa дa je нaчињeн лaжaн нoвaц

или дa je лaжaн нoвaц стaвљeн у oптицaj, пa тo нe приjaви,

кaзнићe сe нoвчaнoм кaзнoм или зaтвoрoм дo три гoдинe.

(5) Лaжaн нoвaц oдузeћe сe.

1. Основни облик (став 1) обухвата два облика радње извршења.

У првом случају, дело чини лице које направи лажан новац, а у дру-

гом ко преиначи прави новац. У оба случаја захтева се и субјектив-

ни елемент – постојање намере код учиниоца да такав новац стави

у оптицај као прави.

2. Код радње извршења која се састоји у прављењу лажног новца

поставља се питање у којој мери лажан новац мора личити на прави.

У нашој теорији се истиче да кривично дело фалсификовања новца

може постојати само ако се лажан новац битно не разликује од пра-

вог, иначе би се могло радити, евентуално, о кривичном делу преваре,

ако би тај новац био некоме другоме дат као прави. И у судској прак-

си је прихваћен став да нема кривичног дела фалсификовања новца

ЧЛAН 241.  801 ]

уколико лажном новцу недостају битна обележја правог новца (тако

нпр. АС у Београду Кж1. 100/14 од 31. марта 2015). То схватање би

се могло прихватити са одређеном резервом. Оно намеће питања у

којој би се мери такав лажан новац морао разликовати од правог,

шта је с применом института неподобног покушаја и покушаја уоп-

ште, односно шта са случајевима када неко у намери да лажан новац

стави у оптицај изради неуспеле фалсификате који се битно разли-

кују од правог новца и др. Тај став је релевантан код тумачења појма

лажног новца, и то у смислу да лажан новац не постоји уколико му

недостају битни елементи правог новца, односно да је за постојање

кривичног дела довољно да лажан новац личи на прави. Не треба,

дакле, захтевати такав степен сличности између правог и фалсифи-

кованог новца у смислу да се само пажљивијим упоређивањем може

уочити разлика.

3. Радња извршења нешто лакшег облика с обзиром на запре-

ћену казну (став 2) јесте прибављање лажног новца у намери да се

стави у оптицај као прави, или стављање лажног новца у оптицај.

Иако је у опису радње извршења употребљен трајан глагол („ко при-

бавља“, односно „ставља“), треба као правилан прихватити став суд-

ске праксе да се и овај облик кривичног дела (код осталих облика

то је неспорно) може извршити и једном радњом. За прибављање је

значајно долажење у посед лажног новца с намером да се он стави

у оптицај и није потребно да се лажан новац више пута прибавља,

односно да представља трајну делатност, већ се прибављање може

извршити и једном радњом, тј. за постојање кривичног дела без зна-

чаја је да ли је радња извршења предузета једном или више пута

(ВСС Кж. I 1168/92).

Уколико је лажни новац ставило у оптицај лице које је оствари-

ло обележја дела из става 1, тј. ако је претходно направило лажан

новац или је преиначило прави, постојаће привидни реални сти-

цај. Реч је о накнадном некажњивом делу, тако да ће постојати само

облик из става 1. То значи да уколико учинилац дела из става 1.

оствари своју намеру и лажан новац стави у оптицај, он не може

бити сматран учиниоцем дела из става 2. Облик из става 2. може,

према томе, да изврши само лице које није претходно направило

лажан новац, односно преиначило прави. По природи ствари, под-

разумева се да ни радњу која се састоји у прибављању лажног новца

у намери његовог стављања у оптицај то лице не може да оствари у

односу на лажан новац који је само направило. Овде не може бити

речи о привидном идеалном стицају, где би по односу супсидијари-

тета постојало само дело из става 2. Прво, у питању су две различите

 802 ] Кривична дела против привреде

радње, а друго, према (материјалном) супсидијаритету предност

има оно кривично дело којим се у већој мери напада на објект кри-

вичноправне заштите у погледу чега је законодавац у овом случа-

ју заузео јасан став, прописујући за дело из става 1. строжу казну.

Осим тога, такво мишљење води и неприхватљивом резултату да

је за учиниоца који је направио лажан новац повољније да га што

пре стави у оптицај, чиме би избегао кажњавање за основни облик

кривичног дела који је запрећен строжом казном.

4. Под новцем се подразумева папирни или метални новац који

у моменту извршења кривичног дела представља законско средство

плаћања, односно новац који је у оптицају. У погледу појма новца в.

члан 112. став 23. Међутим, ову интерпретативну одредбу у вези са

условом да се ради о новцу у оптицају треба шире тумачити. Наиме,

објект радње може бити и новац који је повучен из оптицаја, али у

року у коме се он још може заменити за нови новац. Смислу ове ин-

криминације одговара и то да се узме да објект радње може бити и

новац који тек треба да се стави у оптицај. Предмет овог кривичног

дела не може бити новац који има само нумизматичку вредност.

То не би могао бити ни пригодни ковани новац, чак ни онда када је

на њему назначена одређена новчана вредност, јер не представља

законско средство плаћања већ се издаје, односно кује у друге свр-

хе. Предмет кривичног дела, иначе, може бити како домаћи, тако и

страни новац.

5. Код облика код којих се тражи намера, на субјективном пла-

ну мора постојати директни умишљај. За довршено кривично дело

не тражи се и остварење те намере. Зато нема ни добровољног оду-

станка када неко направи лажан новац или преиначи прави, па онда

одустане од тога да га стави у оптицај.

6. За постојање кривичног дела ирелевантно је колико је кома-

да лажног новца направљено или стављено у оптицај. Код правље-

ња, на пример, само једног комада металног новца мале номиналне

вредности, може се поставити питање да ли се постојање кривич-

ног дела може искључити применом института дела малог знача-

ја. У таквим случајевима је судска пракса раније, када то није било

изричито искључено с обзиром на прописану казну (тзв. незнатна

друштвена опасност), због природе и тежине овог кривичног дела,

оправдано заузимала негативан став о том питању. Међутим, код

привилегованог облика (став 4) у таквим случајевима не треба ис-

кључити могућност примене института дела малог значаја (члан 18).

7. Тежи облик постоји када је извршењем дела из ст. 1. и 2. на-

прављен, преиначен, стављен у промет или прибављен лажан новац у

Criminal law instruments of environmental protection: Norms and practice of Montenegro

Article

Full-text available

Jan 2022

Jelena Đurišić

Montenegro is constitutionally declared as an ecological country, and it is committed to sustainable development with the preservation of a healthy environment, biodiversity, preservation and improvement of the quality of water, sea, air, soil, space, and other natural resources for generations to come. Today, the field related to the environment and its protection is regulated by a series of sector-specific laws. However, in accordance with the principle that criminal law is the ultima ratio for the protection of certain social values, and with its fragmentary character, protecting the environment through criminal law represents the last line of defense. In this sense, this paper pays special attention to the protection of the environment through criminal law in accordance with the legal solutions in the criminal legislation of Montenegro. Criminal acts that belong to the chapter on criminal offenses against the environment and spatial planning provide protection to the environment, that is, the right to a healthy environment. In this sense, through the provisions of the general and special parts of the Criminal Code of Montenegro, a critical analysis of certain criminal offenses that belong to the chapter on criminal offenses against the environment and spatial planning was conducted. In the paper, other important issues regarding the protection and preservation of the environment were addressed and critically analyzed, as well as the importance of the criminal law instruments of protection in this regard. At the very end, it is noted that although Montenegro harmonized its national criminal legislation in this field to the greatest extent in 2010 with European and international standards and practice, certain problems in the field of practical application still exist, while the expected results are absent.

Domestic violence between felony and misdemeanour law of the Republic of Srpska

Article

Full-text available

Jan 2023

Ljubana Sladić

Since May 2020, a new legal solution which treats domestic violence exclusively as a felony has been in force as part of the legislature of the Republic of Srpska. In this article, the author argues against the exclusive treatment of domestic violence as a felony by pointing out that it should also be treated as a misdemeanour but with a clear dividing line. This article presents the results of research conducted to establish the attitudes of judicial bodies concerning the felonization of domestic violence and also present the statistical data from the Basic Court in Bijeljina in connection with this crime. By interpreting the results of the survey, it was concluded that the participants were familiar with the new legal solution regarding the felonization of domestic violence and the consequences that such solutions produce in practice. The majority of them are of the view that the solution that treats domestic violence exclusively as a felony is not beneficial nor is it beneficial for the court to issue urgent/protective measures in misdemeanour procedures. Instead, the court should issue such measures in felony procedures. Also, the participants agree that there has been no increase in the number of prison sentences nor a more stringent penal policy with regard to the perpetrators of domestic violence, and they agree that these individuals typically receive suspended sentences, which is supported by the abovementioned statistical data.

CONCENTRATION TRENDS OF THE BANKING SECTOR IN THE REPUBLIC OF CROATIA

Conference Paper

Full-text available

Jan 2021

Marijana Bubanić

The study of the concentration of an industry, including banking industry, is one of the essential elements in assessing the degree of competitiveness and determining the market power of participants in it. In the Republic of Croatia, the last concentration analysis of the banking sector included data from 2005, and therefore there is a need for a new assessment of concentration trends in this sector. The aim of this paper is to analyse trends in the number of banks and the concentration of the banking sector of the Republic of Croatia in the period from 2005 to 2018. The source of data are the official data of the Croatian National Bank published in the Bank Bulletins. The degree of concentration of the banking sector is determined on the basis of Concentration Ratios (C2, C3, C4 and C8), on the basis of the Hirschman-Herfindahl index (HHI), the Lorenz curve and the Gini coefficient of concentration. All these concentration measures are calculated using three variables: total assets, total deposits and total capital of banks. In the research, descriptive statistics methods were used. The results of the analysis show that in the observed period there is an increase in concentration in the banking sector of the Republic of Croatia. The growth of concentration is accompanied by the trend of net exit rates of banks, and the banking sector of the Republic of Croatia can be assessed as concentrated with a pronounced oligopolistic structure.

THE IMPACT OF THE PANDEMIC ON THE FREE MOVEMENT OF PEOPLE IN THE EU: CAN SCHENGEN SURVIVE COVID 19?

Conference Paper

Full-text available

Dec 2021

Zorančo Vasilkov

Boris Krivokapić, EMBEDDED HUMAN RIGHTS RESTRICTIONS, AND RELATED ISSUES

Conference Paper

Full-text available

Dec 2021

Boris Krivokapic

Human rights and freedoms are subject to improvement, supervision, and more and more complete protection both internationally and domestically. However, the fact that there is a growing range of guaranteed human rights and freedoms and that their protection is increasingly diverse and effective does not mean that they are not subject to certain conditions and restrictions. One can talk about three types of such limitations that are allowed by international law: 1) embedded restrictions, 2) restrictions due to extraordinary circumstances and 3) optional restrictions. The paper deals with the first one, which usually is paid less attention to. They are inseparable from the specific human right itself, more precisely from the way in which it is defined or understood. Since, as an integral part of the right itself, they are inextricably linked to it, the characteristic of these restrictions is that they are permanent, always present, meaning that in principle they do not depend on the existence of extraordinary circumstances, nor on the special decision of the state. The author points out the differences between embedded and other permitted restrictions on human rights and freedoms and gives an overview of various ways embedded restrictions can be introduced. He concludes that embedded restrictions are not only reasonable, but in principle necessary and even inevitable, because everything else would lead to chaos and, ultimately, trampling on those same human rights. On the other hand, no human rights restrictions, not even the inherent ones, should ever turn into their opposite, into the abuse of human rights restrictions.

The impact of criminal Law on reducing the risk of disasters

Article

Full-text available

Jan 2022

Jovana Banović

The author discusses the importance of criminal justice protection in the Republic of Serbia in reducing the risk of disasters. The main assumption is that criminal law also has an impact on the valid application of disaster risk reduction rules, apropos, their prevention. The analysis begins with a theoretical determination of the character of the criminal response (subsidiarity, general and special prevention), then clarifying the meaning of certain terms that constitute a risk reduction system, that are part of the country's national security system (disasters, accidents, emergencies, calamities, etc). We will analyze crimes such as Aggravated larceny committed during a fire, flood, earthquake or other calamity, failure to take part in eliminating a general hazard, and for this area characteristic of crimes against the environment and general safety of people and property. Prescribing these crimes (in addition to the provisions of the Law on disaster risk reduction and emergency management), expands the possibilities of protection against injury or endangerment of goods "affected by disasters". These incriminations further "strengthen" citizens' obligations as subjects of a disaster risk reduction system. Given the importance of security culture in this area, we will examine the adequacy of existing criminal regulations and consider the possible need to change existing or introduce new incriminations. A review will also be given on the reasons for delegating jurisdiction over these occurrences.

Viktimologija Opšti deo / Victimology - General part, 2. ed. 2023.

Book

Full-text available

Apr 2023

THE INTERNATIONAL LEGAL FRAMEWORK AGAINST CORRUPTION

Chapter

Full-text available

Apr 2023

Duško Dimitrijević

Purpose: The purpose of this paper is to analyze some of the most important international legal instruments governing the fight against corruption. The existing international legal framework includes international and regional agreements and other legal acts adopted under the auspices of the United Nations, the European Union, the Council of Europe, the Organization for Economic Cooperation and Development, the Organization of American States, the African Union and other important international organizations. Design/Methods/Approach: Using the comparative, normative, teleological and linguistic method, the author analyzes the main provisions of international legal instruments concerning the use of common terms and definitions of corruption, its prohibition and incrimination, jurisdiction of judicial bodies, determination of legal responsibility, sanctions, monitoring of preventive and other measures, all in order to get a more realistic picture of the functional relationship that exists between the various legal regimes that regulate corruption in the international legal field as one of the most problematic forms of crime in the contemporary world. Findings: The paper finds that there are certain differences between international legal instruments that regulate corruption offenses. This knowledge may be important for further harmonization of the international legal framework on the fight against corruption. This finding can be useful for the consistent incorporation of international anti-corruption standards into national legislation, in order to avoid situations where corrupt acts are treated unequally due to the application of different legal standards at the national level, which may be crucial for their incrimination and punishment especially when corruption acquires transnational characteristics. Thus, for example, by implementing the standards present in the OECD Anti-Bribery Convention, States can opt for a much narrower approach that calls exclusively for the incrimination of so-called “active bribery”. On the other hand, if States implement standards from some other international legal instruments, such as the Criminal Law Convention on Corruption of the Council of Europe, then States will sanction a number of different corrupt activities with their internal legislation. Considering that in modern conditions, corrupt activities are taking more and more forms of transnational organized crime, according to the authors, only institutionalized mechanisms of international police and judicial cooperation can help in their suppression and punishment. Originality/Value: The scientific value of this paper derives from a comparative legal analysis of the most important international legal instruments and mechanisms used against corruption at the international legal level. The results obtained by the author during the analysis may be important in the implementation of international legal standards on the prevention and punishment of corruption in the domestic legal order. The paper has some original value as it points to the harmful consequences of non-application or inconsistent application of adopted international legal standards on the fight against corruption for social security, good governance and rule of law, which are basic preconditions for developing any democratically stable and economically sustainable societies.

PRIVACY AND PROTECTION OF PERSONAL DATA – CRIMINAL LAW ASPECT

Article

Full-text available

Jan 2023

Dragana B. Petrović

Currently, across the globe and on different levels, serious debates are held on the possibilities of modern information communication technologies (ICT), including the internet, as well as their undesirable consequences. To an ordinary person, the “new” way of communicating via the internet and mobile phone is at the same time easy, simple, quick, and essential – it has become a fact of their daily lives. Moreover, the modern age purports the internet as one of the critical means of communication. If used “properly”, it represents an abundance of information on nearly every topic and entails many opportunities. With a vast and varied amount of collected data, it easily negotiates the acquirement of new learning and the shaping of lifestyle. However, the use of modern technologies which constantly transform, at times even completely changing and automatising nearly all areas of human activity, has its dark, destructive, and devastating side. Within that perspective, life in a network becomes increasingly more susceptible to manipulation and abuse. And the list of abuses is long... from having these technologies abused as a database, to an assault on someone’s privacy, stalking, cyber-mobbing, peer violence, sexual harassment and violence, human trafficking, organ trafficking, etc. Thus, a stance is formed – the emergence of new technologies has significantly endangered the right to privacy. In recent years, the right to privacy has been mostly associated with personal data, so, in that regard – when speaking about privacy, it is nearly always done in the context of personal data processing. The right to privacy and personal data protection falls within basic human rights, so, being that it is a fundamental right of man and citizen, the baseline of its protection in our legislation is comprised within, above all, the Constitution, The Law of data protection and The Criminal Code (Art. 146. Unauthorized collection of personal data). As the title suggests, the criminal law aspect of privacy and protection of personal data provided for in Art. 143 of the CC is the focus of this paper. In this context, the author, first of all, embarked on an analysis of the current state of threats to the right to privacy as a prerequisite for action in the direction of its protection. Abandoning the general consideration of this type, the examination is then focused on concretely explaining the meaning and essence of the criminal act – unauthorized collection of personal data, the forms in which it manifests itself, the criminal responsibility and punishment of the person who committed this act. With the statement that this is a dynamically changing reality, some of the key problems and challenges in the application of appropriate mechanisms for the protection of the right to privacy in the Republic of Serbia (with a special emphasis on the year behind us) were highlighted.

Krivičnopravna zaštita od nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama

Chapter

Jan 2022

The frequency and consequences of violence at sport events in Serbia produces serious public concerns. Concrete manifestations of this socially dangerous phenomenon, especially its alleged links with organized crime, has led the subjects of Criminal policy to introduce criminal sanctions, because liability under other branches of law showed not to be sufficient. Perpetrators of violent acts at stadiums and other sport objects as well as responsible persons and officials who failed to prescribe and implement safety and security preventive measures, can now be prosecuted under provisions of Criminal and Misdemeanor Law. The authors present and analyze Serbian Criminal legislation in this area. Also, they consider court practice and its problems and dilemmas in practical implementation of legal provisions. The paper provides commentary of key legal provisions and the analyses of different interpretations and their legal consequences. In the concluding remarks, the authors present legal-dogmatic and criminal-policy dilemmas and examine the theoretical basis of various interpretations created in the process of applying the law.

546 По вре да пра ва кан ди до ва ња (члан 154)

Гла Ва Пет На Е Ста -Кри Вич На Де Ла Про Тив Из Бор Них Пра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ва

ГЛА ВА ПЕТ НА Е СТА -КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА ПРО ТИВ ИЗ БОР НИХ ПРА ВА.............................. 546 По вре да пра ва кан ди до ва ња (члан 154)................... 547

556 По вре да пра ва по осно ву ра да и пра ва из со ци јал ног оси гу ра ња (члан 163)

Гла Ва Ше Сна Е Ста -Кри Вич На Де Ла Про Тив Пра Ва По Осно Ву Ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . Да

ГЛА ВА ШЕ СНА Е СТА -КРИ ВИЧ НА ДЕ ЛА ПРО ТИВ ПРА ВА ПО ОСНО ВУ РА ДА...................... 556 По вре да пра ва по осно ву ра да и пра ва из со ци јал ног оси гу ра ња (члан 163)....................... 556 По вре да пра ва при за по шља ва њу и за вре ме не за по сле но сти (члан 164)..................... 558

693 Пре ва ра у оси гу ра њу (члан 208а) -брисан

Ра Пре Ва

Пре ва ра (члан 208)...................................... 693 Пре ва ра у оси гу ра њу (члан 208а) -брисан................ 697

Komentar Krivičnog zakonika

Abstract

Recommended publications

KRIVIČNO PRAVO - OPŠTI DEO

Zoran Stojanović, Politika suzbijanja kriminaliteta, 3 izdanje, Beograd, 2023.

KRIVIČNO PRAVO Opšti deo, dvadeset osmo izdanje, Beograd, 2022

PREVENTIVNA FUNKCIJA KRIVIČNOG PRAVA