Conference PaperPDF Available

TERENSKA NASTAVA IZ GEOFIZIKE: ARHEOLOŠKI LOKALITETI NA PODRUČJU TRSTENIKA

February 2020

Conference: Prvi skup Sekcije za arheometriju, arheotehnologiju, geoarheologiju i eksperimentalnu arheologiju Srpskog arheološkog društva: AKTUELNA INTERDISCPLINARNA ISTRAŽIVANJA TEHNOLOGIJE U ARHEOLOGIJI JUGOISTOČNE EVROPE

Authors:

Dragana Đurić

University of Belgrade

Ivana Vasiljević

University of Belgrade

Vesna Cvetkov

University of Belgrade, Faculty of Mining and Gelogy, Serbia

Dejan Č Vučković

University of Belgrade

Show all 5 authorsHide

Content uploaded by Dragana Đurić

Content may be subject to copyright.

CURRENT INTERDISCIPLINARY STUDIES IN TECHNOLOGY IN THE ARCHAEOLOGY OF THE SOUTH-EAST EUROPE

AKTUELNA INTERDISCPLINARNA ISTRAŽIVANJA TEHNOLOGIJE U ARHEOLOGIJI JUGOISTOČNE EVROPE

First meeting of the Section for Archaeometry,

Archaeotechnology, Geoarchaeology

and Experimental Archaeology

of the Serbian Archaeological Society

CURRENT INTERDISCIPLINARY STUDIES IN TECHNOLOGY

IN THE ARCHAEOLOGY OF THE SOUTH-EAST EUROPE

February 28th 2020

Conference proceedings

Edited by

Selena Vitezović

Kristina Šarić

Dragana Antonović

Belgrade,

2020.

Prvi skup Sekcije za arheometriju,

arheotehnologiju, geoarheologiju

i eksperimentalnu arheologiju

Srpskog arheološkog društva

AKTUELNA INTERDISCPLINARNA ISTRAŽIVANJA

TEHNOLOGIJE U ARHEOLOGIJI JUGOISTOČNE EVROPE

28. februar 2020.

Zbornik radova

Priredile

Selena Vitezović

Kristina Šarić

Dragana Antonović

Beograd,

2020.

Izdavač / Published by:

Srpsko arheološko društvo

Beograd, Čika Ljubina 18-20

Za izdavača / For publisher:

Adam Crnobrnja

Organizacioni odbor / Organising committee:

Amalija Vitezović, Biblioteka grada Beograda

Danica Mihailović, Arheološki institut, Beograd

Vidan Dimić, Arheološki institut, Beograd

Alena Zdravković, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Naučni odbor / Scientific committee:

Dragana Antonović, Arheološki institut, Beograd

Vesna Bikić, Arheološki institut, Beograd

Vladica Cvetković, Srpska akademija nauka i umetnosti

Gordana Jeremić, Arheološki institut, Beograd

Ina Miloglav, Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu

Ana Mladenović, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Tajana Sekelj Ivančan, Institut za arheologiju, Zagreb

Kristina Šarić, Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Nadezhda Todorova, Istorijski fakultet, Univerzitet Sv. Kliment Ohridski, Sofija

Selena Vitezović, Arheološki institut, Beograd

Ivan Vranić, Arheološki institut, Beograd

Grafička priprema / Graphic layout:

Mihajlo Vitezović

Štampa / Printed by:

Glider Print, Beograd

Tiraž / Print run:

100

Naslovna stranica / Cover:

Ostaci rude bakra, praistorijski rudnik Prljuša (planina Rudnik, centralna Srbija).

Foto dokumentacija Arheološkog instituta.

Zahvalnice: Skup su podržali Biblioteka grada Beograda,

Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu,

i Arheološki institut, Beograd

ISBN 978-86-80094-10-6

Biblioteka grada Beograda smeštena je u zgradi nekadašnjeg hotela “Srpska kruna”.

Zgrada je podignuta 1869, od 1981. godine predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Biblioteka grada Beograda nalazi se u ulici Kneza Mihaila 56.

PROGRAM SKUPA

Petak, 28. februar 2020.

09.00-09.30 Registracija, podela materijala

09.30-09.40 Pozdravna reč

09.40-10.10 Plenarno predavanje

Vesna Cvetkov, ZNAČAJ GEOGRAFSKE ŠIRINE ZA LOCIRANJE

UZROČNIKA MAGNETNIH ANOMALIJA KOD PROSPEKCIJE

ARHEOLOŠKIH LOKALITETA

10.10-10.25 Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Nau-

mov, PRIMJENA MAGNETOMETRIJSKIH ISPITIVANJA NA

ARHEOLOŠKOM LOKALITETU NEDELJKOVA HUMKA

10.25-10.40 Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasilje-

vić, Vesna Cvetkov, TERENSKA NASTAVA IZ GEOFIZIKE: AR-

HEOLOŠKI LOKALITETI NA PODRUČJU TRSTENIKA

10.40-10.55 Jugoslav Pendić, PROBLEMI SISTEMATSKE PRIMENE ARHE-

OLOŠKE GEOFIZIČKE PROSPEKCIJE U SRBIJI

10.55-11.05 Diskusija

11.05-11.30 Pauza

11.30-11.45 Katarina Bogićević, Dragana D. Đurić, Draženko Nenadić, Barba-

ra Radulović, Mihailo Jovanović, Aleksandra Savković, REKON-

STRUKCIJA PALEOSREDINA NA OSNOVU SITNIH SISARA,

HERPETOFAUNE I MEKUŠACA I NJENA PRIMENA U ARHE-

OLOGIJI

11.45-12.00 Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana D. Đurić, Bar-

bara Radulović, Aleksandra Savković, Mihailo Jovanović, ULOGA

SITNIH KIČMENJAKA I MALAKOFAUNE U BIOSTRATIGRAFI-

JI PALEOLITSKIH NASLAGA

12.00-12.15 Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Desimir Tanović, Aleksandar

Stamenković, Vesna Matović, RANOVIZANTIJSKI LOKALITET

CARIČIN GRAD: POREKLO VULKANITA I VULKANOKLASTI-

TA KORIŠĆENIH KAO ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKI MA-

TERIJAL

12.15-12.30 Kristina Šarić, Vesna Crnoglavac, Vladica Cvetković, MINER-

ALOŠKO-PETROLOŠKA KARAKTERIZACIJA KAMENIH TE-

SERA IZ MOZAIKA KONSTANTINOVE VILE U MEDIJANI

12.30-12.45 Kristina Penezić, (GEO)ARHEOLOŠKA BUŠENJA – METODE I

MOGUĆNOSTI

12.45-12.55 Diskusija

12.55-13.45 Pauza

13.45-14.00 Alena Zdravković, Suzana Erić, Kristina Šarić, PRIMER MINE-

RALOŠKE KARAKTERIZACIJE SREDNJOVEKOVNE ŠLJAKE IZ

OBLASTI Pb-Zn RUDNIKA RUDNIK KAO DELA ISTRAŽIVA-

NJA U ARHEOTEHNOLOGIJI

14.00-14.15 Ljubomir Jevtović, Suzana Erić, Kristina Šarić, Predrag Vulić,

Ivan Bogdanović, Branimir Šegvić

OPEKE VII KLAUDIJEVE LEGIJE SA LOKALITETA ČAIR -

CASTRUM (VIMINACIJUM): PRELIMINARNA MINERALOŠ-

KO-PETROLOŠKA ANALIZA

14.15-14.30 Andreja Sironić, Ines Krajcar Bronić, Damir Borković, Jadranka

Barešić, AMS RADIOCARBON DATING OF ARCHEOLOGICAL

SAMPLES AT THE ZAGREB RADIOCARBON LABORATORY

14.30-14.45 Miroslav Kočić, Brajan Henks, Marija Kaličanin Krstić, Mark

Berman, Marko Grković, Petra Basar, Majkl Mlinec, ARHEOME-

TRIJSKI PRISTUP UPOTREBE NEINVAZIVNIH METODA U

RAPIDNOJ KARAKTERIZACIJI PRAISTORIJSKIH LOKALITE-

TA – STUDIJA SLUČAJA LOKALITETA KNEŽEVAC

14.45-15.00 Selena Vitezović, Dragana Antonović, Vidan Dimić, Danica Mi-

hailović, ANALIZA TEHNOLOŠKIH SISTEMA U PRAISTORIJI:

MOGUĆNOSTI I PRAVCI U ISTRAŽIVANJIMA

15.00-15.10 Diskusija

15.10-15.35 Pauza

15.35-15.50 Dragana Rajković, Suzana Antolin, Dražen Balen, Darko Ti-

bljaš, KAMENE GLAČANE IZRAĐEVINE S LOKALITETA

STARI PERKOVCI–DEBELA ŠUMA (OKOLICA ĐAKOVA, IS-

TOČNA HRVATSKA) – TIPOLOŠKA, TEHNOLOŠKA I MINER-

ALOŠKO-PETROGRAFSKA ANALIZA

15.50-16.05 Igor Bjelić, CONSTRUCTING LATE ANTIQUE BARREL BRICK

VAULTS WITHOUT FORMWORK ON THE TERRITORY OF TO-

DAY’S SERBIA

16.05-16.20 Tena Karavidović, REKONSTRUKCIJA POSTUPKA PRŽENJA

ŽELJEZNE RUDE: EKSPERIMENTALNI PRISTUP

16.20-16.35 Ana Đuričić, OVEN DAUB PRESERVATION IN THE ARCHAE-

OLOGICAL RECORD – VINČA CULTURE SITES

16.35-16.50 Milica Tapavički-Ilić, EKSPERIMENTALNA ARHEOLOGIJA I

ARHEOTEHNOLOGIJA

16.50-17.00 Poster prezentacije

Olga Bajčev, POLIHROMNO SLIKANJE U STARČEVAČKOJ KULTU-

RI – VARIJACIJE U KONCEPTUALIZACIJI I IZVOĐENJU MOTIVA

Maja Milošević, Mihovil Logar, Biljana Đorđević, NONDESTRUC-

TIVE METHODS FOR THE ANALYSIS OF TRADITIONAL POT-

TERY MANUFACTURE: ZLAKUSA POTTERY AS A CASE STUDY

17.00-17.20 Finalna diskusija

SADRŽAJ

Geofizika

Vesna Cvetkov

ZNAČAJ GEOGRAFSKE ŠIRINE ZA LOCIRANJE UZROČNIKA MAGNETNIH

ANOMALIJA KOD PROSPEKCIJE ARHEOLOŠKIH LOKALITETA

Mirko Petković, Vesna Cvetkov, Milorad Ignjatović, Dejan Naumov

PRIMJENA MAGNETOMETRIJSKIH ISPITIVANJA NA ARHEOLOŠKOM LOKA-

LITETU NEDELJKOVA HUMKA

Dragana Đurić, Jelena Vukčević, Dejan Vučković, Ivana Vasiljević, Vesna Cvetkov

TERENSKA NASTAVA IZ GEOFIZIKE: ARHEOLOŠKI LOKALITETI NA PO-

DRUČJU TRSTENIKA

Jugoslav Pendić

PROBLEMI SISTEMATSKE PRIMENE ARHEOLOŠKE GEOFIZIČKE PROSPEK-

CIJE U SRBIJI

Geoarheologija

Katarina Bogićević, Dragana D. Đurić, Draženko Nenadić, Barbara Radulović,

Mihailo Jovanović, Aleksandra Savković

REKONSTRUKCIJA PALEOSREDINA NA OSNOVU SITNIH SISARA, HERPE-

TOFAUNE I MEKUŠACA I NJENA PRIMENA U ARHEOLOGIJI

Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana D. Đurić, Barbara Radulović,

Aleksandra Savković, Mihailo Jovanović

ULOGA SITNIH KIČMENJAKA I MALAKOFAUNE U BIOSTRATIGRAFIJI PALE-

OLITSKIH NASLAGA

Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Desimir Tanović, Aleksandar Stamenković, Ve-

sna Matović

RANOVIZANTIJSKI LOKALITET CARIČIN GRAD: POREKLO VULKANITA I

VULKANOKLASTITA KORIŠĆENIH KAO ARHITEKTONSKO-GRAĐEVINSKI

MATERIJAL

Kristina Šarić, Vesna Crnoglavac, Vladica Cvetković

MINERALOŠKO-PETROLOŠKA KARAKTERIZACIJA KAMENIH TESERA IZ

MOZAIKA KONSTANTINOVE VILE U MEDIJANI

Kristina Penezić

(GEO)ARHEOLOŠKA BUŠENJA – METODE I MOGUĆNOSTI

Arheometrija

Alena Zdravković, Suzana Erić, Kristina Šarić

PRIMER MINERALOŠKE KARAKTERIZACIJE SREDNJOVEKOVNE ŠLJAKE IZ

OBLASTI Pb-Zn RUDNIKA „RUDNIK” KAO DELA ISTRAŽIVANJA U ARHEO-

TEHNOLOGIJI

Ljubomir Jevtović, Suzana Erić, Kristina Šarić, Predrag Vulić, Ivan Bogdanović,

Branimir Šegvić

OPEKE VII KLAUDIJEVE LEGIJE SA LOKALITETA ČAIR - CASTRUM (VIMINA-

CIJUM): PRELIMINARNA MINERALOŠKO-PETROLOŠKA ANALIZA

Maja Milošević, Mihovil Logar, Biljana Đorđević

NONDESTRUCTIVE METHODS FOR THE ANALYSIS OF TRADITIONAL PO-

TTERY MANUFACTURE: ZLAKUSA POTTERY AS A CASE STUDY

Andreja Sironić, Ines Krajcar Bronić, Damir Borković, Jadranka Barešić

AMS RADIOCARBON DATING OF ARCHEOLOGICAL SAMPLES AT THE ZA-

GREB RADIOCARBON LABORATORY

Miroslav Kočić, Brajan Henks, Marija Kaličanin Krstić, Mark Berman, Marko Gr-

ković, Petra Basar, Majkl Mlinec

ARHEOMETRIJSKI PRISTUP UPOTREBE NEINVAZIVNIH METODA U RAPID-

NOJ KARAKTERIZACIJI PRAISTORIJSKIH LOKALITETA – STUDIJA SLUČAJA

LOKALITETA KNEŽEVAC

Arheotehnologija

Selena Vitezović, Dragana Antonović, Vidan Dimić, Danica Mihailović

ANALIZA TEHNOLOŠKIH SISTEMA U PRAISTORIJI: MOGUĆNOSTI I PRAVCI

U ISTRAŽIVANJIMA

104

Dragana Rajković, Suzana Antolin, Dražen Balen, Darko Tibljaš

KAMENE GLAČANE IZRAĐEVINE S LOKALITETA STARI PERKOVCI–DEBELA

ŠUMA (OKOLICA ĐAKOVA, ISTOČNA HRVATSKA) – TIPOLOŠKA, TEHNOLOŠ-

KA I MINERALOŠKO-PETROGRAFSKA ANALIZA

110

Olga Bajčev

POLIHROMNO SLIKANJE U STARČEVAČKOJ KULTURI – VARIJACIJE U KON-

CEPTUALIZACIJI I IZVOĐENJU MOTIVA

118

Igor Bjelić

CONSTRUCTING LATE ANTIQUE BARREL BRICK VAULTS WITHOUT FORM-

WORK ON THE TERRITORY OF TODAY’S SERBIA

124

Eksperimentalna arheologija

Tena Karavidović

REKONSTRUKCIJA POSTUPKA PRŽENJA ŽELJEZNE RUDE: EKSPERIMEN-

TALNI PRISTUP

130

Ana Đuričić

OVEN DAUB PRESERVATION IN THE ARCHAEOLOGICAL RECORD – VINČA

CULTURE SITES

138

Milica Tapavički-Ilić

EKSPERIMENTALNA ARHEOLOGIJA I ARHEOTEHNOLOGIJA

146

Spisak učesnika

148

PRVI SKUP SEKCIJE ZA ARHEOMETRIJU,

ARHEOTEHNOLOGIJU, GEOARHEOLOGIJU

I EKSPERIMENTALNU ARHEOLOGIJU

SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA:

AKTUELNA INTERDISCPLINARNA ISTRAŽIVANJA

TEHNOLOGIJE U ARHEOLOGIJI JUGOISTOČNE EVROPE

Reč urednika

Proučavanje tehnologije čini oko-

snicu arheologije kao nauke koja

se bavi prošlošću na osnovu ma-

terijalnih tragova koje su ljudi ostavi-

li – od sitnih artefakata pa do prirodne

okoline koja je čovekovim dejstvom iz-

menjena. Tehnologija je svuda oko nas;

tehnološke promene i novi izumi uvek

privlače veliku pažnju, i prošlost se če-

sto posmatra kroz prizmu tehnološkog

razvoja. Naglasiti da je nešto tehnološ-

ko u arheologiji, znači staviti koncept

tehnologije u središte teorijskih prouča-

vanja, odnosno baviti se proučavanjem

ne samo forme predmeta, već i čitavog

niza tehnoloških faktora, od odabira si-

rovine, preko načina upotrebe, pa sve do

razloga za prestanak korišćenja.

Proučavanje tehnologije u velikoj

meri se oslanja na različite inter- i mul-

tidisciplinarne pristupe, ponajviše na

arheometriju, ali i na geoarheologiju, i

naročito na eksperimentalnu arheologi-

ju, kao poddisciplinu čiji je osnovni cilj

da rekonstruiše moguće načine izrade i

korišćenja predmeta, kao i druge aspek-

te ponašanja u prošlosti.

Arheometrija se kao poddisci pli-

na arheologije posebno razvila u posled-

njnih nekoliko decenija, sa sve većim

razvojem prirodnih nauka i sa širenjem

multi- i interdisciplinarnog pristupa u

nauci uopšte, kada su se s jedne strane

prirodne nauke zainteresovale za pri-

menu u arheologiji, a arheologija za-

interesovala za dostignuća u drugim

naukama. Arheometrija se koristi meto-

dama i tehnikama prirodnih i tehničkih

nauka, naročito hemije, fizike, ali i na-

uka o materijalima i drugih, sa poseb-

nim fokusom na poreklo objekata koji

se ispituju i na problematiku materijala.

Samim tim, arheometrija je neodvojiva

od studija tehnologije.

Arheometrija se u velikoj meri

preklapa sa drugom važnom poddisci-

plinom, geoarheologijom, multidiscipli-

narnim pristupom koji koristi tehnike

geografije, geologije, geofizike i drugih

nauka o zemlji. Arheometrija i geoar-

heologija, koje se međusobno prepliću

i u primeni metoda i u vrsti materija-

la koje izučavaju, poslednjih nekoliko

decenija postale su neizostavni, čak u

Aktuelna interdiscplinarna istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope

velikoj meri obavezni deo arheoloških

istraživanja. Dovoljno je samo reći da

se sistematska arheološka iskopavanja

više ne započinju ukoliko se pre toga ne

obave geofizička istraživanja. Stavljanje

u arheološki kontekst rezultata dobije-

nih primenom prirodnih i tehnoloških

nauka, odnosno primena fizičko-hemij-

skih metoda, mineraloško-geohemijskih

ispitivanja, geoloških podataka, znanja

iz oblasti bioloških nauka, nauka o ma-

terijalima, tehnoloških i drugih naučnih

oblasti, učinilo je da se arheološki podaci

posmatraju s drugog aspekta i znatno su

promenili i unapredili naše razumeva-

nje prošlih zajednica, a posebno pristup

i postupke istraživanja koja se danas pri-

menjuju u eksperimentalnoj arheologiji.

Kao posebno značajni mogu se izdvojiti

rezultati koje su arheometrija i geoarhe-

ologija pružile o poreklu sirovina koje su

korišćene u prošlosti, njihovim svojsti-

ma, ali i mnogo toga drugog.

Sve veće prisustvo arheometrij-

skih, geoarheoloških i drugih pristupa

u arheologiji koji se oslanjaju na druge

nauke dovelo je i do povećane potrebe

za razmenom iskustava, kao i za raspra-

vama i unapređenjem teorijskih okvira i

metodologije. Arheometrijska, geoarhe-

ološka i druga interdisciplinarna istraži-

vanja u arheologiji u Srbiji i susednim

oblastima još uvek nisu u onoj meri za-

stupljene kao u nekim zemljama, poseb-

no zapadnog sveta, ponajviše usled nedo-

statka finansijskih sredstava. Međutim,

ne manjka ideja, te je sa ciljem daljeg

unapređenja inter- i multidiscplinarnog

pristupa u arheologiji i naročito unapre-

đenja studija tehnologije, 2018. godine

organizovana zasebna sekcija u okvirima

Srpskog arheološkog društva, Sekcija za

arheometriju, arheotehnologiju, geoar-

heologiju i eksprimentalnu arheologiju.

Ovaj zbornik sadrži kratka saopštenja

predstavljena na Prvom skupu Sekci-

je AAGEA, održanom u Beogradu 28.

februara 2020, čija su tema aktuelna

interdiscplinarna istraživanja tehnolo-

gije u arheologiji jugoistočne Evrope.

Radovi obuhvataju nekoliko užih tema:

prikaz geofizčkih istraživanja (radovi

autora V. Cvetkov, M. Petkovića i koau-

tora, D. Đurić i koautora i J. Pendića),

primenu geoarheoloških proučavanja

sa aspekta nekoliko geoloških discipli-

na (radovi K. Penezić, K. Bogićević i

koautora, V. Cvetkovića i koautora i K.

Šarić i koautora), arheometrijska ispiti-

vanja koja ilustruju mogućnosti prime-

ne instrumentalnih analitičkih postu-

paka u proučavanju artefakata (radovi

A. Zdravković i koautora, Lj. Jevtovića i

koautora, M. Milošević i koautora, A. Si-

ronić i koautora, i M. Kočića i koautora),

arheotehnološka proučavanja (radovi S.

Vitezović i koautora, D. Rajković i ko-

autora, O. Bajčev i I. Bjelića), i radove

iz eksperimentalne arheologiju (radovi

T. Karavidović, A. Đuričić i M. Tapavič-

ki-Ilić). Mada naizgled raznorodne, ove

se teme preklapaju i nadovezuju jedna

na drugu, i pokazuju da su inter- i mul-

tidiscplinarna istraživanja u Srbiji ipak

nisu marginalna, kao i da postoji veliki

potencijal za dalja istraživanja.

Organizatori skupa želeli bi još

jednom da se zahvale svim učesnicima,

i naročito institucijama koje su podržale

skup, Biblioteci grada Beograda, Rudar-

sko-geološkom fakultetu Univerziteta u

Beogradu i Arheološkom institutu.

Dragana Antonović

Selena Vitezović

Kristina Šarić

TERENSKA NASTAVA IZ GEOFIZIKE:

ARHEOLOŠKI LOKALITETI NA PODRUČJU TRSTENIKA

Dragana Đurić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Jelena Vukčević

Muzejska zbirka Trstenik

Dejan Vučković

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Ivana Vasiljević

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vesna Cvetkov

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Ključne reči: geofizika, geofizička istraživanja u arheologiji, arheologija u okolini

Trstenika

Uvod

Terenska nastava iz geofizike, čiji

je koncept “student u centru učenja”, je

obavezni kurs na Rudarsko-geološkom

fakultetu, Univerziteta u Beogradu, na

Departmanu za geofiziku. Kurs studen-

tima osnovnih i master studija pruža

praktična znanja, priliku samostalnog

odlučivanja, postavljanja i rešavanja

konkretnih problema, korišćenjem svih

raspoloživih geofizičkih metoda i prime-

nom znanja, stečenih tokom prethodnih

nekoliko semestara.

Zahvaljujući saradnji sa struč-

njacima Muzejske zbirke Trstenik, kao i

stručnjacima Narodnog muzeja Kruše-

vac, terenska nastava se poslednje četiri

godine (2016 - 2019) sprovodila u oko-

lini Trstenika, a za potrebe arheoloških

istraživanja u sklopu kojih su predviđe-

na i geofizička istraživanja. Na teritoriji

opštine Trstenik postoje brojni lokaliteti

koji imaju ne samo lokalni, već i repu-

blički, pa i regionalni značaj. Zone istra-

živanja su odabrali arheolozi i istoričari,

a u skladu sa planovima i ciljevima istra-

živanja za godinu u kojoj su istraživanja

vršena. Studenti završnih godina osnov-

nih studija, kao i studenti master studija

i nastavnici Departmana za geofiziku,

od 2016. godine aktivno učestvuju u

ovim istraživanjima i doprinose boljem

poznavanju slike o prošlosti trsteničkog

kraja. Na terenskoj nastavi u okolini Tr-

stenika učestvovalo je oko 40 studenata

u toku četiri godine.

Lokaliteti

U periodu od 2016. do 2019. go-

dine u široj okolini Trstenika, a u okviru

Aktuelna interdiscplinarna istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope

sprovođenja terenske nastave, geofizič-

ka ispitivanja su vršena na pet lokacija

(Sl. 1). Ovih pet lokacija pokrivaju pe-

riod od neolita do srednjeg veka i cilj je

bio utvrđivanje položaja ostataka obje-

kata na tim područjima.

U toku 2016. i 2017. godine ispi-

tivan je jedan od najstarijih lokaliteta, iz

perioda neolita, Šljivik u selu Stragari.

Ovaj lokalitet, koji je bio naseljen u 4.

milenijumu pre n. e. predstavlja centar

kulture mlađeg kamenog doba nastao

pod uticajem migracionih strujanja i

naseljavanja ovih prostora (Вукчевић и

Вукашиновић, 2018).

Tokom 2016. godine istraživanje

je vršeno na najznačajnijem antičkom

lokalitetu opštine Trstenik, Grabak u

selu Počekovini. Na ovom potesu posto-

je tragovi pokretnih arheoloških nalaza

višeslojnog lokaliteta koji je naseljavan

od antike do srednjeg veka (Рашковић,

2013; Рашковић, 2017).

Tragovi većeg rimskog objekta,

najverovatnije tipa „vila rustika“, nalaze

se u trsteničkom selu Veluće, nedaleko

od istoimenog srednjovekovnog mana-

stira. Do sada su, rekognosciranjem te-

rena, pronađeni brojni ulomci keramike

svetlo sive ili svetlo crvene boje pečenja,

cigle i tegule, kućnog lepa, kao i zgura i

sirova ruda (Васиљевић, 2014; Ропкић

Ђорђевић, 2016). Ovaj lokalitet je geofi-

zički ispitivan 2018. i 2019. godine.

Tokom 2019. godine, geofizička

istraživanja su vršena na višeslojnom

arheološkom nalazištu, Trnovača, u ata-

ru sela Stari Trstenik, na desnoj obali

zapadne Morave. Pronađeni keramički

materijal se može smestiti u raspon od

gvozdenog doba pa sve do srednjeg veka

(Рашковић, 2003).

Slika 1. Geografski položaj istraživanih arheoloških lokaliteta

Current interdisciplinary studies in technology in the archaeology of the south-east Europe

Lokalitet, koji je geofizički naj-

duže ispitivan, od 2016 - 2019. godi-

ne, je Đurovača, u ataru sela Bogdanje,

na levoj strani reke Zapadna Morava.

Istorijski izvori koji govore o ovom lo-

kalitetu vezuju postanak i izgradnju cr-

kvišta Đurovače za legendarnu ličnost,

Jug Bogdana (Вукчевић, 2018а; 2018б).

Površinskim čišćenjem konstatovani su

ostaci podnice u tehnici krečnog mal-

tera, ali pokretan arheološki materijal

nije otkriven. Đurovaču danas čine vid-

ljivi ostaci sakralnog objekta dimenzi-

ja aproksimativno 16 x 7 metara. Sam

objekat je gotovo potpuno devastiran,

osim u temeljnim zonama, pri čemu su

meštani „popravljali“ zidine dodajući

kamene blokove po obodu (Вукчевић,

2018; 2019).

Geofizičke metode

Primena geofizičkih istraživa-

nja u arheologiji počela je 1946. godine

(Wynn, 1986). Najčeščće primenjivane

geofizičke metode u arheologiji su ma-

gnetometrija, elektrometrija – odnosno

postupak specifične električne otpor-

nosti, georadar (elektromagnetometrija)

i nešto ređe refraktivna seizmometrija.

U skladu sa principima istraživanjima,

poštujući pravila struke i raspoloživost

istrumenata, na svih pet lokacija su is-

pitivanja vršena magnetometrijom, kao

jednom od osnovnih geofizičkih meto-

da prilikom arheoloških istraživanja,

zahvaljujući činjenici da se arheološke

strukture, koje poseduju različite ka-

rakteristike, kada je reč o indukovanoj

ili remanentnoj magnetizaciji, mogu

ponašati kao objekti koji stvaraju ano-

malije geomagnetskog polja. Sama me-

toda bazira se na merenju minimalnih

varijacija gradijenta magnetskog polja

Zemlje, koje su uslovljene prisustvom

slabo magnetičnih oksida gvožđa, inten-

zivnim zagrevanjem zemljišta, izloženo-

sti gornjih slojeva tla vremenskim prili-

kama, kao i nagomilavanjem organskih

i paljenih materijala pri dužem boravku

ljudi na jednom mestu (Богдановић,

2010). Elektrometrija je sprovedena na

području Đurovače. Primenu ove meto-

de opravdava činjenica da minerali koji

sačinjavaju geološke formacije, kao i

bilo koji drugi prirodni ili veštački ma-

terijali koji se nalaze u ispitivanom po-

luprostoru, poseduju različita električ-

na svojstva. Pored toga, neka geološka

i druga tela, kada se nađu u određenim

prirodnim uslovima, mogu prouzro-

kovati promene električnog polja. Po-

stupak specifične električne otpornosti

se koristi u arheologiji za određivanje

prisustva i položaja ostataka nekadaš-

njih građevina. Pored dve metode kori-

šćena je i refrakciona seizmometrijska

metoda, takođe, na području Đurovače.

Metoda se temelji na merenju vremena

širenja seizmičkih talasa, od izvora do

seizmičkih prijemnika (geofona), kroz

geološke strukture pod površinom. Se-

izmometrija je korišćena prvenstveno u

demonstrativne svrhe, u cilju upoznava-

nja sa načinom akvizicije, kao i obradom

podataka.

Rezultati i diskusija

Iako je osnovni cilj terenske na-

stave edukativni, finalni izveštaji i svi

rezultati istraživanja stavljaju se na ras-

polaganje javnosti, pre svega arheološ-

kim ekipama koje vrše istraživanja na

datom terenu. Geofizičkim snimanjem

lokaliteta od 2016. do 2019. godine i ar-

heološkim istraživanjima tokom 2019.

godine, došlo se do važnih rezultata. Pa-

ralelno sa ovim metodama, detaljno je

istraživana i postojeća pisana građa. Re-

zultati istraživanja prikazani su prema

lokalitetima, u narednom tekstu.

- Zahvaljujući magnetometrij-

skim ispitivanjima područja Stragari,

Aktuelna interdiscplinarna istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope

ukupne površine oko 2,5 ha, izvrše-

no je lociranje ostataka materijalnih

kultura srednjovekovne starosti i iz

neolitskog doba odnosno vitkovačke

kulture u neposrednoj blizini Riljačke

reke (Sl. 2). U severnom delu istraži-

vanog područja izdvojene su vredno-

sti anomalija za koje je zaključeno da

mogu predstaviti objekte od arheološ-

kog značaja. Na osnovu ovih rezulta-

ta, iskopana je pozitivna arheološka

sonda (Sl. 2d).

- Na području Počekovine, koje,

prema istraživanjima, predstavlja više-

slojni lokaliteta naseljavan od antike do

srednjeg veka, tokom 2016. godine spro-

vedena su magnetometrijska istraživanja

na ukupnoj površini od oko 0,2 ha. Na

ovom lokalitetu, usled prisustva velikog

broja smetnji visokog intenziteta, u vidu

podzemnih metalnih cevi i pumpi za na-

vodnjavanje, drugih metalnih obejakata,

kao i dalekovoda, nisu detektovane po-

uzdane anomalije za dalja istraživanja.

Slika 2. Plan i rezultati magnetometrijskih istraživanja na lokalitetu Šljivik - Stragari, a)

poligoni merenja, b) karta vertikalnog gradijenta ZMP, c) prikaz filtrirane karte pod b) u formi sen-

čenog reljefa, d) pozitivna arheološka sondа (Марковић и др., 2017; Вучковић и др., 2017)

Current interdisciplinary studies in technology in the archaeology of the south-east Europe

- Na području Veluće sprovede-

na su magnetometrijska istraživanja na

ukupnoj površini od oko 1 ha tokom

2018. i 2019. godine. Analizom i kore-

lacijom svih sprovedenih geofizičkih

istraživanja, zaključuje se da postoje-

će anomalijske zone, koje se prostiru u

pravcu jugozapad - severoistok, mogu

predstavljati objekte od arheološkog

značaja. Ovome u prilog idu i pronađeni

ostaci opeke na ovom području.

- Na lokalitetu Trnovača su in-

terpretirane anomalijske vrednosti koje

mogu ukazati na postojanje potencijal-

nog objekta od arheološkog značaja. Po-

menute anomalijske zone obuhvataju

područje na kojem su i ranijim arhološ-

kim rekognosciranjem terena pronađe-

ni ostaci opeke. Dobijeni rezultati, na

0,2 ha, ukazali su da bi dalja geofizička

istraživanja trebalo usmeriti ka severu.

- Lokalitet Đurovača je zbog svo-

je atraktivnosti najduže istraživan, od

2016. do 2019. godine. Ovaj lokalitet

je ujedno bio i poligon za sve tri geofi-

zičke metode: magnetometriju, elektro-

metriju i seizmometriju (Sl. 3). Najveći

deo terena u okolini crkvišta istraživan

je magnetometrijskom metodom na po-

vršini od oko 1,5 ha. Elektrometrijska i

seizmometrijska metoda primenjene su

u okviru pretpostavljenog temelja cr-

kve, kao i u neposrednoj blizini, istočno

od sadašnjeg položaja crkve. Rezultati

istraživanja ukazali su na moguće posto-

janje dva grobna mesta istočno od crkve,

kao i da je crkva površine oko 100 m2.

Na osnovu geofizičkih istraživa-

nja, proučavanja zapisa i arheološkog

rekognosciranja, tokom 2019. godine

sprovedena su opsežna arheološka istra-

živanja. Na osnovu najnovijih istraživa-

nja procenjeno je da crkva potiče s kraja

XVII i početka XVIII veka. Zidovi su bili

debljine 70, a temelji dubine 40 centi-

metara. Crkva je imala dimenzije 8 x 15

metara, izdužena u pravcu istok-zapad.

Potvrđeno je postojanje dva groba, ve-

Slika 3. Plan i rezultati geofizičkih istraživanja na lokalitetu Đurovača, a) trase elektro-

metrijskih i seizmometrijskih ispitivanja, b) elektrometrijski presek (gore) i seizmometrijski

profil (dole), c) pozitivna arheološka sonda, d) izgled savremenog crkvišta, preuređenog od strane

meštana (Стокић и др., 2017; Анђелковић и др. , 2019)

Aktuelna interdiscplinarna istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope

rovatno iz mlađeg perioda, pri čemu su

nađene i kosti odraslog čoveka i deteta.

Na osnovu prikazanih rezulta-

ta, može se zaključiti da su istraživanja,

proistekla iz sprovođenja terenske na-

stave, u velikoj meri doprinela boljem

poznavanju istorijskih prilika na po-

dručju opštine Trstenik i dala značajan

doprinos daljim arheološkim istraživa-

njima. Potrebno je napomenuti da ova-

kvi rezultati deluju vrlo podsticajno na

sve studente koju su učestvovali u istra-

živanju i koji su dali svoj veliki doprinos

istražživanjima, kaja će svakako biti te-

melj i svih budućih istraživanja na ovim

lokalitetima.

Zaključak

Studentima se retko pruža prilika

da sprovedu projekat u punom obimu,

odnosno da isplaniraju terenski rad, iz-

vrše akviziciju podataka, rukuju sa in-

stumentima, vrše tumačenje podataka

i pišu završni izveštaj. Departman za

geofiziku, Rudarsko-geološkog fakulte-

ta, Univerziteta u Beogradu, više godi-

na sprovodi terensku nastavu, koja ima

upravo takav pristup. Uz pomoć struč-

njaka iz oblasti arheologije kao i profeso-

ra matičnog departmana, studenti su to-

kom četiri godine sprovodili istraživanja

na pet arheoloških lokaliteta, na uku-

pnoj površini od oko 5,5 ha, sa ciljem ot-

krivanja nepokretnih arheoloških celina

(objekti, jame, bedemi, itd.) nedestruk-

tivnim geofizičkim metodama. Rezultati

ovih istraživanja, koji su potvrđeni da-

ljim arheološkim istraživanjima, stavlje-

ni su na raspolaganje široj zajednici, kao

i stručnjacima iz oblasti arheologije.

Bibliografija

Анђелковић, В., Анђелковић, М.,

Говедарица, Н., Ђанковић, Н.,

Ђукић, К., Јелић, А., Јовановић, Н.,

Јовичић, В., Новичић, Д., Ћорлука,

У. 2019. Елаборат из предмета:

Теренска настава из геофизике 1 и 2 -

Резултати геофизичких истраживања

на археолошким локалитетима

Трновача, Велуће и Ђуровача,

Рударско-геолошки факултет,

Универзитет у Београду

Богдановић, И. 2010. Резултати

археолошко-геофизичких

истраживања на локалитету „Код

Кораба“ (источна некропола

Виминацијума). Археологија и

природне науке, 5:

Васиљевић, Љ. 2014. Експлоатација

и значај термалних извора у римском

периоду на територији Србије,

докторска дисертација, Београд,

Филозофски факултет, Универзитет у

Београду.

Вукчевић, Ј. Вукашиновић В. 2018.

Трагом Јефимије, Трстеник, Народни

универзитет «Трстеник»: Народна

библиотека «Јефимија», 54 – 55.

Вукчевић, Ј. 2018. Мали прилог

неистраженом црквишту Ђуровача

у атару села Богдања (Трстеник),

Годишњак љубостињска приношења 2,

Трстеник 2017, 163 – 168;

Вукчевић Ј. 2019. Истраживања

средњовековног локалитета Ђуровача,

Баштина, свеска 46: 365- 389

Вучковић, Д., Бугар, М., Вукчевић,

Ј. 2017. Резултати геофизичких

истраживања археолошких локалитета

у зони Трстеника- елаборат. Народни

музеј Крушевац, Крушевац

Говедарица Н., Милошевић А.,

Новичић Д., Савић Н, Ђукић К.,

Јовановић Н., Ступар И., Милутин

Б., Илић Д., Вујичић П., 2018.

Елаборат из предмета: Теренска

настава из геофизике 1 и 2 - Резултати

геофизичких истраживања на

археолошким локалитетима Ђуровача

и Велуће, Рударско-геолошки

факултет, Универзитет у Београду

Марковић, М., Илић, Д., Вујичић,

П., Ђукић, Н., Деспотовић, В. 2017.

Елаборат из предмета: Теренска

настава из геофизике 1 и 2 - Резултати

геофизичких истраживања на

археолошком локалитету Страгари,

Рударско-геолошки факултет,

Универзитет у Београду

Рашковић, Д. 2003. Историјска

географија античког периода у

крушевачком крају, Годишњак

Историјског архива Крушевац,

Расински анали 1.

Рашковић, Д. 2013. Римске фибуле

из археолошке збирке Народног

музеја у Крушевцу, Зборник Музеја

примењене уметности 9: 7 – 13.

Рашковић, Д. 2017. Археолошко

налазиште Грабак у селу Почековини

и римски локалитети у долини

Западне Мораве, Зборник Народног

Музеја XXIII-1: 327 – 343.

Ропкић Ђорђевић, А. С. 2016.

Касноантичке виле рустике у Србији,

докторска дисертација, Београд,

Филозофски факултет, Универзитет у

Београду,305.

Стокић, М., Петровић, Б.,

Спасојевић, И., Станковић, Н.,

Ђанковић, Н., Марковић, А., 2017.

Елаборат из предмета: теренска

настава из геофизике 1 и 2 - Резултати

геофизичких истраживања на

археолошком локалитету Ђуровача,

Рударско-геолошки факултет,

Универзитет у Београду

Wynn, J. C. 1986. A review of geop-

hysical methods used in archaeology,

Geoarcheology International Journal, 1/

3: 245-257. https://doi.org/10.1002/

gea.3340010302

Current interdisciplinary studies in technology in the archaeology of the south-east Europe

150

SPISAK UČESNIKA

Aleksandar Stamenković

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd

astamenco@gmail.com

Aleksandra Savković

Mladenovac

Alena Zdravković

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

alena.zdravkovic@rgf.bg.ac.rs

Ana Đuričić

Laboratorija za bioarheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

djura1987@yahoo.com

Andreja Sironić

Ruđer Bošković Institute, Zagreb

asironic@irb.hr

Barbara Radulović

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Biljana Đorđević

Narodni muzej, Beograd

Brajan Henks

Univerzitet u Pitsburgu, Odeljenje antropologije, Pitsburg, Komonvelt

Pensilvanije

Branimir Šegvić

Department of Geosciences, Texas Tech University, Lubbock Branimir.

Segvic@ttu.edu

Damir Borković

Ruđer Bošković Institut, Zagreb

Danica Mihailović

Arheološki institut, Beograd

danicamih@yahoo.com

Darko Tibljaš

Mineraloško-petrografski zavod, Prirodoslovno-matematički fakultet,

Sveučilište u Zagrebu

Dejan Naumov

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Dejan Vučković

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Desimir Tanović

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd

desimir.tanovic@heritage.gov.rs

151

Dragana Antonović

Arheološki institut, Beograd

d.antonovic@ai.ac.com

Dragana D. Đurić

Prirodnjački muzej, Beograd

Dragana Đurić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd dragana.

djuric@rgf.bg.ac.rs

Dragana Rajković

Arheološki muzej Osijek

dragana.rajkovic@amo.hr

Dražen Balen

Mineraloško-petrografski zavod, Prirodoslovno-matematički fakultet,

Sveučilište u Zagrebu

Draženko Nenadić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Igor Bjelić

Arheološki institut, Beograd

igor_bjelic@yahoo.com

Ines Krajcar Bronić

Ruđer Bošković Institut, Zagreb

Ivan Bogdanović

Arheološki institut Beograd

leshicka@gmail.com

Ivana Vasiljević

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Jadranka Barešić

Ruđer Bošković Institut, Zagreb

Jelena Vukčević

Muzejska zbirka Trstenik

Jugoslav Pendić

Institut BioSens, Univerzitet u Novom Sadu

jugoslav.pendic@biosense.rs

Katarina Bogićević

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

katarina.bogicevic@rgf.bg.ac.rs

Kristina Penezić

Institut Biosens, Univerzitet u Novom Sadu

kpenezic@gmail.com

Kristina Šarić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

kristina.saric@rgf.bg.ac.rs

152

Ljubomir Jevtović

Arheološki institut, Beograd

jevtoviclj@gmail.com

Maja Milošević

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd

maja.milosevic@rgf.bg.ac.rs

Majkl Mlinec

Univerzitet u Pitsburgu, Odeljenje antropologije, Pitsburg, Komonvelt

Pensilvanije

Marija Kaličanin Krstić

Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

m.kalicanin.krstic@gmail.com

Mark Berman

Univerzitet u Pitsburgu, Odeljenje antropologije, Pitsburg, Komonvelt

Pensilvanije

Marko Grković

Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

Mihailo Jovanović

IPHES, Institut Català de Paleoecologia Humana i Evolució Social, Tarrago-

na, Spain; Area de Prehistoria, Universitat Rovira i Virgili (URV), Tarragona

Mihovil Logar

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Milica Tapavički-Ilić

Arheološki institut, Beograd

mtapavic@sbb.rs

Milorad Ignjatović

Muzej grada Beograda

Mirko Petković

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

mirkopetkovic.90@gmail.com

Miroslav Kočić

Univerzitet u Pitsburgu, Odeljenje antropologije, Pitsburg, Komonvelt

Pensilvanije

Olga Bajčev

Arheološki institut, Beograd

arheolga@gmail.com

Petra Basar

Univerzitet u Pitsburgu, Odeljenje antropologije, Pitsburg, Komonvelt

Pensilvanije

Predrag Vulić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

predrag.vulic@rgf.bg.ac.rs

153

Selena Vitezović

Arheološki institut, Beograd

s.vitezovic@ai.ac.rs

Suzana Antolin

Mineraloško-petrografski zavod, Prirodoslovno-matematički fakultet,

Sveučilište u Zagrebu

Suzana Erić

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

suzana.eric@rgf.bg.ac.rs

Tena Karavidović

Institut za arheologiju, Zagreb

tena007@gmail.com

Vesna Crnoglavac

Narodni muzej Niš

crnves@yahoo.com

Vesna Cvetkov

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Vesna Matović

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

vesna.matovic@rgf.bg.ac.rs

Vidan Dimić

Arheološki institut, Beograd

v.dimic@ai.ac.rs

Vladica Cvetković

Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

vladica.cvetkovic@rgf.bg.ac.rs

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

903.2-035.56"634"(082)

903.2-035.56"04/14"(082)

902/904:550.83(082)

902/904:005.591.6(082)

СРПСКО археолошко друштво (Београд). Секција за археометрију, археотехнологију,

геоархеологију и експерименталну археологију. Скуп (1 ; Београд ; 2020)

Aktuelna interdiscplinarna istraživanja tehnologije u arheologiji jugoistočne Evrope :

zbornik radova / Prvi skup Sekcije za arheometriju, arheotehnologiju, geoarheologiju i

eksperimentalnu arheologiju Srpskog arheološkog društva, 28. februar 2020., Beograd ;

priredile Selena Vitezović, Kristina Šarić, Dragana Antonović. - Beograd : Srpsko arhe-

ološko društvo, 2020 (Beograd : Glider Print). - 155 str. : ilustr. ; 30 cm

Na spor. nasl. str.: Current Interdisciplinary Studies in Technology in the Archaeology of

the South-East Europe. - Radovi na srp. i engl. jeziku. - Tekst štampan dvostubačno. - Ti-

raž 100. - Str. 12-13: Reč urednika / Dragana Antonović, Selena Vitezović, Kristina Šarić.

- Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.

ISBN 978-86-80094-10-6

а) Aрхеолошки налази -- Праисторија -- Зборници б) Aрхеолошки налази --

Средњи век -- Зборници в) Археологија -- Геофизичка истраживања -- Зборници г)

Археолошка истраживања -- Технолошки аспект -- Зборници

COBISS.SR-ID 283220492

ResearchGate has not been able to resolve any citations for this publication.

ResearchGate has not been able to resolve any references for this publication.

TERENSKA NASTAVA IZ GEOFIZIKE: ARHEOLOŠKI LOKALITETI NA PODRUČJU TRSTENIKA

Recommended publications

A new geophysical model of the Serbian part of the East Vardar ophiolite: Implications for its geody...

Correlability of solar wind with seismic events in the Balkan peninsula zone

Underground gravity survey in a coal mine

Standardization Of Serbian Gravity Database On A Test Area