Content uploaded by Marko Radović
Author content
All content in this area was uploaded by Marko Radović on Feb 12, 2020
Content may be subject to copyright.
1
ZABELEŽBA REŠENJA O IZVRŠENJU NA NEPOKRETNOSTI U
JAVNE KNJIGE KAO OSNOV STICANJA RAZLUČNOG PRAVA
(sa prikazom slučaja iz sudske prakse)
Marko Radović
Student doktorskih studija,
Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet
Apstrakt
U ovom radu će biti govora o zabeležbi rešenja o izvršenju na nepokretnosti u javne knjige
kao osnovu sticanja razlučnog prava u stečajnom postupku. Uz analizu reprezentativnog primera iz
sudske prakse, cilj rada je da ukaže na pozitivnopravni pristup regulisanja pravnog dejstva zabeležbe
rešenja o izvršenju na nepokretnosti u javne knjige u slučaju otvaranja stečajnog postupka prema
izvršnom dužniku.
Ključne reči: zabeležba, izvršenje na nepokretnostima, stečaj, rezlučno pravo
1. Uvod
Razlučni poverioci su lica koja imaju pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava
ostvarenih prodajom imovine (stvari ili prava) stečajnog dužnika na kojoj su stekli založno
pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se
vode javne knjige ili registri.1 Kako su njihova potraživanja obezbeđena, mogu se nazvati i
obezbeđenim poveriocima, za razliku od stečajnih poverilaca koji su neobezbeđeni. Najčešće
je predmet obezbeđenja potraživanja razlučnih poverilaca založno pravo. Međutim, to može
biti i neko drugo pravo, poput prava retencije. S druge strane, predmet namirenja pored stvari
može biti i neko dužnikovo pravo (npr. pravo iz hartije od vrednosti, autorsko pravo, patent),
pod uslovom da je registrovano u javnoj knjizi ili registru. Da bi poverilac stekao položaj
razlučnog, nužno je da je razlučno pravo stečeno najkasnije šezdeset dana pre dana otvaranja
stečajnog postupka.
Razlučni poverioci, kao obezbeđeni, načelno nisu stečajni poverioci. Međutim, dve su
situacije koje zakon poznaje kada razlučni poverioci mogu imati pravni status stečajnih
poverilaca. Prva se odnosi na slučaj kada je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa
sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučno pravo, kada pravo na
namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.2 U drugom slučaju
razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni
poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu
namiriti svoje razlučno potraživanje. Tada razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i
1 Zakon o stečaju (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 - odluka US), čl. 49 st. 1. Poverioci
sa pravom namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige imali su položaj razlučnog poverioca i
po ranije važećem Zakonu o stečajnom postupku (Sl. Glasnik RS, br. 84/04 i 85/05), čl. 38 st. 1.
2 Zakon o stečaju, čl. 49 st. 2.
2
stečajnom upravniku pisanu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca, istovremeno
sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadležnom registru.3
Dilema postoji naročito po pitanju da li status razlučnog poverioca ima i onaj
poverilac koji je u periodu dužem od šezdeset dana pre momenta otvaranja stečajnog postupka
prema stečajnom dužniku, u izvršnom postupku po pravnosnažnom rešenju o izvršenju
usmerio naplatu svog potraživanja prema nepokretnostima dužnika, a potom izvršio zabeležbu
ovog rešenja u javne knjige ili je zabeležbu rešenja izvršio sud po službenoj dužnosti.
Zarad odgovora na ovo pitanje biće izvršena analiza reprezentativnog primera iz
sudske prakse, a s obzirom da su u predmetnom postupku suda primenjivani ranije važeći
propisi o izvršenju i stečajnom postupku,4 docnije će biti reči o zakonskim rešenjima
pozitivnog prava o ovom pitanju,5 koja suštinski ne odudaraju od ranije važećih propisa.
2. Analiza slučaja iz sudske prakse
Iz sadržine spisa prvostepenog suda6 proizlazi da predmet spora između tužioca, kao
poverioca kome je osporeno potraživanje u stečajnom postupku, prijavljeno kao razlučno,
prema tuženom stečajnom dužniku, predstavlja sporno pravno pitanje da li je tužilac na
osnovu zabeležbe rešenja o izvršenju7 na nepokretnostima stečajnog dužnika stekao položaj
razlučnog poverioca. Stanovište prvostepenog suda bilo je da zabeležbom rešenja o izvršenju
na nepokretnostima stečajnog dužnika, poverilac ne može steći status razlučnog poverioca.
Ovaj stav sud je obrazložio polazeći od zakona kojim se reguliše državni premer i katastar
nepokretnosti,8 prema kome se razlikuju četiri vrste upisa u katastar nepokretnosti: 1) upis
nepokretnosti, 2) upis stvarnih prava, 3) predbeležba i 4) zabeležba. Istim zakonom propisano
je da se putem zabeležbe u katastar nepokretnosti upisuju činjenice koje su od značaja za
zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava na nepokretnostima, koje se odnose na
ličnost imaoca prava, na samu nepokretnost ili na pravne odnose povodom nepokretnosti.9
Prema tome, zabeležba (adnotatio) je upis određenih činjenica koje mogu biti od uticaja na
postojanje zemljišno-knjižnih prava.10 Zabeležba se po tome razlikuje od upisa (uknjižbe) i
predbeležbe (prenotatio), kojima se stiču ili gube zemljišno-knjižna prava. Ona nije uopšte
upis sticanja zemljišno-knjižnog prava ni konačnog ni uslovnog, nego upis činjenica
značajnih za knjižna prava, te se shodno tome zabeležba ne može smatrati pravnim osnovom
za sticanje založnog prava-hipoteke. Sledstveno iznetom, stav prvostepenog suda je da kako
tužilac nije izvršio upis hipoteke u nadležni registar nepokretnosti,11 već je upisao samo
3 Zakon o stečaju, čl. 49 st. 4.
4 Zakon o izvršnom postupku (Sl. Glasnik RS, br. 125/2004) i Zakon o stečajnom postupku (Sl. Glasnik RS, br.
84/04 i 85/05)
5 Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl. Glasnik RS, br. 31/2011 i 99/2011 – dr. zakon) i Zakon o stečaju (Sl.
glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 - odluka US).
6 Presuda Privrednog suda u Kragujevcu, P. 852/2010 od 07.04.2011. godine.
7 Rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Jagodini, I. 1295/08 od 24.12.2008. godine.
8 Zakon o državnom premetu i katastru i upisima prava na nepokretnostima (Sl. Glasnik RS, br. 83/92, 53/93,
67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), čl. 58g.
9 Zakon o državnom premetu i katastru i upisima prava na nepokretnostima, čl. 58đ.
10 Više o pravnom dejstvu zabeležbe: O. Stanković i M. Orlić, Stvarno pravo, deveto izdanje, Nomos DOO,
Beograd, 1996, str. 353.
3
zabeležbu rešenja u korist izvršnog poverioca, to on nije stekao položaj razlučnog poverioca u
stečajnom postupku prema tuženom.12
U postupku po žalbi drugostepeni sud je potvrdio napred opisanu presudu
prvostepenog suda.13 Drugostepeni sud je pri odlučivanju imao u vidu da je u skladu sa
zakonom, koji je u vreme nastanka spornog pravnog odnosa regulisao izvršni postupak, bilo
propisano da upisom zabeležbe rešenja o izvršenju, izvršni poverilac stiče pravo da svoje
potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj
nepokretnosti pravo svojine.14 No, i pored toga, stav je ovog suda da zabeležbom rešenja o
izvršenju nije bila predviđena mogućnost sticanja založnog prava u korist izvršnog poverioca,
već je tim upisom izvršni poverilac sticao pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti
i u slučaju da treće lice stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine.
Međutim, po blagovremeno izjavljenoj i dozvoljenoj reviziji nadležni sud15 je
presudom usvojio reviziju izjavljenu protiv gore pomenute presude drugostepenog suda.16
Naime, revizijski sud nije prihvatio stanovište nižestepenih sudova da zabeležba predstavlja
upis samo određenih činjenica, i da se na taj način ne stiče odnosno ne može utvrditi
zemljišno-knjižno pravo. Razlučno pravo, po zakonu kojim je regulisan stečajni postupak u
vreme odlučivanja,17 imaju poverioci sa založnim pravima ili pravom namirenja na stvarima i
pravima o kojima se vode javne knjige ili registri. Upisom prava namirenja, zabeležbom
rešenja o izvršenju u javne knjige, stiče se razlučno pravo kao pravo odvojenog namirenja.
Revizijski sud je u obrazloženju presude dodao i da je zakonom o izvršnom postupku
koji je bio na snazi u vreme nastanka spornog odnosa bilo propisano da će se u javnoj knjizi
izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o
upisu prava na nepokretnostima u javne knjige. Tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da
svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj
nepokretnosti pravo svojine. Upis određen rešenjem o izvršenju sprovodi se po službenoj
dužnosti.18 Nakon izvršene zabeležbe o pravu namirenja, samim upisom je izvršni poverilac, u
slučaju otvaranja stečajnog postupka prema dužniku, stekao razlučno pravo nad
nepokretnostima povodom kojih je upis učinjen.
3. Pozitivnopravno dejstvo zabeležbe rešenja o izvršenju na razlučno pravo
Opisani stav revizijskog suda, i pored činjenice da je zauzet prema ranije važećim
propisima o izvršnom i stečajnom postupku, ostvario je značajan uticaj i pri regulisanju
11 Shodno čl. 8 Zakona o hipoteci (Sl. Glasnik RS, br. 115/2005) i čl. 77 Zakona o državnom premeru i katastru i
upisima prava na nepokretnostima.
12 Sečajni postupak u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu, St. 31/2010.
13 Presuda Privrednog apelacionog suda 5. Pž. 6041/2011 od 10.10.2012. godine.
14 Zakon o izvršnom postupku, čl. 102.
15 Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije
16 Presuda Prev. 20/2013 od 30.05.2013. godine.
17 Zakon o stečajnom postupku (Sl. Glasnik RS, br. 84/04 i 85/05).
18 Zakon o izvršnom postupku, čl. 236.
4
pitanja pravnog dejstva zabeležbe rešenja o izvršenju u skladu sa pozitivnopravnim propisima
o izvršnom i stečajnom postupku.19
Razlučno pravo se prema važećem stečajnom zakonu stiče ukoliko je poverilac u
periodu ne kraćem od šezdeset dana pre otvaranja stečajnog postupka stekao založno pravo,
zakonsko pravo zadržavanja (retencija) ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se
vode javne knjige ili registri.20
S druge strane, prema važećem zakonu o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da se
izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju ili zaključka izvršitelja o
sprovođenju izvršenja u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom
nepokretnosti ili namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom.21 Međutim,
ovim zakonom dodatno je regulisano da izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava na
osnovu rešenja, odnosno zaključka izvršitelja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika.
Na zahtev izvršnog poverioca u javnoj knjizi izvršiće se upis založnog prava na osnovu
rešenja o izvršenju, odnosno zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja, kao i zabeležba
javne prodaje, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na
nepokretnostima u javne knjige. Upisom u javnu knjigu, izvršni poverilac stiče pravo da svoje
potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na nepokretnosti
pravo svojine.22
Pomenuto zakonsko rešenje u sudskoj praksi je stvorilo dilemu da li pravo namirenja
iz vrednosti nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na toj nepokretnosti pravo
svojine, nastaje samom zabeležbom rešenja o izvršenju, ili ovo pravo nastaje tek upisom
založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju.
Usaglašeni stav prakse23 ukazuje da pravo izvršnog poverioca da svoje potraživanje
namiri iz vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja u slučaju kada treće lice na toj
nepokretnosti stekne pravo svojine, nastaje zabeležbom rešenja o izvršenju, koja predstavlja
obaveznu izvršnu radnju. Uslov je da zabeležba rešenja o izvršenju bude u javnoj knjizi
izvršena pre nego što je treće lice steklo pravo svojine na nepokretnosti koja je predmet
izvršenja. Pritom, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (2011) nije bio regulisano na potpuno
jasan način ,,upis rešenja o izvršenju i zabeležbu javne prodaje“.24 Ovo iz razloga što se u istoj
odredbi, osim zabeležbe javne prodaje, reguliše i pitanje upisa založnog prava na zahtev
izvršnog poverioca. Zbog toga, treba razlikovati zabeležbu rešenja o izvršenju, odnosno
zabeležbu javne prodaje i s tim u vezi upis u javnu knjigu, a koja predstavlja obaveznu
izvršnu radnju i koja se preduzima po službenoj dužnosti,25 od mogućnosti da se na zahtev
izvršnog poverioca, što je njegova dispozicija, u javnoj knjizi izvrši upis založnog prava. Ova
dilema otklonjena je donošenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju (2015).
19 Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl. Glasnik RS, br. 106/2015 i 106/2016 – autentično tumačenje – dalje u
fusnotama: ZIO (2015)), Zakon o izvršenju i obezbeđenju (Sl. Glasnik RS, br. 31/2011 i 99/2011 – dr. zakon –
dalje u fusnotama – ZIO (2011)) i Zakon o stečaju (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 -
odluka US)
20 Zakon o stečaju, čl. 49 st. 1 i st. 3.
21 ZIO (2015), čl. 155; ZIO (2011), čl. 104.
22 ZIO (2015, čl. 155 st. 3; ZIO (2011), čl. 107.
23 Stav izražen u: Bilten sudske prakse privrednih sudova br. 3/2012, Privredni apelacioni sud u Beogradu,
pitanje iz izvršnog postupka br. 79, str. 131.
24 Naslov iznad čl. 107 ZIO (2011).
25 Shodno čl. 5 ZIO (2015) i čl. 8 st. 2 ZIO (2011).
5
Inače, prema zauzetom stanovištu sudske prakse zabeležba rešenja o izvršenju na
nepokretnosti čini obaveznu izvršnu radnju i preduzima se po službenoj dužnosti. Zabeležbom
ovog rešenja poverilac stiče pravo na namirenje iz vrednosti nepokretnosti, u odnosu na treće
lice koje svojinu na nepokretnosti stekne nakon izvršene zabeležbe, a koje nije uslovljeno
upisom založnog prava. Upis založnog prava predstavlja samo dodatni vid obezbeđenja
poveriočevog potraživanja, koji je u isključivo dispoziciji izvršnog poverioca.26
Sledom navedenog proizlazi da i u skladu sa pozitivnopravnom regulativom izvršni
poverilac zabeležbom rešenja o izvršenju na nepokretnosti stiče položaj razlučnog poverioca
ukoliko se prema dužniku otvori stečajni postupak, obzirom da je izvršenom zabeležbom
rešenja o izvršenju ispunjen uslov za sticanje razlučnog prava, propisan stečajnim zakonom.
4. Zaključak
Na samom kraju se može izvesti zaključak da prema važećem zakonu o izvršenju i
obezbeđenju, izvršni poverilac samim rešenjem o izvršenju na nepokretnosti stiče pravo
namirenja. Zabeležba rešenja o izvršenju u javnu knjigu od uticaja je na sticanje prava
prioritetnog namirenja u izvršnom postupku u slučaju da docnije vlasnik te nepokretnosti
postane treće lice. Ovom zabeležbom izvršni poverilac ne stiče založno pravo na
nepokretnosti, koje se zasniva upisom založnog prava. Međutim, u slučaju otvaranja stečajnog
postupka prema dužniku, poverilac koji je rešenjem o izvršenju na nepokretnosti stekao pravo
namirenja i to pravo zabeležbom upisao u javnu knjigu, stiče mogućnost da svoje potraživanje
prijavi kao razlučni poverilac. Na taj način mu se u stečajnom postupku omogućuje
prioritetno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti prema kojoj je
zabeležba rešenja o izvršenju upravljena, ukoliko je zabeležba izvršena šezdeset dana pre
otvaranja stečajnog postupka.
ANNOTATION OF WRIT OF EXECUTION ON REAL ESTATE IN PUBLIC
REGISTER LIKE A BASE FOR AQUISITION SECURED RIGHT IN BANCRUPTCY
PROCEEDING
(with review of case law)
26 Ovde valja istaći da u sudskoj praksi postoje i drugačija shvatanja, koja polaze od odredbe čl. 202 st.1 Zakona
o izvršenju i obezbeđenju, kojom je propisano da se izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom
kao i drugi založni poverioci namiruju prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu,
odnosno registar. Stavom 2. ovog člana regulisano je da kada na predmetu izvršenja postoje založna prava više
poverilaca, o započetom izvršenju sud, odnosno izvršitelj je bio dužan da obavesti sve izvršne poverioce. Imajući
u vidu citiranu odredbu, proizlazi da na redosled namirewa utiče redosled upisa založnog prava, a ne i zabeležba
rešenja o izvršenju.
Za ovakav stav postoji i alternativno shvatanje, prema kojem izvršni poverilac, po čijem je predlogu doneto
rešenje o izvršenju i ranije izvršena zabeležba tog rešenja o izvršenju, ima i prioritet u namirenju. (Privredni
apelacioni sud – Pitanja i odgovori – radni materijal – sa XXI Savetovanja privrednih sudova iz Republike
Srbije, Zlatibor, septembar 2013. godine, - sa web sajta: www.pa.sud.rs).
Međutim, bez obzira da li se u konkretnom slučaju prihvati prvobitni ili alternativni stav sudske prakse, to nije
od uticaja na položaj izvršnog poverioca, koji je izvršio zabeležbu rešenja o izvršenju na nepokretnosti u javne
knjige, kao razlučnog poverioca u stečajnom postupku, obzirom da je on ovom zabeležbom rešenja o izvršenju
stekao pravo namirenja. Na taj način on je stekao mogućnost da se u stečajnom postupku prema dužniku namiri
kao razlučni poverilac, ukoliko je zabeležba izvšena šezdeset dana pre otvaranja stečajnog postupka.
6
Marko Radović
PhD candidate, University of Belgrade, Faculty of Law
Summary
According to the new Enforcement and Security Act of Serbia, enforcement creditor with
annoticing writ of execution on real estate in public register, acquires the right of settlement and in the
case that a another person afterwards becomes the owner of the property. This annotation is not a
basis for establishing a hypothec on real property. But, in the event of the bankruptcy proceedings
against the debtor, a creditor who has annotation of writ of execution on real estate acquires the
secured right in bancruptcy proceeding.
Key words: notice of, execution on real estate, secured right, bankruptcy.
