Upravljanje rizicima u vanrednim stuacijama izazvanim zemljotresima - Disaster risk management during earthquakes

Conference Paper (PDF Available) · May 2018with 96 Reads
Conference: 6th Conference, Risk management, At Požarevac
Cite this publication
Abstract
Непредвидивост земљотреса као и његове разорне последице стварају озбиљне проблеме доносиоцима одлука у погледу унапређења нивоа безбедности грађана и њихове имовине. Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима представља изузетно важан систематски процес у коме доносиоци одлука предузимају читав низ структурних и неструктурних мера у циљу превенције и ублажавања негативних последица. Предмет рада представља систематична анализа карактеристика процеса управљања ризицима од земљотреса као што су припрема, ублажавање, одговор и опоравак од насталих последица. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење систематског приступа управљања ризицима кроз имплементацију интегрисаних свеобухватних мера заштите грађана у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима. Кључне речи: ванредне ситуације, ризици, земљотреси, управљање, мере заштите. The unpredictability of the earthquake as well as its devastating consequences create serious problems for decision-makers in terms of improving the citizens security level and their property. Disaster risk management during earthquakes is a very important systematic process in which decision makers undertake a whole range of structural and non-structural measures to prevent and mitigate the negative consequences. The aim of this paper is the systematic analysis of the process characteristics disaster risk management such as preparation, mitigation, response and recovery from the resulting consequences. Research results can can be used for improve the systematic risk management approach through the implementation of integrated comprehensive measures to protect citizens during disaster caused by earthquakes. Key words: emergency situations, risks, earthquakes, management, protective measures.
6. Саветовање – Управљање ризицима
162
Марина ФИЛИПОВИЋ, докторанд
Универзитет у Београду, Факултет безбедности, Господара Вучића 50, Београд
УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ
ЗЕМЉОТРЕСИМА
РЕЗИМЕ
Непредвидивост земљотреса као и његове разорне последице стварају озбиљне проблеме
доносиоцима одлука у погледу унапређења нивоа безбедности грађана и њихове имовине.
Управљање ризицима у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима представља
изузетно важан систематски процес у коме доносиоци одлука предузимају читав низ
структурних и неструктурних мера у циљу превенције и ублажавања негативних последица.
Предмет рада представља систематична анализа карактеристика процеса управљања
ризицима од земљотреса као што су припрема, ублажавање, одговор и опоравак од насталих
последица. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење систематског
приступа управљања ризицима кроз имплементацију интегрисаних свеобухватних мера
заштите грађана у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима.
Кључне речи: ванредне ситуације, ризици, земљотреси, управљање, мере заштите.
УВОД
Кроз историју развоја људског друштва одувек су постојали организовани покушаји
супротстављања негативним утицајима природних катастрофа (Alexander, 2000; Cvetković,
2016; Mileti, 1999; Perry, Lindell, & Tierney, 2001). Природне катастрофе се могу јавити у
многим деловима света, иако су неке опасности специфичне само за одређена подручја.
Глобална истраживања о расподели опасности указују да су геофизичке катастрофе повезане
са тектонским плочама. Земљотреси се јављају у маргинама активних тектонских плоча, а
вулканске ерупције се јављају у зонама где долази до сударања тектонских плоча (нпр. у
такозваном пацифичком ватреном појасу) (Cvetković & Dragicević, 2014; Peduzzi et al.,, 2009;
Zhao et al., 1996). Темељним прегледом литературе о природним катастрофама могу се јасно
уочити разлике које постоје између традиционалног и савременог управљања у природним
катастрофама, пре свега у главним карактеристикама процеса управљања, организационој
структури, начину информисања, процесима комуникације, расподели функција итд.
Инсистирање на традиционалним системима подразумева постојање робусног режима
функционисања, строге структуре и јасне расподеле функција за дужи временски период,
јасно одређени ток информација, према становницима се поступа као према немоћним
жртвама и пасивним примаоцима помоћи од стране спољашњих снага итд. С друге стране,
традиционални системи управљања одликује еластичност, флексибилност, адаптивност,
полуструктура, принцип расподеле овлашћења и одговорности, према становницима се
Е mail: fmarina@fb.bg.ac.rs
6. Саветовање – Управљање ризицима
163
поступа као према елементу ризика и врло значајном ресурсу одбране од природних
катастрофа. Приликом катастрофе становници преузимају активне улоге у планирању
активности и проценама, управљање у природним катастрофама је одговорност сваког
појединца, фокус се помера на ублажавање социјалних и других видова угрожености,
информациони токови зависе од тренутног стања, неверодостојна информација, недовољна
информација, велика брзина промена, непредвидивост ситуација. Након што су заједнице
постале више повезане, умрежене и технолошки софистициране, настали су и нови изазови
могућности) који захтевају преиспитивање тренутних приступа безбедности друштава и
ванредним ситуацијама (Dorasamy, Raman, & Kaliannan, 2017).
Интегрисано управљање ризицима у ванредним ситуацијама подразумева да људи могу
да препознају и процењују разнолике ризике од таквих догађаја, остварујући при томе
највиши ниво безбедности уз најниже инвестиционе трошкове. Ради се о свеобухватном и
интегрисаном приступу који обухвата управљање свим врстама катастрофа.
Све фазе циклуса управљања катастрофама фокусирају се на опасностима од
катастрофа и рањивости путем више нивоа управљања, као и мултидимензионалну,
мултидисциплинарну координацију међу заинтересованим странама (Zhang, Okada, & Tatano,
2006). Према Оквиру из Сендаја за смањење ризика од катастрофа за 2015-2030 за делотворно
и ефикасно управљање ризицима од катастрофа, поред постојања самог система управљања
ризицима од катастрофа на националном, регионалном и глобалном нивоу, неопходно је да
постоји јасна визија, планови, стручност, смернице и координација унутар и широм сектора,
као и партиципација релевантних заинтересованих страна (Оквир из Сендаја за смањење
ризика од катастрофа 2015-2030). Потреба за бржом проценом и анализом катастрофа
изазваних земљотресом је охрабрила тражњу за иновативним софистицираним
интелигентним алатима који могу да помогну у реализацији ефикасних и правовремених
одговора. Свака таква алатка формира систем за подршку одлучивању. Такви системи се
често имплементирају у ситуацијама где јединствени, добро дефинисани процеси за
доношење одлука не постоје. Упоредо са таквим развојима, апликација која даје подршку
доносиоцима одлука у управљању свим сложеним, као и лоше структурисаним проблемима
који имају просторни контекст је позната као просторни систем за подршку одлучивању. Ови
алати треба да прошире ограничене способности постојећих уобичајених комерцијалних
географских информационих система (Malczewski et al., 1997). Ипак, знање искусних људи и
оних који управљају у катастрофи свакако остаје веома потцењено у постојећем развоју
алатки за подршку у одговору. Тренутни тренд је да се укључи што је могуће више
информација из расутих извора и да се стога оствари права процена ситуације. Међутим, све
то може довести до преоптерећености информацијама и даљих компликација у процесу
доношења одлука. Таква потенцијална неусклађеност ствара потребу за развојем одређених
система који укључују или су повезани са системима за управљање знањем који ће олакшати
организацију, добављање, складиштење и ширење експертизе и знања (Abrahams, 2001;
Meissner et al., 2002; Otim, 2006).
ПОЈАМ, КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРОГНОЗИРАЊЕ ЗЕМЉОТРЕСА
Земљотреси често изазивају насилна подрхтавања која могу трајати и по неколико
минута. Ово подрхтавање може да уништи грађевине, мостове и већину других структура.
Може да изазове клизишта, цунамије, вулканске ерупције и друге природне катастрофе
(Bradford & Carmichael, 2007). Како би се добила представа о томе како се ово дешава, може
се замислити човек који покушава да гурне веома тежак сандук дуж пода. У почетним
тренуцима сандук се неће померати што ће проузроковати да човек почиње да гура све јаче и
јаче док потпуно изненада сандук склизне дуж пода неколико центиметара док се опет не
заустави. Ово кретање се зове покрет удара и клизања и сматра се да је то начин на који се
већина земљотреса дешава (Reiter, 1991). Управо зато, врло је једноставно замислити шта би
6. Саветовање – Управљање ризицима
164
се десило ако би уместо директног гурања сандука човек гурао велику опругу која би се даље
компресовала што би човек јаче гурао. Када би сандук нагло склизнуо, опруга би се поново
раширила, настављајући да гура сандук, иако човек стоји мирно. Ускладиштена енергија у
опрузи се зове еластична енергија деформације. Велики земљотреси обично потичу од
акумулације велике еластичне енергије деформације пошто се плоче померају једна поред
друге релативном брзином од неколико центиметара годишње. Након неколико деценија,
акумулирана еластична енергија деформације је довољна да изазове нагло проклизавање. Код
примера сандука, површина клизања је између дна сандука и пода. Унутар земље, то је
фрактура у стени. Многе фрактуре су вертикалне, које долазе до површине земље и лако су
видљиве из нагиба које производе у рекама, планинским ланцима и антропогеним
структурама. Расед (пукотина) Сан Андреас у Калифорнији је добро познат пример. Још
чешће, земљотреси се дешавају на пукотинама које нису вертикалне него имају значајни
нагиб ка њима. Земљотреси се могу десити дуж сегмента такве пукотине која се налази
дубоко испод површине земље (Yeats, Sieh, & Allen, 1997). Поред тога, треба имати у виду да
је у протеклом периоду евидентиран тренд повећања учесталости настанка земљотреса, као и
нивоа њихове деструктивности (Cvetković, Milojković, & Stojković, 2014). Стога ради, не треба
посебно образлагати чињеницу о неопходности јачања система управљања ризицима у
ванредним ситуацијама изазваним таквим видом природних катастрофа.
Интегрисано управљање у ванредним ситуацијама изазваним земљотресима условљено је
јединственим карактеристикама такве геофизичке појаве. Земљотрес је потрес, односно нагло
подрхтавање тла које ствара сеизмичке таласе, који могу бити узроковани природним
феноменима, као што су тектонски покрети, вулканске ерупције или изненадни урушавањем
великих стенских маса у површинским деловима земљине коре (Jinwuth, 2012). Дакле, реч је о
природном догађају који се одиграва готово без упозорења. Могуће је измерити
прелиминарне слабе ударе који се бележе помоћу сеизмографских станица, и водити рачуна о
упозоравајућим знацима као што су страховита бука и паничне реакције животиња.
Прогнозирање момента јављања земљотреса није могуће, па када се говори о
прогнозирању земљотреса уобичаjeно се мисли на тзв. краткорочну прогнозу, која би
требало да обезбеди податке о времену, месту и јачини земљотреса. Тако схваћена прогноза
земљотреса још увек није заживела, али се бројне сеизмолошке истраживачке институције
широм света интензивно баве овом проблематиком (широко се користе могућности
сателитске геодезије, традиционална геодетска мерења, праћења нивоа воде у бушотинама,
резултати испитивања састава и температуре подземних вода и гасова) (Драгићевић &
Филиповић, 2009). Многа истраживања су посвећена предвиђањима земљотреса од средина
шездесетих година двадесетог века, пре свега, од стране сеизмолога у Јапану, Кини, Русији и
САД-у. Без обзира на разне напретке, још увек није осмишљен ниједан метод који би
предвидео време, место или магнитуду земљотреса са високим степеном тачности или
доследности. Међутим, када говоримо о великим земљотресима, треба нагласити да су
сеизмолози закључили да њима често предстоје одређене мерљиве физичке промене у
окружењу око њиховог епицентра. Ове такозване појаве претече укључују степен
деформације коре у зонама пукотина, појаву дилатација (тј. повећање у обиму) стена и раст
концетрације радона у бунарима. Стално праћење и исцрпно испитивање ових и других
сродних појава се очекује у побољшању способности предвиђања у будућности (Hough, 2016).
ПРИПРЕМА И УБЛАЖАВАЊЕ
Прецизна дешавања земљотреса се не могу предвидети поуздано, стога превентивно
ублажавање и припремљеност су главне стратегије како би се заштитили људи и имовина.
Угроженост од земљотреса је често највећа за најсиромашније чланове друштва и држава у
развоју. Земљотреси су необични по томе што су непредвидљиви и како светски историјски
записи показују, имају потенцијал у сваком од региона света подложних земљотресима да
6. Саветовање – Управљање ризицима
165
изазову катастрофалне губитке. Један земљотрес може да убије стотине хиљада људи, да
изазове милијарде долара штете на имовини за мање од минут, да прекине десетине хиљада
пословних операција и остави стотине хиљада људи без куће и посла (Stoltman, Lidstone, &
Dechano, 2004). Мултидисциплинарна истраживања које воде сеизмолози и инжењери након
земљотреса широм света су показала да губици од земљотреса зависе од седам независних
фактора. То су: карактеристике фрактуре или сеизмолошка структура; „величина“ одређена
магнитудом, показатељ енергије ослобођене земљотресом; учесталост великих и малих
земљотреса; близина земљотреса заједници и њеним грађевинама и инфраструктури;
сеизмичка функција смиривања таласа, што изазива да енергија слаби са удаљеношћу;
локални подземни и земљишни услови, што може да појача подземно кретање у одређеним
групама фреквенција или да претрпи трајну деформацију; отпорност зграда и инфраструктуре
у погођеној области на подрхтавање тла и трајну подземну деформацију (Reiter, 1990).
Последице изгубљеног времена и јачине земљотреса се могу смањити повећаном пажњом на
планирање. Веома је битно направити детаљне планове пре самог догађаја.
Стратешки менаџмент је процес који обухвата планирање и анализу окружења
(насељеност, бројност и врсте објеката, облик земљишта и сл.), процену ризика, одређивање
потребних средстава и људства, као и развој самих планова. Истраживања после земљотреса
дају историју случаја и крајња су „научна лабораторија“ пошто нас уче вредним лекцијама и
провера су реалности релативне угрожености грађевина и инфраструктуре од ризика у
заједници. Угроженост се односи на пропусте у планирању, лоцирању, пројектовању и
изградњи грађевина и инфраструктуре заједнице (Akiyama, 1985). Као код других области
истраживања катастрофа, истраге након земљотреса користе геолошке, сеизмолошке,
инжењерске, здравствене и социјалне научне студије како би се разумеле последице
земљотреса по људе, зграде и инфраструктуру заједнице, животну средину и
административне структуре. Такве студије откривају да подложност заједнице физичким
последицама једног земљотреса зависе од физичких фактора као што су фреквенција
земљотреса великих и огромних магнитуда, локална дубина земљотреса и близина урбаном
центру, правац ослобађања енергије, геометрија и физичке карактеристике земљишта и стена
које се налазе под зградама и инфраструктуром (Mileti & Fitzpatrick, 1993). Такође, зависе од
социјалних фактора као што су доступност осигурања од земљотреса и степена мера
превенције, ублажавања и припремљености које се усвајају као јавна политика и спроводе од
стране заједнице (Cvetković, 2017; Cvetković & Filipović, 2017). Оштећења и губици живота
услед земљотреса зависе не само од магнитуде него и од следећих услова: природне и
физичке особине стена и земљишта у одређеној области; отпорност изграђеног окружења на
подземна кретања; густина становништва и зграда; време дана; способност инфраструктуре
(односно јавна комунална предузећа и друге организације које пружају основне услуге
снабдевања, одлагања, кумуникације и превоза) да преживи земљотрес. Структуре изграђене
на чврстим стенама су стабилније од структура изграђених на земљишту или
неконсолидованим седиментима, нарочито ако су лоше испуштени или сабијени када се
протресу земљотресом. Зграде и инфраструктуре изграђене на чврстом материјалу могу да
падну услед слегања (Cvetković, Filipović, & Jakovljević, 2017). Када се протресу седименти
пуни воде, могу да се отопе и исцуре под темеље. Неки меки седименти могу да изазову да
еластични сеизмички таласи порасту.
Начин на који се зграда гради одређује њену способност да поднесе земљотрес (Petak,
2002). Зграде од цигала склоне су да се сруше (цигле су крте и не могу да се савијају). Зграде
такође падају јер је цемент слабији од цигала. Дрвене конструкције су толерантније на
пропусте при изградњи од било којег другог материјала и често су у стању да се савијају без
ломљења када су подвргнуте групном подрхтавању. Украсне облоге на зградама могу да
отпадну и повреде пролазнике (Takewaki, Moustafa, & Fujita, 2012). Док је армирани бетон
веома јак, вибрације земљотреса, које се поклапају се природним фреквенцијама вибрирања
зграда, могу изазвати да се тресу толико јако да се уруше. Бетонски подови у високим
6. Саветовање – Управљање ризицима
166
зградама могу изаћи из својих угаоних причвршћена и падати један по један до следећег
спрата испод у процесу који се зове „слагање палачинки“. Зграде такође падају јер се земља
на којој се налазе подвргава трајној деформацији као што су растапање или клизишта. Високе
зграде вибрирају много више од ниских зграда приликом подземних померања ниске
фреквенције; ако су близу, једна може да „удари“ суседну зграду док се руши.
Непричвршћена опрема и намештај унутар зграда могу да повреде људе и разбију прозоре и
зидове (Cvetković & Filipović, 2017). Што је већа густина људи и већи број подложности на
подземна подрхтавања и трајне подземне деформације у зградама, већи је ризик од страдања,
повреда, губитка функција и уништења у земљотресу. Највећи број жртава у земљотресу се
дешава када се земљотреси дешавају током дана и нарочито током градских шпицева. Дом је
често, али не увек, најбезбедније место.
Припремне мере подразумевају активности које се предузимају како би се отклониле
или ублажиле последице земљотреса: обуку људи како да поступају у случају земљотреса;
израду планова заштите и спасавања за заштиту од земљотреса; набавку ресурса, као што су
храна, вода и залихе лекова; остваривање односно примену планова и њихово коришћење
после акције (Burling & Hyle, 1997; Russell, Goltz, & Bourque, 1995; Sattler, Kaiser, & Hittner,
2000). Према Закону о ванредним ситуацијама („Сл. гласник“, бр. 111/2009, 92/2011 и 93/2012)
проценом угрожености идентификују се извори могућег угрожавања, сагледавају могуће
последице, потребе и могућности спровођења мера и задатака заштите и спасавања од
елементарних и других непогода. Идентификација опасности и процена ризика обухватају
идентификацију критичних реона, локација и објеката, односно места која представљају
најслабије тачке или могуће изворе опасности са аспекта настајања елементарних непогода и
других несрећа. Њиме се разрађује: приказ могућег развоја догађаја – сценарио, анализа
последица од елементарних непогода и других несрећа и процена ризика. Приказ могућег
развоја догађаја – сценарија обухвата сагледавање и евидентирање могућих извора опасности,
обима и насталих последица по живот и здравље људи, животиња, животне средине,
материјалних и културних добара на територији државе, аутономне покрајине, града или
општинa (Упутство о методологија за израду процене угрожености, 2011).
ОДГОВОР И ОПОРАВАК
Када земљотреси ударе у урбане области, уништење је углавном тренутно и катаклизмично.
Флексибилне структуре изграђене изнад стена подносе боље земљотресе него ригидне
структуре изграђене на растреситом земљишту и највеће трагедије се дешавају у урбаним
центрима изграђеним на овај други начин. У последњих 4000 година, преко 13 милиона
жртава је изазвано земљотресима и њиховим накнадним последицама у виду пожара,
клизишта, поплава и летећег отпада (Davis, Namson, & Yerkes, 1989). Земљотрес величине 1
може обично да се детектује само сеизмографом. Земљотрес величине 2 је најслабије
померање које могу да примете људи. Земљотрес магнитуде 5 ослобађа енергију једнаку оној
ослобођеној експлозивом од 1000 тона. Сваки земљотрес са Рихтеровом вредношћу од 6 или
више се обично сматра великим потресом, а магнитуда 7 на скали ослобађа енергију једнаку 1
милиона тона експлозива (Matsuzawa, Igarashi, & Hasegawa, 2002).
У раним јутарњим часовима 17. јануара 1995. године, земљотрес јачине 7,2 степени
Рихтерове скале погодио лучки град Кобе, Јапан. Док је то трајало само 11 секунди, она је
имала чак утицај преко 340 килотона ТНТ-а, убио више од 5.500 људи, око 300.000 остало без
крова над главом, а уништено више од 100.000 кућа, укупне штета од 95 милиона долара.
Иако је Јапан можда светски лидер у истраживању земљотреса и технологије, спровођењу
опсежног сеизмичког мониторинг система и строге градње, редовних обука грађана, утицај је
био поражавајући (Otim, 2006; Zhao et al., 1996). Имајући у виду да је одговор од стране
јапанске владе био је спор и неефикасан, угроженост националне безбедности је била висока.
This research hasn't been cited in any other publications.
  • Article
    Full-text available
    The unpredictability and the seriousness of the potential earthquake consequences for people and residential buildings in Serbia imply the need for improving the resilience of local communities. The paper presents the results of a quantitative research regarding the level and factors of influence on the awareness of citizens about the seismic resistance of their residential buildings to earthquake consequences. Multiple-point random sampling was used to survey 1,018 citizens (face to face) during 2017 in 8 local communities: Kraljevo, Lazarevac, Jagodina, Mionica, Prijepolje, Vranje, Lapovo and Kopaonik. The questionnaire consisted of two segments: questions on demographic, socio-economic and psychological characteristics of respondents and questions regarding resistance of residential buildings to earthquake consequences. The results show that 35% of respondents state that they live in residential buildings that are not resistant to earthquakes, while 70.7% state that they live in buildings built of reinforced concrete, which are considered safe. Beside that 9.2% of respondents examined the resistance of their facilities to earthquake consequences. Inferential statistical analyses show that men to a greater extent than women state that their buildings are resistant to earthquake consequences. Starting from the multidimensionality of citizen vulnerability to earthquakes, it is necessary to conduct additional studies and further elucidate the sociological dimension of vulnerability and resilience.
  • Book
    The United States will certainly be subject to damaging earthquakes in the future. Some of these earthquakes will occur in highly populated and vulnerable areas. Coping with moderate earthquakes is not a reliable indicator of preparedness for a major earthquake in a populated area. The recent, disastrous, magnitude-9 earthquake that struck northern Japan demonstrates the threat that earthquakes pose. Moreover, the cascading nature of impacts-the earthquake causing a tsunami, cutting electrical power supplies, and stopping the pumps needed to cool nuclear reactors-demonstrates the potential complexity of an earthquake disaster. Such compound disasters can strike any earthquake-prone populated area. National Earthquake Resilience presents a roadmap for increasing our national resilience to earthquakes. The National Earthquake Hazards Reduction Program (NEHRP) is the multi-agency program mandated by Congress to undertake activities to reduce the effects of future earthquakes in the United States. The National Institute of Standards and Technology (NIST)-the lead NEHRP agency-commissioned the National Research Council (NRC) to develop a roadmap for earthquake hazard and risk reduction in the United States that would be based on the goals and objectives for achieving national earthquake resilience described in the 2008 NEHRP Strategic Plan. National Earthquake Resilience does this by assessing the activities and costs that would be required for the nation to achieve earthquake resilience in 20 years. National Earthquake Resilience interprets resilience broadly to incorporate engineering/science (physical), social/economic (behavioral), and institutional (governing) dimensions. Resilience encompasses both pre-disaster preparedness activities and post-disaster response. In combination, these will enhance the robustness of communities in all earthquake-vulnerable regions of our nation so that they can function adequately following damaging earthquakes. While National Earthquake Resilience is written primarily for the NEHRP, it also speaks to a broader audience of policy makers, earth scientists, and emergency managers. © 2011 by the National Academy of Sciences. All rights reserved.
  • Article
    The initial start of this paper deals with reviewing the literature on Emergency Management Information Systems (EMIS) and integrating it into a Knowledge Management System (KMS) structures. This leads to the ability to take information seeking tasks in Emergency Management and translate it to a path in Knowledge Management Structure. This was used to develop an ability to compare current time requirements for information via current data-bases and phones with the performance of an integrated Knowledge Management System in 128 emergency managers of the Government of Malaysia via multi-method strategy including survey, interviews and simulation tests. This led to the recognition of the potential of such a system for the country and the initial parameters of a prototype of the first implemented system design. The resulting integrated Community Emergency Management and Awareness Systems (iCEMAS) is a prototype KMS that was developed and tested. This paper seeks to emphasize that a KMS for emergency management must incorporate features that enable role changes and allow people to access changes based on the situational requirement. The paper provides a highly concise overview and results that supplements our systematic review of KMS in Emergency Management in 2013.
  • Book
    Full-text available
    Disasters by Design provides an alternative and sustainable way to view, study, and manage hazards in the United States that would result in disaster-resilient communities, higher environmental quality, inter- and intragenerational equity, economic sustainability, and improved quality of life. This volume provides an overview of what is known about natural hazards, disasters, recovery, and mitigation, how research findings have been translated into policies and programs; and a sustainable hazard mitigation research agenda. Also provided is an examination of past disaster losses and hazards management over the past 20 years, including factors--demographic, climate, social--that influence loss. This volume summarizes and sets the stage for the more detailed books in the series.
  • Article
    Full-text available
    Природне катастрофе свих врста (метеоролошке, хидролошке, геофизичке, климатске и биолошке) све више постају део свакодневног живота савременог човека. Последице су веома често разорне по живот, здравље и имовину људи, али такође и по безбедност државе и читаве међународне заједнице. Земљотреси (трусови) припадају групи геофизичких природних катастрофа и дешавају се врло често, с тим што је највећи број слабијег интензитета. Снажнији земљотреси могу да проузрокују велику материјалну штету и озбиљне последице по живот људи, настајањем пукотина у Земљиној кори, потресом тла, поплавама, ослобађањем опасних материја и сл. У том смислу, ради ефективније и ефикасније заштите и реаговања у ванредним ситуацијама изазваним штетним дејством сеизмичких таласа, потребно је, између осталог, свеобухватно истражити овај природни феномен, тако да ће предмет овог рада бити форма, последице, временски и геопросторни распоред испољава- ња земљотреса. Користећи међународну базу података о природним катастрофама Центра за истраживање епидемиологије катастрофа (CRED) са седиштем у Бриселу, уз подршку програма за статистичку анализу (SPSS) и метода тематске картографије, покушали смо да укажемо на број, трендове, последице, временску и геопросторну дистрибуцију земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, као и на потребу адекватног одговора друштва на ту врсту природне катастрофе.
  • Article
    Full-text available
    The subject of quantitative research is determining the spatial and temporal distribution of natural disasters worldwide for the period 1900-2013. Considering that it is a mass phenomenon, which consists of multiple units, most preferred scientific method for making conclusions on natural disasters is the statistical method. Thereby, a statistical survey has been conducted in the way that raw data about all natural disasters in the first step were downloaded (25.552) in the form of Excel file from the international database on disasters (CRED) in Brussels, and then analyzed in program for statistical analysis of data SPSS. Within the geospatial distribution the total number and consequences of natural disasters were analyzed by continents. According to the same principle, within temporal analysis we examined distribution of the total number and effects of natural disasters on annual, monthly and daily levels. Statistical results of analysis clearly indicate that the number of natural disasters has increased, with their recorded maximum in the period from 2000 to 2013. Certainly, one can not absolutely say this is true in view of starting to pay serious attention to quantitative indicators. Also, it can not be said that the international database (CRED) included absolutely all natural disasters in the world, considering that it was created thanks to the submission of national reports on natural disasters. Such way of data collection can have serious shortcomings, given the diverse subjectivities. In addition, the question that arises is whether most underdeveloped countries submitted their reports. Bearing in mind the increasing trend in the number and severity of natural disasters in the global geographic space, the survey results represent a good argument for initiation of serious reforms of the system of protection and rescue against natural disasters in countries around the world. Results of research impact on raising awareness among citizens about the seriousness of the consequences of natural disasters to humans, environment and their property.
  • Article
    Seismic tomography revealed a low seismic velocity (−5%) and high Poisson's ratio (+6%) anomaly covering about 300 square kilometers at the hypocenter of the 17 January 1995, magnitude 7.2, Kobe earthquake in Japan. This anomaly may be due to an overpressurized, fluid-filled, fractured rock matrix that contributed to the initiation of the Kobe earthquake.
  • Article
    Reexamination of geodetic data has shown that significant crustal deformation both preceded and followed the great 1906 earthquake (M = 8.3). In the ˜50 years prior to 1906, tensor shear strain rates averaged over an ˜100-km-wide region spanning the San Andreas system ranged from 0.4 to 0.9×10-6 yr-1, rates being higher east of the San Andreas fault than west of it. Part of this accumulated strain was released abruptly by seismic slip on the fault in 1906, but aseismic strain release continued at a rate of ˜1.2×10-6 yr-1 near the fault for about 30 years following the earthquake. Since that time the rate has been near 0.3×10-6 yr-1 both close to the fault and in a broad region surrounding it. The mechanism suggested to account for these observations is the progressive failure of most of a 450-km-long segment of the San Andreas plate boundary during an ˜80-year interval. The seismic slip, averaging near 4 m, is relatively shallow, being constrained by the data to depths no greater than about 10 km. The seismic moment determined from long-period surface wave amplitudes is 4.0×1027 dyn cm and agrees well with the geodetic estimates. Continued aseismic slip of 3-4 m below the seismic zone to depths of ˜30 km explains all of the postseismic data well. The small number of preearthquake observations are consistent with rapid slip on the fault at greater depths. Finally, the observation of a high rate of strain accumulation prior to 1906 casts considerable doubt on the often quoted 100-year periodicity of great earthquakes on the San Andreas fault, which appears to have originated with H. F. Reid's inferences based on the pre-1906 deformation.