Available via license: CC BY 3.0
Content may be subject to copyright.
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
O UDK: 39–05:791.221(497.11)
https://doi.org/10.21301/eap.v12i4.6
Ana Banić
Institut za etnologiju i antropologiju
i Odeljenje za etnologiju antropologiju
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
razdragano_suncokretje@hotmail.com
Predstave o profesiji etnolog/antropolog
u filmu Ringeraja*
Apstrakt: Domaći film Ringeraja (2002) predstavlja građu na osnovu koje se anali-
ziraju kulturne predstave i preovlađujući stereotipi o etnologiji i antropologiji u lokalnoj
sredini. Pored analize predstavljanja etnologije kao profesije i konteksta unutar kojeg se
etnologija pojavljuje, u radu se razmatra i zamišljanje lika fiktivnog naučnika etnologa/
antropologa u popularnoj imaginaciji. Uočavaju se sličnosti i razlike između domaćih
predstava o etnologiji/etnolozima i predstava o antropologiji/antropolozima u globalnoj
popularnoj kulturi. Poređenjem imaginarnog etnologa/antropologa i načina rada stvar-
nih etnologa/antropologa u radu se raspravlja o javnom imidžu discipline nakon dvehi-
ljaditih godina.
Ključne reči: etnolog/antropolog; lik fiktivnog naučnika; antropologizacija etnolo-
gije; teren; popularna kultura
Uvod
Predmet istraživanja u ovom radu su kulturne predstave o etnologiji/antro-
pologiji u domaćoj filmskoj komediji Ringeraja iz 2002. godine. U radu će lik
fiktivnog etnologa biti tumačen iz dva ugla – s jedne strane na koji način je
sam imaginarni etnolog predstavljen u datom filmu, šta on radi i čime se bavi,
a s druge strane kako ga drugi doživljavaju i šta oni misle da on radi ili da bi
trebalo da radi. Razmatranje okruženja u kojem se odvija radnja filma pružiće
uvide o kontekstu u kojem se etnologija kao disciplina pojavljuje. Uočene ka-
rakteristike fiktivnog etnologa i način na koji je disciplina predstavljena u ovom
filmu biće povezane s kulturnim predstavama o antropolozima i antropologiji
na filmu i u književnosti. Cilj ovog rada je da utvrdi dominantne predstave o
* Ovaj članak je rezultat rada na projektu „Antropološko proučavanje Srbije – od
kulturnog nasleđa do modernog društva” (177035) koji u celosti finansirea Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1120
etnologiji/antropologiji u popularnoj kulturi. Neka od pitanja koja se postavljaju
u ovom radu su: da li i u kojoj meri predstava o fiktivnom etnologu i etnologiji/
antropologiji u domaćem filmu odgovara realnosti? Ukoliko je srpski etnolog/
antropolog realistično predstavljen u filmu, da li su se i u kojoj meri i problemi
iz stvarnog sveta discipline prelili u fiktivni svet? U slučaju da prikaz profesije
ne odgovara realnosti, šta je uticalo na takvu predstavu i zbog čega takvi popu-
larni stereotipi opstaju? Koji elementi/ideje obrazuju preovlađujuće predstave
o etnolozima/antropolozima u Srbiji? Putem poređenja imaginarnog etnologa/
antropologa i načina rada stvarnih etnologa/antropologa u radu se raspravlja o
javnom imidžu discipline nakon dvehiljaditih godina.
Predstavljanje građe – opis sadržaja filma Ringeraja
Domaća filmska komedija Ringeraja iz 2002. godine snimljena je u pro-
dukciji kompanija „Kaleidoscope” i „Tangram Entertainment”. Film je po sop-
stvenom scenariju režirao Đorđe Milosavljević. Glavne uloge u filmu tumače
Dejan Lutkić (Aleksa Rikanović Ringe), Ivan Jevtović (Saša Rikanović Raja) i
Dragan Petrović (Pavle). Radnja filma prati dva rođena brata koji odlučuju da
privremeno, u toku jednog vikenda provedenog na selu kod porodice bratovlje-
ve verenice, zamene identitete. Braća su po svemu različita. Mlađi brat Raja je
povučeni mladić koji je zaposlen kao asistent na Filozofskom fakultetu u Beo-
gradu. Stariji brat Ringe je bivši poznati kriminalac koji se vraća u Srbiju posle
nekoliko godina provedenih u inostranstvu. U filmu se ne navodi razlog njego-
vog odlaska iz zemlje, iako se između redova nameće zaključak da je verovatno
u pitanju bio beg od zakona s jedne strane i obračun sa suprotnim kriminalnim
grupama s druge strane. Dnevne novine i dalje izveštavaju o njegovim prošlim
kriminalnim aktivnostima – pljačkama, oružanim sukobima, švercu i reketira-
nju. Ringe je tokom boravka u inostranstvu upoznao njegovu buduću verenicu
Veru (Ljubinka Klarić) koja je uticala na odluku da on promeni nekadašnji stil
života. Ringe se s verenicom Verom vraća u Srbiju da bi upoznao njenog oca
Pavla. Upoznavanje vereničine porodice ujedno predstavlja i osnovni zaplet fil-
ma i temelj na kojem se grade komične situacije. Može se reći da ovaj film
predstavlja srpsku verziju poznatog holivudskog hita iz 2000. godine „Upoznaj
njene roditelje” jer se primećuju brojne sličnosti između ove dve filmske priče1.
U želji da osvoji simpatije Verinog oca, Ringe odlučuje da se lažno predstavi
kao dobar i uzoran mladić i preuzme identet njegovog brata. Verin otac poziva
Ringa da zajedno s bratom Rajom pristustvuje proslavi porodične slave. Ringe
1 Na primer – i u jednom i u drugom filmu se očevi iz hobija bave baštovanstvom,
glavni likovi se „prerušavaju” u želji da se dopadnu budućem tastu, mlađi brat je pred-
stavljen kao narkoman itd.
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1121
uči Raju kako da se ponaša kao kriminalac i njih dvojica odlaze na proslavu
Svetog Ilije u selo Dobre Vodice kod Kragujevca. Njih jure kriminalci s kojima
je Ringe nekada bio blizak. Sporedni likovi u filmu su članovi Verine porodice –
rođena sestra Olgica koja studira sociologiju, stric Kosta opsednut oružjem i lo-
vom, i nespretni brat od strica Svetozar, seoski pop, pripadnici kriminalne grupe
koju predvodi bivši Ringov prijatelj Labud i Raša Popov koji glumi sebe samog.
Portretisanje antropologa i predstave o sociokulturnoj
antropologiji u književnosti i na filmu
Antropolozi generalno imaju problem s imidžom.
Mi smo egzotični kod kuće, dvorske lude akademi-
je, identifikovani s našim stigmatizovanim, trivijali-
zovanim predmetima proučavanja širom sveta, siro-
mašnim, ne-belim, seksualnim manjinama u svakoj
državi
di Leonardo 1999 prema Chalfen 2003, 377.
Bez obzira na činjenicu da javni imidž i identitet discipline direktno utiče na
finansiranje istraživanja i na mogućnost zaposlenja diplomiranih antropologa
(Shore 1996, 4), antropolozi su relativno kasno uočili značaj proučavanja po-
pularnih reprezentacija sopstvene profesije u masovnoj kulturi (o predstavljanju
antropologa u štampanim medijima v. Gusterson 2013). Predstave o disciplini i
načini na koji se antropolozi portretišu u različitim žanrovima popularne kulure
tek od prve polovine dvehiljaditih godina postaju tema antropoloških istraži-
vanja (Chalfen 2003; MacClancy 2005; Salamone 2012; Weston et al. 2015).
Meklensi napominje da su antropolozi ignorisali popularne predstave o svojoj
profesiji bez obzira na činjenicu da oni predstavljaju najpopularnije ili najpopu-
larizovanije naučnike u fikciji (MacClancy 2005, 550). Ovaj autor je analizirao
170 romana u nameri da utvrdi načine na koje su pisci popularnih romana pred-
stavljali disciplinu i lik antropologa. Osnovni kriterijum odabira građe bio je da
se u datim romanima eksplicitno referiše na nekoga kao na antropologa ili pak
kao na etnologa2. Meklensi smatra da se u većini analiziranih romana antropo-
loški likovi prikazuju na dva međusobno isključiva načina, odnosno predstav-
ljeni su u okvirima dve opozitne kategorije – „antropolog kao heroj” i „patetični
antropolog” (MacClancy 2005, 551). Prema ovom autoru, preovlađujuće karak-
teristike koje u petparačkim romanima poseduju fiktivni „patetični antropolo-
2 Autor u analizu nije uvrstio one romane u kojima se pojedinci definitivno bave
antropologijom ali je njihova profesija nazvana drugačije, kao primer navodi roman
„Leva ruka tame” Ursule Legvin.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1122
zi” su pre svega one koje se tiču njihove „emotivne neadekvatnosti”, zatim oni
se opisuju kao ekscentrični i nekonvencionalni, i na kraju kao ljudi sumnjivog
morala. Meklensi piše da su antropolozi često prikazani kao „emotivno nea-
dekvatni” jer se predstavljaju kao pojedinci kojima je najbitniji profesionalni
život. Antropologija postaje sočivo kroz koji vide svaki aspekt života (MacC-
lancy 2005, 553) i oni su zbog toga, smatra ovaj autor, prikazani kao „emotivni
bogalji” kojima zadovoljstvo u antropologiji preteže nad svim ostalim, a njihov
rad postaje njihova opsesija jer su oni u ovim romanima opisani kao oni koji
su uvek na dužnosti, odnosno kao „uvek na terenu”. Oni su predstavljeni kao
duboko otuđeni pojedinci, ljudi bez korena i doma, kao nemirne lutalice kojima
su sloboda i avantura srednje ime (MacClancy 2005, 552). Oni su, prema Me-
klensiju, prikazani kao „monasi istraživačkog rada koji su od discpine napravili
njihovo božanstvo, prihvatajući celibat i posvećujući se manastirskom životu”
(MacClancy 2005, 552). Imaginarni „patetični antropolozi” se neretko prikazu-
ju i kao arogantni naučnici koji sprovode „bezosećajne analize” – „kod kuće oni
zabadaju nos u knjige, na terenu proučavaju ljude ali se ne uključuju u njihov
život” (MacClancy 2005, 551). Autor zapaža da se antropolozi u datim roma-
nima ne predstavljaju kao ekscentrični i nekonvencionalni samo po njihovom
ponašanju već su opisani kao neobični u svakom pogledu – od načina oblačenja,
istraživačkih interesa do religijskih uverenja. Drugim rečima, pisci ovih romana
opisuju antropologe kao „birokrate egzotičnog, nametljive čuvare vanzemalj-
skog” (MacClancy 2005, 554). Još jedna od pripisanih odlika fiktivnog patetič-
nog antropologa koja se, prema ovom autoru, sreće u mnogim romanima jeste
da se oni prikazuju kao moralno nazadni pojedinci, kao egoistični karijeristi koji
se služe korupcijom, prevarom ili lopovlukom (MacClancy 2005, 554). Nasu-
prot preovlađujućoj negativnoj predstavi o „patetičnom antropologu” nalazi se
pozitivna predstava o „antropologu heroju”. Kako Meklensi primećuje, dogo-
dovštine „antropologa heroja” su obično smeštene u egzotičnom okruženju, oni
su prikazani kao osobe koje žele „strano i različito”, kao neustrašivi putnici koji
su spremni da se suoče s opasnošću (MacClancy 2005, 555). Pri razmatranju fi-
gure antropologa heroja, autor najviše pažnje posvećuje simbolici etnografskog
terenskog rada u datim delima i smatra da je upravo teren ono što čini pred-
stavljene likove izvanrednim i ističe da je iskustvo terenskog rada ono što čini
da se na antropologe gleda kao na „različite”. Teren je prikazan kao „emotivno
obogaćujuće iskustvo”, odlazak na teren neretko označava mogućnost za lični
razvoj i napredak, upravo na terenu ovi likovi postaju heroji, pronalaze ljubav
ili sazrevaju (MacClancy 2005, 556).
Tragom Meklensija, Frenk Salamon takođe ispituje načine na koje su se
u proteklom veku antropolozi prikazivali u književnosti (Salamone 2012). U
njegovo istraživanje on je uključio i ona književna dela u kojima likovi nisu
označeni kao profesionalni antropolozi, iako se nesumnjivo bave antropologi-
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1123
jom. Salamon je romanopisce, koji u svojim delima pišu o antropolozima, raz-
vrstao u tri kategorije – profesionalni antopolozi koji se bave pisanjem fikcije
(najpoznatiji primer je pisac naučne fantastike Čed Oliver), autori koji su imali
određenu antropološku obuku (na primer pisac naučne fantastike Kurt Vonegat),
i svi ostali pisci koji imaju amatersko znanje iz antropologije i pišu o antropo-
loškim temama (Salamone 2012, 4). Za razliku od Meklensija koji smatra da se
ni u jednom od 170 pročitanih romana antropolog ne predstavlja kao aktivista
(MacClancy 2005, 566), Salamon na osnovu korišćene građe3 piše da je preovla-
đujuća slika antropologa u popularnoj kulturi „herojska”, naime, antropolog je
onaj ko „brani prava indigenih gubitnika” i kome je ideja kulturnog relativizma
imperativ (Salamone 2012, 1). I ovaj autor smatra da je terenski rad ono što an-
tropologe razlikuje od drugih likova u romanima, uz neizbežan fokus na avantu-
ri i na nepoznatom/stranom i ističe da je „romantičnost antropologije uvek bila
naglasak na terenu” (Salamone 2012, 17). Meklensi piše da postoji nekoliko
razloga zbog kojih su antropolozi veoma popularni književni likovi. Funkcije
koje likovi antropologa, odnosno uvođenje antropologije u priču, u datim roma-
nima ispunjavaju, prema ovom autoru mogu se grupisati u nekoliko kategorija –
geografija, kulturni relativizam, profesionalna subverzija, antropološko znanje,
antropološki hudunit, i teren kao književna struktura (MacClancy 2005, 560).
Pod odrednicom „geografija” autor podrazumeva uvođenje antropologa u priču
da bi se omogućilo „premeštanje sa Zapada” u udaljene krajeve. Tema kulturnog
relativizma je, kako smatra Meklensi, najčešći razlog uvođenja lika antropologa
u roman. Pod profesionalnom subverzijom autor podrazumeva „ismevanje an-
tropologa jer misle da je njihov istraživački metod dovoljan da se razume ljud-
sko ponašanje” (MacClancy 2005, 562). Pojedini pisci koriste antropološka (sa)
znanja da bi pružili određene informacije ili analizirali lokalnu socijalnu organi-
zaciju, bilo da je u pitanju veliki svemirski brod ili grupa naučnika (MacClancy
2005, 563). Prema ovom autoru „antropološki hudunit” predstavlja najpopular-
niji žanr među analiziranim romanima, a forenzički antropolozi koji otkrivaju
zločine su glavni likovi u priči (MacClancy 2005, 564). Na kraju, u određenom
broju romana etnografski terenski rad predstavlja strukturnu osu oko koje se
gradi zaplet narativa, i ovaj autor, kao što je već pomenuto, smatra da je upravo
specifična antropološka metodologija ono što razlikuje lik fiktivnog antropo-
loga od drugih likova u priči. Na osnovu analiziranih romana Meklensi smatra
da je moguće izneti nekoliko opštih zaključaka o predstavljanju antropologa u
književnosti. Književna predstava antropologa je dominantno anglocentrična –
autori su uglavnom Amerikanci, Englezi i Australijanci. Drugi zaključak tiče se
istorijskih generalizacija – predstava o liku antropologa se nije menjala tokom
vremena i može se reći da je „distinktivnost antropologa” nezavisna od vreme-
3 To su većinom dela naučne fantastike i dela koja su pisali profesionalni antropolozi.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1124
na (najranija referenca koju je autor pronašao portretiše antropologa kao osobu
koja dolazi iz daleka). Prema autoru, rod antropologa nema značajnu ulogu u
predstavljenim šemama, i muškarci i žene se jednako predstavljaju u pozitivnom
ili negativnom svetlu. Četvrto, antropološki aktivizam iz stvarnog sveta nikada
ne dospeva u fikciju. Na kraju, Meklensi zaključuje da antropolozi predstavljaju
najzastupljenije naučnike u fikciji zbog njihove metodologije – etnografskog te-
renskog rada, odnosno prostora za senzacionalizam, dramatičnost i egzotičnost
koji isti u ovim delima pruža (MacClancy 2005, 566).
Pored popularnih romana, antropološki terenski rad zauzima značajno mesto
i u zapletima dugometražnih igranih filmova. Holivudski film Kripendorfovo
pleme4 iz 1998. godine bavi se upravo problematikom antropoloških istraživanja
i predstavljanja istraživačkih rezultata široj javnosti, gradeći zaplet narativa na
temelju najvećeg disciplinarnog greha – lažiranja i fabrikovanja rezultata teren-
skog rada. Film Kripendorfovo pleme predstavlja adaptaciju istoimenog romana
iz 1986. godine britanskog sociologa Frenka Parkina. Ričard Drajfus glumi kul-
turnog antropologa Džejmsa Kripendorfa, profesora na koledžu koji je proneve-
rio dobijena sredstva za pronalaženje izgubljenog plemena u Novoj Gvineji. On
je prikazan kao rasejani profesor i sluđeni samohrani otac koji novac namenjen
za terenska istraživanja troši na lične porodične troškove i svakodnevni život.
Predstavljen je kao veoma neefikasan i neodgovoran – nije napisao dogovorenu
etnografiju, ignoriše zahteve da podnosi izveštaje i održava javna predavanja.
Kako više nije mogao da izbegava sopstvene obaveze, on na jednom javnom
predavanju izmišlja fiktivno pleme sa Nove Gvineje koje naziva Šelmikedmu.
Kripendorfovo lažno terensko otkriće izaziva veliku pažnju javnosti i njegovih
kolega koji zahtevaju da dostavi dokumentarni dokaz njegovih otkrića u for-
mi etnografskog filma. Kripendorf snima film o plemenu Šelmikedmu u sop-
stvenom dvorištu a njegova deca sa licima išaranim temperama i maskirana
u suknjice od lišća glume pripadnike izmišljenog plemena. Nedugo zatim od
rijaliti televizije dobija ponudu da snimi „plemenski ritual parenja” na koju on,
zbog novca i slave, pristaje te prerušen u Šelmikedmua snima seksualni odnos s
mladom koleginicom u improvizovanom „tribalnom” ambijentu njegove dnev-
ne sobe. Film Kripendorfovo pleme nije imao većeg uspeha u bioskopima, ali
jeste izazvao pažnju antropološke javnosti, posebno u odnosu na problematiku
popularizacije antropologije. S tim u vezi, Čalfen je postavio pitanje da li film,
koji očigledno degradira i vređa jednu disciplinu, može za antropologiju da uči-
ni ono što su za arheologiju učinili filmovi o Indijana Džonsu (Chalfen 2003,
376)? Ovaj film koji obiluje negativnim stereotipima o kulturnoj antropologiji,
antropološkom istraživanju i akademskom životu uopšte, prema ovom autoru
poseduje značajnu pedagošku vrednost jer zbog osetljivih disciplinarnih tema
koje obrađuje može biti veoma koristan u podučavanju (Chalfen 2003, 387).
4 Krippendorf’s Tribe (1998. Todd Holland), http://www.imdb.com/title/tt0120725/.
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1125
Prvo veće istraživanje portretisanja lika antropologa u dugometražnim igra-
nim filmovima sproveo je Veston sa saradnicima (Weston et al. 2015). Anali-
tičku građu za ispitivanje predstava o antropolozima i antropologiji činilo je 53
filma. Kriterijum izbora filmova zasnivao se na preduslovu da u filmu mora da
se pojavljuje barem jedan lik, ma koliko sporedan bio, koji je eksplicitno iden-
tifikovan kao antropolog. U razmatranje nisu uvrstili one filmove koji se oči-
gledno bave antropološkim temama ali se u njima ne pojavljuje lik antropologa
(Weston et al. 2015, 317). Pri gledanju filmova i kasnijem tumačenju autori su
sledeće stavke uzeli u razmatranje – osnovni opis zapleta i teme filma, detalji
koji se tiču imena i specijalizacije lika antropologa, fizički opis antropologa,
dramska svrha, njegova istaknutost i uloga u filmu, tačnost prikaza profesional-
nog antropologa i antropološkog istraživačkog metoda, zamena antropologije
s nekom drugom disciplinom, postojanje sličnosti s antropolozima iz realnog
života i njihovim pisanjima, kao i šta reditelji ili publika misle da je uloga an-
tropologa (Weston et al. 2015, 318). Kao najraniji primer pojavljivanja lika an-
tropologa u nekom filmu autori navode mjuzikl On a Town iz 1949. godine. Na
osnovu odgledanih filmova autori zaključuju da polovina filmova u kojima se
pojavljuju likovi antrpologa pripadaju horor žanru. Taj žanr ubedljivo zauzima
prvo mesto (26 filmova) u poređenju s drugim žanrovima u koje se mogu svrstati
razmatrani filmovi – s komedijama (7 filmova), erotikom (3 filma), mjuziklom
(3 filma). Autori pišu da ovi filmovi pripadaju različitim podžanrovima horora
poput filmova o zombijima, kanibalima, vanzemaljcima, duhovima, vampiri-
ma, serijskim ubicama, demonima (Weston et al. 2015, 319). Veston i saradnici
smatraju da se povezivanje antropologije baš s ovim filmskim žanrom može
objasniti time što se antropolozi predstavljaju kao eksperti za fenomen straha jer
se bave proučavanjem magije, fenomena opsednutosti, različitim verovanjima i
praksama. Drugo, ovi autori ističu popularnu percepciju discipline i antropologa
kao stručnjaka za Drugog i druge kulture – te su iz tog razloga antropolozi u više
od polovine filmova prikazani kao medijatori s drugim svetovima – odlazak u
svet duhova, demona, vampira... U filmovima ostalih žanrova antropolozi su
prikazani na način koji odgovara stvarnoj antropološkoj ekspertizi, dok u hororu
to podrazumeva „ekspertizu o natprirodnom drugom” zbog čega antropolozi u
ovim filmovima postaju čuvari egzotičnog znanja, znanja drugog sveta. Autori
posebnu pažnju posvećuju etičkom ponašanju antropologa u datim filmovima
i smatraju da su seksualni život antropologa i smrt najčešća područja u kojima
filmski antropolozi prelaze moralne granice (Weston et al. 2015, 322). Veston
i saradnici ističu nekoliko osnovnih karakteristika prikaza lika antropologa u
filmu – pojavljivanje u horor filmovima, funkcionalna uloga antropologa kao
medijatora ka Drugom i tendencija da se bave etičkim dilemama koje reflek-
tuju pitanja i probleme iz stvarnog sveta. Drugi obrasci koji se često sreću su,
kako autori navode, preokupiranost seksualnim životom egzotizovanih Drugih,
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1126
antropolozi kao heroji, kanibalizam i lažiranje antropoloških istraživanja. I ovi
autori takođe ističu značaj popularkulturnih predstava o antropolozima pri po-
tencijalnoj upotrebi tih filmova kao pedagoških alatki u nastavi antropologije
(Weston et al. 2015, 323).
Citat s početka ovog poglavlja u kojem se tvrdi da „antropolozi generalno
imaju problem s imidžom” provlači se kroz neodgovorena (donekle i nepostav-
ljena) pitanja autora koji su se bavili tom temom. Osim što su uočili značaj pro-
učavanja popularnih predstava, posebno u odnosu na njihovu kasniju pedagošku
vrednost u nastavi antropologije, i zaključili da one predstavljaju refleksiju i kri-
tiku stvarnih antropoloških praksi i dilema, navedeni autori nisu ponudili rešenje
na koji način promeniti i poboljšati javni imidž discipline. Šor smatra da za lošu
sliku koju javnost ima o antropologiji nisu odgovorni samo mediji i pisci roma-
na, već da su i sami antropolozi doprineli takvim predstavama (Shore 1996, 4).
S tim u vezi, on je još pre dve decenije predložio četiri neophodna preduslova za
poboljšanje slike koju javnost ima o antropologiji. Prvo, antropolozi bi trebalo
da se obraćaju (i pišu) široj publici i drugim disciplinama. Drugo, antropologija
treba da bude više zastupljena u osnovnoškolskom i srednješkolskom obrazo-
vanju. Treće, umesto razmišljanja o gresima iz prošlosti (antropologija u službi
kolonijalizma) antropolozi treba da ističu pozitivne doprinose discipline i mo-
gućnosti njene primene. I na kraju, smatra Šor, potrebno je mnogo više truda pri
popularizaciji antropologije, kao i činjenje antropološkog znanja dostupnijim
široj publici (Shore 1996, 5).
Srpski etnolog na filmu
Tumačenje filmskih predstava o profesiji etnolog i etnologiji biće sprovede-
no s tri aspekta – s aspekta samopredstavljanja fiktivnog etnologa (profesional-
na interesovanja, njegova uloga u filmu, fizički opis), iz pozicije drugih likova
u filmu (kako ostali akteri doživljavaju etnologiju kao nauku i šta misle da po-
drazumeva posao etnologa) i u odnosu na mesto odvijanja radnje koje je ujedno
predstavljeno i kao ultimativni etnološki teren.
Nesposobni naučnik – Raja kao imaginarni etnolog
Saša Rikanović Raja je asistent na Odeljenju za etnologiju (u filmu je Ode-
ljenje nazvano „Katedrom za etnologiju”) Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu. Piše magistarsku tezu pod naslovom „Obredni muzički instrumenti
kod starih Slovena”. Živi sam u stanu koji je nasledio od roditelja. U jednoj
od prvih scena filma prikazan je Ringe kako ulazi u Rajin stan – u neverici
posmatra krš u kojem njegov mlađi brat živi i odmahuje glavom da bi izrazio
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1127
neslaganje s takvim načinom života. U jednom dugom kadru nam se prikazuje
unutrašnjost stana – s posebnim fokusom na fotelju koja je prekrivena starim
ćilimom s etno detaljima i na pretrpani sto na kojem su papiri, knjige, pepeljara
prepuna opušaka i nekoliko šolja sa do pola popijenom ustajalom kafom. Hrpa
papira je razbacana po dvosedu, a na polici vidimo fotografiju gajdi. Unutraš-
njost stana odaje utisak da Raja živi jednim nesređenim životom, naime, pred-
stavljen kao prilično neodgovoran i nehajan. Okruženje u kojem Raja živi i radi,
kao i opis njegovog lika, podseća na prikaz antropologa Kripendorfa u filmu
Kripendorfovo pleme. U skladu sa tropom „rasejanog profesora”, Kripendorf
je prikazan kao neko ko ne ume da rukovodi svojim privatnim životom, na pri-
mer, on ne može da nađe beleške o sopstvenom istraživanju a njegov kabinet
prikazan je kao neogranizovana hrpa knjiga, papira i artefakata (Chalfen 2003,
383). Prva scena u kojoj vidimo Raju odvija se na krovu solitera – Raja svira
gajde i svađa se s komšijom zbog buke koju njegov instrument pravi. Fizički je
potpuni kontrast bratu – dok je stariji brat Ringe uredno podšišan, fazonirane
brade, sa modernim naočarima za sunce i minđušom u uhu, Raja izgleda veoma
neuredno, zarasle brade i frizure, nosi majicu kratkih rukava preko dukserice,
kao i naočare sa debelim staklima (dioptrijom). Stereotipni način predstavljanja
nekoga posvećenog nauci možda najbolje opisuju reči studentkinje etnologije
koja dolazi da pozajmi potrebne knjige od Ringa koji se pretvara da je Raja:
Znate nisam vas baš tako zamišljala. U stvari čula sam šta o vama pričaju ovi
s fakulteta. Kažu da vas je ta specijalizacija upropastila. Kažu još da izgledate ko
kaluđer s dijarejom, masne kose, neuredan, neobrijan u farmericama s početka
osamdesetih.
Rajin fizički izgled je u potpunosti oblikovan prema raširenom stereotipu o
štreberima u popularnoj kulturi, naime, kako navodi Kendal, nekoliko suštinskih
karakteristika predstavljanja štrebera jesu neusklađeno oblačenje, manjak lične
higijene i naočare s debelim staklima (Kendall 1999, 263). Osim što se fizički
razlikuje od brata, Raja je sušta suprotnost i po ponašanju – prikazan je kao pre-
više detinjast i smotan – kada njegov brat i on zamene identitete plaši se pištolja
i nekontrolisano viče na brata da skloni pištolj. Raja je predstavljen kao neko ko
se ponaša neprikladno, onako kako ne priliči njegovim godinama jer se često iz-
motava, u mnogim prilikama je zbunjen i uplašen, veoma nesiguran i neiskusan.
Drugim rečima, predstavljen je kao neko ko, bez obzira na profesionalnu poziciju
i znanje stečeno bavljenjem naukom, zapravo nema praktična znanja potrebna za
svakodnevni život. Njegovo intelektualno znanje iz knjiga koje poseduje (spava
okružen brojnim knjigama i u snu priča na francuskom) prikazuje se kao neupo-
trebljivo znanje, a on sam predstavljen je kao nesposoban za „stvarni”, svakod-
nevni život mimo Univerziteta. Na primer, u njegovom stanu nema tople vode i
nema struje jer on ne zna da zameni pokvareni osigurač već mu brat, kada dođe u
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1128
posetu, menja osigurače. Raja u slobodno vreme čita knjige samopomoći, poseb-
no one koje se bave muško-ženskim odnosima – u filmu se jasno navode naslovi
tih dela: „Kako da joj priđem”, „Zavesti i biti zaveden”, „Voleti i biti voljen”, „O
seksu”. Stiče se utisak da naglašavanjem navedenih naslova publika treba da se
uveri u Rajino seksualno i emotivno neiskustvo i nezrelost. Raja je u potpunosti
posvećen nauci te kada upozna Olgicu, studentkinju sociologije koja se bavi ljud-
skim pravima, on ne zna kako da se ponaša tokom njihovog razgovora i umesto
da prihvati njeno udvaranje on joj priča o običajima. Na njeno pitanje „Da li ćeš
samo da stojiš tu ili ćeš nešto da preuzmeš?” on ozbiljno odgovara „Ovo podseća
na staroslovenski običaj gde gostima daju ćerke domaćina. To se računalo kao
deo gostoprimstva i lepog ponašanja.” Ovakav prikaz Rajinog lika koji je opsed-
nut svojom profesijom podseća na navedeni opis lika antropologa koji se prema
Meklesniju pronalazi u pojedinim književnim delima – „od discipline su napravili
božanstvo i prihvatili celibat”, odnosno „antropologija je sočivo kroz koji vide
svaki aspekt života” (MacClancy 2005). U filmu se slikovito opisuje loša pozicija
naučnika u Srbiji. Naime, saznajemo da je Raja, kao asistent na fakultetu, u veo-
ma nezavidnoj finansijskoj situaciji – isključen mu je telefon i često nema novac
– „presekli lihvari, nemaju razumevanja za mlade naučnike”, „od plate asistenta
pre bi dobio čitulju u Ekspresu”. U filmu se posebno insistira na dve profesionalne
odlike Raje kao etnologa. Raja je predstavljen kao naučnik koji je veoma vezan
za svoj predmet proučavanja. On se u magistarskoj tezi bavi obrednim muzičkim
instrumentima i zbog toga je naučio da svira gajde. Raja se nikada ne odvaja od
gajdi i svuda ih sa sobom nosi – „gde idem ja, idu i one”. On koristi svaku priliku
da svira gajde – čak i u trenucima smrtne opasnosti – kada dolazi do oružanog
obračuna i kada se cela porodica nalazi sakrivena u zaklonu, Raja umesto da se
bori, svira gajde. Druga odlika, koja nije toliko eksplicitno prikazana, jeste da se
publici predstavlja kao da on zaista veruje u ono što se smatralo tradicionalnim
predmetom proučavanja etnologije – u narodnu religiju i običaje. U nekoliko sce-
na prikazuje se da je veoma sujeveran. On je etnolog koji se krsti pre nego što po-
pije prvi gutljaj piva. Kada bratu objašnjava ko je prema narodnom verovanju bio
Sveti Ilija prema njegovom ponašanju zaključujemo da se plaši natprirodnih moći
koje su u narodu pripisane ovom svecu – „Sveti Ilija se bavi trebljenjem đavola.
Koristi munje i njima trebi đavole i prevarante, preke je naravi i lako se naljuti.
Zato se čuvaj, možda gore sprema neki grom za nas dvojicu.” Raja je prikazan
kao etnolog iz grada koji onog trenutka kada kroči u selo postaje čovek iz naroda
i ponaša se poput meštana, dosledno sprovodeći „posmatranje s učestvovanjem”.
Prema Meklensiju, u popularnim romanima postajanje nativcem („to go native”)
prikazano je kao očekivani put terenskog radnika (MacClancy 2005, 555). Na
osnovu svega iznetog, može se zaključiti da osnovna karakteristika predstavljanja
Raje kao profesionalnog etnologa jeste da je prikazan kao tradicionalni etnolog u
njegovom prirodnom okruženju – na terenu u srpskom selu.
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1129
Etnolog kao stručnjak za običaje – pogled spolja na etnologiju
S tim što sam ja etnolog a ne mesar, odakle ti ideja
da etnolozi idu pevcima da seku glave?
Kada je reč o tome na koji način ostali likovi u filmu razumeju profesiju
etnologa – kako ga drugi doživljavaju i šta oni misle da etnolog radi (ili da bi
trebalo da radi) uočljive su dve karakteristike – naime, u početku je prisutno ne-
znanje i nerazumevanje same struke, da bi kasnije nastupilo svojevrsno dodvo-
ravanje etnologu kao pretpostavljenom vrhovnom autoritetu za seosku kulturu,
tradicionalna verovanja i običaje.
Veston i saradnici ističu da filmski antropolozi služe kao „prazna platna za
scenariste, reditelje i glumce” (Weston et al. 2015, 318). Prema ovim autorima,
to je rezultat tendencije iz stvarnog sveta s kojom se antropolozi svakodnevno
suočavaju – praznim buljenjem kada drugima objašnjavaju svoj posao uz sve-
prisutno ignorisanje javnosti čime se antropolozi zapravo bave. S druge stra-
ne, Šor navodi podatak da zbog lošeg javnog imidža discipline, diplomirani
antropolozi neretko „napuštaju antropološku etiketu5 kada rade u neakadem-
skom sektoru” (Shore 1996, 2). Ovaj autor piše da postoje dve moguće reakcije
prilikom odgovora na pitanje upućeno antropologu vezano za njegov posao.
Oni koji su postavili to pitanje nakon odgovora će možda pitati sledeće, poput
„da li je to nešto vezano za kosti”, „da li proučavaš afrička plemena” ili „da li
to ima nekakve veze s majmunima”? Druga reakcija će biti odgovor u obliku
posramljene tišine ili zbunjenog mrštenja praćenog pitanjem „šta je antropolo-
gija?” (Shore 1996, 3). Na takav stav, odnosno neznanje i čuđenje, nailazimo i
u slučaju srpskog filma – to je posebno očigledno u sceni kada Ringe upoznaje
oca svoje verenice. Pavle ga pita „šta studiraš ti?”, Ringe mu odgovara „etno-
logiju”. Pavle, širom otvorenih očiju, zbunjen i iznenađen, kao da prvi put čuje
reč etnologija, ponovo postavlja pitanje: „koga?”, a Ringe mu odgovara da je
diplomirao i da specijalizira folklor i muzikologiju.
Otac Pavle ga poziva na porodičnu slavu i od tog trenutka Ringe kao lažni
etnolog postaje cenjeni gost. Zbog prisustva etnologa na slavi Pavle je „zbog obi-
čaja hteo sve da ispoštuje” te je stavio sekiru na sto i poručio gostu da je „vrištavac
spreman”. Pavle i ostali članovi porodice priželjkuju odobravanje etnologa – „evo
slava nam se svih ovih godina pretvorila u puku formalnost pa smo ove godine
rešili da stvar malo zgusnemo i da je privedemo tradiciji onako kako to i sleduje”.
Drugim rečima, oni žele da im etnolog kao stručnjak za običaje da potvrdu da
proslavljanje slave sprovode ispravno, ali i da ga ne uvrede ukoliko nešto ne rade
kako se oduvek, prema tradiciji, radilo. U jednom trenutku otac kaže ćerkama
5 Šor piše da oni pribegavaju alternativnim identitetskim markerima poput
„društveni analitičar”, „regionalni specijalista”, „razvojni planer”, „istraživač urbanih
promena” itd (Shore 1996, 2).
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1130
„Vidiš da je Aleksa vrlo zadovoljan što se ovde kod nas ništa nije promenilo i što
je sve ostalo onako kako je i bilo.” Otac Pavle ga potom poziva da zajedno odnesu
slavski kolač do crkve. U crkvi Ringe upoznaje seoskog sveštenika koji, kada je
čuo da je on „asistent na Katedri za etnologiju” postaje veoma ljubazan uz reči da
mu je „izuzetno drago što imamo tako važnog gosta kod nas”. I Pavle i seoski sve-
štenik se ponašaju kao da je dolaskom etnologa u njihovo selo zapravo došla in-
spekcija za narodne običaje i verovanja. Prva rečenica koju Pavle kaže svešteniku
po dolasku u crkvu je „Oče, celo jutro raspravljamo o slavi, o običajima našim”, a
sveštenik mu na to odgovara „Iskren da budem, ni meni tu mnoge stvari nisu baš
najjasnije”. Potom Ringe i seoski sveštenik okreću slavski kolač. Ringe kao bivši
kriminalac koji, da bi sakrio činjenicu da o tome ništa ne zna, pod maskom auto-
riteta izjavljuje da po najstarijim običajima kolač treba da se okreće trideset puta
i da to treba da se radi mnogo brže. Posramljeni sveštenik poslušno okreće kolač
toliko puta većom brzinom i umesto da vino sipaju na kolač, oni ga po uzoru na
Ringa piju iz flaše. Na kraju otac ga pita „kako se tebi kao diplomiranom etnologu
čine praznici ovde kod nas u Dobrovodici?”
Vanredne dodole i petao vrištavac
– srpsko selo kao primarni etnološki teren
Aleksa, je l’ ti čuješ vanredne dodole, to tebe sigurno
zanima!
Kao što je već istaknuto, ovaj film prikazuje profesionalnog etnologa u nje-
govom navodno „prirodnom okruženju” – na terenu u srpskom selu. Verin otac
Pavle poziva Ringa na proslavu porodične slave sledećim rečima „Dobra Vodi-
ca je puna folklora, videćeš”. Film nam poručuje da se isključivo u selu nalazi
predmet etnološkog proučavanja, pod pretpostavkom da su tamo i u današnje
vreme sačuvani stari, nepromenjeni običaji koje etnolog treba prvo da „doži-
vi” a potom i zabeleži. Pored narativne sličnosti i sličnosti sa simbolikom koju
antropološka terenska istraživanja imaju u popularnoj kulturi, u ovom filmu je
teren predstavljen kao mesto proučavanja/beleženja izumrlih, zaboravljenih
običaja. U filmu su prikazana dva, za potrebe etnologa, odnosno etnografskog
dokumentovanja, oživljena običaja/obreda. Verin otac Pavle želi da ovaj put
proslavi slavu prema običajima – da za Svetog Iliju jedu petla „vrištavka” kojeg
je zaklao prvi gost na slavi. Njegova ćerka Vera je posramljena zbog očevog
izbora jer su „ljudi došli iz Beograda a on im uvaljuje sekiru i šalje ih po vri-
štavka”. Otac joj, očekujući odobravanje etnologa, odgovara „ja sam mogao da
kupim očišćenog pevca na pijaci, potpuno očišćenog i da opet to bude to, ali ja
sam baš zbog običaja hteo da sve ispoštujem, pa vi me razumete Aleksa”. Hva-
tanje, ubijanje, šurenje i čerupanje petla prema „starim običajima” predstavlja
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1131
izvor mnogih komičnih situacija u filmu. Drugi „oživljeni” običaj/obred koji je
u filmu prikazan su seoske dodole. Pavle i Ringe na putu do crkve sreću Rašu
Popova koji glumi samog sebe i koji u Dobroj Vodici snima dokumentarni film
– „radim jedan kratak film – letnji praznici, snimaćemo i osveštavanje kolača u
crkvi. Moram prvo do baba Anđelije, obećala mi je da će danas sa devojkama
krenuti na dodole, vanredne dodole”. Njih trojica odlaze na jednu livadu gde
sreću dve babe obučene u narodnu nošnju i tri devojke u belim haljinama koje
u kosi imaju ispletene venčiće od bilja. Baba Anđelija kaže da je jedva okupila
njene oblakinje jer „neće da dodolaju, kažu da im je to nešto seljački i glupo”.
Pavle pita da li i oni mogu da se pridruže i dodolaju i na kraju svi zajedno obila-
ze selo dok igraju i pevaju. Poput avanture oko hvatanja „vrištavca” i vanredne,
lažne dodole predstavljene su na način koji kod publike treba da izazove smeh.
Postavljanje na scenu ovih običaja/obreda, odnosno njihovo oživljavanje da bi
se predstavili etnologu/filmskom dokumentaristi, uz očekivanje da će ga njiho-
vo oživljavanje izvođenjem na scenu zadovoljiti, pruža nam uvid o tome kakve
predstave šira javnost ima o profesiji etnolog i o terenskom istraživanju.
Poput likova antropologa u popularnim romanima koje je analizirao Me-
klensi, i fiktivni etnolog, bilo da je to bila namera reditelja i scenariste ili ne,
odlaskom u selo/na teren dobija priliku za lični razvoj/promenu na bolje. Me-
klensi piše da se antropološko terensko istraživanje predstavlja kao pozitivno
iskustvo jer događaji na terenu, opisani u datim romanima, nekoga ko je bio
neuspešan pretvaraju u heroja (MacClancy 2005, 556). Teren je, prema ovom
autoru, prikazan kao prilika za lični napredak, kao „duhovno ili moralno ob-
razovanje”, mesto koje pruža nove izvore moći, informacija i uvida, mesto na
kojem pojedinac sazreva i mesto na kojem se pronalazi ljubav. U ovom filmu,
asistent etnologije Raja neplanirano je otišao na teren u srpsko selo i pronašao
sebe. Isprva prikazan kao zbunjeni i nezreli naučnik nesposoban za svakodnevni
život koji čita knjige samopomoći, on na selu pronalazi ljubav i prevazilazi sop-
stvene strahove (npr. odlazi u lov, puca iz pištolja itd). Naravno, sličnost u pri-
kazivanju antropoloških terena u popularnoj kulturi. kao mesta koja nude priliku
za lični razvoj i etnološkog terena u srpskom filmu može biti sasvim slučajna,
to jest spoznaja sebe i pronalaženje ljubavi glavnog lika mogu se posmatrati i
kao neophodni elementi srećnog kraja filmske priče. Ipak, kontekst u kojem se
etnologija u ovom filmu pojavljuje jeste srpsko selo, a sam etnolog predstavlja
se kao stručnjak za seoski život, kulturu i običaje.
Profesija etnolog/antropolog između stvarnosti i fikcije
Prikaz etnologa i etnologije, odnosno antropologa i antropologije, u filmu
Ringeraja iz 2002. godine ne odgovara realnosti. Drugim rečima, predstavljanje
discipline u ovom filmu prati niz netačnih podataka i stereotipa o profesiji koji
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1132
se pre svega odnose na naziv discipline i na njen istraživački predmet. U filmu
je Raja predstavljen kao asistent na Katedri za etnologiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu. U vreme objavljivanja ovog filma, prošlo je više decenija kako je
Katedra za etnologiju promenila naziv u Odeljenje za etnologiju (1963) koje je
1990. godine promenilo naziv u Odeljenje za etnologiju i antropologiju i podela
na katedre nije sadržavala „Katedru za etnologiju”.6 Predstavljanje istraživačkog
predmeta discipline u filmu u skladu je s tradicionalnim poimanjem etnologije
kao „nauke o narodu”. Srpska etnologija biva tumačena kroz prizmu njenih de-
vetnaestovekovnih romantičarskih korena koji su, prema Kovačeviću, presudno
odredili njene tadašnje zadatke – postavljanje nacionalnih/etničkih granica kao
osnov sakupljanja etnografske građe (Kovačević 2005, 11–12). Profesionalni
etnolog, kako nam je u filmu prikazano, bavi se isključivo etnografijom srp-
skog sela – narodnim verovanjima i običajima. U takvom prikazu etnologije
potpuno se ignorišu predmetne i metodološke promene u disciplini, naročito
od druge polovine sedamdesetih godina prošlog veka kada se odvija postepe-
na „antropologizacija etnologije” (Kovačević 2005; Kovačević 2008). Naime,
prema Kovačeviću, u periodu od 1975. do 2005. dolazi do zaokreta u srpskoj
etnologiji koji se ogledao u potpunom menjanju sadržaja discipline u predmet-
nom i metodološkom smislu (Kovačević 2005). U periodu od Drugog svetskog
rata do 1975. godine etnologija se nalazila u stanju hibernacije, odvojena od
svetskih antropoloških tokova (Kovačević 2005, 13). Tada dolazi i do migracija
seoskog stanovništva u gradove što je dovelo do toga da se, kako Kovačević za-
paža, „etnolozima predmet proučavanja nalazio u bekstvu sa lokacija na kojima
su ga nalazili skoro čitav jedan vek”. Sledeći period koji u razmatranju istorije
srpske etnologije isti autor navodi je 1975. godina, vreme proučavanja „etnoge-
neze” i „etničkih” procesa (Kovačević 2005, 14). Period koji Kovačević naziva
„procesima antropologizacije” trajao je od 1975. do 1990. godine. U to vreme
dolazi do primene nove metodologije (pre svega strukturalizma, uticaj Klod
Levi-Strosa i Edmunda Liča na tadašnje etnologe nove generacije) i jedno od
obeležja ovog perioda predstavlja istraživanje obreda prelaza (Kovačević 2005,
16). Kao drugu stavku u okviru „procesa antropologizacije” ovaj autor navodi
„nova polja – nove predmete” – raznovrsne urbane istraživačke teme i reformu
nastave i novu koncepciju etnologije (antropologije) na Univerzitetu (Kovače-
6 Od 1963. do 1973. godine na Odeljenju za etnologiju postojala je samo jedna ka-
tedra pod imenom Katedra za opštu i posebnu etnologiju. Nova podela katedri izvršena
je 1973. godine kada su na Odeljenju obrazovane tri katedre – Katedra za opštu etno-
logiju, Katedra za etnologiju Jugoslavije i Katedra za etnologiju sveta i antropologiju.
Kada je 1990. godine došlo do promena naziva Odeljenja, činila su ga tri katedre – Kate-
dra za nacionalnu etnologiju i antropologiju, Katedra za opštu etnologiju i antropologiju
i Katedra za etnologiju i antropologiju sveta (Pavković 1998, 479–480).
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1133
vić 2005, 17). Prema Kovačeviću „vreme antropologije” označava period od
1990. do 2005. godine kada dolazi do potpunog tematskog i metodološkog re-
volucionisanja etnologije u antropologiju (Kovačević 2005, 18). Na primer, za
razliku od diplomskih radova koji su na Odeljenju odbranjeni sedamdesetih i
početkom osamdesetih godina prošlog veka – kada je proučavanje ruralne sre-
dine i tradicijskih pojava kroz istorijski pristup i dalje bio dominantan trend,
od sredine osamdesetih, a posebno od devedesetih godina, studenti etnologije i
antropologije se u diplomskim radovima većinom bave raznovrsnim modernim
fenomenima uz aplikaciju savremenih istraživačkih metoda (v. Lečić 2014). To
ne znači da se etnologija/antropologija danas ne bavi „tradicionalnim temama”
i materijalnom i socijalnom kulturom srpskog sela, već da novi antropološki cilj
nije više onaj „klasični etnološki – rekonstrukcija opisa života u Srbiji devetna-
estog veka” nego je namera da se utvrde značenja, potrebe i funkcije, strukture
mišljenja u datim kulturnim elementima (Kovačević 2008, 27).
Šta o predmetu etnološkog/antropološkog rada možemo da saznamo iz ovog
filma? Stiče se utisak da je etnologija/antropologija prikazana kao nauka slabe
vidljivosti, da njen naziv izaziva prvobitno čuđenje i da je prisutno nerazume-
vanje čime se zapravo profesionalni etnolozi/antropolozi danas bave7. Jednom
rečju, ovaj film nudi jednu iskrivljenu i zamrznutu sliku discipline – naime,
kako piše Kovačević „srpska etnologija/antropologija se eksterno doživljava
kao da je hibernirana u srednjoj fazi (1920–1975) besciljnog prikupljanja da-
lekih i nasumičnih sećanja na narodnu tradiciju” (Kovačević 2008, 30). Rezul-
tati istraživanja predstava i stavova o profesiji etnolog (anketirani su etnolozi,
novinari i pripadnici srodnih naučnih disciplina) koje je sredinom dvehiljaditih
godina za potrebe pisanja diplomskog rada sprovela Slijepčević pokazuju da se
od etnologa/antropologa „i u budućnosti očekuje da se bave (u najvećoj meri)
‘običajima’, ‘tradicijom’, ‘baštinom’ – njihovim očuvanjem, odnosno, njihovim
uticajima na različite aspekte savremene realnosti” (Slijepčević 2004, 39).
Kako Veston i saradnici predlažu, pri analizi filmskih predstava treba obratiti
pažnju i na to da li je prikazana disciplina u filmu zamenjena sa nekom dru-
gom srodnom disciplinom (Weston et al. 2015, 318). Etnolog Raja specijalizira
„folklor i muzikologiju” i bavi se istraživanjem obrednih muzičkih instrumenta
7 Krajem osamdesetih godina prošlog veka Lidija Sklevicki se bavila istraživanjem
statusa profesije etnolog u Hrvatskoj. Rezulati njenog istraživanja pokazuju da su se
anketirani etnolozi o sopstvenoj disciplini izjasnili kao o profesiji koja je „zapuštena,
položaj joj je sramotan, marginalan, nebitan, mizeran” (Sklevicky 1996, 202). Uzroci
takvog položaja etnologije u društvu objašnjavani su dotadašnjim zastarelim sistemom
studiranja i nekompetentnošću samih etnologa toga vremena – ignorisanje savremenih
fenomena, nedostatak teorijsko-metodoloških istraživanja, nedovoljna popularizacija
struke u javnosti (Sklevicky 1996, 202–204).
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1134
kod starih Slovena. Predmet etnomuzikologija se nikada nije predavao na Ode-
ljenju za etnologiju, odnosno na Odeljenju za etnologiju i antropologiju. S tim
u vezi, glavna „greška” ovog filma je što su pobrkane etnologija, odnosno etno-
logija i antropologija, s etnomuzikologijom. Etnologija, prolazeći kroz proces
antropologizacije, danas je nauka koja se bavi primarno savremenošću tj. druš-
tvom svog vremena, dok je etnomuzologija ostala nauka koja se bavi pretežno
konstruktima 19 veka, odnosno muzičkom tradicijom i izvornošću. Etnologija/
antropologija 21. veka u Srbiji nije nauka koja se dominantno bavi tradicijom
seoskog života, dok je etnomuzologija, koja se bavi muzikom iz tog okruženja,
u stalnoj „opasnosti” da strarog i izvornog više nema. „Izvorna muzika” za ko-
jom etnomuzikolozi tragaju (pro)nalazi se u „najzabačenijim selima” i posao
etnomuzikologa je da kod najstarijih stanovnika pronađu sećanja na još starije
običaje ili pesme i da ih spasu i sačuvaju od zaborava (Kovačević i Ristivojević
2014, 1038–1039). Tradicionalni „etnomuzikološki” pristup je u filmu pripisan
etnologiji i elaboriran kao da je etnolog taj koji proučava seosku tradicionalnu
kulutru 19. veka i, budući ekspert za tu kulutru, biva postavljen za arbitra izvor-
nosti, iako se etnolozi/antropolozi 21. veka više time ne bave. Karikaturalno
prikazano snimanje filma o seoskim dodolama takođe ima izvor u širenju etno-
muzikološkog na etnološko polje jer su takve filmove s izrežiranim obredima
proizvodili etnomuzikolozi. Tema kojom se Raja u njegovom magistarskom
radu bavi (predmet koji „specijalizira” – kako se navodi u filmu), kao i njegov
pristup istraživanju, u potpunosti je etnomuzikološki. Drugim rečima, Raja je
etnomuzikolog kojeg je režiser i scenarista prekrstio u etnologa. Možda se data
zamena „disciplinarnog ruha” može objasniti time da je tvorac ovog filma za-
pravo bio upućen u činjenicu da se etnologija u Srbiji antropologizovala te je
iz tog razloga „namerno” „svog” etnologa prikazao kao etnomuzikologa, što ne
znači da je odgonetanje „šta je bilo u glavi autora” određenog filma ili romana,
odnosno koja je bila njegova namera, analitički svrsishodnije nego tumačenje
„deljenih kulturnih predstava”, simbola i poruka koje se nezavisno od namera
individualnog autora prenose delom (v. Žikić 2010; Žikić 2012).
Zajednička karakteristika domaće filmske predstave o etnologiji/etnolozima,
i predstava o antropologiji/antropolozima u globalnoj popularnoj kulturi, balast
je disciplinarne prošlosti. Bez obzira na to što je antropologija odavno „došla
kući” („anthropology at home”), antropolozi se i dalje u globalnoj popularnoj
kulturi uglavnom prikazuju kao stručnjaci za udaljene, primitivne, egzotične
Druge, odnosno, bez obzira na činjenicu da se etnologija deruralizovala i an-
tropologizovala, etnolog se u ovom filmu prikazuje kao naučnik koji proučava
verovanja i običaje srpskog sela. Jednom rečju, „etno” i „tribalno” su etikete
koje u popularnoj kulturi prate etnologe, odnosno antropologe (npr. ono što je u
Rajinom stanu „etno” – ćilimi, gajde, to je u Kripendorfovom „tribalno” – ma-
ske i ostali artefakti).
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1135
Završna razmatranja
Posmatran/gledan iz profesionalne pozicije, domaći film Ringeraja izaziva
određenu nelagodu, budući da su u nešto više od sat i po, koliko traje film,
smešteni brojni stereotipi koje izvandisciplinarna javnost ima o etnologiji i et-
nolozima. Tačnije, u ovom filmu se antropologija ni ne pominje, iako je u vreme
njegovog bioskopskog prikazivanja Odeljenje za etnologiju i antropologiju već
više od decenije nosilo taj naziv, prošlo transformaciju i osavremenjavanje stu-
dijskog programa, a školovani etnolozi/antropolozi su se tada već dugo vremena
bavili i urbanim, savremenim istraživačkim temama. Nasuprot stvarnom sta-
nju stvari, profesija je u ovom filmu prikazana kao zaglavljena u devetnaestom
veku, posvećena beleženju (ali ne i tumačenju) „pogača i pregača”. Za širu neet-
nološku/antropološku publiku ovaj film može biti potencijalno smešan, a pod-
smeh kojim je etnologija izložena shvaćen i kao podsmeh usmeren ka pripisa-
noj primitivnosti /naivnosti/tradicionalnosti imaginarnog srpskog seljaka. Tako,
kada se u selu za potrebe snimanja dokumentarnog filma pod dirigentskom pa-
licom jedne babe okupi lažna povorka dodola, baba predstavljena kao čuvarka
znanja o prošlim običajima kaže „iduće godine ako ne bude struje biće im žao
što nije bilo kiše, evo prošle godine svi gledali Olimpijadu, niko neće da izađe
da dodola pa nema struje za Rosalindu a kamoli za Esperandu”. Da je ovaj film
snimljen ranije, a ne nakon dvehiljaditih godina, moglo bi se pomisliti da je u
ironično-parodičnoj formi upućen samoj disciplini i da zapravo predstavlja kri-
tiku etnologije shvaćene kao „čarapologije”. S tim u vezi, ovaj film može da po-
služi kao podsticaj za razmišljanje o važnim disciplinarnim pitanjima, posebno
onim koja se tiču njene popularizacije. Koja je pripisana/pretpostavljena uloga
i mesto etnologije/antropologije u društvu i na koji način uticati da oblikovanje
te slike odgovara realnosti, budući da kulturne predstave o jednoj disciplini/pro-
fesiji na koje nailazimo u delima popularne kulture istovremeno predstavljaju i
refleksiju javnog imidža discipline, ali i utiču na oblikovanje te slike.
Literatura
Chalfen, Richard. 2003. Hollywood Makes Anthropology: The Case of Krippendorf’s
Tribe. Visual Anthropology 16(4): 375–391.
Gusterson, Hugh. 2013. Anthropology in the news? Anthropology Today 29(6):11–13.
Kendall, Lori. 1999. Nerd nation: Images of nerds in US popular culture. International
Journal of Cultural Studies 2(2): 260–283.
Kovačević, Ivan i Ristivojević, Marija. 2014. Antropologija muzike: od folka do roka.
Etnoantropološki problemi 9(4): 1037–1053.
Kovačević, Ivan. 2005. „Iz etnologije u antropologiju – srpska etnologija u poslednje tri
decenije 1975–2005”. U Etnologija i antropologija – stanje i perspektive, Radojičić
Dragana. (ur.), 11–19. Beograd: Etnografski institut SANU.
Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 12 Is. 4 (2017)
A B1136
Kovačević, Ivan. 2008. Srpska antropologija u prvoj deceniji dvadesetprvog veka. Gla-
snik Etnografskog muzeja 72: 25–40.
Lečić, Rajna. 2014. Diplomski radovi iz etnologije/antropologije od 1972. godine kao
slika razvojnog puta srpske antropologije. Diplomski rad, Odeljenje za etnologiju
i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (septembar 2014.)
MacClancy, Jeremy. 2005. The Literature Image of Anthropologist. The Journal of the
Royal Anthropological Institute 11(3): 549–575.
Pavković, Nikola. 1998. „Odeljenje za etnologiju i antropologiju”. U Filozofski fakultet
1838 – 1998, 479–484. Beograd.
Salamone, Frank. 2012. „The Heroic Anthropologist Rides Again”. In The Heroic Ant-
hropologist Rides Again: The Depiction of the Anthropologist in Popular Culture ed.
Frank A. Salamone, 3–21. Newcastle Cambridge Scholars Publishing.
Shore, Chris. 1996. Anthropology’s Identity Crisis The Politics of Public Image. Ant-
hropology Today 12(2): 2–5.
Sklevicky, Lydia. 1996. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka.
Slijepčević, Biljana. 2004. Predstave i stavovi o profesiji etnolog-antropolog. Diplom-
ski rad, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu (septembar 2014.)
Weston, Gavin, Jamie Lawson, Mwenza Blell and John Hayton. 2015. Anthropologists
in Films: „The Horror! The Horror!”. American Anthropologist 117(2): 316–328.
Žikić, Bojan. 2010. Antropološko proučavanje popularne kulture. Etnoantropološki pro-
blemi 2(5): 17–39.
Žikić, Bojan. 2012. Popularna kultura: nadkulturna komunikacija. Etnoantropološki
problemi 2(7): 315–341.
Ana Banić
Institute of Ethnology and Anthropology,
Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia
Notions about the ethnologist/anthropologist profession
in the film Ring a Ring o’ Roses
The Serbian film Ring a Ring o’ Roses (Ringeraja 2002) represents the data
based on which the ideas and cultural notions about ethnology and anthropology
in local context are analyzed. Aside from the analysis of the representation of
ethnology as a profession and the context in which it appears, the paper considers
the imagining of the character of a fictional ethnologist/anthropologist in pop-
ular imagination. The paper also underlines the similarities and differences be-
tween domestic ideas about ethnology/ethnologists and ideas about anthropology/
anthropologists in global pop culture. By comparing the imaginary ethnologist/
anthropologist and the way in which real ethnologists/anthropologists work, the
paper considers the public image of the discipline in the after the aughts.
Етноантрополошки проблеми, н. с. год. 12 св. 4 (2017)
Predstave o profesiji etnolog/antropolog u fi lmu Ringeraja 1137
Key words: profession ethnologist/anthropologist, the character of the
fictional scientist ethnologist/anthropologist, anthropologization of ethnology,
field work, popular culture
Représentations sur la profession d’ethnologue/anthropologue
dans le film A la ronde, jolie ronde
Le film serbe À la ronde, jolie ronde (2002) est le matériau à l’aide duquel
sont analysées les représentations culturelles et les stéréotypes dominants sur
l’ethnologie et l’anthropologie dans le milieu local. En dehors de l’analyse de la
représentation de l’ethnologie en tant que profession et du contexte à l’intérieur
duquel l’ethnologie apparaît, dans cet article est discutée la manière dont est
conçu dans l’imagination populaire le personnage du savant ethnologue/anthro-
pologue imaginaire. Des ressemblances et des différences sont relevées entre les
représentations locales sur l’ethnologie/les ethnologues et les représentations
sur l’anthropologie/les anthropologues dans la culture populaire globale. Par
la comparaison entre l’ethnologue/l’anthropologue imaginaire et la manière de
travailler des ethnologues/anthropologues réels, c’est l’image publique de la
discipline après l’an 2000 qui est discutée dans cet article.
Mots clés: profession ethnologue/anthropologue, personnage de savant
ethnologue /anthropologue imaginaire, anthropologisation de l’ethnologie,
terrain, culture populaire
Primljeno / Received: 24.05.2017.
Prihvaćeno / Accepted: 19.07.2017.
