Conference PaperPDF Available

Biblioteke i Vikipedija zajedno na vebu: slobodno znanje za sve

Authors:

Abstract

The digitization of library holdings and enabling open access to various types of content are nowadays major priorities for libraries, as well as for supporters of Open Science and Open Access. In 2015, the University Library “Svetozar Marković”, the Faculty of Mathematics of the University of Belgrade and Wikimedia Serbia have been implementing the Wiki-Librarian project. The guiding idea of the project is to enrich Wikipedia, as the most important project of the Wikimedia Foundation, with as much quality content as possible. Wikimedia Serbia was established back in 2005 as Wikimedia’s fifth national chapter. It is a non-governmental, non-profit and non-political organization supporting the idea that everyone should have equal access to knowledge and education. The Institute of Technical Sciences of SASA is also involved in the project as an important partner in achieving these objectives. Libraries hold invaluable treasures that are not easily available to everyone. Uploading content to Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks (depending on content type) is an ideal way of promoting works with expired copyright or those whose authors wish to make them freely available. Librarians – as a well-connected community whose members have access to reference literature at their workplace, are skilled in locating valid and verifiable information, familiar with their institutions’ rich holdings and collections and experienced in training users of different ages and education levels – are a perfect choice as good Wikipedia editors and participants in other Wiki projects. The paper discusses methods and mechanisms to make Wikipedia-related content (especially digitized materials on Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks) visible and easily retrievable. Inside Wikipedia, these methods include: category assignment, linking content between Wikipedias in different languages, interlinking within the full text of articles and linking content in Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks with articles in Wikipedia, as well as detailed and precise descriptions in multiple languages for content uploaded to Wikimedia Commons. Attention will also be drawn to the possibilities for linking content from Wiki projects and online catalogues, digital libraries, repositories and library websites. Indexing procedures in Wikipedia are somewhat different from subject indexing in conventional library catalogues and they conform to logic more similar to indexing in digital repositories. Relying on their expertise, librarians can significantly contribute to better data structuring and more effective content indexing in Wikipedia projects.
Александра Поповић
Универзитетска библиотекаСветозар Марковић
Милица Шевкушић
Институт техничких наука САНУ
Ђорђе Стакић
Математички факултет Универзитета у Београду
БИБЛИОТЕКЕ И ВИКИПЕДИЈА ЗАЈЕДНО НА ВЕБУ: СЛОБОДНО ЗНАЊЕ ЗА
СВЕ
Сажетак
Дигитализација фондова и постављање садржаја у отворени приступ данас је приоритет
библиотека, поборника отворене науке и слободног приступа садржаја на интернету.
Универзитетска библиотека Светозар Марковић заједно са Математичким
факултетом Универзитета у Београду и Викимедијом Србије у току 2015. године
реализује пројекат Вики-библиотекар. Идеја пројекта је да се постави што више
квалитетних садржаја на Википедију, најважнији пројекат Викимедијине фондације
(Wikimedia). Викимедија Србије је настала још давне 2005. године као пети огранак
Викимедије. То је невладино, непрофитно и нестраначко удружење са основном идејом
да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. На пројекту учествује и
Институт техничких наука САНУ као значајан партнер у реализацији задатих циљева.
Библиотеке поседују непроцењива блага у својим фондовима која нису свима на
располагању. За дела којима су истекла ауторска права или она чији аутори желе да их
поставе у слободан приступ, постављање на Викимедијину оставу, Вики-изворник или
Вики-књиге, у зависности од тога којој категорији дела припадају, представља прави
начин промовисања. Библиотекари су као заједница добро повезани, на радним
местима им је доступна референсна литература, вешти су у проналажењу валидних и
проверљивих информација, познају богате фондове и збирке које се налазе у њиховим
установама, едукују кориснике различитих нивоа узраста и образовања и прави су
избор за квалитетно уређивање Википедије и других Вики-пројеката.
У раду ће бити речи о методама и механизмима уз помоћ којих се садржаји унутар
Вики-пројеката, а нарочито дигитализовани садржаји на Викимедијиној остави, Вики-
изворнику и Вики-књигама, могу учинити видљивим и лако налажљивим. Те методе,
унутар Википедије, обухватају, пре свега: додељивање категорија, повезивање са
садржајима на Википедији на другим језицима, успостављање међусобних веза унутар
пуног текста чланака, повезивање садржаја из Викимедијине оставе, Вики-изворника и
Вики-књига са чланцима у Википедији, а за садржаје на Викимедијиној остави и
коришћење детаљних и прецизних описа на више језика. Биће речи и о могућностима
повезивања садржаја са Вики-пројеката и онлајн каталога, дигиталних библиотека и
репозиторијума и сајтова библиотека. Индексирање садржаја на Википедији донекле се
разликује од индексирања унутар конвенционалних библиотечких каталога, а логика
којом се руководи сличнија је индексирању унутар дигиталних репозиторијума.
Ослањајући се на своја стручна знања, библиотекари могу знатно да допринесу бољем
структурисању података и квалитетнијем индексирању садржаја унутар Вики-
пројеката.
Кључне речи: библиотеке, Википедија, Викимедија Србије, дигитализација, отворени
приступ
Увод
Између библиотека и Википедије, односно пројеката Фондације Викимедије
(Wikimedia), постоји природна веза, а њихова мисија је у суштини иста: теже
структурисаном знању које је јавно доступно. Иако се индексирање садржаја на
Википедији донекле разликује од индексирања унутар конвенционалних библиотечких
каталога, а логика којом се руководи сличнија је индексирању унутар дигиталних
репозиторијума, систем категорија на ком почива организација материјала у оквиру
Вики-пројеката лако се може упоредити са системима класификације који се користе у
библиотекарству (Voss). Библиотеке располажу провереним и структурисаним
информацијама, као и богатом грађом (књижном, фотографском, картографском,
звучним записима итд.) која се, када су дела прешла у јавни домен или када носиоци
ауторских права то желе, може ставити на увид јавности. У том контексту, Вики-
пројекти представљају функционалну софтверску платформу која омогућава
дисеминацију информација и грађе и обезбеђује њихову видљивост на глобалној
мрежи, те тако помаже библиотекама у заступању јавног интереса и обављању
релевантних друштвених функција.
Правци сарадње између библиотека и Вики-пројеката
Сарадња између библиотека, широм света, и Викимедијине фондације до сада се
развијала у два главна правца. Најшира и најдинамичнија сарадња остварена је у
оквиру тзв. ГЛАМ (GLAM) пројеката, односно пројеката сарадње са галеријама,
библиотекама, архивима и музејима (“Wikipedia Loves Libraries: Outreach Wiki”). Два
основна сегмента ових пројеката су: похрањивање дигитализованих садржаја из
фондова библиотека на Викимедијину оставу и писање и уређивање текстова који су у
вези са библиотекама у којима се пројекат реализује и њиховим збиркама (нпр.
“Wikipedia”). Ипак, ГЛАМ пројекти нису нужно ограничени на такве акције, па њихов
обим и садржај често зависе од интересовања и капацитета локалних носилаца. Тако су,
на пример, у оквиру пројекта који се реализује у сарадњи са италијанским
библиотекама успостављене везе између појмова у Новом предметном тезаурусу
(Nuovo soggettario)
1
на сајту Централне народне библиотеке у Фиренци (Biblioteca
Nazionale Centrale di Firenze) и Википедије (Lucarelli). Други важан правац сарадње
1
Доступан на следећој адреси: http://thes.bncf.firenze.sbn.it/
представљају пројекти везани за јавне доступне податке (Linked Open Data),
семантички веб, аутоматску анализу текста и употребу вештачке интелигенције. Они се
базирају на екстракцији структурисаних података из Википедије и њихову интеграцију
у библиотечке каталоге или репозиторијуме. То су, на пример, DBpedia (Voss),
Spotlight, YAGO, AIDA, WordNet и Cycontology (Pohl; Le Bœuf). Значајну улогу у таквим
пројектима играју Вики-подаци, односно централни репозиторијум структурисаних
података из свих Вики-пројеката, који је заживео крајем 2012. и почетком 2013. године
(Müller-Birn et al.). Википедија и други Вики-пројекти представљају погодан извор зато
што омогућавају потпуно отворен приступ свим садржајима и структурисаним
подацима. Поред тога, Вики-пројекти су изузетно богат извор података на више језика
проверен од стране Вики-заједница, у којима се ауторитет успоставља одоздо нагоре.
Викимедија Србије и библиотеке
Сарадња између библиотека у Србији и Вики-пројеката успостављена је и за сада се
реализује у оквиру ГЛАМ иницијативе. Током 2015. године, Универзитетска
библиотекаСветозар Марковић“, заједно са својим партнерима реализује пројекат
Вики-библиотекар. У реализацији пројекта учествује и Институт техничких наука
САНУ. Иако у основи садржи све главне карактеристике ГЛАМ пројеката (уређивање
текстова и депоновање дигитализованих садржаја из библиотечких фондова), приликом
дефинисања пројекта Вики-библиотекар водило се рачуна о локалном контексту,
односно о обиму и карактеру Википедије на српском језику и карактеристикама
локалне Вики-заједнице, па су у складу са тиме дефинисани циљеви и приоритети
пројекта.
Википедија на српском језику
Википедија на српском језику основана је 2003. године: у фебруару је постављена само
насловна страна, а у септембру су објављени и први чланци. Од тада, број чланака
константно расте, а запажа се и да се сваки чланак временом развија и добија на
квалитету (Табела 1).
Табела 1. Број чланака на Википедији Србије у различитим годинама (септембар 2015)
Година Број чланака (у хиљадама)
2004. 5
2009. 100
2013. 200
2015. 328
Носилац Вики-пројеката у Србији је Викимедија Србије, која на годишњем нивоу
расписује конкурс за доделу микрогрантова најбољим идејама за обогаћивање
Википедије Србије.
Википедија на српском језику је у септембру 2015. имала нешто преко 167 хиљада
регистрованих корисника. Од тога је тек око 670 корисника било активно, при чему се
под активним корисницима подразумевају они који су извршили бар једну измену
током последњих 30 дана. Свака измена се прати и о томе се брину патролери и
администратори. У септембру 2015. године, Википедија на српском језику имала је 53
патролера и 22 администратора (“Статистике”).
Табела 2. Преглед ранга Википедија на јужнословенским језицимаброј чланака,
администратора и активних уредника (септембар 2015)
Ранг Језик Број чланака
(у хиљадама)
Број
администратора
Број активних
уредника
19 српско-хрватски 427 10 260
28 српски 328 22 669
36 бугарски 207 27 772
41 хрватски 157 27 486
42 словеначки 148 25 324
58 македонски 83 15 171
Из Табеле 2 се види да је Вики-заједница која уређује Википедију на српском језику
релативно мала, а нарочито је мали број патролера и администратора, који проверавају
техничке стандарде и квалитет написаних чланака и депонованих материјала. Добар
део уредника Википедије на српском језику чине средњошколци и студенти који
учествују у пројектима Вики-гимназијалац (“Википедија:Вики гимназијалац”) и
Семинарски радови (“Википедија:Семинарски радови”). Имајући у виду да се ради о
младим људима који још увек немају искуства у коришћењу научног апарата и
структурисању енциклопедијских јединица, често се дешава да у тексту није дата
дефиниција појма који се обрађује, да нису наведени валидни извори података или
референце, да је одредница настала неселективним и неовлашћеним преузимањем
текста из неке штампане публикације или електронског извора. Резултат таквог
приступа најчешће је текст дугачког и недовољно омеђеног наслова који више личи на
есеј него на енциклопедијску јединицу. Такве текстове је понекад тешко повезати са
другим чланцима, као и са садржајима Википедија на другим језицима и у оквиру
других Вики-пројеката.
Поред тога, често се дешава да уредници забораве да написани текст сврстају у
одговарајуће категорије и повежу са чланцима на другим језицима, па је такве
одреднице тешко пронаћи.
Један део чланака, а углавном су то одреднице о насељеним местима, унет је помоћу
програмираних ботова, односно масовним уносима. Таквим текстовима су неопходни
додатна обрада и проширивање, а нарочито усклађивање са језичким стандардима.
Исто важи и за текстове преведене са Википедија на другим језицима.
Пројекат Вики-библиотекар
Пројекат Вики-библиотекар фокусиран је на обогаћивање Википедије, као најважнијег
пројекта Викимедијине фондације, са што више квалитетних садржаја. Посебна пажња
је посвећена Википедији на српском језику, а учесници пројекта нису се ограничили на
теме које имају везе само са њиховим матичним кућама и њиховим фондовима, иако је
и овим садржајима посвећена значајна пажња, нарочито у случају сарадника из
библиотека у унутрашњости Србије. У овој фази, главни циљ је био помоћи
библиотекарима да савладају технику рада у Вики-тексту, али и подстаћи их да се
активно укључе у уређивање Википедије и да то знање пренесу и својим корисницима.
Током реализације пројекта написано је или знатно допуњено око три стотине текстова
и депонован је велики број фотографија на Викимедијину оставу. Запажено је да је,
како је реализација пројекта одмицала, квалитет текстова који су уређивани бивао све
бољи, како у погледу садржаја, тако и у погледу техничких стандарда. Поред тога,
дигитализоване су три публикације за Вики-изворник. Приликом обраде публикација у
програмима за препознавање текста наишло се на много проблема. Изабране
публикације су из 1865. (Аћим Медовић, Судска медицина, део први или припремни) из
1871. (Аћим Медовић, Судска медицина, део други) и из 1869. године (Аћим Медовић,
Мале хирургијске услуге). Програми за препознавање текста имају потешкоће да
правилно препознају ћириличне знакове нашег тадашњег писма, тако да препознати
текст мора ручно да се поправља. То изискује додатно ангажовање запослених у
Библиотеци или волонтера.
Интеграција садржаја унутар Википедије и Вики-пројеката
Методе интегрисања садржаја унутар Википедије подразумевају, пре свега:
додељивање категорија, повезивање са садржајима на Википедији на другим језицима,
успостављање међусобних веза унутар пуног текста чланака, повезивање садржаја из
Викимедијине оставе, Вики-изворника и Вики-књига са чланцима у Википедији, а за
садржаје на Викимедијиној остави и коришћење детаљних и прецизних описа на више
језика.
Систем категорија у Википедији ослања се на постојеће таксономије, али добрим делом
почива на консензусу великог броја корисника. Да је то тако показује чињеница да се
систем категорија на Википедијама на различитим језицима разликује, те да зависи и од
покривености одређених области и тема. Тај проблем је посебно изражен у
Википедијама на тзв. малим језицима, па корисници који обрађују тему из слабије
покривене области често немају на располагању одговарајуће предефинисане
категорије које би приписали својој одредници. Мање искусни уредници, који не
познају довољно технику рада у оквиру Вики-пројеката, најчешће ће одустати од
покушаја да садржај који су креирали инкорпорирају у постојећи корпус. Управо на
овом плану библиотекари који свакодневно у свом раду користе различите индексе,
таксономије, тезаурусе и сл. могу да пруже значајну помоћ, пре свега кроз ревизију
постојећих система категорија у оквиру Вики-пројеката и интервенције које имају за
циљ њихово побољшавање (креирање нових категорија, преименовање, брисање,
спајање, дефинисање хијерархијских односа). Искуство које на тај начин стичу може се
применити и у ревизији и оптимизацији тзв. званичних терминолошких ресурса који се
користе у библиотекарству.
Примећено је и да релативно велики број текстова на Википедији на српском језику
није повезан са текстовима на другим језицима.
2
Некада то није ни могуће урадити зато
што не постоје одговарајуће одреднице на другим језицима. У великом броју случајева
ради се, међутим, о томе да аутор одреднице на српском језику није знао назив те
одреднице на другим језицима. Дешава се, такође, и да су одреднице на српском језику
погрешно повезане са одредницама на другим језицима. Библиотекари се приликом
каталогизације и претраживања каталога и база података често срећу са литературом на
језицима које не познају. Такве ситуације разрешавају коришћењем референсне
литературе, која им је доступна на радном месту. На исти начин они могу да
идентификују еквивалентне одреднице на Википедијама на различитим језицима и да
препознају и исправе грешке у повезивању. Имајући у виду да се управо ови подаци
похрањују у централни репозиторијум Викимедијиних пројеката Вики-податке,
исправљањем грешака у овом домену директно се утиче на квалитет структурисаних
података који се користе у напредним апликацијама које екстрахују податке из Вики-
пројеката и користе их у контексту семантичког веба.
Библиотекари могу да обогате постојеће текстове новим референцама, као и да провере
релевантост и тачност постојећих. Поред тога, они могу да побољшају и допуне описе
материјала који већ постоје на Викимедијиној остави, а које користе у чланцима, а по
потреби могу и да их сврстају у нове категорије како би их лакше повезали с тим
текстовима.
Реализовани ГЛАМ пројекти показали су како се садржаји са Вики-пројеката могу
успешно укључити у музејске изложбе посредством QR кодова (“Wikipedia:
GLAM/Derby/QR Code Experiment”). На исти начин се могу обрадити и садржаји из
библиотеке значајне публикације на полицама доступним корисницима или
материјали приказани на повременим, најчешће тематским изложбама. Припрема једне
такве изложбе подразумевала би, поред уобичајених активности, и уређивање чланака
који су повезани са темом изложбе и депоновање одговарајућих материјала на
Викимедијину оставу или Вики-изворник. С друге стране, на тај начин би се обезбедио
редован прилив квалитетних чланака, који би се, у зависности од профила очекиваних
посетилаца изложбе, писали и на страним језицима.
2
Дешава се, међутим, и да текстови на енглеском језику нису повезани са другим језицима, нарочито
када еквивалентна одредница постоји само на некоммаломјезику.
Иако у Србији овом тренутку не постоје услови за систематско повезивање
библиотечких каталога и репозиторијума са подацима из Википедије, рад на том пољу
могао би се започети додавањем у каталог линкова ка дигитализованим садржајима
депонованим на Викимедијину оставу и у Вики-изворник, те повезивањем садржаја са
сајта библиотеке са садржајима у оквиру Вики-пројеката.
Закључак
Можемо очекивати да сарадња између библиотека и Викимедије Србије још неко време
остане у оквирима ГЛАМ пројеката. Библиотеке у Србији још увек немају капацитете
неопходне за креирање и вођење значајнијих пројеката сарадње са Викимедијом у
сфери семантичког веба. С друге стране, ни обим и квалитет садржаја на Википедији на
српском језику не могу се поредити са Википедијама на тзввеликимјезицима.
Рад на пројекту Вики-библиотекар показао је да библиотекари могу значајно да
допринесу обогаћивању Википедије и других Вики-пројеката квалитетним садржајима.
Поред тога, радом на интеграцији садржаја у оквиру Вики-пројеката библиотекари
утичу на квалитет структурисаних података који ће касније бити коришћени каo
повезани јавно доступни подаци (Linked Open Data), чиме се практично припрема терен
за неке будуће пројекте у домену семантичког веба.
Литература
Википедија:Вики гимназијалац.” Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13.
дец. 2015. <https://sr.wikipedia.org/wiki/Vikipedija:Viki_gimnazijalac>.
Википедија:Семинарски радови.” Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13.
дец. 2015. <https://sr.wikipedia.org/wiki/Vikipedija:Seminarski_radovi>.
Voss, Jakob. “Wikipedia as Knowledge Organization System.” 2009. Web. 22 Sept. 2015.
<http://www.slideshare.net/nichtich/wikipedia-as-knowledge-organization-system-
2374373>.
Le Bœuf, Patrick. “Customized OPACs on the Semantic Web: The OpenCat Prototype.”
2013. Web. 1 Oct. 2015. <http://files.dnb.de/svensson/UILLD2013/UILLD-
submission-3-formatted-final.pdf>.
Lucarelli, Anna. “«Wikipedia Loves Libraries»: In Italia è un amore corrisposto...” AIB studi
54.2/3 (2014). Web. <http://aibstudi.aib.it/article/view/10108>.
Müller-Birn, Claudia, Benjamin Karran, Janette Lehmann, and Markus Luczak-Rösch. “Peer-
Production System or Collaborative Ontology Engineering Effort: What Is Wikidata?”
Proceedings of the 11
th
International Symposium on Open Collaboration. New York,
NY, USA: ACM, 2015. 20:1–20:10. ACM Digital Library. Web. 13 Dec. 2015.
<http://doi.acm.org/10.1145/2788993.2789836>. OpenSym ’15.
Pohl, Aleksander. “Classifying the Wikipedia Articles into the OpenCyc Taxonomy.”
Proceedings of the Web of Linked Entities Workshop in Conjunction with the 11
th
International Semantic Web Conference (ISWC 2012). Ed. Giuseppe Rizzo et al. Vol.
906. Boston, USA: CEUR, 2012. 5–16. Web. 5 Oct. 2015. <http://ceur-ws.org/Vol-
906/paper2.pdf>. CEUR Workshop Proceedings.
Статистике.” Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13. дец. 2015.
<https://sr.wikipedia.org/wiki/Posebno:Statistike>.
“Wikipedia:GLAM/British Library.” Wikipedia, the free encyclopedia. 2015. Web. 13 Dec.
2015.
<https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia:GLAM/British_Library&oldid
=665179997>.
“Wikipedia:GLAM/Derby/QR Code Experiment.” Wikipedia, the free encyclopedia. 2011.
Web. 13 Dec. 2015.
<https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:GLAM/Derby/QR_code_experiment>.
“Wikipedia Loves Libraries: Outreach Wiki.” 2015. Web. 13 Dec. 2015.
<https://outreach.wikimedia.org/wiki/Wikipedia_Loves_Libraries>.
LIBRARIES AND WIKIPEDIA TOGETHER ON THE WEB: OPEN KNOWLEDGE
FOR EVERYONE
Summary
The digitization of library holdings and enabling open access to various types of content are
nowadays major priorities for libraries, as well as for the supporters of Open Science and
Open Access.
In 2015, the University Library Svetozar Marković, the Faculty of Mathematics of the
University of Belgrade and Wikimedia Serbia have been implementing the Wiki-Librarian
project. The guiding idea of the project is to enrich Wikipedia, as the most important project
of the Wikimedia Foundation, with as much quality content as possible. Wikimedia Serbia
was established back in 2005 as Wikimedia’s fifth national chapter. It is a non-governmental,
non-profit and non-political organization supporting the idea that everyone should have equal
access to knowledge and education. The Institute of Technical Sciences of SASA is also
involved in the project as an important partner in achieving these objectives.
Libraries hold invaluable treasures that are not easily available to everyone. Uploading
content to Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks (depending on content type) is an
ideal way of promoting works with expired copyright or those whose authors wish to make
them freely available. Librarians – as a well-connected community whose members have
access to reference literature at their workplace, are skilled in locating valid and verifiable
information, familiar with their institutions’ rich holdings and collections and experienced in
training users of different ages and education levels are a perfect choice as good Wikipedia
editors and participants in other Wiki projects.
The paper discusses methods and mechanisms to make Wikipedia-related content (especially
digitized materials on Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks) visible and easily
retrievable. Inside Wikipedia, these methods include: category assignment, linking content
between Wikipedia’s in different languages, interlinking within the full text of articles and
linking content in Wikimedia Commons, Wikisource or Wikibooks with articles in
Wikipedia, as well as detailed and precise descriptions in multiple languages for content
uploaded to Wikimedia Commons. Attention will also be drawn to the possibilities for linking
content from Wiki projects and online catalogues, digital libraries, repositories and library
websites. Indexing procedures in Wikipedia are somewhat different from subject indexing in
conventional library catalogues and they conform to logic more similar to indexing in digital
repositories. Relying on their expertise, librarians can significantly contribute to better data
structuring and more effective content indexing in Wikipedia projects.
Keywords: libraries, Wikipedia, Wikimedia Serbia, digitization, Open Access
... In this way, greater dissemination of the project was achieved, several posters and articles were published, which all led to some new collaborations. Among the published articles, (Popović, Ševkušić, and Stakić 2015;Krinulović, Stijepović, and Stakić 2015;Antonić, Živanović, and Popović 2017;Popović et al. 2018) 1, 2, 3). 19 In the paper (Obradović et al. 2020), the Wikilibrarian is mentioned as one of the Wikimedia Serbia projects, while in the section on the application of Creative Commons license in Serbia, the University Library "Svetozar Marković" was mentioned along with the number of faculties. ...
Article
Full-text available
Wiki-librarian is a multiyear project to train librarians and students of librarianship and information science to use wiki tools, including writing articles on Wikipedia. The project has existed since the beginning of 2015, and the University Library “Svetozar Markovic” and is logistically and financially supported by Wikimedia Serbia. The part of the project that deals with the training of librarians is officially accredited. Moreover, the project has expanded its scope to work with students, as well as with librarians outside the training process, through editathons, digitization of content, participation in other wiki activities such as 1Lib1Ref, Wikipedian in Residence. Project activities were presented at several conferences and partially in several publications. On the one hand, better awareness of librarians of wiki software IT capabilities as well as methods for improved presentation of their knowledge in the digital wiki environment are achieved by this project, while on the other hand these activities significantly increase the textual resources of Serbian Wikipedia and their quality.
Article
Full-text available
Oтворени приступ и развој научне комуникације Резиме Aутори су у чланку приказали настанак отвореног приступа u свету, његов значај, и утицај на развој науке на научну заједницу. Напор и воља библиотекара да приближе значај отвореног приступа истраживачима, дуго није наилазила на разумевање. Промовисањем отвореног приступа, тежило се rотклањању недоумица и заблуда приближавајући саму суштину постојања отворене науке. Показано је какву је реакцију имала идеја о приступачности, и до које мере је научна популација изаражавала сумњу у квалитет отворених научних информација. Објављивање радова представљало је још једну недоумицу око решавања питања заштите и регулисања интелектуалне својине и начина употребе објавњених радова. Приказан је процес експанзије научно-технолошког стваралаштва у развоју и употреба слободног софтвера, који омогућава технолошку реализацију отвореног приступа. Новим начином презентовања научних достигнућа као и дистрибуцијом, валидност традиционална цитатна наукометрија доводи се у питање. Колико смо успели у промоцији отвореног приступа у Србији показао је све већи број домаћих часописа у отвореном приступу као и раст броја отворених архива. Кључне речи: отворени приступ, развој науке, приступачност информација, отворене архиве, Србија Отворени приступ у Србији Историја, парадигме друштва, развој Размена научних знања је у прошлости била обележена нивоом развоја одређеног друштва. Политичке околности одређивале су основне карактеристике прихвaтања научног развоја и индивидуални напор самих научника да своја истраживања пренесу и прикупе нова научна сазнања. Научни радови су често били држани у тајности. Политика изразито рестриктивних ауторских права је онемогућавала јавну размену чланака, књига, публикација и других модела ширења научних информација. Упркос тешким околностима, научници су налазили начине како да остваре међусобну комуникацију. Посећивали су се и размењивали своја научна истраживања и поред напорних начина путовања. Научници су се сретали на друштвеним скуповима и научним форумима из поједих области, где би размењивали податке и друге информације. То јасно показује пример истраживања из области астрономије. Још 1871. године, Виљем Хершел, астроном, је у осматрањима неба утврдио да на небу постоји нешто што личи на диск. Шведско-фински
Conference Paper
Full-text available
Wikidata promises to reduce factual inconsistencies across all Wikipedia language versions. It will enable dynamic data reuse and complex fact queries within the world's largest knowledge database. Studies of the existing participation patterns that emerge in Wikidata are only just beginning. What delineates most of the contributions in the system has not yet been investigated. Is it an inheritance from the Wiki-pedia peer-production system or the proximity of tasks in Wikidata that have been studied in collaborative ontology engineering? As a first step to answering this question, we performed a cluster analysis of participants' content editing activities. This allowed us to blend our results with typical roles found in peer-production and collaborative ontology engineering projects. Our results suggest very specialised contributions from a majority of users. Only a minority, which is the most active group, participate all over the project. These users are particularly responsible for developing the conceptual knowledge of Wikidata. We show the alignment of existing algorithmic participation patterns with these human patterns of participation. In summary, our results suggest that Wikidata rather supports peer-production activities caused by its current focus on data collection. We hope that our study informs future analyses and developments and, as a result, allows us to build better tools to support contributors in peer-production-based ontology engineering.
Conference Paper
Full-text available
This article presents a method of classification of the Wikipedia articles into the taxonomy of OpenCyc. This method utilises several sources of the classification information, namely the Wikipedia category system, the infoboxes attached to the articles, the first sentences of the articles, treated as their definitions and the direct mapping between the articles and the Cyc symbols. The classification decision made using these methods are accommodated using the Cyc built-in inconsistency detection mechanism. The combination of the best classification methods yields 1.47 millions of classified articles and has a manually verified precision above 97%, while the combination of all of them yields 2.2 millions of articles with estimated precision of 93%.
Wikipedia as Knowledge Organization System
  • Jakob Voss
Voss, Jakob. "Wikipedia as Knowledge Organization System." 2009. Web. 22 Sept. 2015. <http://www.slideshare.net/nichtich/wikipedia-as-knowledge-organization-system-2374373>.
  • Anna Lucarelli
Lucarelli, Anna. "«Wikipedia Loves Libraries»: In Italia è un amore corrisposto..." AIB studi 54.2/3 (2014). Web. <http://aibstudi.aib.it/article/view/10108>.
Семинарски радови Википедија, слободна енциклопедија
  • Википедија
Википедија:Семинарски радови. " Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13. дец. 2015. <https://sr.wikipedia.org/wiki/Vikipedija:Seminarski_radovi>.
Википедија:Вики гимназијалац
  • Литература
Литература "Википедија:Вики гимназијалац." Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13. дец. 2015. <https://sr.wikipedia.org/wiki/Vikipedija:Viki_gimnazijalac>. "Википедија:Семинарски радови." Википедија, слободна енциклопедија. 2015. Web. 13. дец. 2015. <https://sr.wikipedia.org/wiki/Vikipedija:Seminarski_radovi>.