Available via license: CC BY-SA 4.0
Content may be subject to copyright.
PSIHOLOGIJA, 2009, Vol. 42 (2), str. 239-254 UDC159.937.5.072
DOI:10.2298/PSI0902239G
ODNOS FORME, PROSTORNE ORGANIZACIJE I
VIZUELNE PAŽNJE U OPAŽANJU ILUZORNIH
KONTURA
1
Vasilije Gvozdenović
2
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Univerzitet u Beogradu
Cilj istraživanja bio je da se ispita uloga forme, prostorne organizacije
okruženja i vizuelne pažnje u zadatku vizuelne pretrage iluzornih kontura. Iz-
vedena su tri eksperimenta u kojima je primenjena klasična varijanta zadatka
vizuelne pretrage. U prvom eksperimentu, subjekti su detektovali kvadratnu
formu među vertikalno i horizontalno orijentisanim linijama. U ostalim ekspe-
rimentima, zadatak subjekata bio je da traže iluzornu kvadratnu formu koja je
bila smeštena u različito prostorno organizovanim setovima. Na ovaj način je
ispitivan uticaj istaknutosti mete unutar različito organizovanih setova. Rezul-
tati pokazuju da je vizuelna pretraga celovite forme paralelna dok su pretrage
iluzornih kontura dosledno pokazale serijalni profil. Pored toga, pokazano je
da prostorna organizacija seta ima važnu ulogu u detekciji iluzorne forme. Bez
obzira na serijalni profil, utvrđeno je da su pretrage brže u slučajevima gde je
stepen istaknutosti mete u odnosu na distraktore bio veći.
Ključne reči: iluzorne konture, vizuelna pažnja, vizuelna pretraga, pros-
torna organizacija
1
Ovaj rad je ostvaren u okviru projekta D-149039, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Re-
publike Srbije.
2
vgvozden@f.bg.ac.rs
Vasilije Gvozdenović
240
Po teorijamа opažanja objekata nastalih iz pristupa koji je inicirala teorija inte-
gracije karakteristika, zahvaljujući pre svega angažovanju vizuelne pažnje, objekte
koji nas okružuju doživljavamo kao celovite, kompletirane i integrisane unutar per-
ceptivnih celina (Treisman i Gelade, 1980; Treisman, 1988). Ovakav problem se, u
oblasti vizuelne percepcije, označava kao problem vezivanja vizuelnih karakteristika
(Gray, 1999) a odnosi se na fenomen integrisanja različitih svojstava objekata za
koje je utvrđeno da se unutar vizuelnog korteksa relativno nezavisno detektuju i ko-
diraju i tek u kasnijoj fazi neuralne obrade integrišu u vizuelno kompletiranu celinu.
Bez obzira što nije bio eksplicitno formulisan, problem vezivanja vizuelnih karakte-
ristika identifikovan je kroz teoriju integracije karakteristika Trizmanove tokom
osamdesetih godina prošlog veka (Treisman i Gelade, 1980; Treisman, 1988). U
okviru ove teorije specifikovani su eksperimentalno disocirani mehanizmi vizuelne
pretrage koji se odvijaju, pre svega u zavisnosti od složenosti vizuelne stimulacije
koja se pretražuje. Ukoliko se radi o relativno jednostavnim pretragama, vizuelni
sistem operiše paralelno što se objašnjava detekcijom svojstava na nivou pojedinač-
nih ćelija unutar vizuelnog korteksa. Sa druge strane, kada je reč o relativno slože-
nim pretragama koje zahtevaju vizuelno kombinovanje više od jedne stimulusne
karakteristike, sistem funkcioniše serijalno, postupno i sistematično. Opisani meha-
nizmi pretrage predstavljaju temelje čitave naučne oblasti, koji su proveravani u
mnogobrojnim istraživanjima. Sama teorija integracije karakteristika je u nekim de-
taljima prošla kroz značajne revizije, ali su glavni mehanizmi vizuelne pretrage, kao
i principi njihovog aktiviranja, ostali suštinski nepromenjeni (Treisman, 1988; Trei-
sman i Gelade, 1980; Treisman i Sato, 1990). Kao glavni mehanizam integrisanja
različitih svojstava objekata, u okviru teorije integracije karakteristika, opisan je
fenomen vizuelne pažnje koji autor upoređuje sa nekom vrstom lepka koji spaja ne-
integrisane karakteristike pretraživanog stimulusa-mete (Treisman, 1988). Uprkos
složenosti i višestrukim modalitetima vizuelne pažnje, po mišljenju mnogih autora,
jedna od njenih osnovnih funkcija jeste upravo psihološka potpora mehanizma inte-
grisanja stimulusnih svojstava u percepciji objekata (Treisman, 1988; Wright, 1998).
Način aktiviranja vizuelne pažnje, posredstvom prirode stimulacije unutar za-
datka vizuelne pretrage, otvara pitanja koja se dotiču kako suštine samog procesa
tako i specifičnih konfiguracija stimulacije koja se pretražuje (Wolfe, 2002). Da li je
vizuelna pažnja isključivo prostorna, ili je vezana i aktivirana objektnom reprezenta-
cijom? Može li se aktivirati samo jednim, kritičnim stimulusom, ili grupom delimič-
no perceptivno obrađenih stimulusa? Deo odgovora na ova pitanja daje teorija inte-
gracije karakteristika kroz problem vizuelnog nametanja stimulusa, zahvaljujući ko-
jem se selekcija mete unutar seta odvija pre svega zbog njene istaknutosti (Treisman
i Gelade, 1980; Treisman, 1988). Sa druge strane, pristalice koncepta tzv. objektno
bazirane vizuelne pažnje, dosledno insistiraju na drugačijem mehanizmu koji objaš-
njava da se selekcija mete, i samim tim njena ekscentričnost, obezbeđuje aktivaci-
jom bazičnog geštalt zakona sličnosti, koji grupiše pozadinske elemente (distraktore)
i tako omogućava perceptivnu selekciju mete u zadatku vizuelne pretrage (Duncan i
Humphreys, 1989).
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
241
Jedna od manjih celina istraživanja, unutar paradigme vizuelne pretrage, pred-
stavlja vizuelna pretraga iluzornih formi korišćenjem fenomena iluzornih kontura
koje je predstavio Kanica sredinom prošlog veka (Kanisza, 1955). Radi se pre svega
o opažanju celovite forme (različitih geometrijskih figura, najčešće kvadrata i trou-
gla) kroz relativno komplikovanu, nedovršenu i fragmentirano datu stimulusnu kon-
figuraciju. Fenomen iluzornih kontura inspirisao je mnoge autore tako da u literaturi
srećemo mnoga objašnjenja njihove percepcije koja su formulisana kroz različite
pristupe i teorije (vidi više u Petry i Meyer, 1987; Lesher, 1995). Uprkos činjenici da
su mnogobrojna istraživanja pokazala različite elemente vizuelne pretrage, čiji se
opseg kreće od krupnih mehanizama selekcije, preko sastava distraktora i sofistici-
ranih karakteristika mete, u poređenju sa glavnim eksperimentalnim nalazima, vizu-
elna pretraga iluzornih kontura je na samom početku.
U prilog ovakvoj tvrdnji govori i činjenica da inicijalna istraživanja nisu poka-
zala koherentne nalaze kada je u pitanju tip pretrage ovog fenomena. U prvoj studiji
vizuelne pretrage iluzornih kontura koju su predstavili Grabovecki i Trizman, poka-
zano je da se ovakva stimulacija pretražuju uz aktivnu potporu vizuelne pažnje.
Konstatovan je porast vremena pretraživanja u funkciji obima seta (Grabowecky i
Triesman, 1989). Ubrzo se ispostavilo da vreme pretraživanja može biti i nezavisno
od broja distraktora što potvrđuje tezu o ranom viđenju ovog fenomena (Donnelly i
sar., 1991; Driver i Baylis, 1998). Pored toga, ustanovljeno je da profil vremena pre-
trage zavisi između ostalog i od stimulus konfiguracije koja je primenjena u pretrazi
(Gurnsey et al, 1992; Donnely i sar., 2000). Jedan deo naših istraživanja pokazuje da
selekcija mete ima temporalna ograničenja i da je podložna efektima primovanja
(Gvozdenović, 2004) kao i da je osnovna pretraga iluzornih kontura osetljiva na tip
indukovane figure, kao i na specifičnost zadatka vizuelne pretrage (Gvozdenović,
2008). Zaključak koji se može izvesti iz pregleda navedenih radova jeste da kada je
u pitanju vizuelna pretraga iluzornih kontura ne možemo se oslanjati na stabilne i
mnogo puta potvrđene nalaze u pretraživanju standardne, kompletirane stimulacije
(Chun i Wolfe, 2000). Suprotstavljeni nalazi percepcije iluzornih kontura se ne sreću
isključivo na eksperimentalnom, psihofizičkom planu. Čitav korpus neurofizioloških
istraživanja takođe pokazuje izvesnu nekonzistenciju upravo po pitanju nivoa obrade
iluzornih kontura. Intrakranijalnim merenjem na eksperimentalnim životinjama ut-
vrđeno je da se iluzorne konture vizuelno procesiraju na ranim nivoima kao što su
zone V2 (von der Heydt i sar., 1984; Leventhal i sar., 1998; Nieder i Wagner, 1999;
Bakin i sar., 2000), pa čak i V1 (Redies i sar., 1986; Grosof i sar., 1993; Sheth i sar.,
1996; Lee i Nguyen, 2001; Ramsden i sar., 2001). Neki autori su imajući u vidu pre
svega ove nalaze, bili skloni da percepciju iluzornih kontura tretiraju kao neku vrstu
osnovnog tzv. „bottom –up“ procesa, koji počinje detekcijom osnovnih elemenata i
završava se perceptivnom integracijom na najvišim nivoima obrade stimulacije
(Grosof i sar., 1993; Sheth i sar., 1996; Leventhal i sar., 1998; Albert i Hoffman,
2000). Međutim, postoje i nalazi koji govore u prilog drugom stanovištu koje perce-
pciju iluzornih kontura objašnjava aktivnošću viših moždanih zona kao što su V4,
(De Weerd i sar., 1996; Merigan, 1996) i inferotemporalne zone (Huxlin i Merigan,
1998; Huxlin i sar., 2000) kod makaki majmuna. Korišćenjem tehnike vizuelno evo-
Vasilije Gvozdenović
242
ciranih potencijala, utvrđeno je da se kod ljudi modulacija javlja relativno kasno,
nakon 150 ms (Brandeis i Lehmann, 1989; Sugawara i Morotomi, 1991; Tallon-
Baudry i sar., 1996, 1997; Hermann i sar., 2000; Korshunova, 1999; Csibra i sar.,
2000; Hermann i Bosch, 2001), što pored činjenice da se obrada zbiva u području
V4 upućuje na ulogu viših instanci u njihovoj perceptivnoj obradi. Sumirajući nalaze
iz neurofizioloških istraživanja Marej i saradnici zaključuju da je za sada kako di-
namika tako i samo mesto neuralnog procesiranja iluzornih kontura još uvek neod-
ređeno (Murray i sar., 2002).
Naše istraživanje je posvećeno utvrđivanju profila vizuelne pretrage dva bazič-
na tipa kvadratne forme. Kao referentna pretraga biće ustanovljena vizuelna pretraga
kompletirane kvadratne forme, dok će sa druge strane, nešto detaljnije biti ispitana i
vizuelna pretraga iluzorne kvadratne forme. Sve vizuelne pretrage će biti definisane
kao bazične, što podrazumeva pretragu mete na osnovu jedne karakteristike, kom-
pletirane ili iluzorne kvadratne forme. Drugi aspekt ovog istraživanja predstavlja
testiranje delovanja modela grupisanja pozadinskih elemenata, Dankana i Hemfrisa
u pretrazi iluzornih kontura (Duncan i Humphreys, 1989). Model će biti ispitan vari-
ranjem okruženja, preko sastava distraktora koji će potencijalno činiti metu više ili
manje uočljivom. Iz modela pozadinskih elemenata sledi da će meta biti istaknutija
u uređenijim, uniformnijim okruženjima, što bi trebalo da inicira dejstvo geštalt za-
kona koji bi doprineli efikasnosti vizuelne pretrage mete.
Slika 1: Prostorna organizacija setova vizuelne pretrage iluzornih kontura
Prostorna organizacija seta će biti varirana na dva načina:
a) Induktori iluzornih kontura mogu se postorno organizovati kao pojedinačni,
nasumično (haotično) raspoređeni elementi, čineći tako okruženje sa negrupisanim
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
243
distraktorima (Slika 1a-b). Nasuprot tome, induktori iluzornih kontura mogu biti
prostorno organizovani tako da čine skup od četiri prostorno grupisanih elemenata
koji su međusobno orijentisani tako da ne čine kvadratnu iluzornu formu. Ovakvo
okruženje čine prostorno grupisani distraktori (Slika 1c-d).
b) Bez obzira da li su distraktori grupisani ili negrupisani, njihova prostorna
organizacija može biti varirana kroz manipulaciju unutar njihovog sastava. Na taj
način moguće je generisati dva nova tipa prostorne organizacije seta. Ukoliko su
distraktori uniformno orijentisani činiće homogeno (Slika 1a-c) i nasuprot tome,
ukoliko su različito orijentisani činiće heterogeno okruženje (Slika 1b-d). Prema
ovim kriterijumima, biće ispitana bazična vizuelna pretraga iluzorne kvadratne for-
me u četiri različita okruženja: negrupisanom homogenom, negrupisanom heteroge-
nom, grupisanom homogenom i grupisanom heterogenom okruženju.
EKSPERIMENT 1: BAZIČNA PRETRAGA FORME
Eksperiment je imao za cilj da utvrdi referentni profil osnovne pretrage kvadra-
tne forme. Primenjen je klasičan zadatak vizuelne pretrage u kome su ispitanici de-
tektovali prisustvo kvadratne forme koja je bila smeštena među horizontalno i verti-
kalno orijentisanim linijama.
Metod
Subjekti
U eksperimentu je učestvovalo devet subjekata, studenata prve godine psiholo-
gije. Svi subjekti su imali normalan ili korigovan vid i niko od njih nije bio upoznat
sa ciljevima istraživanja.
Stimulusi
Setovi vizuelne pretrage sačinjeni su od horizontalno i vertikalno orijentisanih
linija (distraktora). Figura kvadrata pojavljivala se pravilno po zamišljenoj elipsi na
šest različitih pozicija. Elementi seta (distraktori i meta) bili su bele dok je pozadina
seta bila crne boje. Na Slici 2 prikazan je pozitivan set sa tri elementa (levo) i sa šest
elemenata (desno).
Aparatura
Eksperiment je izveden korišćenjem „Super Lab 2.04 for Windows“ paketa na
PC računaru. Stimulusi su izlagani na EIZO monitoru, u grafičkom režimu od 800 ×
Vasilije Gvozdenović
244
600 tačaka sa frekvencom osvežavanja ekrana od približno 75 Hz. Kao istrument za
davanje odgovora korišćen je Majkrosoft miš (Microsoft mouse) koji priključen na
COM port računara, obezbeđuje registrovanje vremena reakcije sa preciznošću do
jedne milisekunde.
Slika 2: Stimulusi u Eksperimentu 1
Nacrt
U eksperimentu su varirana dva faktora. Prvi faktor bio je tip seta koji je vari-
rao na dva nivoa, pozitivni setovi koji sadrže i negativni setovi koji ne sadrže metu.
Drugi faktor, obim seta, varirao je na četiri nivoa. Svaki set prikazan je u obimu od
3, 6, 9 i 12 elemenata.
Procedura
Subjekti su sedeli na udaljenosti od 57 cm od ekrana računara, sa fiksiranom
bradom na podbratku. U uputstvu, subjektima je naglašeno da tokom eksperimenta
što manje pomeraju glavu i da se pritom trude da pogled drže fiksiran u centru ekra-
na. Zadatak ispitanika bio je da pritiskom na odgovarajući taster miša što je moguće
brže i preciznije detektuju prisustvo, odn. odsustvo figure kvadrata u setu vizuelne
pretrage. Eksperimentalna procedura se sastojala od fiksacione tačke, koja je bila
prikazana u ekspoziciji od 1500 ms, zatim se pojavljivao set vizuelne pretrage koji je
ostajao prisutan na ekranu do trenutka davanja odgovora, ili do isteka kritičnog vre-
mena reagovanja koje je iznosilo 1500 ms. Nakon tog roka, subjektima je kritično
izlaganje bilo ponavljano sve do davanja blagovremenog i tačnog odgovora. Vred-
nosti vremena reakcije koje su registrovane nakon kritičnog perioda, kao i, u sluča-
jevima greške, naknadno su bivali izbačeni iz analize, a njihove vrednosti zamenjene
prosečnim vrednostima za konkretnu situaciju. U ogledu je ukupno bilo 96 izlaga-
nja. Sva izlaganja bila su randomizirana.
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
245
Rezultati i diskusija
Prikupljeni podaci (vremena reakcije i tačnost pretrage) obrađeni su analizom
varijanse za ponovljena merenja. Vrednost vremena reakcije izvedena je kao proseč-
na mera 12 sirovih merenja za svaku eksperimentalnu situaciju. Analiza obavljena
na obema varijablama, vremenu i tačnosti pretraživanja, pokazala je da ni jedan fak-
tor, kao ni njihova interakcija, nisu statistički značajni. Profil vremena pretraživanja
pozitivnih setova sa standardnim greškama merenja predstavljen je na Slici 3.
Korelacionom analizom obima seta i vremena pretraživanja utvrđeni su sledeći
podaci: koeficijent korelacije iznosi 0.38, nagib funkcije vremena pretraživanja iz-
nosi 1.61 ms. Ustanovljeni koeficijenti ne dostižu nivo statističke značajnosti. Usta-
novljeni profil vremena reakcije u kome ne dolazi do promene vremena pretraživa-
nja u funkciji obima seta, karakterističan je za paralelne pretrage. U prilog ovoj tezi
govore i rezultati, kako analize varijanse tako i korelacione analize, gde nisu ustano-
vljeni statistički značajni efekti. Eksperimentalni nalazi su pokazali da je figura kva-
drata u ovakvom okruženju dovoljno vizuelno nametljiva (vidi Sliku 2), što kasnije
omogućava njenu detekciju bez velikog perceptivnog napora.
Slika 3: Distribucije prosečnih vremena pretraživanja u Eksperimentu 1
2 4 6 8 10 12
400
450
500
550
600
RT / ms
Obim seta
Vasilije Gvozdenović
246
EKSPERIMENT 2: VIZUELNA PRETRAGA ILUZORNE KVAD-
RATNE FORME U NEGRUPISANOM SASTAVU DISTRAKTORA
Ovim eksperimentom istovremeno je bilo planirano da se ispita profil pretraži-
vanja iluzornih kontura i potencijalni efekat okruženja distraktora.
Metod
Subjekti
U eksperimentu je učestvovalo 11 subjekata, studenata prve godine psihologi-
je. Svi subjekti su imali normalan i korigovan vid i niko od njih nije bio upoznat sa
ciljevima istraživanja.
Stimulusi
Setovi vizuelne pretrage sačinjeni su tako da je meta, kvadratna iluzorna forma,
bila smeštena među prostorno odvojenim uniformno odn. različito orijentisanim
elementima stimulusne konfiguracije (Slika 1a i b). Elementi seta (distraktori i meta)
bili su bele dok je pozadina bila crne boje.
Aparatura
Ista kao u Eksperimentu 1.
Nacrt
U eksperimentu su varirana tri faktora. Prvi faktor, tip seta, varirao je na dva
nivoa. Polovina setova je bila pozitivna, tj. sadržala je metu, dok je druga polovina
bila negativna, tj. nije sadržala metu. Drugi faktor bio je sastav distraktora, koji je
varirao na dva nivoa: polovina setova je imala homogen dok je druga polovina seto-
va imala heterogen sastav. Poslednji, treći faktor, obim seta, varirao je na četiri ni-
voa. Svi setovi su imali po 3, 6, 9, i 12 elemenata. Svi faktori su bili ponovljeni po
subjektima.
Procedura
Osim razlike u karakteristici mete, elementi eksperimentalne procedure su isti
kao u proceduri primenjenoj u Eksperimentu 1.
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
247
Rezultati i diskusija
Prikupljeni podaci (vreme i uspešnost pretrage) analizirani su analizom va-
rijanse za ponovljena merenja. Analiza glavnih efekata vremena pretraživanja [tip ×
sastav × obim seta] je pokazala sledeće rezultate. Pozitivni setovi se značajno brže
pretražuju u odnosu na negativne, o čemu svedoči značajan faktor tipa seta:
F(1,10)=5.41, p<.05. Sastav seta se takođe pokazao kao značajan, F(1,10)=45.92,
p<.01 i ukazuje da se homogeni setovi brže pretražuju u odnosu na heterogene. Vari-
ranjem obima seta, menjalo se i vreme pretraživanja, o čemu govori značajan faktor
obima seta, F(3,30)=58.78, p<.01. Analiza u koju su ušli samo pozitivni setovi [sas-
tav × obim seta] pokazala je da se homogeni setovi značajno brže obrađuju u odnosu
na heterogene: F(1,10)=1.64, p<0.01. Faktor obim seta se i u ovoj analizi izdvojio
kao značajan faktor, sa porastom obima seta menja se i vreme pretraživanja:
F(3,30)=43.25, p<.01. Dvostruka interakcija [sastav × obim seta], ne dostiže nivo
statističke značajnosti. Na Slici 4 prikazane su prosečne vrednosti vremena pretraži-
vanja pozitivnih setova sa standardnim greškama merenja u zavisnosti od sastava i
obima seta.
Slika 4: Distribucije vremena pretraživanja u Eksperimentu 2
2468101214
500
550
600
650
Heterogeni
Homogeni
RT / ms
Obim seta
Analizom distribucija vremena pretraživanja, prikazanim na Slici 4, zaključeno
je da se pretraga obavlja serijalno. Sa porastom obima seta, vreme pretraživanja pra-
vilno raste kod distraktora homogenog i heterogenog sastava. U prilog ovome govori
analiza varijanse vremena pretrage koja je pokazala da je u analizi homogenih seto-
va faktor obima značajan, F(3,10)=27.05, p<.01. Sličan nalaz ustanovljen je i u ana-
lizi pretrage setova heterogenog sastava distraktora. Faktor obima seta je statistički
Vasilije Gvozdenović
248
značajan: F(3,10)=10.34, p<.01. Korelaciona analiza je ukazala da se radi o pravil-
nom porastu vremena pretrage u zavisnosti od obima seta. Kao argumenti koji ubed-
ljivo govore u prilog tezi o serijalnoj vizuelnoj pretrazi mogu se istaći rezultati kore-
lacione analize. Koeficijent korelacije vremena pretrage i obima homogenih setova
iznosi 0.91, nagib funkcije iznosi 4.08 ms po obimu seta. Kada su u pitanju setovi
heterogenog sastava, trend ostaje sličan: koeficijent korelacije iznosi 0.99, a nagib
funkcije iznosi 4.82 ms.
U prilog tezi koja govori o delovanju pozadinskog grupisanja elemenata seta
govori nalaz o tome da su se homogeni setovi značajno brže pretraživali u odnosu na
negativne. Zahvaljujući pre svega istoj orijentaciji, pri pretraživanju homogenih se-
tova distraktori se grupišu po zakonu sličnosti u jednu celinu, što omogućava jasniju
perceptivnu demarkaciju na relaciji distraktori – meta. Posledica ovakve perceptivne
organizacije jeste brža selekcija i opažanje mete.
EKSPERIMENT 3: VIZUELNA PRETRAGA ILUZORNE
KVADRATNE FORME U NEGRUPISANOM SASTAVU DISTRA-
KTORA
U eksperimentu je bilo ispitivano dejstvo drugačijeg okruženja distraktora u
vizuelnoj pretrazi iluzorno indukovane kvadratne forme. Iluzorno indukovana kvad-
ratna forma je bila smeštena u prostorno grupisano okruženje distraktora za koje
pretpostavljamo da će drugačije delovati u odnosu na okruženje u prethodnom ek-
sperimentu.
Metod
Subjekti
U eksperimentu je učestvovalo 16 subjekata, studenata prve godine psihologi-
je. Svi subjekti su imali normalan ili korigovan vid i niko od njih nije bio upoznat sa
ciljevima istraživanja.
Stimulusi
Osim prostorne organizacije distraktora, stimulusi su bili isti kao stimulusi u
Eksperimentu 2. Detaljni prikaz je dat na Slici 1c-d.
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
249
Aparatura, Nacrt i Procedura:
Isti kao u Eksperimentu 2.
Rezultati i diskusija
Prikupljeni podaci, vreme i uspešnost pretrage obrađeni su analizom varijanse
za ponovljena merenja. Analiza [tip × sastav × obim seta] pokazala je da je očekiva-
ni efekat tipa seta značajan, F(1,15)=21.30, p<.01, koji govori da se pozitivni setovi
brže pretražuju u odnosu na negativne. Drugi faktor, sastav seta, takođe dostiže zna-
čajnost, F(1,15)=49.85, p<.01 i ukazuje da se homogeni setovi brže pretražuju u od-
nosu na heterogene. Statistički je značajan i faktor obima seta, F(3,45)=53.75, p<.01,
preko kojeg je konstatovano da se promenom obima seta, menja i vreme njegovog
pretraživanja. Analiza pozitivnih setova [sastav × obim seta], je pokazala da se ho-
mogeni setovi značajno brže pretražuju u odnosu na heterogene, F(1,15)=35.35,
p<.01. Takođe, faktor obim seta je dostigao značajnost, F(3,45)=24.31, p<.01. Ko-
načno, interakcija [sastav × obim seta] se takođe pokazuje kao statistički značajna,
F(3,45)=4.02, p<.01. Distribucije vremena pretrage sa standardnim greškama mere-
nja u zavisnosti od obima i sastava pozitivnih setova predstavljene su na Slici 5.
Slika 5: Distribucije vremena pretraživanja u Eksperimentu 3
2468101214
600
650
700
750
Heterogeni
Homogeni
RT / ms
Obim seta
Pregledom Slike 5, vidi se da vreme pretrage raste zajedno sa porastom obima
seta. Izuzetak predstavlja prosečno vreme pretrage homogenih setova obim od 12
Vasilije Gvozdenović
250
elemenata koje je bilo neznatno niže u odnosu na prethodno vreme (skup od 9 ele-
menata). Razlika od 5 ms se primenom Šefeovog naknadnog testa, nije pokazala kao
značajna. Korelaciona analiza je pokazala da se kod oba sastava seta vreme pretraži-
vanja produžava sa povećanjem obima. U korelacionoj analizi homogenih setova
ustanovljeni koeficijent korelacije iznosi 0.89 a nagib funkcije 3.48 ms po obimu
seta. Slična struktura je ustanovljena i kod heterogenih setova, koeficijent korelacije
je nešto viši i iznosi 0.97 dok nagib funkcije iznosi 6.8 ms po obimu seta. Ovakav
porast vremena reakcije u zavisnosti od obima seta karakterističan je za serijalne
vizuelne pretrage. Glavni efekat sastava seta, istovetan je efektu ustanovljenom u
Eksperimentu 1, gde je takođe pokazano da se setovi sa homogenim sastavom dis-
traktora značajno brže pretražuju u odnosu na heterogene. Manipulacija prostornom
organizacijom čini metu vizuelno istaknutijom u setovima homogenog u odnosu na
setove heterogenog sastava, što jeste u skladu sa predikcijom modela grupisanja po-
zadinskih elemenata koji je proveravan u Eksperimentima 1 i 2.
ZAVRŠNA DISKUSIJA
Ovo istraživanje je prvenstveno bilo usmereno na utvrđivanje tipa pretrage ilu-
zornih kontura i na testiranje specifičnih efekata u okviru pretraga različitog okruže-
nja unutar kojih je bila smeštena meta. Zahvaljujući pre svega složenosti konfigura-
cije elemenata koji čine iluzorno indukovanu formu, status pretrage iluzornih kontu-
ra nije u potpunosti bio uporediv sa profilima pretraga kompletne stimulacije. Neki
autori smatraju spornom diskusiju o tretiranju oblika kao bazičnog svojstva u vizu-
elnoj pretrazi (Wolfe, 2000; McLeod i sar., 1988). Po njima, složenost različitih ob-
lika, počevši od onih najjednostavnijih ipak zahteva neku vrstu združivanja svojsta-
va. Recimo, ako bi u pitanju bila pretraga slova X, minimalno zahtevna analiza nala-
že diskusiju potencijalnog združivanja dve različite orijentacije koje čine strukturu
slova mete. U Eksperimentu 1, vizuelna pretraga je dizajnirana kao referentna pret-
raga kompletirane kvadratne forme. Setovi su bili sačinjeni tako da čine kvadratnu
formu metom, dok su distraktori u podjednakom broju bili horizontalno i vertikalno
orijentisane linije (Slika 2). Vizuelna pretraga u Eksperimentu 1, na osnovu operaci-
onalno definisanog kriterijuma, odnosa vremena pretrage i obima seta, može se treti-
rati kao paralelna. Vreme pretrage ne raste i nezavisno je od broja elemenata, o če-
mu govore ustanovljeni rezultati. Struktura rezultata dobijenih u Eksperimentima 2 i
3, u kojima je u različitim sastavima setova pretraživana iluzorno indukovana figura
kvadrata, pokazuje da je nezavisno od okruženja, pretraga dosledno serijalna. Razli-
ke u efikasnosti pretrage, ustanovljene pri pretraživanju setova homogenog i hetero-
genog sastava, govore u prilog predikcije modela grupisanja pozadinskih elemenata
Dankana i Hemfrisa (Duncan i Humphreys, 1989). Rezultati eksperimenata 2 i 3
govore više u prilog pretpostavci da se opažanje iluzornih kontura u različitim kon-
tekstima odvija kroz interakciju dva mehanizma. Prvi mehanizam predstavlja bazič-
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
251
ni geštalt princip sličnosti, koji kroz grupisanje distraktora čini metu istaknutijom i
istovremenu pretragu efikasnijom. Drugi je integrativni mehanizam vizuelne pažnje
koji je, čini se, neophodan za opažanje komplikovanih perceptivnih sklopova, kao
što su nedovršene forme, iluzorne konture. Ovakav zaključak pre svega sledi iz raz-
like u profilu pretrage ustanovljenom u Eksperimentu 1 i profila koji su ustanovljeni
Eksperimentima 2 i 3. Na kraju, može se postaviti pitanje koliko se percepcija ilu-
zornih kontura uklapa u paradigmu tipova pretraga i objašnjenja koja slede iz teoret-
skog okvira? Naročito je za ovo pitanje važna primedba o ograničenjima nekih sti-
mulusnih svojstava koja nas upozoravaju da je na empirijskom planu moguće usta-
noviti paralelan profil pretrage stimulacije, ali da istovremeno nije moguće dosledno
interpetirati takve rezultate u duhu teorije (pretraga oblika, slova, lica i sl). Moglo bi
se reći da isto važi i za vizuelnu pretragu iluzornih kontura. Da li je moguće dosled-
no interpretirati eventualnu paralelnu pretragu ovakvih fenomena? Odgovor na ovo
pitanje bi mogao zavisiti od neurofizioloških nalaza o postojanju specijalizovanih
ćelija za opažanje iluzornih kontura koji su, kao i psihofizički nalazi, neusaglašeni.
Imajući u vidu strukturu rezultata izvedenih eksperimenata, možemo da zaključimo
da uz sve specifičnosti, opažanje i pretraga iluzornih kontura zahteva angažovanje
vizuelne pažnje koja u različitim okruženjima može biti nadgradnja bazičnih geštalt
principa, pre svih principa dobre forme, sličnosti i blizine.
LITERATURA
Bakin, J. S., Nakayama, K., & Gilbert, C. D. (2000). Visual responses in monkey
areas V1 and V2 to three-dimensional surface configurations. Journal of Neuro-
science, 20, 8188–8198.
Brandeis, D., & Lehmann, D. (1989). Segments of event-related potential map series
reveal landscape changes with visual attention and subjective contours. Electro-
encephalography and Clinical Neurophysiology, 73, 507–519.
Chun, M. M., & Wolfe, J. M. (2005). Visual Attention. In E. B. Goldstein (Ed.),
Blackwell Handbook of Sensation and Perception. Malden, Blackwell Pub-
lishing.
Csibra, G., Davis, G., Spratling, M. W., & Johnson, M. H. (2000). Gamma oscilla-
tions and object processing in the infant brain. Science, 290, 1582–1585.
De Weerd, P., Desimone, R., & Ungerleider, L. G. (1996). Cue-dependent deficits in
grating orientation discrimination after V4 lesions in macaques. Vision Neuro-
science, 13, 529–538.
Donnelly, N., Found, A., & Müller, H. J. (2000). Are shape differences detected in
early vision? Visual Cognition, 7(6), 719-741.
Donnelly, N., Humphreys, G. W., & Riddoch, M. J. (1991). Parallel computation of
primitive shape descriptions. Journal of Experimental Psychology: Human Per-
ception and Performance, 17(2), 561-570.
Vasilije Gvozdenović
252
Driver, J., & Baylis, G. C. (1989). Movement and visual attention: The spotlight
metaphor breaks down. Journal of Experimental Psychology: Human Percep-
tion and Performance, 15(3), 448-456.
Duncan, J, & Humphreys, G. W. (1989). Visual search and stimulus similarity. Psy-
chological Review, 96, 443-458.
Grabowecky, M., & Treisman, A. (1989). Attention and fixation in subjective con-
tour perception. Investigative Ophthalmology & Visual Science, 30, 457.
Gray, C. M., (1999). The temporal correlation hypothesis of visual feature integra-
tion: still live and well. Neuron, 24, 31-47.
Grosof, D. H., Shapley, R. M., & Hawken, M. J. (1993). Macaque V1 neurons can
signal “illusory” contours. Nature, 365, 550–552.
Gurnsey, R., Humphrey, G. K., & Kapitan, P. (1992). Parallel discrimination of sub-
jective contours defined by offset gratings. Perception & Psychophysics, 52,
263-276.
Gvozdenović, V. (2004). Mikrogenetička analiza percepcije amodalnih kontura.
Psihologija, 37(4), 451-481.
Gvozdenović, V. (2008). Vizuelna pretraga iluzornih kontura: efekti indukovane
forme i orijentacije. Psihologija, 41(1), 53-67.
Hermann, C. S., & Bosch, V. (2001). Gestalt perception modulates early vision
processing. Neuroreport, 12, 901-904.
Hermann, C. S., Mecklinger, A., & Pfeiffer, E. (2000). Magnetoencephalograhic
responses to illusory figures: early evoked gamma is affected by processing of
stimulus features. International Journal of Psychophysiology, 38, 265-281.
Huxlin, K. R, Saunders, R. C., Marchionini, D., Pham, H. A., & Merigan, W. H.
(2000). Perceptual deficits after lesions of inferotemporal cortex in macaques.
Cerebral Cortex, 10, 671–683.
Huxlin, K. R., & Merigan, W. H. (1998). Deficits in complex visual perception
following unilateral temporal lobectomy. Jounal of Cognitive Neuroscience, 10,
395–407.
Kanisza, G. (1955). Margini quasi-percetivi in campi con stimulazione omogenea.
Rivista di Psicologia, 49, 7-30.
Korshunova, S. G. (1999). Visual evoked potentials induced by illusory outlines
(Kanizsa’s square). Neuroscience and Behavioral Physiology, 29, 695–701.
Lee, T. S., & Nguyen, M. (2001). Dynamics of subjective contour formation in the
early visual cortex. Proceedings of the National Academic of Science USA, 98,
1907-1911.
Lesher, G. W. (1995). Illusory contours: Toward a neurally based perceptual theory.
Psychonomic Bulletin & Review, 2(3), 279-321.
Leventhal, A. G., Wang, Y., Schmolesky, M. T., & Zhou, Y. (1998). Neural correla-
tes of boundary perception. Vision Neuroscience, 15, 1107–1118.
McLeod, P., Driver, J., & Crisp, J. (1998). Visual search for conjunctions of move-
ment and form is parallel. Nature, 332, 154-155.
Merigan, W. H. (1996). Basic visual capacities and shape discrimination after le-
sions of extrastriate area V4 in macaques. Vision Neuroscience, 13, 51–60.
Odnos forme, prostorne organizacije i vizuelne pažnje u opažanju iluzornih kontura
253
Murray, M. M., Wylie, G. R., Higgings, B. A., Javitt, D. C., Schoreder, C. E., &
Foxe, J. J. (2002). The Spatiotemporal dynamics of illusory contour processing:
Combined high-density electrical mapping, source analysis, and functional ma-
gnetic resonance imaging. The Journal of Neuroscience, 22(12), 5055–5073.
Nieder, A., & Wagner, H. (1999). Perception and neuronal coding of subjective con-
tours in the owl. Nature Neuroscince, 2, 660–663.
Petry, S., & Meyer, G. E. (1987). The Perception of Illusory Contours. New York:
Springer-Verlag.
Ramsden, B. M., Hung, C. P., & Roe, A. W. (2001). Real and illusory contour pro-
cessing in area V1 of the primate: a cortical balancing act. Cerebral Cortex, 11,
648–665.
Redies, C., Crook, J. M., & Creutzfeldt, O. D. (1986). Neuronal responses to borders
with and without luminance gradients in cat visual cortex and dorsal lateral ge-
niculate nucleus. Experimental Brain Research, 61, 469–481.
Sheth, B. R., Sharma, J., Rao, S. C., & Sur, M. (1996). Orientation maps of subjecti-
ve contours in visual cortex. Science, 274, 2110–2115.
Sugawara, M., & Morotomi, T. (1991). Visual evoked potentials elicited by subjec-
tive contour figures. Scandinavian Journal of Psychology, 32, 352–357.
Tallon-Baudry, C., Bertrand, O., Delpuech, C., & Pernier, J. (1996). Stimulus
specificity of phase-locked and non-phase-locked 40 Hz visual responses in hu-
man. Journal of Neuroscince, 16, 4240–4249.
Tallon-Baudry, C., Bertrand, O., Wienbruch, C., Ross, B., & Pantev, C. (1997).
Combined EEG and MEG recordings of visual 40 Hz responses to illusory tri-
angles in human. Neuroreport, 8(5), 1103-1107.
Treisman, A. (1988). Feature and object: The fourteenth Bartlett memorial lecture.
The Quarterly Journal of Experimental Psychology, 40A, 201-237.
Treisman, A., & Gelade, G. (1980). A feature-integration theory of attention. Cogni-
tive Psychology, 12, 97-136.
Treisman, A., & Sato, S. (1990). Conjunction search revisited. Journal of
Experimental Psychology: Human Perception & Performance, 16, 459-478.
von der Heydt, R., Peterhans, E., & Baumgatner, G. (1984). Illusory contours and
cortical neuron responses. Science, 224, 1260-1262.
Wolfe, J. M. (2000). Visual Attention. In K. K. De Valois (Ed.), Seeing. San Diego:
Academic Press.
Wright, R. D. (1998). Visual Attention. New York: Oxford University Press.
Vasilije Gvozdenović
254
ABSTRACT
FORM, SET ORGANIZATION AND VISUAL ATTENTION IN
ILLUSORY CONTOURS PERCEPTION
Vasilije Gvozdenović
Laboratory of Experimental Psychology, University of Belgrade
The aim of the study was the investigation of form, spatial set organization and
visual attention in visual search of illusory contours. Three visual search experi-
ments were conducted. In the first experiment, where the simple detection procedure
was used, subject's task was to detect square among vertical and horizontal lines.
Other experiments investigated visual search of illusory contours in four different
set organizations. Introduction of set organization was the way of manipulation of
target's eccentricity among other elements. Analysis showed different type of search
of the regular and the illusory square figure. The search profile of the regular square
proved to be parallel, while all the searches of the illusory squares remained serial.
Set organization had important role in visual search of illusory contours. Regardless
of serial profile, visual search was faster in cases where target figure was more sali-
ent due to the background elements organization.
Key words: illusory contours, visual attention, visual search, set organization
RAD PRIMLJEN: 12.12.2008.
