Tourism potentials of the Raška region and development of rural tourism

Abstract

In order to find solutions for stopping negative economic processes in the Raška region, as well as land reclamation and depopulation of villages, one of the main activities is adequate restructuration of the economy, according to available resources. In this paper we analyze a place of tourism in the Raška region, as an activity to which is not given appropriate developmental role in the previous development policies, as opposed to diverse and attractive natural and anthropogenic values. In the paper we identify the most significant tourism potentials of the Raška region and their evaluation score. Special attention is given to rural tourism as one of the activities that can have a greater role in future plans for demographic and economic revitalization of this area. We analyze the current state of rural tourism in the Raška region, and indicate main limiting factors that prevent rapid development of this, in many ways, primary form of tourism.

Full text

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА
BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY
ГОДИНА 2011. СВЕСКА XCI - Бр. 3
YEAR 2011 TOME XCI - N
о
3
Оригиналан научни рад UDC 911.3:380.8 (497.11)
DOI:10.2298/GSGD1103019J
ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ РАШКЕ
РЕГИЈЕ И РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА
М
ИЛА ПАВЛОВИЋ
∗1
, РАЈКО ГОЛИЋ
1
1
Универзитет у Београду – Географски факултет, Студентски трг 3/3, Београд, Србија
Сажетак: У циљу проналажења решења за заустављање негативних економских процеса у Рашкој регији,
као и деаграризације и депопулације сеоских насеља, једно од централних места заузима питање адекватног
преструктурирања привреде, сагласно расположивим ресурсима. У тим оквирима треба тражити место
туризма у Рашкој регији, делатности којој у досадашњој развојној политици није давана одговарајућа
развојна улога, насупрот разноликим и атрактивним природним и антропогеним вредностима. У раду су
идентификовани најзначајнији туристички потенцијали Рашке регије и дата оцена могућности њихове
валоризације. Посебна пажња је посвећена сеоском туризму, као једној од делатности која може имати већу
улогу у будућим плановима демографске и економске ревитализације овог простора. Анализирано је
постојеће стање сеоског туризма на проучаваној територији и указано на главне ограничавајуће факторе
који спречавају бржи развој овог, по много чему примарног вида туризма у Рашкој регији.
Кључне речи: Рашка регија, туристички потенцијали, културно наслеђе, туризам, сеоски туризам
Увод
Рашка регија обухвата југозападни део Србије и северни и североисточни део
Црне Горе. Ову историјску регију чине територије шест општина у Србији: Прибој,
Пријепоље, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар и Тутин, и четири у Црној Гори:
Пљевља, Бијело Поље, Беране и Рожаје (Павловић M. и Мишовић С., 2007). Предмет
проучавања овог рада биће део Рашке регије на територији Србије. Српски део Рашке
регије има површину од 4.504 km
2
у административним границама,
1
са 235.567
становника, према попису 2002. године.
2
Природа Рашке регије и богато културноисторијско наслеђе представљају
добру основу развоја туризма, али су још увек потенцијали овог простора недовољно
валоризовани. Интензивнији развој туризма у Рашкој регији одвијао се у другој
половини XX века, али је био под ограничавајућим утицајем социјалних и економских
фактора. Постојао је стални несклад између ниског степена валоризације природних и
антропогених туристичких вредности на једној, и изградње смештајно-угоститељских
капацитета на другој страни. Туристички ресурси нису стручно валоризовани и
∗
mila.pavlovic2@gmail.com
Рад представља резултате истраживања у оквиру пројекта 176008 који финансира Министарство просвете и
науке Републике Србије.
1
Општине у Србији 2010. Београд: Републички завод за статистику
2
Упоредни преглед броја становника 1948-2002. У Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002.
години (св. 9). Београд: Републички завод за статистику

40
припремљени за комплексну туристичку понуду. То је за последицу имало
непопуњеност смештајних капацитета, односно сталне губитке у овој привредној
делатности. Економске и политичке прилике у последњој деценији XX века утицале
су на значајан пад туристичког промета и прихода од туризма. Рашку регију је 2009.
године посетило 32.009 туриста, од чега 5.563 страних,
3
што указује да овај простор
није довољно туристички валоризован.
Циљ овог рада је да идентификује најзначајније природне и антропогене
потенцијале Рашке регије и да укаже на могућности њихове валоризације у
туристичке сврхе, нарочито у сеоским подручјима. Приликом планирања будућег
туристичког развоја мора се имати у виду чињеница да се ради о брдско-планинском
простору, са бројним развојним проблемима који су утицали на економску
неразвијеност и негативна демографска кретања у већем делу регије.
Природни туристички потенцијали
Разноликост туристичких потенцијала у Рашкој регији заснована је пре свега на
природним вредностима, које су карактеристичне по високом степену атрактивности,
али нису довољно искоришћене за развој туризма. Посебан значај имају планине, које
се разликују према афирмисаности на туристичком тржишту. Туристички најбоље
валоризована планина Рашке регије је Златар. Туризам се убрзано развија и на Голији
– парку природе, чији мањи део припада Рашкој регији. Туристички значај има и
Пештерска висораван, као и планине: Побијеник, Муртеница, Чемерница, Јавор,
Гиљева, Озрен, Јадовник, Нинаја, Рогозна, Мокра Гора итд. Оне пружају повољне
услове за развој различитих врста туризма: планинарења, излетничког, здравственог,
ловног, сеоског, спелеотуризма, зимских спортова и сл.
Златар (1.627 m надморске висине) се убраја у најлепше планине Србије.
Рашчлањене планинске падине благо се спуштају према долинама Увца и Бистрице,
док су на југу стрмо засечене клисуром Милешевке (Шабић Д., 2001). Туристички
потенцијали Златара су представљени тектонским, крашким и флувијалним облицима
рељефа, воденим токовима и изворима, специфичном климом, пространим шумама,
ливадама и пашњацима, и идеалним условима за одмор, спорт и рекреацију. Златар је
познат као климатско одмаралиште, јер су специфичне климатске одлике омогућиле
развој здравственог туризма. На Златару се мешају утицаји планинске и измењене
средоземне климе. Ваздух је чист и разређен, богат озоном, ваздушни притисак низак,
а у току године има око 2.100 сунчаних часова (Стојимировић С., 2006). „Оваква
клима позитивно утиче на оболеле од бронхијалне астме. Оптимално јонизован ваздух
и надморска висина делују окрепљујуће. Боравком на Златару се лече, рехабилитују и
опорављају пацијенти који имају болести кардиоваскуларног система, артеријску
хипертензију, а дужи боравак погодује ослобађању организма од стреса и побољшава
вид.” (Павловић М. и Живковић Д., 2001)
На основу истраживања утицаја климе на људски организам, на планини је
подигнут Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију кардио-васкуларних обољења
„Златар”. Дуго трајање снежног покривача (80-120 дана годишње) и морфолошки
услови омогућили су развој скијашког туризма. На планини се налазе две ски-стазе са
жичаром (Стојимировић С., 2006). Чист планински ваздух и пријатно поднебље
привлаче посетиоце током целе године. Постоје повољни услови за развој
излетничког, здравствено-лечилишног, спортско-рекреативног, сеоског, ловног,
риболовног туризма итд. Имајући у виду могућности за одрживи развој туризма,
3
Општине у Србији 2010. Београд: Републички завод за статистику
Напомена: без података за општину Тутин.

41
смештајни капацитети (Хотел „Панорама”, Завод „Златар” и сеоска домаћинства) су
основа за успешнији развој (Pavlović M. & Šabić D., 2003).
Голија се налази између долина Ибра и Голијске Моравице, Пештерске
висоравни и планине Радочела. Највиши врх је Јанков камен (1.883 m надморске
висине). Према бројним ауторима, Голија се међу планинама Србије издваја по
лепоти и разноврсности пејсажа и очуваности природних и културних вредности. За
развој туризма посебан значај има ендемични и реликтни карактер живог света, са
остацима терцијарне флоре. Заједно са Таром, Голија представља центар генетске и
екосистемске разноврсности, са око 900 таксона биљног света (20,0% свих биљних
врста у Србији). Посебан значај имају шумске заједнице планинског јавора (Acer
heldreichii) – симбола планине (Миљановић Д., 2005). Парк природе „Голија”
проглашен је 2001. године на површини 75.183 ha и стављен под заштиту државе (Ι
категорија заштите) као природно добро од изузетног значаја. Део Парка природе,
површине 53.804 ha, 2001. године стављен је под заштиту UNESCO-а, у оквиру
програма „Човек и биосфера” (Man and Biosphere Reserve Programme), као Резерват
биосфере „Голија-Студеница”. Рашкој регији (општине Сјеница и Нови Пазар)
припада јужни део Парка природе „Голија” – око 12% његове површине (Grupa autora,
2007a).
Специфичну и до сада готово неискоришћену туристичку атракцију Рашке
регије представља Пештерска висораван. Налази се на 900-1.200 m надморске висине,
окружена планинама Јадовник, Златар, Озрен, Гиљева, Жиландар и Голија.
Пештерску висораван и околне планине карактеришу шумско-травни пејзажи,
специфични крашки облици рељефа, извори хладне воде, свеж ваздух. Захваљујући
пространим пашњацима, на Пештерској висоравни је заступљено катунско
сточарство, а чувени сјенички сир, млеко и пршута познати су широм земље. Пештер
пресецају речни токови Увца, Вапе, Јабланице и Грабовице, богати рибом (поточна
пастрмка, младица, скобаљ, клен). У атару села Тузиње, на 1.157 m надморске висине,
налази се мало природно језеро, које представља остатак некадашњег неогеног језера.
Угрожено је ширењем барске вегетације и ако се не предузму одговарајуће мере
заштите, прети опасност да потпуно нестане овај хидролошки куриозитет.
Конфигурација терена Пештерске висоравни, надморска висина и богатство ваздуха
озоном погодују развоју здравствено-рекреативног туризма, као и припремама
спортских клубова. Специфичне климатске одлике и снежне зиме омогућавају развој
зимског ски туризма. На локалитету Бабињача код Сјенице налази се уређена стаза за
скијашко трчање, а такмичари ски клуба из Сјенице су међу најуспешнијима у Србији
(Павловић М., 2009). Као једна од последњих очуваних брдско-планинских тресава у
Србији, Пештерско поље је стављено под заштиту државе као резерват природе, али
по значају природних вредности превазилази националне оквире. На то указују и
чињенице да је овај простор проглашен за „Подручје од међународног значаја за
очување биљног света” (IPA – Important Plant Area), „Подручје од међународног
значаја за очување птица” (IBA – Important Bird Area), „Одабрано подручје дневних
лептира Србије” (PBA – Prime Butterfly Areas in Serbia), а на Рамсарској листи
„Подручје влажних станишта од међународног значаја” (Ramsar Convention – The
Convention on Wetlands of International Importance) налази се од 2006. године (The
Ramsar Conventions on Wetlands, 2011; Wetlands International, 2006).
Захваљујући геолошкој грађи терена (кречњак), спелеолошки објекти су чести
на територији Рашке регије. Највеће и туристички најатрактивније пећине налазе се
на Пештерско-сјеничкој висоравни. Ушачки пећински систем, дужине 6.185 m,
представља један од најдужих спелеолошких објеката у Србији. Налази се у атару
села Ушак, северно од Сјенице. Састоји се из три целине: Ушачке и Ледене пећине и
јаме Бездана. Пећински систем је разгранат и богат пећинским накитом. Нижи део

42
Ушачког пећинског система налази се у кањону Увца и потопљен је водама Сјеничког
језера. Пећински систем туристи посећују пловним путем, јер се улаз налази у нивоу
Сјеничког језера. Тубића пећина (дужине 1.928 m) је лоцирана у атару села Доње
Лопиже, северозападно од Сјенице. Одликује се разгранатом мрежом уских бочних
канала. Богата је пећинским накитом, од којих се истичу џиновски сталактити високи
неколико метара (Павловић М., 2009).
Иако представљају веома атрактивне природне објекте, пећине Рашке регије су
и на почетку друге деценије XXI века само потенцијалне туристичке вредности.
Изузев делимично уређеног Ушачког пећинског система, ни једна пећина није
уређена за туристичке посете. Разлози за то су мала улагања, лоша путна
инфраструктура, тешка приступачност и недовољна пропаганда на туристичком
тржишту.
Међу речним долинама Рашке регије по атрактивности се истичу кањон Увца,
клисура Милешевке и Куманичка клисура Лима. Кањон Увца је специфичног облика
„јер је у кречњачкој маси усечен у виду бројних, скоро кружних наизменично
извучених кривина – меандара, облика осмице на дужини од 12 km. Посебност кањона
чини и то што су његове литице насељене изузетно ретком птичјом врстом –
белоглави суп. Кањонски део долине Увца, због геоморфолошке реткости станишта,
пећина и интересантности пејсажа, стављен је под заштиту државе као природни
резерват” (Павловић М. и Живковић Д., 2001). Специјални резерват природе „Увац”
има површину од 7.543 ha и налази се на територијама општина Нова Варош и
Сјеница. Евидентиране су 104 врсте птица, 11 врста риба и 219 биљних врста, са три
врсте од међународног значаја (www.uvac.org.rs/sr/specijalni-rezervat-prirode-uvac
).
Клисура Милешевке представља регионални природни парк, површине 296,64 ha, који
је формиран 1976. године. Истиче се динамичном морфологијом, резерватом
Панчићеве оморике, стаништем белоглавог супа и средњовековним културно-
историјским споменицима, као што су манастир Милешева и утврђење Милешевац
(Ћирковић С., 2003).
У Рашкој регији нетакнуту природну средину обогаћују и речни токови. Чист
ваздух, повољна микроклима, разноврсна флора и фауна у окружењу, привлачни су за
одмор и рекреацију људи. Такве „оазе” мира су веома честе у Рашкој регији. Реке Лим
и Увац, окружене бујном вегетацијом долинских страна и стрмим кањонским
литицама, пружају одличне услове за рафтинг и кајакаштво. Чиста вода, брзаци,
вирови, букови и живописни кањони, привлаче све већи број љубитеља ових
адреналинских спортова. Лим и Увац спадају међу најпогодније и најатрактивније
реке за рафтинг у Србији. Садашње лимске регате чувају традицију некадашњег
сплаварења и вековног превожења дрвне грађе. Сплаварење је прекинуто изградњом
брана и формирањем вештачких језера, чиме су нестали идеални услови за овај
интересантан, атрактиван и ризичан спорт. Лим и Увац су богати разноврсном
ихтиофауном. Љубитеље риболова посебно привлаче: младица, пастрмка, штука и
скобаљ (Стојимировић С., 2006).
Туристичким вредностима се, поред Лима и Увца, истичу и Ибар, Рашка и
Сопотница. Сопотница извире испод врхова Јадовника и стрмо се обрушава у Лим
код Пријепоља. Позната је по јаким изворима, чија се вода прелива преко бигрених
наслага и гради водопаде, који спадају међу најлепше у Србији. Слапови Сопотнице
су законом заштићени као објекат геонаслеђа Србије – споменик природе. Највише
водопада формирано је у горњем току Сопотнице, на надморској висини од око 1.000
m. У долини Сопотнице изграђен је планинарски дом са квалитетним смештајем,
капацитета око 40 лежајева. До водопада се из правца Пријепоља може стићи једино
теренским возилом, јер је локални пут тешко проходан (Стојимировић С., 2006;
Garača V. i Ratković S., 2007). За посетиоце су интересантна и бројна снажна врела и

43
извори, као и други занимљиви феномени крашке хидрографије: интермитентни извор
Промуклица код Тутина (споменик природе), понорница Бороштица са Ђерекарским
врелом, врело Рашке код манастира Сопоћани (Нови Пазар), Црно врело и Шапоњића
врело код Нове Вароши, Јекавац у кањону Увца, врело Вапе код Сјенице, врела реке
Грабовице (Златија и Велико врело) у атару истоименог сјеничког села и друга
(Миловановић Б. и Кличковић М., 2007; Grupa autora, 2007b; Стојимировић С., 2006).
Вештачка језера Рашке регије туристичку вредност имају више због очуване
природне средине у окружењу, а мање због хидролошких особина акумулиране воде.
Познатија језера су Сјеничко (Увачко), Златарско и Радоињско на Увцу, Потпећко на
Лиму и део језера Газиводе на Ибру. Златарско и Сјеничко језеро се налазе у оквиру
Специјалног резервата природе „Увац”, који је проглашен „царством птица
грабљивица”. У резервату има белоглавих супова, затим 19 врста дневних и 9 врста
ноћних грабљивица (Стојимировић С., 2006). Одмаралиште на обали Радоињског
језера и мотел на обали Златарског језера једина су места организованог купалишног,
рекреативног и транзитног туризма. Услови за спортски риболов су повољни и поред
великих осцилација водостаја. Заједничке одлике наведених језера су: бистра и
незагађена вода, окруженост шумама, пашњацима и амбијентом очуване природе,
добра заштићеност од негативних утицаја антропогених фактора, али и недовољна
искоришћеност за развој туризма.
Природни услови су омогућили и развој бањског туризма у Рашкој регији. На
њеној територији се налазе три бање: Прибојска бања код Прибоја, Новопазарска
бања и Рајчиновића бања код Новог Пазара. Њихова лековита својства откривена су и
коришћена још у античко доба, о чему сведоче сачувани остаци римских купатила
(Pavlović M. & Šabić D., 2003). Минералне воде и специфична клима су основ њиховог
здравственог деловања, које је медицински потврђено и прихваћено за лечење и
рехабилитацију пацијената. Иако лековите воде у бањама Рашке регије имају
различите могућности употребе и широк распон терапијског деловања, слабо су
туристички валоризоване и представљају углавном локалне туристичке вредности.
Прибојска бања је позната по лековитости радиоактивне воде, која је погодна за
лечење реуматских обољења, хроничне упале зглобова и мишића, ишијаса, коштаних
повреда, малокрвности и гинеколошких болести (Перишић Д., 1997). Новопазарска
бања је сумпоровита хипертерма, чије се воде користе у терапијске сврхе, купањем
као допунско средство за лечење реуматских, неуролошких, гинеколошких обољења,
као и болести коже (Гајић М., 2003). Поред три бање, на територији Рашке регије
јављају се и други термални и минерални извори, нпр. Бања и Бањица у атару села
Чедово (општина Сјеница), Слатински и Дежевски кисељак (општина Нови Пазар) и
друга. Лековита својства ових извора још увек нису довољно испитана, тако да се не
користе у туристичке и здравствене сврхе (Павловић М., 2004; Шабић Д. и Павловић
М., 2005; Grupa autora, 2007b; Павловић М., 2009).
Богатство Рашке регије биљним и животињским врстама је велики туристички
и еколошки потенцијал. Рашка регија је јединствен резерват флоре и фауне. Флора
овог простора одликује се разноврсношћу и великим бројем реликтних и ендемичних
врста. Очуване листопадне и четинарске шуме, простране ливаде и пашњаци дају
основно обележје физиономији Рашке регије. Флористичко богатство повећавају
различите врсте лековитог биља, шумских плодова и гљива. На планинама Рашке
регије живе разне врсте ловне дивљачи. Иако је животињски свет разнолик, релативно
је малобројан и сведен на уска станишта. Велику туристичку атракцију представља
посматрање станишта белоглавог супа – ретке врсте орлова лешинара, који живе у
кањону Увца и клисури Милешевке. Ова грабљивица са распоном крила од око 3 m
једна је од највећих птица у Европи (Стојимировић С., 2006; Љешевић и др., 2004).
Реке и вештачка језера богати су разноврсном ихтиофауном. За спортске риболовце

44
најатрактивнији је улов пастрмке, младице, клена, липљена и скобаља. Посебну
атракцију је представљало станиште видре у реци Видрењак код Тутина. Због
загађености речног тока, ово станиште је уништено. Флора и фауна Рашке регије нису
самосталне туристичке вредности, већ се валоризују у комбинацији са другим
природним потенцијалима. Фауна пружа добру природну основу за развој спортско-
риболовног и ловног туризма. Флора, као значајна компонента предела, представља
допунски елемент за развој излетничког, сеоског, спортско-рекреативног туризма,
планинарења итд.
Антропогене туристичке вредности
У структури антропогених туристичких вредности Рашке регије највећи значај
има богато културно-историјско наслеђе, са бројним објектима градитељства,
уметности и културе из античког доба, средњег века и оријенталног периода.
Антропогене туристичке вредности су углавном слабо туристички валоризоване, па
их посетиоци разгледају у контексту укупних знаменитости насеља или
амбијенталних целина којима припадају. Због маркетиншке запостављености и
саобраћајне изолованости, већина објеката културне баштине бележи скромну
туристичку посету. Са изузетком неколико најпознатијих српских средњевековних
манастира, културно-историјски споменици нису у потребној мери валоризовани и
припремљени за комплексну туристичку понуду по међународним стандардима.
Археолошки локалитети из праисторије и античког периода јављају се широм
Рашке регије. Због неуређености и туристичке неафирмисаности, за посетиоце не
представљају објекте значајније туристичке привлачности. Пронађене ископине, као
што су секире и друга оруђа од камена, грнчарија од печене глине, керамички и
метални предмети и накит, чувају се у музејима у Прибоју, Пријепољу и Новом
Пазару. Известан степен туристичке валоризације имају само остаци римских
грађевина у околини Пријепоља, у атару села Коловрат, где је за посетиоце уређен
археолошки парк (Стојимировић С., 2006).
Најзначајније антропогене туристичке вредности Рашке регије су
средњевековни сакрални споменици. Династија Немањића је у периоду касног
средњег века подигла бројне манастире, цркве и утврђења широм Рашке регије, која је
представљала историјско језгро српске државе. Због честих ратова сачувано је
скромно наслеђе материјалне културе из тог времена. Неколико највреднијих објеката
је рестаурирано, конзервирано и туристички валоризовано. Најпознатији су
споменици који представљају врхунац уметничког израза средњевековне архитектуре
и сликарства и који могу бити посматрани као својеврсни музеји. За посетиоце су
најинтересантнији манастири грађени од XII до XVI века. Независно од њиховог
архитектонског значаја и драгоцених фресака, неки од манастира су ризнице предмета
велике уметничке, историјске и научне вредности.
Најпознатији манастири Рашке регије су: Милешева (XII век) код Пријепоља,
Ђурђеви ступови (XII в.) и Сопоћани (XIII в.) код Новог Пазара, Бања (XII в.) и Увац
(XII в.) код Прибоја, Дубница (XV в.) код села Божетићи (Нова Варош), Давидовица
(XIII в.) код Бродарева, Куманица (XIII-XIV в.) код села Врбница (Сјеница), Црна
Река (XIV в.) код Тутина итд. Поред манастира, туристичку вредност имају и
средњевековини градови: Стари Рас и Јелеч град код Новог Пазара, Милешевац
(Хисарџик), Градина и Водички град код Пријепоља, Сјеверин и Јагад код Прибоја,
Ковин Град и Островица код Нове Вароши итд. (Grupa autora, 2007b; Стојимировић
С., 2006). По степену туристичке валоризације издвајају се манастир Милешева и
споменички комплекс у околини Новог Пазара. Ови објекти привлаче ученичке
екскурзије и љубитеље градитељства, уметности и културе и представљају сигурну

45
основу за развој културно-манифестационог, верског, излетничког и транзитног
туризма.
Манастир Милешева, задужбина краља Владислава из прве половине XIII века,
налази се у долини Милешевке код Пријепоља. Представља монументалну грађевину
са специфичним архитектонским решењима у којој су српски и византијски мајстори
остварили врхунска уметничка дела. Најзначајнија фреска је „Мироносница на
Христовом гробу”, чији је један део познат под називом „Бели анђео”. Фреска Белог
анђела убраја се у највреднија остварења српског средњовековног сликарства. „Као
туристички плакат Југославије, Бели анђео је обишао готово читав свет и на хиљаде
пута фотографисан и копиран. Монументална фигура анђела племенитог лика, нежног
покрета, заталасане косе, топлих очију и дугачке беле одежде, исказује непролазност
уметности наших крајева, синтезу надахнућа истока и запада, али и изворну вредност
српског средњовековног сликарства.” (Станковић С., 1997). Милешева спада у
најзначајније духовне и културне центре српског народа. Због великог културно-
историјског, уметничког и туристичког значаја, предложена је за упис на листу
светске културне баштине UNESCO-а (Стојимировић С., 2006).
Специфичну туристичку вредност представља и споменички комплекс у
околини Новог Пазара, који чине Петрова црква, остаци старог града Раса, Пазариште
на ушћу Себечевске реке у Рашку, Ђурђеви Ступови и Сопоћани. Овај комплекс је
1979. године уврштен у светску културну баштину UNESCO-а, у склопу споменика
средњег века, обједињених у заштићену целину „Стари Рас и Сопоћани”. Петрова
црква се сматра најстаријом хришћанском светињом у Србији. Није познато тачно
време њене изградње, али најчешће се датира у период VI-IX век. У Петровој цркви
су током XII века одржавани српски државни сабори; на сабору 1196. године Стефан
Немања, оснивач највеће средњевековне српске владарске династије, предао je престо
сину Стефану. На палеовулканској купи, 4 km од Петрове цркве, налази се манастир
Ђурђеви Ступови, Немањина задужбина из 1171. године. Сачувани остаци фресака
указују да су слике које су украшавале зидове цркве дело мајстора. Монументална
фреска Светог Ђорђа на коњу, која се још увек распознаје изнад рушевина главног
црквеног улаза, симбол је Ђурђевих ступова. Име цркве подсећа на њену посвећеност
Светом Ђорђу и два звоника који су се налазили у њеном предњем делу. У близини
цркве налази се мала капела, коју је крајем XIII века подигао краљ Драгутин, са
наменом да буде његова гробница (Šabić D., 2002). Ђурђеви Ступови су вековима
били напуштени и претворени у рушевину. Великом акцијом „Подигнимо ступове”
манастир се убрзано обнавља, и у њега се после више векова враћа монашки живот.
Манастир Сопоћани, најблиставији споменик средњевековне српске уметности,
налази се у близини врела Рашке, 16 km од Новог Пазара. Манастир је задужбина
краља Уроша, из средине XII века. Мермерни саркофаг на Урошевом гробу у јужном
делу цркве очуван је до данас. Фреске у Сопоћанима су признате као највреднија
достигнућа црквеног сликарства средњевековне Србије (Šabić D. & Pavlović M., 2004a).
На територији Рашке регије очуван је и велики број објеката исламске
оријенталне архитектуре из времена турске владавине: тврђаве, џамије, мостови, јавна
купатила (хамами), ханови, куће за становање и одбрану (тзв. куле) итд. Џамије у
Новом Пазару, Пријепољу, Сјеници, Тутину, Прибоју и Новој Вароши представљају
најзначајније објекте исламског градитељства, културе и уметности. Међу њима се
уметничким и историјским значајем истичу Алтун Алем џамија (XVI век) и Арап
џамија (XVI в.) у Новом Пазару, џамија Султан Валиде (Велика или Бијела џамија) у
Сјеници (XIX в.), Хасан-агина џамија у Прибоју (XVIII в.), Искендер-пашина џамија у
Новој Вароши (XIX в.), Ибрахим-пашина џамија у Пријепољу (XVI в.) и друге
(Стојимировић С., 2006; Šabić D. & Pavlović M., 2004b). Туристички значај имају и
чаршије – трговачки делови градова грађени у оријенталном стилу, са специфичном

46
инфраструктуром. Иако се физиономија градова Рашке регије убрзано трансформише,
ове амбијенталне целине су се одржале и на почетку XXI века. То је нарочито
изражено у старом градском језгру Новог Пазара, где се налазе Градска тврђава и
Хамам из XV века и Амир-агин хан из XVII века (Grupa autora, 2007b).
Туристички значај имају и споменици новије историје Рашке регије, подизани у
знак сећања на жртве ослободилачких ратова у XX веку. Најпознатији су:
меморијални комплекс „Бошко Буха” на Јабуци код Пријепоља, спомен обележје –
партизанска болница у Пријепољу, споменик палим борцима у Другом светском рату
у Новој Вароши, споменик војводи Петру Бојовићу у Новој Вароши итд. Поред
разгледања културно-историјских споменика и музеја, туристи могу пратити
разноврсне спортске, културне и туристичке манифестације, као што су: „Сеоски дани
Сретена Вукосављевића” у Пријепољу, „Лимске вечери поезије” у Прибоју,
„Санџачке спортске игре” у Сјеници, „Сопотнички извори” у Сопотници и друго
(Стојимировић С., 2006; Garača V. i Ratković S., 2007).
Сеоски туризам
Према статистичким подацима, у Рашкој регији се налазе 438 насеља, од чега 8
градских и 432 сеоска. Сеоски атари заузимају 4.433 km
2
(98,4% површине регије). У
селима Рашке регије 2002. године живео је 113.761 становник, што чини 48,3%
укупног становништва овог дела Србије.
4
Имајући у виду ове чињенице, али и
очувану природну средину, богато културно наслеђе и народну традицију, Рашка
регија има добре али слабо искоришћене потенцијале за развој сеоског туризма, као
делатности која се заснива на комбинацији природних и антропогених туристичких
вредности. Од природних потенцијала, за развој сеоског туризма значајни су:
планине, пећине, кањони, клисуре, пријатна клима, чист ваздух богат озоном, реке и
језера, водопади и крашки извори, бање, богата флора и фауна итд. Антропогене
вредности сеоских атара Рашке регије су богате и специфичне. Истичу се
традиционална српска и исламска сеоска архитектура, воденице поточаре, културно-
историјски споменици, народне ношње, фолклор, обичаји, традиционални начин
обраде земље, старо катунско сточарство, стари и готово заборављени занати,
производња здраве хране итд. Ова разноликост туристичких потенцијала и богатство
културног наслеђа у Рашкој регији су додатно обогаћени гостопримством локалног
становништва које, у складу са традицијом, сваког туристу дочекује као пријатеља и
послужује га народним специјалитетима.
Сеоски туризам је широк појам који обухвата не само смештај гостију, него и
све остале туристичке активности у руралним подручјима. Домаћинства која се баве
овом делатношћу морају имати активну улогу у осмишљавању садржаја боравка
туриста. Све је више заступљен концепт тзв. „активног одмора”, где се посетиоцима
пружају могућности за учешће у различитим активностима: планинарење, излети у
природу, шетње, лов и риболов, брање лековитог биља и шумских плодова, јахање,
бављење спортом итд. Посебан значај има упознавање са сеоским начином живота и
сеоском привредом, где туристи могу учествовати у традиционалним пословима као
што су: обрада земље, жетва ратарских култура, берба воћа, мужа стоке, печење
ракије, израда занатских производа итд. Почетком XXI века у Србији се развија и
агротуризам – део сеоског туризма који се одвија на пољопривредним газдинствима,
где постоје могућности да се уз основну пољопривредну активност понуде услуге јела
и пића (Тодоровић M. и Бјељац Ж., 2007). Основа овог вида сеоског туризма су
гастрономски специјалитети, који се справљају и служе на традиционалан начин.
4
Подаци Републичког завода за статистику Србије, Београд

47
Рашка регија је препознатљива по здравој храни, која се искључиво заснива на
домаћим пољопривредним производима. Посебан значај имају пршута, погача и
кромпир испод сача, млечни производи (сиреви, кајмак, јардум, маслац) итд. Од
сирева надалеко је познат сјенички сир, а једино се још овде у Србији може пробати
турски специјалитет јардум. Веома стара јела која су се још одржала су: тарана, скроб,
папула, овсеница, качамак, цицвара, разљевуша, бунгур, ћешке, вариво, попара и др.
(Шабић Д. и Павловић М., 2005). Поред конзумације хране, туристи се могу упознати
са технологијом производње сира и пршуте, могу учествовати у припремању
традиционалних јела или наручити зимницу коју добијају по ниским ценама. Због
свега наведеног, аутентична народна кухиња и здрава храна треба да добију значајно
место у туристичкој понуди села овог простора.
Сеоски туризам у Рашкој регији нема дугу традицију. Као организована
делатност, почео је развијати 70-их година XX века, али је број домаћинстава која се
њиме баве био симболичан. Уситњени и дисперзни сељачки поседи, негативни
економски и демографски процеси на селу, недовољно развијена свест о потреби
очувања животне средине и популаризација градског начина живота су неки од
фактора који су утицали на слаб развој ове врсте туризма. Услед тога, ова делатност
се ретко појављивала у туристичкој понуди Рашке регије. Крајем XX и почетком XXI
века, у време економске кризе, поједина домаћинства су се у потрази са
алтернативним изворима прихода почела бавити смештајем гостију. У овом периоду
се број домаћинстава која се баве сеоским туризмом у Рашкој регији повећао, али је
још увек знатно испод стварних могућности.
Тешко је представити број и структуру смештајних капацитета сеоског туризма
у Рашкој регији. Главни разлог за то је непостојање прецизне евиденције, као и
чињеница да већина објеката није категорисана. Узимајући у обзир основне
показатеље развоја туризма (квалитет туристичке инфраструктуре, број туриста и
ноћења, осмишљеност садржаја боравка и пропаганду на тржишту), може се
закључити да је у Рашкој регији сеоски туризам знатно заступљенији у њеном
северозападном делу (општине Нова Варош, Пријепоље и Прибој), него у
југоисточном (општине Сјеница, Нови Пазар и Тутин).
У развоју ове делатности предњачи општина Нова Варош, чему је нарочито
допринела туристичка афирмација Златара као климатског лечилишта. Најбољи
пример успешног развоја сеоског туризма представља етно село Штитково, које се
налази између планине Чемернице и Јавора, 30 km од Нове Вароши. Штитково је
настало почетком XIII века. Село је сачувало аутентичан изглед какав је имало у
другој половини XIX века. Средишњи положај у селу заузимају црква из 1867. и
школа из 1887. године. Све куће у селу су старовлашког типа, саграђене од дрвета и
камена и потичу с краја XIX века. Очувана животна средина, живописни предели,
здрава храна и аутентичан сеоски амбијент привлаче љубитеље сеоског туризма у све
већем броју (Стојимировић С., 2006). Према подацима Туристичко-спортског центра
„Златар”, у нововарошким селима Акмачићи, Вилови, Дрмановићи, Радијевићи, Брдо,
Радоиња, Рутоши, Вранеша, Јасеново, Љепојевићи и Ојковица туристима је на
располагању 350 лежајева у 90 апартмана и сеоских кућа, често грађеним у
традиционалним стиловима (http://www.zlatar.org.rs
). Парк за одмор у селу Вилови,
површине 2 ha, налази се на територији Специјалног резервата природе „Увац”.
Смештај туриста је обезбеђен у апартманима и динарским брвнарама, а по њиховој
жељи и у шаторима. Посетиоцима овог села пружају се следеће могућности за
активан одмор и рекреацију: обилазак Златарског и Сјеничког језера гуменим чамцем,
веслање, обилазак Ушачке пећине, излет до манастира Милешеве, обилазак и
осматрање хранилишта за белоглаве супове у кањону Увца, обилазак етно села
Штитково, вожња теренским бициклом (mountain bike), слободно пењање,

48
планинарење итд. (www.vilovi.info). Сеоски туризам на Златару често се комбинује са
културно-манифестационим. Најзначајније манифестације су „Златарска сиријада” и
„Дани Златара” у селу Божетићи, које се сваке године одржавају у августу.
У општини Пријепоље сеоски туризам је заступљен у селима Сопотница,
Камена Гора, Јабука, Бабине, Гостун и Милаковићи (заселак Тичије Поље). У
Сопотници се сеоским туризмом бави 5 домаћинстава, која гостима нуде 39 лежајева.
У селу се од 1987. године одржава културно-уметничка манифестација „Сопотнички
извори”, као презентација изворног народног стваралаштва (Garača V. i Ratković S.,
2007). На Каменој Гори код Пријепоља 2009. године отворена је етно кућа
„Гувништа”, као образовни центар за одрживи развој и промоцију екотуристичких
потенцијала Пријепољског краја (www.turizamprijepolje.org.rs
). Центар развоја сеоског
туризма у општини Прибој је Прибојска бања, где је саграђено и етно село Гај
(www.etnoselo.pribojskabanja.rs
).
У југоисточном делу Рашке области (општине Сјеница, Нови Пазар и Тутин)
готово да и нема домаћинстава која се баве сеоским туризмом. То је последица
незаинтересованости локалног становништва, неразвијене путне инфраструктуре,
малих улагања итд., иако су природни услови за развој туризма на селу повољни и
атрактивни. У општини Сјеница добре природне услове за туристичко активирање
имају села Чедово (термални извори), Дружиниће (заселак Хоџина Вода у Резервату
природе „Увац”), Гоње (ски стаза на Јадовнику), Доње Лопиже (Тубића пећина),
Горње Лопиже и Ушак (Ушачки пећински систем), као и бројна пештерска села, где
се туризам може заснивати на презентацији традиционалног сточарства. Нарочито
повољне услове за то има село Тузиње, у чијем атару су очувани традиционални
сточарски станови, који су законом заштићени. Први покушај развоја сеоског туризма
везан је за село Дружиниће, где је планиран читав низ активности: едукација сеоских
домаћинстава, категоризација смештајних капацитета, уређење путева, израда
промотивног материјала итд. (Grupa autora, 2006).
У општини Нови Пазар повољне услове за развој туризма имају села која се
налазе у близини термо-минералних извора или средњевековних културно-
историјских споменика: Рајчиновиће, Бања, Слатина, Дежева, Војковиће, Дољани,
Врболази и Бубреговићи (Grupa autora, 2007b). Поједина села општина Сјеница и
Нови Пазар (Шаре, Мухово, Радаљица, Кузмичево итд.) налазе се на територији
Парка природе „Голија”, што се може искористити за промоцију природних
вредности и развој сеоског туризма, заснованог на еколошким стандардима. У делу
Голије који припада општини Нови Пазар развио се туристички локалитет
Одвраћеница, са скијашким центром, хотелом, мотелом и приватним смештајем у
сеоским домаћинствима. Према резултатима теренских истраживања, у општини
Тутин најповољније услове за развој туризма имају села Рибариће (манастир Црна
река, клисура Ибра и језеро Газиводе), Годово, Орље, Смолућа, Делимеђе и Ђерекаре.
У селима Делимеђе, Лескова и Батраге одржавају се традиционални народни вашари,
што се може искористити као мотив за привлачење туриста и организован развој
културног туризма.
У већини земаља Европске Уније сеоски туризам је део стратегије развоја
руралних простора, која има добре шансе и која помаже у задржавању становништва
у селу, ствара нова радна места и доприноси друштвено-економском напретку
заосталих подручја (Tomka D., 2003). Такав приступ је потребно применити и у
Рашкој регији, чија су села угрожена негативним развојним процесима. Туристичка
функција има све већи утицај на економску, социјалну, функционалну и физиономску
трансформацију сеоских насеља. Ова појава је последица све веће потребе градског
становништва за одмором, рекреацијом и боравком у сеоском амбијенту.

49
Сеоски туризам пружа добру основу за економску и демографску
ревитализацију села Рашке регије, јер се развија на породичним газдинствима са
циљем да се привуче што већи број туриста и створе додатни приходи. Ова делатност
се често посматра као комплементарна активност са пољопривредом. Значајна
предност ове врсте туризма изражена је тиме што обезбеђује приходе у сеоским
подручјима, са релативно малим улагањима од стране домаћинстава. Позитивни
ефекти се манифестују кроз: ублажавање депопулације и негативних миграционих
токова; оживљавање и ревитализацију традиционалних сеоских занимања, као што су
сточарство и стари занати (прерада дрвета, коже, вуне, крзна итд.); заштиту природне
средине и очување културног наслеђа итд. Крајњи циљ развоја сеоског туризма у
Рашкој регији је побољшање услова живота и подизање животног стандарда у
руралним заједницама, економско активирања села и стварање нових извора прихода
мештана, што би их мотивисало да остану да живе на том простору. Остварени
приходи од туризма утицали би на подизање социо-економског стандарда села и
побољшање услова живота на селу. То се може остварити улагањима у сеоску
инфраструктуру: путеве, поште, школе, продавнице, земљорадничке задруге итд. На
тај начин сеоски туризам, у комплементарности са пољопривредом, може постати
значајан фактор демографске и економске ревитализације сеоских насеља Рашке регије.
И поред релативно добре опремљености објеката за смештај посетилаца, сеоски
туризам у Рашкој регији суочава се са бројним проблемима који негативно утичу на
његов развој. Иако је у првој деценији XXI века остварен значајан напредак, број
домаћинстава која се баве овом делатношћу је недовољан, а финансијски ефекти
скромни. На развој сеоског туризма у Рашкој регији негативно утичу: недостатак
финансија, слаба едукација заинтересованих сеоских домаћинстава о начину
прихватања гостију и организовања смештаја, непостојање јасне стратегије развоја,
честа појава „дивље градње” која угрожава физиономију сеоског амбијента, лоша
осмишљеност садржаја боравка туриста итд. Туристичка пропаганда је лоше
организована, а мали број домаћинстава своју понуду потенцијалим туристима
презентује путем интернета и савремених медија. Недостатак представља и чињеница
да већина смештајних објеката није категоризована и што становници села нису у
могућности да сами значајније унапреде и прошире сопствену понуду, при чему
изостаје помоћ државних органа. Један од основних ограничавајућих фактора је лоше
стање инфрастуктурних система. Многи сеоски путеви су у лошем стању и без
асфалта, а велики број села и заселака нема савремени водовод и канализацију. У
већини села не постоје пошта, амбуланта, продавница, угоститељски објекти и
слично. Недостатак ових објеката условио је да таква села не могу да задовоље
потребе и захтеве савремених туриста, који најчешће долазе из великих градова.
Неповезаност многих села са локалним центрима добром путном мрежом и постојање
села која су још увек без струје, јесу ограничавајући фактори развоја, који се не могу
ничим оправдати. Села Рашке регије имају повољне услове за развој туризма, али у
постојећим егзистенцијалним околностима већина њих је још увек далеко од
туристичке валоризације.
Да би се сеоски туризам афирмисао у складу са потенцијалима и да би Рашка
регија постала значајна туристичка дестинација Србије, неопходно је спровођење
читавог низа планских активности. Потребно је извршити категоризацију смештајних
капацитета, повећати број домаћинстава која се баве овом делатношћу, нарочито у
југоисточном делу регије, и едуковати становништво о начину прихватања и
угошћавања посетилаца. У селима треба формирати туристичке пунктове који би у
сарадњи са локалним властима радили на промоцији туристичких вредности сеоских
средина Рашке регије. Пошто се савремени туризам не може замислити без
квалитетних инфраструктурних система, један од главних услова односи се на

50
изградњу квалитетних путева и допунских садржаја који ће боравак на селу чинити
потпунијим (спортски терени, базени, трим стазе, планинарске стазе, продавнице
сувенира итд.). Неопходно је стручно осмишљавање туристичке понуде и садржаја
боравка, уз потенцирање функција сеоских насеља Рашке регије, ослањајући се на
природне потенцијале, активности и стил живота локалног становништва – од
пољопривредних активности (у рекреативној форми за туристе), преко припреме
националних јела, израде народних рукотворина, до учешћа у фолклорним
манифестацијама, смотрама народног стваралаштва и светковинама. Развој сеоског
туризма није могућ без активности које су везане за његову промоцију на
туристичком тржишту. Израда пропагандног материјала, интернет презентације,
стална присутност у медијима и сајмовима су неопходне активности у стварању
услова за одржив развој сеоског туризма. Боравак туриста у селима Рашке регије
треба да се заснива на оптималној комбинацији атрактивних природних и
антропогених вредности. Због тога се развоју туризма мора прићи крајње озбиљно и
стручно, уз пуно уважавање принципа еколошке заштите.
У постојећим материјалним и организационим условима, сеоски туризам у
Рашкој регији је готово у потпуности окренут ка домаћем тржишту, нарочито
туристима из већих градова. Страни туристи су ретки и долазе углавном из република
бивше СФР Југославије. Ако би се наведене активности реализовале, створили би се
услови за промоцију туристичке понуде села Рашке регије и на тржишта развијених
европских земаља, која имају наглашен интерес и потребу за овом врстом туризма.
Закључак
Разноврсни природни и антропогени потенцијали представљају добру основу за
одрживи развој туризма у Рашкој регији. Иако је остварени степен валоризације
туристичких потенцијала на ниском нивоу, постоје услови да ова делатност добије
значајно место у привреди проучаване регије. Имајући у виду савремене промене на
туристичком тржишту, дугорочне циљеве развоја и ресурсну базу, у Рашкој регији
приоритет треба дати сеоском туризму. То је делатност која може позитивно утицати
на равномернији регионални развој овог заосталог аграрног простора. Све већа
потреба савременог човека за боравком на селу у вези је са наглашеним
интересовањем за историју, традицију, религију, очување природе, авантуризам,
планинарење, лов и риболов итд. Савремени туризам је повезан са посебним
интересовањима, а захтеви туриста обезбеђују стални раст потражње за недовољно
афирмисаним потенцијалима сеоских простора, у које спада и Рашка регија.
Савремени развој туризма подразумева искоришћавање геопростора без
деструктивног антропогеног деловања. Рашка регија, са расположивим туристичким
ресурсима, изузетно је погодна за развој еко-туризма, будући да су геодиверзитет,
биодиверзитет и антропогено наслеђе у значајној мери очувани. Њихова туристичка
валоризација и припремање за туристичку понуду подразумева инфраструктурно
опремање туристичких објеката које неће угрозити, или битније умањити природни
амбијент. Туристичке активности треба да се одвијају током целе године, али у
ограниченом обиму, уз примену строгих међународних критеријума о заштити
животне средине.
На основу анализе најзначајнијих туристичких вредности Рашке регије,
потребно је утврдити приоритете и правце њихове валоризације. За афирмацију
туристичких ресурса ове регије и њихову понуду на све захтевније тржиште,
неопходно је много стрпљивог и стручног рада, новца и времена. Пројекти за
валоризацију појединих туристичких објеката су урађени у општинским стратегијама
развоја, али због недостатка финансијских средстава углавном су далеко од практичне

51
реализације. Привредна неразвијеност Рашке регије, саобраћајна изолованост и
неадекватни смештајни капацитети неповољно делују на развој туризма. Тек кад
Рашка регија достигне одређени ниво привредне развијености, биће могућ и развој
туризма у складу са потенцијалима. Већ афирмисани туристички локалитети у
општинама Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Нови Пазар треба да представљају
модел за активирање нових туристичких подручја, уз знатно већа овлашћења
локалних заједница у коришћењу и управљању туристичким ресурсима. У том циљу,
неопходно је на локалном нивоу донети развојне програме који би подстакли развој
туризма у оним селима Рашке регије где за то постоје реални услови.
Литература
Гајић, М. (2003). Термоминералне воде Новопазарске бање. Гласник Српског географског друштва, 83(1),
65-72
Garača, V. i Ratković, S. (2007). Sopotnički vodopadi u funkciji razvoja turizma sela Sopotnica. Turizam,11, 69-71
Grupa autora (2007a). Master plan razvoja turizma na Goliji sa poslovnim planom. Beograd: Ministarstvo
ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije
Grupa autora (2007b). Strateški plan održivog razvoja opštine Novi Pazar 2008-2012. Novi Pazar: SO Novi Pazar
Grupa autora (2006). Strategija održivog razvoja opštine Sjenica 2006-2011. Sjenica: SO Sjenica
Драговић, Р., Филиповић, И. и Николић, Ј. (2009). Искористивост природно-географских услова Златибора
и Златара за развој екотуризма и здравственог туризма. Гласник Српског географског друштва,
89(1), 115-128
Lješević, M., Đurđić, S. i Šabić, D. (2004). Prirodni potencijali održivog razvoja Sjeničkog kraja. U Zbornik
radova „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja”. Beograd: Geografski fakultet,
Beograd: APPS
Љешевић, М., Шабић, Д., Ђурђић, С. (2004). Географски положај и физичкогеографска обележја. У
Павловић М. (ур.), Сјенички крај, антропогеографска проучавања. Београд: Географски факултет
Универзитета у Београду
Миловановић, Б. и Кличковић, М. (2007). Интермитентни извор Промуклица. Заштита природе, 57 (1-2),
113-121
Миљановић, Д. (2005). Стање животне средине на подручју Парка природе Голија. Гласник Српског
географског друштва, 85(1), 249-264
Павловић, М. (2004). Привреда. У Павловић М. (ур.), Сјенички крај, антропогеографска проучавања.
Београд: Географски факултет Универзитета у Београду
Павловић, М. (2009). Села Сјеничког краја, антропогеографска проучавања. Београд: Универзитет у
Београду – Географски факултет
Павловић, М. и Живковић, Д. (2001). Географски аспекти развоја привреде у Новој Вароши. У Рудић В.
(ур.), Нововарошки крај, антропогеографска проучавања. Нова Варош: СО Нова Варош
Павловић, М. и Живковић, Д. (2002). Географске основе привредног развоја Старог Влаха. Зборник радова,
Географски факултет Универзитета у Београду, L, 87-98
Павловић, М. и Мишовић, С. (2007). Савремени географски процеси у Рашкој регији. У Први конгрес
српских географа: зборник радова, књ. 3. Београд: Српско географско друштво
Павловић, М. и Шабић, Д. (2005). Правци регионалног развоја општине Сјеница. Гласник Српског
географског друштва, 85 (1), 63-70
Pavlović, M. & Šabić, D. (2003). The Old Raška region’s spas in the context of the regional integration processes
of southeast Europe. U The Regional Conference of Geography: The reconsideration of the geographic
approach in the context of globalization, Globalisation and political development, Economic
internationalization and regional development. Timişoara: University of the West, Faculty of Chemistry,
Biology and Geography –Department of Geography
Павловић, М., Шабић, Д. и Вујадиновић, С. (2009). Природни ресурси као фактор социоекономског развоја
Полимља. Гласник Српског географског друштва, 89 (2), 3-26
Перишић, З. (1997). Прибојска бања у функцији развоја привреде Прибојског краја. Зборник радова
„Перспективе и проблеми привредног развоја Старе Рашке”. Београд: Друштво Стара Рашка,
Београд: УНИСЕТ, Београд: ЖЕЛИНД
Протић, Д. и Анђелковић, М. (1998). Геотермални и географско-туристички потенцијали Рајчиновића
бање. Гласник Српског географског друштва, 78(2), 71-74
Станковић, С. (2001). Путевима Југославије, туристичко-географске екскурзије. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства
Стојимировић, С. (2006). Полимље, регионално-географска проучавања. Београд: Географски факултет,
докторска дисертација

52
Тодоровић, М. и Бјељац, Ж. (2007). Основе развоја руралног туризма у Србији. Гласник Српског
географског друштва, 87 (1), 135-148
Tomka, D. (2003). Ljudi – najznačajniji faktor marketing strategije u seoskom turizmu. U Drugi forum „Ruralni
turizam i održivi razvoj Balkana”. Kragujevac: AEERT, Kragujevac: Prirodno-matematički fakultet,
Kragujevac: Ekonomski fakultet
Turističko sportski centar Zlatar (2011). Seoski turizam – odmor na selu. http://www.zlatar.org.rs
(преузето
12.9.2011)
The Ramsar Conventions on Wetlands (2011). The List of Wetlands of International Importance.
http://www.ramsar.org/pdf/sitelist.pdf
(преузето: 10.9.2011)
Ћирковић, С. (2003): Геоморфолошки туристички ресурси Србије и комплементарне вредности у
окружењу. Зборник радова, Географски факултет Универзитета у Београду, LI, 175-196
Šabić, D. (2002). Geographic basis of the tourist development in the Old Raška region. У Геополитика,
регионално развитие, географско образование. Шумен: Шуменски университет Епископ
Константин Преславски, София: Географски институт на БАН, София: Софийски университет Св.
Климент Охридски
Шабић, Д. (2001). Географски положај и основна природна обележја Нововарошког краја. У Рудић В. (ур.),
Нововарошки крај, антропогеографска проучавања. Нова Варош: СО Нова Варош
Шабић, Д. и Милановић, М. (2005). Могућност примене географских информационих система у решавању
развојних проблема општине Сјеница. Гласник Српског географског друштва, 85 (2), 127-133
Шабић, Д. и Павловић, М. (2005). Географске основе развоја туризма у Сјеничком крају. Гласник Српског
географског друштва, 85 (1), 235-240
Шабић, Д. и Павловић, М. (2004). Климатска обележја Сјеничког краја. Гласник Српског географског
друштва, 84 (2), 37-44
Šabić, D. & Pavlović, M. (2004a): Characteristics Of Tourism Development Of Serbia – The Reflection Of
Regional Development. U One Earth – Many Worlds, 30th International Geographic Union (IGU).
Glasgow: The Royal Geographical Society, Institute of British Geographers
Šabić, D. & Pavlović, M. (2004b). Tourism as a component of regional development of the Novi Pazar commune.
Geographica Timisiensis,13 (1), 145-150
Šabić, D., Pavlović, M., Smiljanić, S. & Đurđić S (2004). Geographic Bases of Sustainable Development of the Old
Raska Region. U Colocviul National de geografia populatiei si aşezarilor umane, Editia a XIV-a, Evolutia
sistemelor de asezari umane in contextul strategiilor dezvoltarii durabile. Bucureşti: Asociatia Geografilor
Umanisti din Romania
Wetlands International (2006). Peštersko polje – Information Sheet on Ramsar Wetland.
http://www.wetlands.org/reports/ris/3RS006_RIS2006.pdf
(преузето: 15.9.2011)
http://www.vilovi.info
(преузето 13.9.2011)
http://www.turizamprijepolje.org.rs
(преузето 13.9.2011)
http://www.etnoselo.pribojskabanja.rs
(преузето 14.9.2011)
http://
www.npbanja.com (преузето 13.9.2011)
http://www.uvac.org.rs/sr/specijalni-rezervat-prirode-uvac
(преузето 11.9.2011)
http://www.pribojskabanja.rs
(преузето 14.9.2011)

53
UDC 911.3:380.8 (497.11)
DOI:10.2298/GSGD1103019J
TOURISM POTENTIALS OF THE RAŠKA REGION AND
DEVELOPMENT OF RURAL TOURISM
M
ILA PAVLOVIĆ
∗1
, RAJKO GOLIĆ
1
1
Faculty of Geography, University of Belgrade, Studentski trg 3/3, Belgrade, Serbia
Abstract: In order to find solutions for stopping negative economic processes in the Raška region, as well as land
reclamation and depopulation of villages, one of the main activities is adequate restructuration of the economy,
according to available resources. In this paper we analyze a place of tourism in the Raška region, as an activity to
which is not given appropriate developmental role in the previous development policies, as opposed to diverse and
attractive natural and anthropogenic values. In the paper we identify the most significant tourism potentials of the
Raška region and their evaluation score. Special attention is given to rural tourism as one of the activities that can
have a greater role in future plans for demographic and economic revitalization of this area. We analyze the current
state of rural tourism in the Raška region, and indicate main limiting factors that prevent rapid development of this,
in many ways, primary form of tourism.
Keywords: Raška region, tourism potentials, cultural heritage, tourism, rural tourism
Introduction
Raška is a region located in the southwestern part of Serbia and the northern and
northeastern part of Montenegro. This historic region consist of six municipalities in Serbia
(Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Novi Pazar and Tutin) and four in Montenegro
(Pljevlja, Bijelo Polje, Bar and Rožaje) (Pavlović M. & Mišović S., 2007). In this paper we
analyzed part of the Raška region in Serbia. Serbian part of the Raška region occupies an
area of 4.504 km
2
within the administrative borders
5
and has 235,567 inhabitants according
to the 2002 Census
6
.
Natural potentials as well as rich cultural heritage of the Raška region provide a good
basis for tourism development, although they are not valorised enough. Intensive
development of tourism in the Raška region took place in the second half of the 20
th
century,
and was under the influence of restrictive social and economic factors. There was a constant
discrepancy among low level of valuation of natural and anthropogenic tourism values on
the one hand and construction of facilities for tourists’ accommodation on the other.
Tourism resources are not valorised and professionally prepared for a complex tourist offer.
This resulted in the vacant accommodation capacities and permanent losses of this economic
activity. Economic conditions and political circumstances during the last decade of the 20
th
century have resulted through a significant decline in tourist market and income from
tourism. Number of tourists who visited Raška region in 2009 (32,009), of which 5,563
were foreigners
7
, indicates that this area is not valorised enough for tourism purposes.
The aim of this paper was to identify the most significant natural and anthropogenic
resources of the Raška region and to show possibilities of their evaluation for tourism
∗
mila.pavlovic2@gmail.com
The paper presents results of research within the project No. 176008 financed by the Ministry of Education and
Science, Republic of Serbia.
5
Municipalities in Serbia 2010. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia
6
Comparative survey of population 1948-2002. In Census of Population, Households and Dwellings in 2002
(volume 9). Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia
7
Municipalities in Serbia 2010. Belgrade: Statistical Office of the Republic of Serbia
Note: Without data for the Tutin municipality.

54
purposes, particularly in rural areas. For future planning of tourism development, it should
be noticed that this is a mountainous area, with numerous problems that have affected the
economic underdevelopment and negative demographic trends in most areas of the region.
Natural tourism potentials
The diversity of tourism potential in the Raška region is based primarily on natural
resources, which are characterized by a high level of attractiveness, but are not used for
tourism development. Mountains have a special significance and differ according to the
degree of recognition in the tourism market. Mountain Zlatar has a highest rank among the
others in the Raška region. Tourism has rapid developing trends on the Golija – Natural
Park (small part belongs to the Raška region). Importance for tourism development has
Pešter visoravan (plateau) and mountains: Pobijednik, Murtenica, Čemernica, Javor,
Giljeva, Ozren, Jadovnik, Ninaja, Rogozna, Mokra Gora, etc. They provide favourable
conditions for development of different types of tourism: hiking, excursion, health, hunting,
rural, speleo-tourism, winter sports.
Mt. Zlatar (1,627 m) is one of the most beautiful mountains in Serbia. Diverse
mountain slopes descend to the valleys of the rivers Uvac and Bistrica, while in the south
are steep slopes of Mileševka canyon (Šabić D., 2001). Tourism potentials of Mt. Zlatar is
presented by tectonic, fluvial and karst relief forms, watercourses and springs, the specific
climate, vast forests, meadows and pastures, as well as ideal conditions for relaxation, sport
and recreation. Mt. Zlatar is well known as a climatic resort, because of the specific climatic
features that have enabled development of health tourism. This mountain is recognized for
its climate which is characterised as a mixture of Mediterranean and mountain climates,
with rarefied air, low air pressure and a large number of annual sunny days of about 2,100
hours (Stojimirović S., 2006). „This climate has a positive effect on patients with bronchial
asthma. Optimal ionized air and altitude seem to be refreshing. Sojourn on the Mt. Zlatar
help patients with cardiovascular diseases and arterial hypertension to heal, recover and
rehabilitate, while longer stay help to relax the body from stress and improve vision“
(Pavlović M. & Živković D., 2001).
Based on research of the climate effect on the human body, Institute for prevention,
treatment and rehabilitation of cardio-vascular diseases „Zlatar“, was built on the mountain.
Long duration of snow cover (80-120 days per year) and morphological conditions have
enabled the development of ski tourism. There are two ski slopes with cable car on the
mountain (Stojimirović S., 2006). Clean mountain air and pleasant climate attract visitors all
year round. There are favourable conditions for development of excursion, health, sport and
recreation, rural, hunting, fishing tourism and other. Given the opportunities for sustainable
development of tourism, accommodation facilities (hotel „Panorama“, Zlatar Specialized
Rehabilitation Hospital and rural households) are the basis for successful development
(Pavlović M. & Šabić D., 2003).
Mt. Golija is located between river valleys of the Ibar and the Golijska Moravica,
Pešter visoravan (plateau) and mountain Radočelo. The highest peak is Jankov kamen
(1,883 m). According to many authors, Mt. Golija stands out among the mountains of Serbia
because of its beauty, diversity of scenery and conservation of natural and cultural values.
For the development of tourism, the presence of relict, endemic, rare, statutorily protected
species, with the remains of the Tertiary flora, has a special significance. Along with Tara,
Mt. Golija represents a centre of genetic and ecosystem diversity, with about 900 taxons of
flora (20% of all plant species in Serbia). Of special significance are forest communities of
mountain maple (Acer heldreichii) – the symbol of the mountain (Miljanović D., 2005). The
area of Mt. Golija (75,183 ha) is put under protection as the Golija Nature Park in 2001, as a
natural property of exceptional importance in the first category of protection. Part of the

55
Nature Park covering area of 53,804 ha, in the same year, was placed under protection of
UNESCO’s the Man and Biosphere Reserve Programme, as a Biosphere Reserve „Golija-
Studenica“. Southern part of the Nature Park „Golija“ – 12% of its total area is included in
the territory of the Raška region (municipalities Novi Pazar and Sjenica) (Grupa autora,
2007a).
Specific and so far almost unexploitated tourist attraction in the Raška region is the
Pešter visoravan (plateau). It lies at the altitude of 900-1,200 m surrounded by mountains
Jadovnik, Zlatar, Ozren, Giljeva, Žilandar and Golija. Landscape of the Pešter plateau and
surrounding mountains is characterized by the diversity of flora, specific karst relief forms,
springs, fresh air. Due to large areas covered with pastures, the Pešter plateau is known by
katun (hut) livestock farming, and the famous Sjenica cheese, milk and dry-cured ham
(pršut) are known throughout the country. Plateau is cut by river flows (Lim, Vapa,
Jablanica and Grabovica) rich in ichthyofauna: rainbow trout, lake trout, chub, sneep and
barbell. In the territory of the village Tuzinje at the altitude of 1,157 m, is located a small
natural lake, the relic of the Neogen lake. This hydrological curiosity is threatened by the
spread of marsh vegetation, and if appropriate measures for its protection do not take
immediate action, it is in danger of disappearing completely. Pešter plateau’s terrain
configuration, altitude and rarefied air favour the development of health and recreation
tourism, as well as for sports clubs trainings. Specific features of the climate and snowy
winters allow the development of winter ski tourism. Site Babinjača located near Sjenica,
has the trail for cross country skiing, and ski club from Sjenica is among the best in Serbia
(Pavlović M., 2009). As one of the last preserved mountainous bogs in Serbia, Pešter field
was placed under state protection as a nature reserve, but its natural resources’ importance is
beyond national boundaries. It is indicated by the fact that this area was named as IPA –
Important Plant Area, IBA – Important Bird Area and PBA – Prime Butterfly Area in Serbia
and was put on the Ramsar List „as an area of wetlands of international importance“ in 2006
(The Ramsar Conventions on Wetlands, 2011; Wetlands International, 2006).
Because of the specific geological structure of the terrain (limestone), caves are
frequent in the territory of the Raška region. The largest and the most attractive caves for
tourist are located on the Pešter plateau. The Usac cave system, with the length of 6,185 m,
is one of the longest caves in Serbia. It is situated in territory of the village Ušak, north of
Sjenica. It consists of three parts: the Cave Usac, the Cave Ledena and the pit Bezdan Jama.
The cave system is broad and rich with cave ornaments. The lower part of the cave system is
located in the canyon of the river Uvac and sank in the waters of lake Sjenica. Tourists are
offered to visit the cave system through the vessels. Tubića cave (length 1,928 m) is located
in the territory of the village Donje Lopiže, northwest of Sjenica. It is characterized by
intricate passageways. It is rich in cave ornaments, of which the gigantic stalactites are
several meters high (Pavlović M., 2009).
Caves in the Raška region, although represent a very attractive natural objects, at the
beginning of the second decade of XXI century, are only potential tourism value. Only Ušac
cave system is arranged and partially organized for tourist visits. The main reasons for this
are low investment, inadequate road infrastructure, inaccessibility and lack of promotion in
the tourism market.
River valleys of the Raška region have a special significant as tourism values, and the
most attractive are canyon of the river Lim, Mileševka gorge and gorge on the river Lim.
Uvac Canyon has a specific shape „because the river waters deeply carved its bed eroding
limestone rocks to form numerous, near-circular, a figure eight shaped curves – meanders,
on a length of 12 km. The specificity of the canyon is the fact that its cliffs are inhabited by
an extremely rare bird species – griffon vulture. Canyon valleys of the river Lim, because of
its rare geomorphologic habitats, caves and landscape biodiversity, were placed under state
protection as a Nature Reserve“ (Pavlović M. & Živković D., 2001). Special Nature Reserve

56
„Uvac“ occupies the territory of a 7,543 ha and is located in the municipalities Nova Varoš
and Sjenica. „Uvac“ Special Nature Reserve is distinguished by the presence of 104 bird
species, 11 fish species and 219 plant species, from which 3 species are of international
significance (www.uvac.org.rs/en/special-reserve-life-uvac). Regional Natural Park
Mileševka River was formed in 1976, and covers an area of 296.64 ha. It is emphasized by
the dynamic morphology, Serbian spruce (Picea omorika) reserve, habitat of griffon vulture
and medieval cultural and historical monuments, such as monastery Mileševa and fortress
Mileševac (Ćirković S., 2003).
Intact natural environment of the Raška region is enhanced by the river flows. Clean
air, favourable microclimate, diverse flora and fauna in the region, are attractive for rest and
recreation of tourists. Rivers Lim and Uvac, surrounded by dense vegetation and steep
valley side cliffs, provide excellent conditions for rafting and kayaking. Clean water, rapids,
whirlpools and picturesque canyons, attract growing number of these adrenaline sports’
admirers. The Lim and the Uvac are among the best and most attractive rivers for rafting in
Serbia. Nowadays, Lim regatta preserves the tradition of former centuries’ rafting and
timber transporting. Rafting was aborted due to construction of dams and artificial lakes,
thus the ideal conditions for this interesting, attractive and risky sport were destroyed. These
rivers are having diverse ichthyofauna: trout, pike, skobalj and other fish species
(Stojimirović S., 2006).
Tourism values, in addition to the rivers Lim and Uvac, are characterized of the
rivers Ibar, Raška and Sopotnica. Sopotnica rises below the peaks of Mt. Jadovnik and runs
steep directly into the river Lim near Prijepolje. It is known for strong springs, of which the
water is flowing over tufa deposits and build waterfalls, which are among the most beautiful
in Serbia. Sopotnica waterfalls are protected by the law as an object of geological heritage
of Serbia – monument of nature. The highest waterfall is formed on the upper flow of
Sopotnica, at an altitude of 1,000 m. Mountain lodge with a capacity of 40 beds is built in
the Sopotnica river valley. Waterfall can be reached only by off-road vehicle, as it is
difficult to pass through a local road from the direction of Prijepolje (Stojimirović S., 2006;
Garača V. & Ratković S., 2007). There are many attractive springs and wellsprings, as well
as other phenomena of karst hydrography interesting for visitors: Promuklica intermittent
spring near Tutin (natural monument), subterranean river Boroštica with Đerekare spring,
spring of the river Raška near the monastery Sopoćani (Novi Pazar), Crno and Šaponjić
springs near Nova Varoš, Jekavac in the Uvac river canyon, spring Vapa near Sjenica,
springs of the river Grabovica (Zlatija and Veliko) in the territory of the same named
Sjenica’s villages and other (Milovanović B. & Kličković M., 2007; Grupa autora, 2007b;
Stojimirović S., 2006).
Artificial lakes of the Raška region have higher tourism value because of the natural
environment in their surroundings, rather than the hydrological characteristics of
accumulated water. Well known lakes are Sjeničko, Zlatarsko and Radoinjsko on the river
Uvac, Potpećko on the river Lim and part of the lake Gazivoda on the river Ibar. Lakes
Sjeničko and Zlatarsko are located in the territory of the „Uvac“ Special Nature Reserve,
which was declared as „kingdom of birds of prey (carnivorous birds)“. The reserve is natural
habitat of a griffon vulture and 19 diurnal species and 9 nocturnal raptor species
(Stojimirović S., 2006). Resort on the shore of the Radoinjsko lake and motel on the banks
of the Zlatarsko lake are the only places for organized swimming, recreation and transit
tourism. Fishing conditions are favourable despite high water level fluctuations. Common
features of these lakes are clear and unpolluted water, surrounding forests, pastures and
preserved natural environment, good protection from negative anthropogenic impacts, but
also an insufficient use for tourism development.
Natural potentials have enabled the development of spa tourism in the Raška region.
On its territory there are three spas: Pribojska spa near Priboj and Novopazarska and

57
Rajčinovića spa near Novi Pazar. Its medicinal properties were discovered and used in
ancient times, which is evidenced by the preserved remains of Roman baths (Pavlović M. &
Šabić D., 2003). Mineral water and specific climate are the basis of their health effects,
which is medically confirmed and accepted for treatment and rehabilitation of patients.
Although mineral waters of spas in the Raška region have various usage ability and a wide
range of therapeutic treatment, they are not valorised enough in tourist purposes and are
mostly local tourism value. Pribojska spa is known for its radioactive water, which is
suitable for the treatment of rheumatic diseases, chronic inflammation of the joints and
muscles, sciatica, bone injuries, anemia and gynecological diseases (Perišić D., 1997).
Novopazarska spa is sulphurous hyperthermal spa whose waters are used for therapeutic
purposes, for swimming as an additional agent for the treatment of rheumatic, neurological,
gynecological and skin diseases (Gajić M., 2003). Besides these three spas, in the territory
of the Raška region, there are also other thermal and mineral springs: Banja and Banjica in
the district of village Čedovo (municipality of Sjenica), Slatinski and Deževske sorrel
(municipality of Novi Pazar) and others. Healing properties of these springs are not yet
sufficiently tested so they are not being used in tourism and health purposes (Pavlović M.,
2004; Šabić D. & Pavlović M., 2005; Grupa autora, 2007b; Pavlović M., 2009).
The richness of the Raška region in plant and animal species is a major tourist and
ecological potential. This region is unique flora and fauna reserve. Flora of this region is
characterized by diversity and large number of relict and endemic species. Preserved
deciduous and coniferous forests, as well as green meadows and pastures, provide a basic
feature of physiognomy of the Raška region. The floristic richness is increased by different
kinds of medicinal plants, berries and mushrooms. On the mountain slopes of the Raška
region live various kinds of wild animals. Although wildlife is diverse, it is relatively
meagre and reduced to a narrow habitat. A major tourism attraction is the observation of
habitats of griffon vulture – rare species of eagles, vultures, which live in the Uvac canyon
and Mileševka gorge. This bird of prey with a wingspan of about 3 m is one of the largest
birds in Europe (Stojimirović S., 2006; Lješević et al, 2004). Rivers and artificial lakes have
diverse ichthyofauna. For sport fishing the most attractive catch is trout, chub, grayling and
common nase. A special attraction was an otters’ habitat in the river Vidrenjak near Tutin.
Due to the pollution, this habitat is destroyed. Flora and fauna of the Raška region are not
independent tourism values, but should be valorised in combination with other natural
resources. Fauna provides a good natural basis for the development of sport-fishing and
hunting tourism. Flora, as a significant component of the landscape, is an additional element
for the development of excursion, rural, sports and recreational tourism hiking and other.
Anthropogenic tourism values
In the structure of anthropogenic tourism values of the Raška region, the most
significant is a rich cultural and historical heritage, with many architectural, art and cultural
objects from ancient times, medieval and oriental period. Anthropogenic tourism values are
not highly valorised for tourism purpose, and are being visited in the context of overall
settlement’s heritage. Due to neglect promotion and traffic isolation, the majority of cultural
heritage objects record a modest tourist visit. With the exception of a few the most famous
Serbian medieval monasteries, cultural and historical monuments are not valorised enough
and prepared for a complex tourist offer in accordance with international standards.
In the Raška region there are archaeological sites from prehistoric and ancient period.
Because of the disorganization and lack of tourist affirmation, they do not represent major
tourism attractions for visitors. Found artefacts such as axes and other tools made of stone,
pottery made of clay, ceramic and metal objects and jewellery are kept in museums in
Priboj, Prijepolje and Novi Pazar. The remains of Roman buildings, in the area of the village

58
Kolovrat near Prijepolje, have some degree of tourist valorisation, and are being arranged
for visitors as an archaeological park (Stojimirović S., 2006).
The most important anthropogenic tourist attractions of the Raška region are
medieval sacred monuments. Members of Nemanjić Dynasty in the period of the late middle
ages raised a number of monasteries, churches and fortifications around the Raška region,
which represented the historic core of the Serbian state. Due to the frequent wars, a modest
legacy of material culture dated from that period was kept. Several of the most valuable
objects are restored, preserved and valorised for tourism. The most famous are monuments
that represent the pinnacle of artistic expression of medieval architecture and painting. For
visitors the most interesting monasteries were built from XII to the XVI century. Regardless
of their architectural significance and precious frescoes, some of the monasteries are
treasures of great artistic, historic and scientific value.
The most famous monasteries of the Raška region are: Mileševo (XII century) near
Prijepolje, Đurđevi stupovi (XII c.) and Sopoćani (XIII c.) near Novi Pazar, Banja (XII c.)
and Uvac (XII c.) near Priboj, Dubnica (XV c.) near village Božetići (Nova Varoš),
Davidovica (XIII c.) near Brodarevo, Kumanica (XIII-XIV c.) near village Vrbnica
(Sjenica), Crna Reka (XIV c.) near Tutin and other. Besides monasteries, medieval cities
have tourism value: Stari Ras and Jeleč grad near Novi Pazar, Mileševac (Hisardžik),
Gradina and Vodički grad near Prijepolje, Sjeverin and Jagad near Priboj, Kovin grad and
Ostrovica near Nova Varoš and other (Grupa autora, 2007b; Stojimirović S., 2006). By the
level of tourist valorisation monastery Mileševa and memorial complex near Novi Pazar
stand up. These facilities attract students and lovers of architecture, arts and culture and
present foundation for the development of cultural and manifestation, religious, excursion
and transit tourism.
Mileševa Monastery, founded by King Vladislav in the first half of XIII century, is
situated in the Mileševka river valley near Prijepolje. It is monumental building with
specific architectural design in which the Serbian and Byzantine craftsmen made excellent
works of art. The most important fresco is Mironosnica na Hristovom grobu (Myrrhbearer
on Christ’s Grave), which part is known as the „White Angel“. Fresco White Angel is one
of the most valuable achievements of the Serbian medieval painting. „As a tourist poster of
Yugoslavia, fresco White Angel has visited almost all countries of the world and was
photographed and copied thousands of times. The monumental figure of an angel of noble
character, gentle movements, wavy hair, warm eyes and long white robes, presents
permanence of art in our region, as an inspiring synthesis of East and West, and the original
value of the Serbian medieval art“ (Stanković S., 1997). Mileševa Monastery is one of the
most important spiritual and cultural centres of the Serbian people. Because of the great
cultural, historical, artistic and tourist importance, it has been nominated for admission to
the UNESCO’s World Cultural Heritage List (Stojimirović S., 2006).
Specific tourism value represents a monumental complex near Novi Pazar, which
consists of Peter’s Church, remains of the old town of Ras, Pazarište (the Fairground) at the
mouth of the river Sebečevska into the Raška and Monasteries the Đurđevi Stupovi (Tracts
of Saint George) and the Sopoćani. This complex was listed in the UNESCO’s World
Cultural Heritage List in 1979, as a medieval site „Stari Ras and Sopoćani“. Peter’s Church
is considered to be the oldest Christian relics in Serbia. The exact time of its construction is
not known, but is usually dated to the period of VI-IX century. In the Peter’s Church during
the XII century Serbian National Parliaments were held; On the Parliament held in 1196,
Stefan Nemanja, founder of the largest medieval Serbian ruling dynasty, handed over the
throne to his son Stefan. Monastery the Tracts of Saint George, located on the paleo -
volcanic cone, 4 km away from the Peter’s Church, is Nemanja’s endowment built in 1171.
The preserved remains of frescoes indicate that the paintings that adorned walls of the
church were work of masters. The monumental fresco of St. George on horseback, which

59
can still be recognized above the main church entrance ruins, is the symbol of the Tracts of
Saint George. The name of the church recalls its commitment to St. George and two bell
towers that were in front of it. A small chapel, near the church was built by King Dragutin at
the end of the XIII century, specifically to be his tomb (Šabić D., 2002). Church Tracts of
Saint George has been abandoned for centuries and turned into ruins. An action for raising
money for rebuilding the church called „Podignimo Stupove“ (Let’s raise the Tracts), helped
to monastic life and religious services be established again. The Sopoćani monastery,
brilliant monument of medieval Serbian art, is located near the springs of Raška, 16 km
from Novi Pazar. Monastery, an endowment of King Stefan Uroš I, was built in the mid XII
century. Marble sarcophagus in the Uroš’s tomb in the southern part of the church has been
preserved to this day. The frescoes are considered as the most valuable achievements of the
medieval Serbian church painting (Šabić D. & Pavlović M., 2004a).
On the territory of the Raška region are preserved objects of Islamic oriental
architecture from Ottoman era: fortresses, mosques, bridges, public baths (hammam),
houses for living and defence (towers). Mosques in Novi Pazar, Prijepolje, Sjenica, Tutin,
Nova Varoš and Priboj are the most significant buildings of Islamic architecture, art and
culture. Among them, significant artistic and historical importance have Altun Alem mosque
(XVI century) and the Arab Mosque (XVI c.) in Novi Pazar, the Valide Sultan Mosque
(Great or White Mosque) in Sjenica (XIX c.), Hasan-aga mosque in Priboj (XVIII c.),
Iskender Pasha Mosque in Nova Varoš (XIX c.), Ibrahim Pasha Mosque in Prijepolje (XVI
c.) and other (Stojimirović S., 2006; Šabić D. & Pavlović M., 2004b). Particular tourism
values have čaršije – downtown districts and commercial parts of towns built in the oriental
style, with a specific infrastructure. Although the physiognomy of cities of the Raška region
is rapidly transforming, these town parts are present even at the beginning of XXI century.
This particularly can be seen in the old town of Novi Pazar, where the fortress and Hammam
are built in XV century, as well as Amir-aga’s Han from the XVII century (Grupa autora,
2007b).
Monuments of a recent history in the Raška region, built to commemorate the victims
of the wars of liberation in the XX century, are also of greater significance for tourism
development. The most famous are: the memorial complex „Boško Buha“ at Jabuka near
Prijepolje, memorial complex – partisan hospital in Prijepolje, a monument to fallen soldiers
in the World War II in Nova Varoš, a monument to the Duke Peter Bojović in Nova Varoš
and other. In addition to visiting cultural and historical monuments and museums, visitors
can attend a variety of sports, cultural and tourist events, such as: „Sreten Vukosavljević’s
days“ in Prijepolje, „Lim Poetry Evenings“ in Priboj, „Sandžak sports games“ in Sjenica,
„Sopotnica springs“ in Sopotnica and other (Stojimirović S., 2006; Garača V. & Ratković
S., 2007).
Rural tourism
According to statistics, there are 438 settlements, of which 8 urban and 432 rural in
the Raška region. Rural territories occupy 4,433 km
2
(98.4% of the region). According to
2002 Census, in the villages of the Raška region lived 113,761 inhabitants, which make
48.3% of the total population of this part of Serbia
8
. Given these facts, but also preserved
environment, rich cultural heritage and folk traditions, the Raška region has first-rated but
inadequately utilized potentials for the development of rural tourism as an activity that is
based on a combination of natural and anthropogenic tourism values. Of natural resources,
for the development of rural tourism, the most significant are: mountains, caves, canyons,
gorges, pleasant climate, clean rarefied air, rivers and lakes, waterfalls and karst springs,
8
Statistical Office of the Republic of Serbia, Belgrade

60
spas, rich flora and fauna and other. Anthropogenic values of Raška region’s rural areas are
rich and specific. Among all, traditional Serbian and Muslim village architecture, water
mills, cultural and historical monuments, traditional costumes, folklore, customs, traditional
farming, old pasture cattle, an old and almost forgotten crafts, healthy food, stand up. This
diversity of tourism potentials and rich cultural heritage in the Raška region are further
enriched by the hospitality of the local residents who, according to tradition, welcome every
tourist as a friend and serve him national dishes.
Rural tourism is a broad term that includes not only guests’ accommodation, but also
other tourist activities in rural areas. Households engaged in this activity must have an active
role in designing the content of tourists’ stay. Concept of „Active rest“ where the visitors are
provided opportunities for participation in various activities like: hiking, excursions, fishing,
gathering medicinal herbs and forest fruits, horseback riding, sports, is becoming more
common. Of particular importance is education about the rural way of life and rural
economy, where tourists can take part in traditional activities such as: farming, harvesting
crops, picking fruit, distillation of rakia, making craft products, etc. At the beginning of the
XXI century, agrotourism – form of the rural tourism, is being developed, and takes place
on farms, where there are opportunities for visitors to get the service offering food and drink
besides basic agricultural activity (Todorović M. & Bjeljac Ž., 2007). Gastronomic
specialties that are prepared and served the traditional way are the basis of this type of rural
tourism. The Raška region is known for healthy food, which is entirely based on local
agricultural products. Of special significance are: pršuta (dry-cured ham), pogača (a type of
pastry), potatoes under the bell and dairy products (cheese, cream, jardum and buter). In the
Raška region, Sjenica cheese is widely known, and this is only place in Serbia where one
can eat Turkish specialty jardum (sheep’s milk cooked on moderate heat). Very old dishes
that are still held are: papula, ovsenica, kačamak, cicvara, razljevuša, bungur, ćeške, varivo,
popara (Šabić D. & Pavlović M., 2005). In addition to consuming food, tourists can get
acquainted with the technology of cheese and ham production and may participate in the
preparation of traditional dishes. Therefore the authentic and traditional cuisine and healthy
food should get an important place in the tourist offer of this region’s rural areas.
Rural tourism in the Raška region does not have a long tradition. As an organized
activity, it began to develop during the 1970s, but the number of households that were
engaged in it was symbolic. Fragmented and dispersed rural holds, negative economic and
demographic processes in rural areas, insufficient awareness of the need for environmental
protection and popularization of urban lifestyles are some of the factors that influenced the
weak development of this type of tourism. As a result, this activity is rarely appeared in the
tourist offer of the Raška region. In late XX and early XXI century, in times of economic
crisis, some households were in search of alternative sources of income, and began to
accommodate guests. During this period the number of households engaged in rural tourism
in the Raška region has increased, but was still well below the real possibilities.
It is hard to give the exact number and structure of rural tourism accommodations
capacities in the Raška region. The main reason for this is lack of accurate records, and the
fact that most facilities are not categorized. Taking into account the main indicators of
tourism development (quality of tourism infrastructure, number of tourists and their
overnight stay, organization of visitors’ stay, advertisement on the market), it can be
concluded that rural tourism in the Raška region is more developed in its northwestern
(municipalities Nova Varoš, Prijepolje and Priboj), than in the southeastern part
(municipalities Sjenica, Novi Pazar and Tutin).
In the development of this tourism type, municipality Nova Varoš is leading, because
of the affirmation of Mt. Zlatar as a health resort. The best example of successful
development of rural tourism is ethnic village Štitkovo, situated between the mountains
Čemernica and Javor, 30 km from Nova Varoš. Data on village Štitkovo show that it has

61
been founded at the beginning of the XIII century. Village succeeded to preserve its
authentic architecture from the second half of the XIX century. In the centre of the village is
the church built in 1867 and on its left side is school built in 1887. Old houses all built in
style of Old Vlah (Stari Vlah) from the end of XIX century – of wood and stone. The
preserved environment, picturesque landscapes, healthy food and authentic rustic
atmosphere attracts an increasing number of rural tourism lovers (Stojimirović S., 2006).
According to data given from the Tourist and sports centre „Zlatar“ in the villages at the
municipality Nova Varoš: Akmačići, Vilovi, Drmanovići, Radijevići, Brdo, Radoinja,
Rutoši, Vraneša, Jasenovo, Ljepojevići and Ojkovica, there are 350 beds in 90 apartments
and country houses, often built in traditional styles, available for tourists
(http://www.zlatar.org.rs). Holiday Park in the village Vilovi occupies an area of 2 ha and is
situated on the territory of the Special Nature Reserve „Uvac“. Tourist accommodation is
provided in apartments, cottages and tents. Visitors are being offered active recreation and
recreational tours: tubing on Zlatarsko and Sjeničko lake, rowing, sightseeing Usac cave,
field trip to the Mileševa monastery, bird watching of griffon vultures in the Uvac canyon,
visit to Štitkovo ethnic village, mountain bike, rock climbing, mountain climbing
(www.vilovi.info). Rural tourism on Mt. Zlatar is often combined with cultural
manifestations. The most important events are „Zlatarska sirijada“ and „Days of Zlatar “
which are held every year in August in the village Božetići.
In the municipality of Prijepolje rural tourism is organised in the villages Sopotnica,
Kamena Gora, Jabuka, Babine, Gostun and Milakovići (hamlet Tičije polje). In the village
Sopotnica 5 households with 39 beds are involved in rural tourism. Since 1987 in the village
is held cultural and artistic event „Sopotnica’s springs“ as the original presentation of folk
art (Garača V. & Ratković S., 2007). In the village Kamena Gora near Prijepolje ethno-
house „Guvništa“, the first educational centre for sustainable development and promotion of
outstanding ecotourism potential of Prijepolje region, was open in 2009
(www.turizamprijepolje.org.rs). In the municipality Priboj, Pribojska Spa, where ethno
village Gaj is built, is centre of rural tourism (www.etnoselo.pribojskabanja.rs).
In the southeastern part of the Raška region (municipalities Sjenica, Novi Pazar and
Tutin) just a few households are engaged in rural tourism. This is due to indifference of the
local population, lack of road infrastructure, low investments even though the natural
conditions for rural tourism development are attractive and affordable. In the municipality
Sjenica prosperous natural conditions for the rural tourism have villages: Čedovo (thermal
springs), Družiniće (hamlet Hodžina Voda in the Nature Reserve „Uvac“), Gonje (ski trail at
Mt. Jadovnik), Donje Lopiže (Tubića cave), Gornje Lopiže and Ušak (Usac cave system), as
well as numerous Pešter’s villages, where tourism can be based on a presentation of
traditional livestock farming. Particularly favourable conditions for it has village Tuzinje, in
whose district are preserved traditional cattle raising and sheep breeding settlements, which
are protected by law. The first attempt to develop rural tourism is linked to the village
Družiniće, where series of activities were planned: training and education of rural
households, categorization of accommodation facilities, construction of roads, creation of
promotional materials and other (Grupa autora, 2006).
In the municipality Novi Pazar convenient conditions for tourism development have
villages located near the thermo-mineral springs and medieval cultural and historical
monuments: Rajčinoviće, Banja, Slatina, Deževa, Vojkoviće, Doljani, Vrbolazi and
Bubregovići (Grupa autora, 2007b). Location of certain villages in municipalities Novi
Pazar and Sjenica (Šare, Muhovo, Radaljica, Kuzmičevo etc.) on the territory of Nature Park
„Golija“, can be used to promote natural resources and rural tourism development based on
environmental standards. On the territory of Mt. Golija that belongs to municipality of Novi
Pazar, was built tourist complex Odvraćenica, with the ski centre, hotels, motels and private
accommodation in rural households. According to the results of field studies, in

62
municipality Tutin most favourable conditions for development of rural tourism have
villages Ribariće (Black River monastery, the Ibar gorge and lake Gazivode), Godovo,
Orlje, Smoluća, Delimeđe and Đerekare. In the villages Delimeđe, Leskova and Batrage are
being held traditional folk fairs, which can be used for attracting tourists and organizing
cultural tourism.
In most EU countries rural tourism is a part of Rural areas’ developmental strategies,
which help in retaining population in rural areas, creating jobs and contributing to socio-
economic progress of these, less developed areas (Tomka D., 2003). Such an approach is
necessary to apply in the Raška region, whose villages are threatened by the negative
development processes. Tourism has a growing impact on economic, social, functional and
physiognomic transformation of rural settlements. This phenomenon is a consequence of the
increasing urban population’s need for rest, recreation and stay in a rural environment.
Rural tourism can be a foundation for economic and demographic revitalization of
villages in the Raška region, as it develops on family farms in order to attract visitors and
create additional income. This activity is often a complementary activity to agriculture. A
significant advantage of this type of tourism is expressed by providing income in rural areas,
with relatively small investments by households. Positive effects are manifested through:
reduction of depopulation and emigration flows, restoration and revitalization of traditional
rural occupations such as farming and handicrafts (wood, leather, wool, fur processing),
environmental protection and preservation of cultural heritage and other. The ultimate goal
of rural tourism development in the Raška region should be improvement of living
conditions and rising of living standards in rural communities, economic activation of the
villages and the creation of new sources of residents’ income, which would motivate them to
stay and live in villages. Revenues from tourism would result in socio-economic standards’
rising and improvement of living conditions in rural areas. This can be achieved by
investing in rural infrastructure: roads, post offices, schools, shops, cooperatives and other.
This way, rural tourism as a complementary activity to agriculture may become a significant
factor in demographic and economic revitalization of rural settlements in the Raška region.
Despite relatively well-equipped facilities for the accommodation of visitors, rural
tourism in the Raška region is faced with numerous problems that affect its development. It
is evident that during the first decade of XXI century significant progress in development of
rural tourism is made, but number of households engaged in this activity is insufficient and
financial impact is modest. Development of rural tourism in the Raška region is adversely
affected by: lack of finance, insufficient education of rural households about organization of
accommodation and activities for visitors, lack of a clear development strategy, frequent
occurrence of „illegal construction“ threatening the physiognomy of the rural environment
and other. Tourist advertising is inadequately organized, given that a small number of
households put their offer through the Internet and other media. Important disadvantage is
that the majority of accommodation facilities are not categorized particularly since
householders are not able to significantly improve and expand their offer. One of the main
limiting factors is the inadequate condition of infrastructure systems. Many roads are
without asphalt pavement, and a large number of villages and hamlets do not have modern
plumbing. In most villages there are no post offices, ambulant, shops, private
accommodation and other basic infrastructure. The lack of these facilities conditioned that
such villages cannot meet the needs and demands of modern tourists, who often come from
large cities. Facts that many villages do not have road connection with local centres and the
existence of villages without electricity, are the limiting factors of tourism development,
which cannot be justified. Villages in the Raška region have favourable conditions for
development of rural tourism, but in the current existential conditions most of them cannot
be valorised in adequate way.

63
It is necessary to conduct a series of planned activities in order to affirm rural tourism
according to potentials and placing the Raška region as important tourist destinations in
Serbia. It is needed to make system for accommodation categorisation, increase the number
of households engaged in this activity, especially in the southeastern part of the region and
to educate local residents about hosting visitors. It is necessary to establish Tourist info
spots, which would cooperate with local authorities and promote rural tourism values of the
Raška region. Since the modern tourism cannot be developed without quality infrastructure
systems, one of the main conditions that should be achieved is construction of road networks
and additional infrastructure (sports grounds, swimming pools, running tracks, hiking trails,
souvenir shops etc.). It is required to create a professional design and content of tourism
offer for visitors, with a exponentiation of functions of the Raška region’s rural settlements,
relying on natural resources, activities and lifestyle of local residents – from agricultural
activities (in the form of recreation for tourists), preparing local dishes, traditional handicraft
making, participating in cultural events, festivals and celebrations of national heritage.
Development of rural tourism is not possible without the activities related to its promotion
on the tourist market. Preparation of promotional material, websites, constant presence in
the media and trade shows are necessary actions to create conditions for sustainable
development of rural tourism. Tourists’ stay in the villages of the Raška region should be
based on an optimal combination of attractive natural and anthropogenic values. As a result,
tourism development must be approached seriously and professionally, with full respect of
environmental protection principles.
In the current material and organizational conditions, rural tourism in the Raška
region is almost entirely oriented towards domestic tourist market, especially tourists from
major cities. Foreign tourists are rare and come mainly from the republics of the former
Yugoslavia. Implementation of these activities would create settings for promotion of rural
tourism in the Raška region on the markets of developed countries, which have a strong
interest and need for this type of tourism.
Conclusion
Varieties of natural and anthropogenic resources represent a good foundation for
sustainable development of tourism in the Raška region. Realised level of tourism
potentials’ valorisation is low, but there are conditions which can make this activity became
significant part in the economy of the region. Taking into consider contemporary changes in
the tourism market, long-term development objectives and resource base, in the Raška
region, priority should be given to the rural tourism. This is an activity that can have a
positive impact on balanced regional development of this, less developed rural area. Modern
men’s growing need of residing in villages is connected with higher interest in history,
tradition, religion, nature conservation, adventure, hiking, fishing, etc. Contemporary trends
in tourism are connected with special interests, and tourists’ requests provide a steady
growth in demand for less affirmed resources preserved in rural areas as the local residents
region is.
Recent tourism development includes utilization of an environment without the
destructive anthropogenic activities. The Raška region, with available tourist resources, is
extremely suitable for eco-tourism development, as its geological diversity, biodiversity and
cultural heritage are substantially preserved. Their tourist evaluation and preparation for
tourist offer include build of facilities and infrastructure that will not endanger or
significantly reduce natural environment. Tourism activities should take place throughout
the year, but to a limited extent, by applying strict international criteria on environmental
protection.

64
Based on an analysis of the most important tourism values of the Raška region, it is
necessary to identify priorities and directions of their valorisation. For tourism resources’ of
the Raška region promotion and offer to increasingly demanding tourism market, lot of
patient, professional work, money and time are needed. Projects for the evaluation of certain
tourist facilities are given in the municipal development strategies, but due to lack of funds
they are far from practical realization. Economic underdevelopment of the Raška region, traffic
isolation and inadequate accommodation facilities adversely affect tourism development.
When certain level of economic development is going to be reached in the Raška region, the
development of tourism according to existing potentials will be possible. Already
established tourist sites in the municipalities Nova Varoš, Prijepolje, Priboj and Novi Pazar
should represent model for activation of new tourist areas, with greater accreditation of local
communities in the use and management of tourism resources. Therefore, it is necessary to
bring local development programs that would encourage development of tourism in those
villages of the Raška region where exist actual conditions for that activity.
References
See References on page 51.