ArticlePDF Available

Ne samo za tržište: Ka društvenom konsenzusu o ključnim kompetencijama sledeće generacije građana

Authors:

Abstract

U ovom tekstu razmatram dve međusobno povezane teme. Prva se odnosi na ulogu ekonomskog sektora u razvoju obrazovanja. Tu želim da pokažem da ekonomski sektor, kao i mnogi drugi sektori u društvu, treba da bude uključen u donošenje odluka o razvoju obrazovnog sistema. Ali, on ne može biti jedino što se uzima u obzir pri donošenju odluka. Druga tema, koja je, mislim, važnija, tiče se kompetencija koje treba da razviju buduće generacije građana kako bi mogle da se nose sa različitim izazovima, te da pomoću tih kompetencija budu sposobni da ostvare svoje interese i doprinesu ostvarenju interesa društva.
BELEŠKA UZ OVAJ BROJ “REČI”
PRAVO NA OBRAZOVANJE
Jadranka Jelinčić
OBRA ZO VA NJE U SR BI JI: IZ ME ĐU PO ZNA TE
PRO ŠLO STI I NE PO ZNA TE BU DUĆ NO STI
Tin de Ko vač Ce ro vić
OBRAZOVANJE I JAVNI INTERES
GRAĐANSKO OBRAZOVANJE U DEMOKRATIJI
Patriša Vajt
OBRA ZO VA NJE NA KON MO RAL NOG PA DA:
KON TEK STU AL NA OD BRA NA PER FEK CI O NI ZMA
Ne nad Di mi tri je vić
HU MA NI STI KA I “JAV NI IN TE RES”
Pre drag Bre ba no vić
5
33
37
53
61
73
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanjaReč 83.29
93
109
113
123
145
177
189
201
217
229
PEDAGOGIJA I ODGOVORNOST:
RAZMIŠLJANJA O NASTAVI KNJIŽEVNOSTI
Ana Kolarić
OBRA ZO VA NJE OBES PRA VLJE NIH
Tin de Ko vač Ce ro vić
OBRA ZO VA NJE I JAV NI IN TE RES: RAZ GO VOR
JAVNA SFERA KAO PROSTOR OBRAZOVANJA
JAV NA SFE RA KAO PRO STOR OBRA ZO VA NJA:
RAZ GO VOR
OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE
PRO IZ VOD NJA RAZ LI KE:
NEO LI BE RA LI ZAM, NEO KON ZER VA TI VI ZAM
I PO LI TI KA RE FOR ME OBRA ZO VA NJA
Mic hael W. Ap ple
NE SA MO ZA TR ŽI ŠTE:
KA DRU ŠTVE NOM KON SEN ZU SU
O KLJUČ NIM KOM PE TEN CI JA MA
SLE DE ĆE GE NE RA CI JE GRA ĐA NA
Alek san dar Ba u cal
OBRAZOVANJE I TRŽIŠTE: RAZGOVOR
DE MO KRA TI JA ZA OBRA ZO VA NJE
De jan Ilić
VI SO KO OBRA ZO VA NJE KAO JAV NO DO BRO:
PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU?
Dean Du da
PRI MJER IZ RE GI JE / PRI MJER ZA RE GI JU? – RAZGOVOR
237
247
257
269
279
295
307
311
315
321
KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA
OBRAZOVANJE GRAĐANA ZA LIBERALNO
PLURALNO DRUŠTVO
Walter Feinberg
NA STA VA ISTO RI JE KAO PRED VOJ NIČ KA OBU KA
Du brav ka Sto ja no vić
NA CI O NA LI ZAM U OBRA ZO VA NJU, NA PRI MJE RU
DEJ TON SKE BO SNE I HER CE GO VI NE
Ne nad Ve lič ko vić
ŠKOLSKI PROGRAM ZASNOVAN NA
CILJEVIMA I UNAPREĐIVANJE DRUŠTVENE KOHEZIJE
Džon Vajt
KOHEZIVNA FUNKCIJA OBRAZOVANJA: RAZGOVOR
UZ KONFERENCIJU
RAZ MI ŠLJA NJA O PO ZI CI JI ŽE NA
NA UNI VER ZI TE TU DA NAS
Ri ma D. Ap ple
MR TVI I HRA NJE NI
Vik tor Ivan čić
ZA BES PLAT NE ŠKO LE
De jan Ilić
PRO TIV NA MET NU TIH ŠKO LA
Vik tor Ivan čić
BITI DJECA
Vojislav Pejović
Izdavač: “Fabrika knjiga”, Beograd, Knez Danilova 55a,
+381 11 3224577, www.fabrikaknjiga.co.rs, fabrikaknjiga@sezampro.rs
Urednici: Aleksandra Bajazetov, Predrag Brebanović, Dejan Ilić,
Slavica Miletić
Glavni i odgovorni urednik: Dejan Ilić
Grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović
Kompjuterska obrada: Tanja Valjarević
Štampa: Standard 2, 2013
Cena ovog primerka je 750,00 dinara.
ISSN: 0354-5288
Objavljivanje ovog broja Reči podržali su
Fondacija za otvoreno društvo
Ministarstvo kulture Republike Srbije
325
329
331
335
341
349
355
ŠTA DA SE RADI?
Dejan Ilić
KORAK PO KORAK
Vojislav Pejović
HVALA VAM ŠTO JEDETE SLADOLED
Rastislav Dinić
ŠKOLOVANJE LUDOM RADOVANJE
Viktor Ivančić
ZAŠTO SU VAŽNE PRIČE
Dejan Ilić
TEKST, KONTEKST, PRIČA
Vojislav Pejović
O PRIČAMA I ZNANJIMA
Aleksandar Baucal
ovom tek stu raz ma tram dve me đu sob no po ve-
za ne te me. Pr va se od no si na ulo gu eko nom skog sek-
to ra u raz vo ju obra zo va nja. Tu že lim da po ka žem da
eko nom ski sek tor, kao i mno gi dru gi sek to ri u dru-
štvu, tre ba da bu de uklju čen u do no še nje od lu ka o
raz vo ju obra zov nog si ste ma. Ali, on ne mo že bi ti je di-
no što se uzi ma u ob zir pri do no še nju od lu ka. Dru ga
te ma, ko ja je, mi slim, va žni ja, ti če se kom pe ten ci ja
ko je tre ba da raz vi ju bu du će ge ne ra ci je gra đa na ka-
ko bi mo gle da se no se sa raz li či tim iza zo vi ma, te da
po mo ću tih kom pe ten ci ja bu du spo sob ni da ostva re
svo je in te re se i do pri ne su ostva re nju in te re sa dru štva.
ULO GA EKO NOM SKOG SEK TO RA
U RAZ VO JU OBRA ZO VA NJA
Ka da se go vo ri o zna ča ju eko nom skog sek to ra za ob-
li ko va nje obra zov nog si ste ma uglav nom se iz no se dve
te ze. Pre ma jed noj, uti caj eko nom skog sek to ra na
raz voj obra zo va nja nu žno je ne ga ti van. S dru ge stra-
ne sto ji stav da je ta kav uti caj uglav nom po zi ti van.
U iz la ga nju Maj kla Epla već su da ti pri me ri ko ji
ube dlji vo raz ot kri va ju ne ga tiv ni uti caj ko ji eko no mi-
ja ima na ob li ko va nje obra zo va nja, po seb no na “pro-
iz vod nju” ne jed na kih šan si za de cu ko ja ne pri pa da ju
“eko nom skoj eli ti”. Na do ve zu ju ći se na to, ov de ću
raz mo tri ti če ti ri raz lo ga iz ko jih eko nom ski sek tor
ne tre ba da ima do mi nan tan uti caj na obra zo va nje.
Za što ni je do bro da eko nom ski sek tor
ima pre ve lik uti caj na obra zo va nje?
Pr vi raz log sa sto ji se u či nje ni ci da je eko nom ski sek-
tor sa mo je dan od sek to ra ko ji či ne dru štvo. Ako bi
eko nom ski sek tor imao pre te žan uti caj na obra zo-
va nje, to bi vo di lo ka za ne ma ri va nju dru gih sek to ra
dru štve nog ži vo ta, po put, re ci mo, kul tu re, umet no-
NE SA MO ZA TR ŽI ŠTE:
KA DRU ŠTVE NOM
KON SEN ZU SU
O KLJUČ NIM
KOM PE TEN CI JA MA
SLE DE ĆE GE NE RA CI JE
GRA ĐA NA
ALEK SAN DAR BA U CAL
U
178
Reč no. 83/29, 2013.
sti, po li ti ke. Ta da bi se obra zo va njem osi ro ma ši va li osta li seg men ti, što mo že ima ti niz
ne ga tiv nih po sle di ca, o če mu je, po red osta lih, ube dlji vo pi sa la i Mar ta Nus ba um.
Dru gi raz log is ti če da bi no ve ge ne ra ci je gra đa na pu tem obra zo va nja raz vi le
sa mo one kom pe ten ci je ko je su bit ne za eko nom ski sek tor i tr ži šte ra da ako bi eko no mi ja
isu vi še uti ca la na obra zo va nje. Usled to ga bi smo mo ra li da se za pi ta mo na ko ji će na čin
no ve ge ne ra ci je gra đa na raz vi ti osta le kom pe ten ci je ko je su od in te re sa za po je din ca i
dru štvo. Ako za klju či mo da će de ca i mla di mi mo obra zo va nja raz vi ti osta le va žne kom-
pe ten ci je, po sta vlja se pi ta nje da li je za is pu nja va nje dru štve nih op štih in te re sa do volj no
oslo ni ti se na mo gu će va no bra zov ne pri li ke za raz voj ključ nih kom pe ten ci ja. Po vrh to ga,
pi ta nje je i da li bi to osla nja nje na va no bra zov ne pri li ke nu žno do pri ne lo re pre duk ci ji i
ši re nju po sto je ćih dru štve nih ne jed na ko sti.
Tre ći raz log pro tiv pre te ra nog uti ca ja eko nom skog sek to ra na ob li ko va nje obra-
zov nog si ste ma u ve zi je sa vre men skom ska lom po ko joj funk ci o ni šu in te re si dru štva i in te-
re si po je di nih ak te ra u eko nom skom sek to ru. In te res dru štva je da u du žem pe ri o du po sto ji
eko no mi ja ko ja je kon ku rent na, te da po sto je po je din ci ko ji mo gu da ra de i spo sob ni su da
do ži vot no uče. S dru ge stra ne, in te res eko nom skih ak te ra je da što ma nje ula žu u obu ku bu-
du ćih rad ni ka, te da taj tro šak po de le sa dru štvom ili ga sa svim pre ne su na dru štvo. Prak tič ni
pro ble mi ko je dru štvo zbog to ga mo že ima ti su ozbilj ni. Za mi sli mo, na pri mer, da se sred-
nje struč no obra zo va nje sa svim pri la go di kom pa ni ja ma ko je će za po sli ti sa da šnje uče ni ke.
Kom pa ni je bi ima le in te res da se obra zo va nje tih uče ni ka ob li ku je ta ko da se oni što br že i
uz što ma nje tro ško va uklju če u nji hov rad. Me đu tim, ako se po slov na po li ti ka kom pa ni ja
pro me ni i svi za po sle ni osta nu bez po sla, kom pa ni je ne ma ju oba ve zu da bri nu šta će se de si ti
sa rad ni ci ma bez po sla. To bi bio pro blem dru štva. Dru štvo bi mo ra lo da fi nan si ra tro ško ve
u ve zi sa so ci jal nim po li ti ka ma i po li ti ka ma usme re nim ka po ve ća nju za po sli vo sti onih ko ji
su se ve o ma spe ci fič no obra zo va li za rad na po slo vi ma ko ji su ne sta li.
Če tvr ti, i po sled nji raz log ko ji na vo dim, od no si se na ima gi nar nu bu duć nost
u ko joj se obra zo va nje pot pu no ob li ku je pre ma eko nom skom sek to ru, a taj sek tor je iz-
u zet no pro duk ti van i pra vi ve li ko bo gat stvo i za se be, i za za po sle ne, i za dru štvo. U tom
sve tu, po je di nac je bo gat u eko nom skom smi slu, ali je pi ta nje da li je spo so ban da “tra ga
za sre ćom”, da se po slu žim for mu la ci jom iz ame rič kog usta va. Dru gim re či ma, po red
eko nom skih, po je di nac i dru štvo ima ju i dru ge po tre be i in te re se ko ji ma u tom sve tu
obra zo va nje ne iz la zi u su sret, što nas, na ne ki na čin, vra ća na pr vi raz log.
Raz lo zi iz ko jih eko nom ski sek tor tre ba da se uklju či
u obra zo va nje, po go to vo u Sr bi ji
Da kle, ovo su sa mo ne ki od raz lo ga ko ji pod u pi ru stav da pre te ra ni uti caj eko nom skog
sek to ra na obra zo va nje do no si znat no vi še pro ble ma ne go ko ri sti za dru štvo. Dru gi raz lo zi
179
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja
da ti su u tek sto vi ma auto ra ko ji kri tič ki ana li zi ra ju uti ca je neo li be ra li zma i neo kon zer va ti-
vi zma na obra zo va nje, po go to vo onih ko ji to ra de u kon tek stu obra zo va nja u SAD, po put,
re ci mo, Maj kla Epla i Mar te Nus ba um. Ipak, ov de tre ba ima ti u vi du da usled raz li či tih
isto rij skih, kul tu ro lo ških i so ci jal nih raz lo ga u SAD eko nom ski sek tor znat no vi še uti če
na obra zo va nje ne go u ne kim dru gim ze mlja ma, po go to vo evrop skim. Iz tog raz lo ga, za la-
ga nje tih auto ra za sma nji va nje pre ve li kog uti ca ja eko nom skog sek to ra i po ve ća nje uti ca ja
dru gih sek to ra ve o ma ima smi sla u da tom kon tek stu.
Me đu tim, obra zov ni si stem u Sr bi ji se u po sto je ćim okol no sti ma ne su o ča-
va sa slič nim pre te ra nim uti ca jem eko nom skog sek to ra. Mo že se re ći da je u Sr bi ji čak
reč o obr nu tom slu ča ju. Eko nom ski sek tor je ov de imao ma li ili ni ka kav uti caj na raz-
voj obra zo va nja. To nas vo di ka za ključ ku da je za Sr bi ju va žan iza zov da se eko nom ski
sek tor uklju či u obra zov ne po li ti ke, a ne da se sma nji nje gov uti caj. Eko nom ski sek tor
je kod nas tra di ci o nal no sa svim is klju čen iz do me na op šteg obra zo va nja, ko je je bi lo
pod do mi nant nim uti ca jem uni ver zi te ta. Zbog to ga u op štem obra zo va nju ima mo do-
mi na ci ju aka dem skih zna nja, uz sla bu pri sut nost ključ nih kom pe ten ci ja ko je su ve o ma
va žne za us pe šan i is pu njen ži vot. Eko nom ski sek tor je u iz ve snoj me ri bio uklju čen u
upra vlja nje sred njim struč nim obra zo va njem pre de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, ali
je to uče šće bi lo pod sna žnim uti ca jem vla da ju će ide o lo gi je. Po što su dr žav na pred u-
ze ća pro pa la, iz gu bi la se i ta isu vi še ide o lo gi zo va na spre ga iz me đu sred njeg struč nog
obra zo va nja i eko no mi je. Ta ko smo do bi li sred nje struč no obra zo va nje ko je mla de
ge ne ra ci je ne pri pre ma ni za pro fe si ju ni za ži vot u dru štvu. Tre ba se sa mo se ti ti da nas
po slo vič nih pri me ra po je di nih sred njih struč nih ško la ko je su op sta ja le sa ne pro me nje-
nim pro gra mi ma i obra zo va njem du go po sle pro pa sti dr žav nih pred u ze ća i eko no mi je
sa ko ji ma su ra ni je bi le po ve za ne. Da ne go vo ri mo o pri tu žba ma po slo da va ca da uče ni ci
iz tih struč nih ško la u to vre me ni su bi li ob u če ni ni za ne ke ele men tar ne zah te ve po-
sla. Is ti čem da se u po sled njih de set go di na si tu a ci ja u sred njem struč nom obra zo va nju
do ne kle po pra vi la uvo đe njem no vih pro gra ma struč nog obra zo va nja, ko ji su se raz vi li
uz pro jek te ko je fi nan si ra Evrop ska ko mi si ja. Stva ra ju se i ra zni me ha ni zmi pre ko ko jih
eko nom ski sek tor mo že vi še uti ca ti na obra zo va nje (re ci mo, osno van je Sa vet za struč no
obra zo va nje i obra zo va nje od ra slih, pred stav ni ci fir mi uklju ču ju se u is pit ne ko mi si je
za struč nu ma tu ru). Da kle, pret hod no is ku stvo sa obra zov nim si ste mom u Sr bi ji, ko je
se raz li ku je od is ku stva u SAD, mo že bi ti pri mer za pri met nu is klju če nost eko nom skog
sek to ra iz upra vlja nja obra zo va njem. U tom smi slu u Sr bi ji, za raz li ku od SAD, tre-
ba obra zlo ži ti za što i re ći ka ko da se eko nom ski sek tor uklju či, a ne sa mo upo zo ra va ti
na opa sno sti od nje go vog pre te ra nog uče šća. Me đu tim, is ku stvo SAD i dru gih ze ma lja
tre ba da bu de opo me na Sr bi ji da pro ces ve ćeg uklju či va nja eko nom skog sek to ra ne bi
oti šao u svo ju kraj nost.
180
Reč no. 83/29, 2013.
S ob zi rom na si tu a ci ju u Sr bi ji, na ve šću če ti ri raz lo ga iz ko jih je neo p hod-
no da eko nom ski sek tor u Sr bi ji bu de uklju čen na smi sle ni ji i bo lji na čin u upra vlja nje
obra zo va njem i u ob li ko va nje prav ca u ko jem će se ono raz vi ja ti.
Pr vi raz log sa sto ji se u či nje ni ci da bu du će ge ne ra ci je gra đa na, po red to ga
što tre ba da raz u me ju svet i se be, tre ba da mo gu i da se za po sle. Bez eko nom skog sek to ra
obra zov ni si stem ne mo že iden ti fi ko va ti ključ ne i spe ci fič ne kom pe ten ci je ko je su po treb-
ne za uspe šno uklju či va nje mla dih u eko nom ski sek tor.
Dru gi raz log za uklju či va nje eko nom skog sek to ra je po tre ba da bu du će ge ne-
ra ci je ne bu du sa mo za po sli ve; one tre ba da bu du za po sli ve u onim sek to ri ma eko no mi je
ko ji su za sno va ni na zna nju, teh no lo gi ja ma i ino va ci ja ma, i ko ji su vi so ko pro fi ta bil ni.
Ako obra zo va nje omo gu ći po je din ci ma i dru štvu ve ću za po sli vost u vi so ko pro fi ta bil nim
sek to ri ma eko no mi je, dru štvo će u ce li ni bi ti sna žni je bi će kon ku rent ni je i spo sob no
da u ve ćoj me ri po dr ži raz voj i pra va sva kog gra đa ni na po na o sob.
Tre ći raz log ti če se či nje ni ce da je Sr bi ja ze mlja u eko nom skoj tran zi ci ji ko-
ja u znat noj me ri za vi si od stra nih in ve sti ci ja. Uklju či va nje eko nom skog sek to ra u raz voj
obra zo va nja i po di za nje ka pa ci te ta obra zo va nja da od go vo ri na po tre be tog sek to ra uči ni lo
bi eko no mi ju u Sr bi ji pri vlač ni jom za stra ne in ve sti to re. Ako bi ta kvo uklju či va nje do ve lo
do stva ra nja vi so ko kom pe tent nih ljud skih re sur sa, Sr bi ja bi bi la pri vlač ni ja za kom pa ni je
ko je ra de u vi so ko pro fit nim sek to ri ma.
Ko nač no, sve ovo bi do ve lo do po di za nja kon ku rent no sti Sr bi je u od no su na
dru ge ze mlje u re gi o nu i u EU. Od to ga u ve li koj me ri za vi si i po lo žaj Sr bi je u re gi o nu i u
EU, kao i po ten ci jal dru štva da se raz vi ja u dru gim sek to ri ma ko ji ne po či va ju, ni ti tre ba
da po či va ju, na eko nom skim prin ci pi ma.
Su mi ra ju ći tvrd nje i ar gu men te iz ovog de la tek sta, za klju ču jem da obra-
zov ni si stem tre ba da bu de u funk ci ji raz vo ja eko nom skog sek to ra u Sr bi ji, ali ni ka ko
ne bi tre ba lo da se sve de sa mo na tu ulo gu. Osnov ni raz log za ta kav stav sa sto ji se u
či nje ni ci da su dru štve ni in te re si da le ko ši ri i ra zno vr sni ji ne go što su in te re si tr ži šta
i eko no mi je.
KLJUČ NE KOM PE TEN CI JE ZA ŽI VOT
BU DU ĆIH GRA ĐA NA U DE MO KRAT SKOM DRU ŠTVU
ZA SNO VA NOM NA LJUD SKIM PRA VI MA
U ovom de lu tek sta raz ma tram pi ta nje ka ko obra zo va nje mo že po dr ža ti dru štve ne in-
te re se ko ji ob u hva ta ju i in te re se i po tre be eko nom skog sek to ra. O toj te mi se mno go
pi sa lo i raz go va ra lo. Iz tog raz lo ga, moj do pri nos ov de ne će bi ti ana li za i sa ži ma nje
ra znih po gle da i prak si. Po ku ša ću ume sto to ga da po nu dim ne što dru ga či ji od go vor
na to pi ta nje.
181
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja
Obra zo va nje ori jen ti sa no na bu duć nost
Od go vor za sni vam na za mi šlja nju bu duć no sti u ko joj će ži ve ti de ca ko ja su se tek ro di la.
Za mi sli mo, da kle, de te ko je se tek ro di lo, ove 2012. go di ne. Ona ili on će po če ti s oba ve-
znim obra zo va njem 2019. go di ne, i s ti me će za vr ši ti 2027. Sred nje obra zo va nje će ste ći
2031. Pod pret po stav kom da se oso ba ko ju smo za mi sli li ne će ško lo va ti po sle sred nje ško le
(što sa da va ži za naj ve ći broj gra đa na) te da ne će du go če ka ti na pr vi po sao, pe riod rad ne
ak tiv no sti bi će od 2030. do 2070. Po sle to ga sle di pen zi ja ili, ka ko se ka že sa vre me nim
EU je zi kom, pe riod ak tiv nog sta re nja. S ob zi rom na ovaj jed no stav ni si nop sis bu duć no sti
oso be ko ja se ro di la ove go di ne, ja sno nam je da se pred obra zo va nje u stva ri po sta vlja pi-
ta nje ka ko da po dr ži ži vot oso be i dru štva u re la tiv no da le koj bu duć no sti. Ta ori jen ta ci ja
ka bu duć no sti je ve o ma ose tlji va i la ko se gu bi iz vi da usled tre nut nih pri ti sa ka raz li či tih
dru štve nih gru pa ko je te že da pu tem obra zo va nja za do vo lje svo je in te re se i po dr že svo-
je iden ti te te. Za to se če sto do ga đa da obra zo va nje slu ži vi še pro šlo sti i sa da šnjo sti ne kih
uti caj nih dru štve nih gru pa, a ma nje bu duć no sti no vih ge ne ra ci ja. U ve zi sa tim mo že se
po sta vi ti i pi ta nje ko tre ba i mo že da za stu pa in te re se bu du ćih gra đa na u de ba ta ma ko je
se upra vo od vi ja ju.
Iza zo vi sa ko ji ma će se su o ča va ti no ve ge ne ra ci je gra đa na
Na osno vu ana li ze ključ nih iza zo va sa ko ji ma će se su o či ti no ve ge ne ra ci je gra đa na u bu-
duć no sti tre ba for mu li sa ti li ste ključ nih kom pe ten ci ja ko je te gra đa ne ospo so blja va ju da
od go vo re na te iza zo ve. Na i me, ključ ne kom pe ten ci je tre ba da ospo so be bu du će gra đa ne
da po stu pa ju na na čin ko ji im omo gu ću je da ostva re sop stve ne am bi ci je i in te re se i da
isto vre me no do pri ne su raz vo ju dru štva u slu ča ju Sr bi je, reč je o de mo krat skom dru štvu
za sno va nom na ljud skim pra vi ma.
Ključ ne kom pe ten ci je, ko je bi se de fi ni sa le na po me nu ti na čin, tre ba da bu du
osno va za skla pa nje no vog “dru štve nog ugo vo ra” iz me đu dru štva i obra zov nog si ste ma. Tu
bi dru štvo tre ba lo da od re di ko je kom pe ten ci je obra zov ni si stem tre ba da obez be di bu-
du ćim gra đa ni ma. A sva teh nič ka i struč na pi ta nja po put: ka ko raz vi ti pro gra me, ka ko
pod u ča va ti i uči ti u ško la ma, ka ko obra zo va ti na stav ni ke, e da bi se no vim ge ne ra ci ja ma
omo gu ći lo da pu tem obra zo va nja raz vi ju de fi ni sa ne ključ ne kom pe ten ci je pre pu šta ju
se struč nja ci ma ko ji su deo obra zov nog si ste ma.
Iako je ne za hval no za mi šlja ti bu duć nost ona je po de fi ni ci ji otvo re na i te ško
pred vi dlji va to ni je raz log da se ne an ga žu je mo u for mu li sa nju vi zi je bu duć no sti ko ja
nam de lu je ve ro vat no. O bu duć no sti no vih ge ne ra ci je uče ni ka mo že se re ći da će se naj-
ve ro vat ni je su o či ti sa ne ko li ko krup nih iza zo va.
Je dan od iza zo va sa ko jim će se su o či ti i no ve ge ne ra ci je gra đa na je for mi ra nje
po ro di ce. For mi ra nje pri sne part ner ske ve ze ko ja će mo žda uklju či ti i ro di telj stvo je dan
182
Reč no. 83/29, 2013.
je od va žnih iza zo va. Ni je nu žno za mi sli ti da će sva ka oso ba u bu duć no sti ima ti oba ve zu
da for mi ra od re đe ni tip part ner skog od no sa, ni ti je nu žno da taj od nos ob u hva ti za jed-
nič ko ro di telj stvo – sve to spa da u do men lič nih od lu ka. Ipak, mo že mo pred vi de ti da će
se naj ve ći broj bu du ćih gra đa na na ći u si tu a ci ji da do no si va žne od lu ke u ve zi sa tim i da
je in te res i po je din ca i dru štva da se oso be ospo so be da do no se od lu ke u skla du sa raz u-
me va njem re le vant nih di men zi ja njih sa mih, dru gih i kon tek sta.
Do dat ni iza zov je for mi ra nje mre že pri ja telj skih od no sa. Kao i u slu ča ju for-
mi ra nja pri snih part ner skih od no sa, ne mo ra mo za mi sli ti da će svi po je din ci u bu duć-
no sti for mi ra ti isto ve te ne mre že pri ja telj sta va, ali tre ba da pred vi di mo da će va žan deo
ži vo ta sva ke oso be bi ti do no še nje od lu ka u ve zi sa tim. Sma tram da je i in te res po je din ca
i in te res dru štva da i obra zo va nje do pri ne se da bu du će ge ne ra ci je gra đa na mo gu do no si ti
od lu ke u ve zi sa tim, što će im omo gu ći ti da bu du uklju če ni u mre že pri ja telj stva ko je im
pru ža ju po zi tiv nu po dr šku.
Na red ni iza zov se sa sto ji u po tre bi da bu du ći gra đa ni bu du spo sob ni da
for mi ra ju za jed ni cu ili da se ak tiv no uklju če u po sto je će za jed ni ce, da ne gu ju ose ća-
nja pri pad no sti za jed ni ci uz ne go va nje svog iden ti te ta, da se po ve zu ju ili da is tu pe iz
za jed ni ce, i to me slič no. To ob u hva ta i ak tiv no uklju či va nje u ži vot lo kal ne za jed ni ce
u ko joj će ži ve ti za jed no sa dru gim gra đa ni ma. Na pri mer: ka ko za jed no sa dru gim
pri pad ni ci ma lo kal ne za jed ni ce ar ti ku li sa ti za jed nič ke po tre be, in te re se i pri o ri te te
uz uva ža va nje raz li ka ko je po sto je iz me đu gra đa na ko ji ži ve za jed no; ka ko uče stvo va ti u
osmi šlja va nju i spro vo đe nju ak ci ja ko je će una pre di ti kva li tet ži vo ta u za jed ni ci, i to me
slič no. Na da lje, bu du ći gra đa ni će se su o ča va ti i sa iza zo vom uklju či va nja u po li tič ke
pro ce se ko ji tre ba da obez be de odr ža nje i ja ča nje de mo krat skog i so ci jal no ko he ziv nog
dru štva, ko je je za sno va no na ide ja ma ljud skih pra va, jed na ko sti, ne di skri mi na ci je i
po što va nju raz li či to sti.
Bu du ći gra đa ni će ima ti po tre bu i da ak tiv no uče stvu ju u dru gim sfe ra ma
dru štve nog ži vo ta: kul tu ri, umet no sti, spor tu, me di ji ma. S tim u ve zi: ka ko da se ori-
jen ti šu i iza be ru; ka ko da uklju či va njem za do vo lje svo ja in te re so va nja i obo ga te svo je is-
ku stvo, iz ra ze se be i svoj iden ti tet i pro ši re svo je raz u me va nje se be i dru gih; ka ko da kroz
uče šće u ovim seg men ti ma dru štve nog ži vo ta osna že se be i za jed no sa dru gi ma ži ve ak ti van
i is pu njen ži vot ko ji po dr ža va ši re nje vred no sti ko je obez be đu ju do bro bit i po je din cu i
za jed ni ci? Sle de ći va žan iza zov za bu du će gra đa ne bi će uklju či va nje u eko nom ski sek-
tor. Br zi na ko jom se me nja ju eko no mi ja i pri ro da po slo va je ta kva da se te ško mo že
pred vi de ti ka ko će to iz gle da ti i po sle 2030. go di ne. Mo že se pred vi de ti sa mo to da će
eko no mi ja bi ti ne pred vi dlji va. Ipak, sa si gur no šću se mo že re ći da će ve ći na bu du ćih
gra đa na bi ti u si tu a ci ji da pro me ni ne ko li ko pro fe si ja to kom rad nog ve ka. Za to se po sta-
183
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja
vlja pi ta nje ka ko ospo so bi ti gra đa ne za pro me nu pro fe si je, me nja nje rad nog okru že nja,
sa rad nju sa dru gi ma ko ji mo gu ima ti ve o ma raz li či ta pro fe si o nal na, lič na i kul tur na
is ku stva. U ve zi sa tim, bu du ći gra đa ni su o či će se sa iza zo vom do ži vot nog uče nja. Br ze
pro me ne u eko no mi ji i dru štvu na la ga će da oni stal no uče i to ne sa mo unu tar si ste ma
for mal nog obra zo va nja (ko ji nam pr vi pa da na pa met kao aso ci ja ci ja na reč “obra zo-
va nje”), već i u okvi ru ne for mal nog obra zo va nja, kao i pu tem sop stve nog is ku stva u
raz li či tim ži vot nim pri li ka ma.
Kao psi ho log, mo ram do da ti još je dan, sa svim psi ho lo ški iza zov. Na i me, svi
iza zo vi o ko ji ma smo do sa da go vo ri li od no se se na svet oko po je din ca. U ži vo tu ko ji će
bi ti sve kom plek sni ji usled br zih pro me na kon tek sta, bu du ći gra đa ni bi će su o če ni i sa
do dat nim iza zo vom ka ko da “ži ve sa mi sa so bom”, tj. ka ko da odr ža va ju svo je zdra vlje,
da raz u me ju se be, da in te gri šu i uskla đu ju svo je raz li či te stra ne (po tre be, in te re so va nja,
ose ća nja, vred no sti) i da ima ju ose ća nje da je nji hov ži vot is pu njen smi slom.
Ov de su na ve de ni glav ni iza zo vi. Da ljom raz ra dom oni bi se mo gli sa ži ma ti ili
pro ši ri va ti, ali je ov de do volj no da se po ka že nji ho va ra zno vr snost i kom plek snost.
Iden ti fi ka ci ja ključ nih kom pe ten ci ja
Ka ko iden ti fi ko va ti ključ ne kom pe ten ci je ko je su po treb ne bu du ćim gra đa ni ma da bi bi li
u sta nju da od go vo re na iza zo ve ko ji su na ve de ni? Od go vor na to slo že no pi ta nje naj bo lje
bi bi lo tra ži ti u ši rem dru štve nom di ja lo gu ko ji bi uklju či vao raz ne ak te re iz raz li či tih sfe ra
dru štve nog ži vo ta. Po što se ov de ra di o pi ta nju od op šteg in te re sa, do ko nač nog od go vo ra
bi tre ba lo do ći us po sta vlja njem ši ro kog kon sen zu sa.
Da li ta ko ne što zvu či re al no u Sr bi ji? Da li sam se u ovom tek stu na šao u si-
tu a ci ji da for mu li šem re še nje ko je je do bro, ali ni je re a li stič no u prak tič nom smi slu jer
nas su o ča va sa broj nim ne re ši vim pro ble mi ma. Ka ko obez be di ti da u di ja lo gu uče stvu ju
pred stav ni ci raz li či tih seg me na ta dru štve nog ži vo ta i to po seb no onih ko ji su če sto za ne-
ma re ni jer ne mo gu sa mi da se iz bo re za uče šće, i ka ko obez be di ti da se ve ći na usa gla si
oko bi lo če ga?
Osim na čel nog op ti mi zma ko ji me na vo di da ve ru jem da je ta ko ne što, upr kos
broj nim prak tič nim pro ble mi ma, mo gu će i u Sr bi ji, ne mam od go vor ko ji bi bio ube dljiv
i mo ti vi šu ći za one ko ji mi sle da to ni je mo gu će.
Za to se ume sto od go vo ra po zi vam na is ku stvo dru gih ze ma lja, ko je su se oku-
pi le oko pro jek ta De Se Co (De fi ning and se lec tion of key com pe ten ci es; za vi še in for ma-
ci ja po gle da ti in ter net stra nu www.deseco.admin.ch). Osnovni cilj DeSeCo projekta, u
kojem je učestvovalo 12 OECD zemalja (Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska,
Nemačka, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska, Švedska i SAD), jeste odgovor
na pitanje koje se postavlja i u ovom tekstu – imajući u vidu buduće izazove, koje su
184
Reč no. 83/29, 2013.
kompetencije potrebne pojedincu da bi odgovorio na njih tako da ostvari svoje interese i
doprinese ostvarenju interesa društva. Svaka zemlja učesnica je organizavala niz okruglih
stolova, diskusija i intervjua sa akterima iz različitih sfera društva (ekonomija, politika,
obrazovanje, nauka, kultura, umetnost itd.) i formulisala listu kompetencija koje su
dobijene u tom procesu (izveštaji pojedinih zemalja mogu se naći na sajtu www.deseco.
admin.ch/bfs/deseco/en/index/05.html).
Su mar ni iz ve štaj1 da je ana li zu slič no sti i raz li či to sti ko je su se po ja vi le iz me đu
ze ma lja i iz me đu ak te ra iz ra znih sfe ra dru štva. Kao ilu stra ci ja od go vo ra do ko jih se do šlo
u ovim ze mlja ma mo že se pri ka za ti spi sak kom pe ten ci ja ko je su iden ti fi ko va ne od stra ne
svih ze ma lja i onih ko je su bi le na ve de ne sa mo u ne kim ze ma lja ma. U svim ze mlja ma su
kao ključ ne iz dvo je ne sle de će kom pe ten ci je:
– učenje tokom celog života;
– maternji jezik;
– matematička pismenost (numeracy);
– komunikacija;
– saradnja sa drugima i učestvovanje u timskom radu;
– rad sa informacijama (uključujući i ICT i medijsku pismenost);
– rešavanje problema.
Imamo i kompetencije koje su navedene u svim zemaljama, ali čija se važnost ocenjuje
različito:
– autonomija;
– upravljanje sopstvenim ponašanjem i donošenje odluka;
– vrednosne orijentacije i etika.
Konačno, sledeće kompetencije su navedene samo u nekim zemaljama:
– kreativnost i estetska kompetencija;
– komunikacija na stranim jezicima;
– kulturni identitet i tradicija;
– interkulturna kompetencija;
– religija;
– politička kompetencija i učešće u demokratskim procesima;
1 Tri er, U. (2001). 12 Co un tri es Con tri bu ting to De Se Co A Sum mary Re-
port. Ne uc ha tel: Swiss Fe de ral Sta ti sti cal Of fi ce. http://www.de se co.ad min.
ch/bfs/de se co/en/in dex/05.parsys.1992.dow nlo a dList.41429.Dow nlo ad Fi-
le.tmp/sfso de se coc cpsum maryre port.pdf
185
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja
– ekološka svesnost;
– zdravstvena kompetencija.
U kon tek stu te me ko ju sam raz mo trio u pr vom de lu, va žno je uoči ti da su po sto ja le
kom pe ten ci je ko je su kao va žne iden ti fi ko va li ak te ri i iz eko nom skog sek to ra i iz sek-
to ra obra zo va nja. Ta ko su, na pri mer, ak te ri iz oba sek to ra uka za li na va žnost sle de ćih
kom pe ten ci ja:
– upravljanje sopstvenim ponašanjem;
– komunikcija;
– učenje;
– socijalna kompetencija (saradnja, rad u grupi sa onima koji su različiti);
– vrednosne orijentacije;
– kreativnost;
– zdravlje;
– ekološka svesnost.
Ipak, po sto je i kom pe ten ci je ko je raz li či to oce nje nju ak te ri iz eko nom skog sek to ra i ak te ri
iz sek to ra obra zo va nja. Ak te ri iz obra zo va nja su vi še na gla si li kom pe ten ci je po put sa mo-
stal nog uče nja, je zič kog zna nja, zna nja stra nih je zi ka, kul tur nog iden ti te ta i in ter kul tu-
ral no sti, me dij ske pi sme no sti, eti ke (uklju ču ju ći de mo krat ske vred no sti, ljud ska pra va i
to le ran ci ju) i estet skog zna nja. Ak te ri iz eko nom skog sek to ra na gla si li su va žnost pro ak-
tiv no sti i od go vor no sti za sop stve no po na ša nje, upra vlja nje re sur si ma i vre me nom, ICT
ve šti ne, ve šti ne pre zen to va nja, ce lo ži vot no uče nje, in ter per so nal ne ve šti ne, in te gri tet,
lo jal nost i sna la že nje u ri zič nim si tu a ci ja ma. Či nje ni ca da su ak te ri iz oba sek to ra pre-
po zna li va žnost ne kih kom pe ten ci ja po ka zu je da in te re si eko no mi je i dru štva ne mo ra ju
bi ti sa mo su ko blje ni, već se mo gu i pre kla pa ti. To je još je dan ar gu ment u pri log te zi sa
ko jom za klju ču jem pr vi deo tek sta.
Po red pri me ra De Se Co pro jek ta, mo že se na ve sti i pri mer EU. EU iden ti fi ku je
osam ključ nih kom pe ten ci ja či ji raz voj tre ba da po dr ži obra zo va nje u ze mlja ma čla ni ca ma:
– sporazumevanje na maternjem jeziku;
– sporazumevanje na stranim jezicima;
– matematička kompetencija;
– osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji i digitalna kompetencija;
– učenje učenja;
– socijalne i građanske kompetencije;
– samoinicijativa i preduzetništvo;
– kulturna svest i izražavanje.
186
Reč no. 83/29, 2013.
Ka ko se na vo di u od lu ci Evrop ske ko mi si je, te kom pe ten ci je su iza bra ne po što su neo p-
hod ne za lič no ostva ri va nje, ak tiv no gra đan stvo, so ci jal nu ko he zi ju i za po sli vost u dru štvu
zna nja (2006/962/EC).2
Na ve de ni pri me ri po ka zu ju da je mo gu će po sti ći ši ro ki kon sen zus u ve zi sa
iden ti fi ko va njem ključ nih kom pe ten ci ja ko je su neo p hod ne no vim ge ne ra ci ja ma gra đa na
da uspe šno od go vo re na iz o zo ve bu duć no sti.
Šta mo že mo da za klju či mo na osno vu ova dva pri me ra? Je dan za klju čak bi
mo gao ići u prav cu pre u zi ma nja re še nja do ko jih su dru gi do šli. Ta kav pri stup bi bio
po seb no oprav dan ka da je reč o ključ nim kom pe ten ci ja ma ko je iden ti fi ku je EU, po što
je je dan od sa da šnjih pri o ri te ta Sr bi je da se in te gri še u EU. Ipak, pre u zi ma nje go to-
vih re še nja uvek se mo že kri ti ko va ti po zi va njem na na šu tra di ci ju, duh, kul tu ru, ko ji
ni su isti pa ni re še nje ne mo že bi ti isto. Ako pri hva ti mo taj ar gu ment, on da mo že mo
da za klju či mo da ne tre ba tra ži ti go to va re še nja, ali da tre ba pre u ze ti na čin na ko ji su
dru gi do šli do kon sen zu sa oko ključ nih kom pe ten ci ja. To zna či da se na sli čan na čin, na
pri mer kao u De Se Co pro jek tu, or ga ni zu je kon sul ta tiv ni pro ces i de ba ta ko ji bi uklju-
či li pred stav ni ke ra znih seg me na ta dru štva. Ta ko bi tre ba lo da se usa gla si li sta ključ nih
kom pe ten ci ja. Ta kva li sta ključ nih kom pe ten ci ja bi pred sta vlja kri sta li za ci ju ono ga što
sa da šnja ge ne ra ci ja gra đa na Sr bi je vi di kao pri o ri tet ne po tre be za bu du će ge ne ra ci je
gra đa na.
ZAKLJUČAK
U pr vom de lu na veo sam ar gu men te ko ji upu ću ju na za klju čak da eko nom ski sek tor ne
tre ba da ima do mi nan tan uti caj na obra zo va nje, ali i ar gu men te ko ji idu u pri log za ključ ku
da eko nom ski sek tor tre ba uklju či ti u upra vlja nje obra zo va njem. U kon tek stu Sr bi je, taj
za klju čak je va žan jer je eko nom ski sek tor, kao i mno gi dru gi sek to ri, sla bo ili ne a de kvat no
uklju čen u upra vlja nje obra zo va njem. S ob zi rom na kon tekst u Sr bi ji, mo že mo za klju-
či ti da za raz li ku od ne kih dru gih ze ma lja za la ga nje za ve ću uklju če nost eko nom skog
sek to ra, kao i dru gih sek to ra dru štva, pred sta vlja isto vre me no za la ga nje i za ve ću de mo-
kra ti za ci ju obra zo va nja. Ta kav za klju čak po či va na pret po stav ci da je obra zo va nje op šte
(ili jav no) do bro i da, shod no to me, tre ba da po dr ža va op šte, za jed nič ke in te re se i raz voj
svih seg me na ta dru štva.
2 Re com men da tion of the Euro pean Par li a ment and of the Co un cil of 18
De cem ber 2006 on key com pe ten ces for li fe long le ar ning. Of fi cial Jo ur nal of
the Euro pean Union, 30.12. 2006.
http://eur-lex.euro pa.eu/Le xU ri Serv/Le xU ri Serv.do?uri=OJ:L:2006:39
4:0010:0018:en:PDF
187
Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja
U dru gom de lu iz no sim ar gu men te ko ji sto je u osno vi za la ga nja za de fi ni sa-
nje ključ nih kom pe ten ci ja ko je obra zo va nje u Sr bi ji kao jav no do bro tre ba da obez be di
na red nim ge ne ra ci ja ma gra đa na. Po la ze ći od pret po stav ke da su kom pe ten ci je ono što
omo gu ća va oso bi da uspe šno od go vo ri na iza zo ve ži vo ta, ana li zi ra ni su krup ni iza zo vi sa
ko ji ma će se ve ro vat no su o ča va ti no ve ge ne ra ci ja gra đa na. Kao što smo vi de li, jed na va žna
gru pa iza zo va se od no si na za jed nič ki ži vot sa dru gim gra đa ni ma u za jed ni ci (od lo kal nog
do na ci o nal nog ni voa) ko ja se be de fi ni še kao de mo krat sko dru štvo ko je je za sno va no na
ljud skim pra vi ma i ko ja te ži uklju či va nju u EU. Sa mim tim, obra zo va nje kao jav no do bro
mo ra obez be di ti bu du ćim ge ne ra ci ja ma gra đa na one kom pe ten ci je ko je će im omo gu ći ti
da uče stvu ju u de mo krat skim pro ce si ma uz po što va nje ljud skih pra va i onih ko ji dru ga-
či je mi sle, ose ća ju i ve ru ju, i ko ji ima ju dru ga či je iden ti te te. To je je dan na čin na ko ji bi
obra zo va nje do pri ne lo sta bi li zo va nju i ši re nju de mo kra tskih vred no sti i ljud skih pra va u
Sr bi ji. Po red to ga, sam na čin na ko ji bi bi le iden ti fi ko va ne ključ ne kom pe ten ci je tre ba
da bu de de mo krat ski po svo joj su šti ni. On tre ba da uklju ču je pred stav ni ke raz li či tih seg-
me na ta dru štva, kao i pred stav ni ke raz li či tih za in te re so va nih stra na i da bu de usme ren ka
po sti za nju ši ro kog kon sen zu sa. Ov de tre ba na gla si ti da je po seb no va žno da u taj pro ces
bu du uklju če ni pred stav ni ci i/ili za stup ni ci onih za jed ni ca ko je su ma njin ske i či ji je uti caj
tre nut no “sla bi ji”, tj. ma nje jed nak u od no su na dru ge za jed ni ce.
Iako ne ka da mo že iz gle da ti da je po sti za nje ši ro kog kon sen zu sa ne mo gu će ili
prak tič no ne mo gu će u Sr bi ji, nje mu tre ba te ži ti jer ne ma bo ljeg de mo krat skog na či na
na ko ji bi to mo glo da se ostva ri. Uosta lom, su o ča va nje sa te ško ća ma ko je su po ve za ne sa
ta kvim pro ce som i tra ga nje za nji ho vim pre va zi la že njem de lo va lo bi pod sti caj no na raz voj
de mo krat ske kul tu re u Sr bi ji.
Ko nač no, de fi ni sa nje ključ nih kom pe ten ci ja bi omo gu ći lo i dru štve nu kon-
tro lu nad si ste mom obra zo va nja u Sr bi ji. Na i me, de fi ni sa nje ključ nih kom pe ten ci ja bi
omo gu ći lo for mu li sa nje “dru štve nog ugo vo ra” iz me đu dru štva u ce li ni i obra zov nog si-
ste ma kao jav nog do bra. Ta kav ugo vor bi pod ra zu me vao da je osnov na oba ve za obra zov nog
si ste ma da svim pri pad ni ci ma na red nih ge ne ra ci ja gra đa na obez be di da raz vi ju de fi ni sa ne
ključ ne kom pe ten ci je, a da je osnov na oba ve za dru štva da obez be di uslo ve ko ji su neo p-
hod ni da obra zov ni si stem mo že is pu ni ti svo ju oba ve zu iz ugo vo ra. Po red to ga, iden ti fi-
ko va nje ključ nih kom pe ten ci ja bi omo gu ći lo dru štvu i da nad gle da u ko joj me ri obra zov ni
si stem funk ci o ni še u op štem in te re su, od no sno u ko joj me ri je obra zo va nje even tu al no
pod le glo stal nom pri ti sku da su ne ki “jed na ki ji” od dru gih i da su nji ho va pra va “pra vi ja”
od dru gih. Dru gim re či ma, uspeh obra zo va nja da ostva ri svoj deo za mi šlje nog “dru štve-
nog ugo vo ra” bio bi vi dljiv pre sve ga u uspe hu obra zo va nja da obez be di uslo ve za raz voj
ključ nih kom pe ten ci ja onoj de ci i mla di ma ko ji po ti ču iz za jed ni ca ko je su u da na šnjem
dru štvu naj sla bi je i ži ve u naj te žim uslo vi ma.
... Odnosno -od trenutnih društvenih potreba i od načina na koji su oni konceptualizovani od strane obrazovnih vlasti. Koliko ekonomija i ekonomske potrebe treba da utiču na obrazovanje jeste otvoreno pitanje koje je naročito značajno za zemlje u tranziciji (Baucal, 2013). Ovaj problem je neraskidivo povezan sa drugim problemom o tome šta će jedno društvo u jednom istorijskom trenutku smatrati željenim ciljem obrazovanja. ...
Thesis
Full-text available
The main goal of this research is a) to identify the correlation between the measured factors with the progress of students in reading literacy test, and b) to a provide description of the characteristics of those schools whose students achieve more and achieve less compared to the expectations formed on the basis of regression line between average socio-economic status of school and average student progress in school reading literacy test set up in the PISA study. In the theoretical part of the paper there are described factors that influenced the shift of paradigm in the measurement of educational outcomes in educational psychology and that led to the use of conceptualizations of educational outcomes as they are measured in this study. These factors of influence are categorized into two groups: 1) in the group that have came out of the science on the basis of empirical and theoretical studies, as descent of logical positivism in psychology most evident through the fall of behaviourism and rise of cognitive psychology and social-constructivistic learning theories, as well as development of complex statistical techniques for the construction of psychological tests (IRT) 2) in the group of influences that did not come from science per se, but are consequences of different political, demographic and economic changes, such as testing practices, the impact of globalization and the development of new technology. Referent framework is presented for PISA reading literacy studies and within it, there are presented conceptual, empirical and theoretical criticisms of the PISA studies and counter-arguments in favour of the usefulness of this method in measuring student achievement as well. Based on several theoretical models of successful schools, such as the OECD's model of successful schools, decentralized model of autonomous school and a dynamic model of effective schools, framework for qualitative analysis is created, which is used in the process of identifying the characteristics of successful and less successful schools in Serbia. Following part of the paper deals with the theoretical basis of the research, explanation of the choice of constructs that were entered in the study as potential factors (correlates) of students'progress in reading literacy test (academic self-efficacy, self-concept, attitudes toward school and teachers, assessment of students' goals, extrinsic motivation and intrinsicmotivation expanded understanding of the theory of self-determination of Ryan and Deci, epistemological beliefs, metacognitive reading strategies, reading enjoyment, socio-economic status of students). 446 students of the 20 schools that participated in PISA in 2009. entered the stratified random sample based on the type of school and the region. Dispersal rate was 36.28%, and it was not systematic. The results show that Serbian students advanced 26 points for two years, while the estimation is that average advance for the OECD countries is that a school year has the effect of 38 points. School affiliation explains 10% of the variance in reading literacy progress (F442, 19=2, 73, p<0.001; η2 = 0.109) and 37% at post-test achievement (F426, 19 = 13.39, p<0.001, η2=0,374). There are no statistically significant differences between vocational schools and gymnasiums by contributions to the progress of students (F420, 1=0.192, Sig=0.661) but gymnasiums have more competent students (F423, 1=188.334, Sig=0.000, η2=0.308 ). A hierarchical linear regression (HLM) showed us that 1) the effect of the school can be estimated at 7.2% of the variance, 2) socio-economic status of student is not a statistically significant predictor at the school level, and 3) the slopes of socio-economic status and progress did not differ between the schools, which indicates that poor students make advance as same as not so poor students. Female students have higher achievement in reading literacy test (F443, 1 = 43.73, Sig = .000, η2 = 0.09) but both female and male students make similar progress (F441.1= 2.05, Sig = .153; η2 = 0.004). Examined factors explain almost 50% of the variance in post-test achievement in reading literacy (r=0.70; R2 =0.49, F18, 257=12.97, p=0.00) and 13% of the variance of progress (R=0.364, R2=0.133 , F18, 197=1.67, p=0.046). Autonomous form of extrinsic motivation (i.e, identifying the regulation in terms of self-determination theory), academic self-perception, meta-cognitive reading strategies and socio-economic status of student are factors that contributed the most to high achievements in the post-test while there is noted only one factor with a statistically significant regression coefficient in the regression with progress as criterion variable - mentioned autonomous form of extrinsic motivation. These predictors are able to explain 27% of variance in school achievement (grade point average in the semester) (R=0.518, R2 =0.268 F184, 18=3.75, Sig = .00). Academic self-perception, intrinsic motivation, general self-concept and attitudes toward school are predictors with higher regression coefficients. Epistemological beliefs were not a significant predictor of achievement in reading or literacy, nor of academic achievement measured by a school grades. A student who is more competent reader is someone who understands that learning is important to his or her life and further development, has enough confidence and belief that he or she is able to succeed in school and academic field, is able to identify appropriate strategies for learning and understanding of different texts, lives and grows up in the stimulating environment, part of his or her free time is devoted to reading and this activity is an abomination to him or her and he or she wants to master its content without the help of others. Interpretation of the results provides arguments that speak in favor of the hypothesis that it is possible that all students, regardless of their initial achievement and regardless whether they differ in studied factors are progressing relatively equally on reading literacy. Predictors may have a key influence to the development of reading competency at earlier age - after they are connected only with the achievement, but not with progress, because students maintain the same relative position of mutual achievement in their referent group. The fact that the same factors explain almost 50% of the variance in achievement of reading literacy can be a counter-argument to potential criticism that it is possible that other factors that are not measured in this study better explain progress. It can be also used as a counter-argument to the hypothesis that intellectual abilities of students developed within the education and within his or her socio- cultural environment also affects the development of reading competence as well as early recognition of the importance of education and career life (which is characteristic of the best predictors of the achievement and progress - identifying regulation) and feelings of self-efficacy in the school context (academic self-perception). Structural equation modelling managed to 1) provide a model that successfully reproduces the covariance matrix, as well as to show the importance of feedback in the formation of various psychological non-cognitive components of students success 2) to contribute to the analysis of the relationship between non-cognitive constructs that are considered as potential factors in achievement and 3 ) explicate mechanism by which socio-economic status of students produces lower achievement in reading literacy. Qualitative analysis of narrative employees in successful and less successful schools indicates the importance of establishing a non-hierarchical relationships between employees in the form of liberal atmosphere where relationships are not based on fear of authority. Qualitative analysis also showed the importance of readiness of schools to use ICT technology, the importance of the use of interactive teaching methods, cooperation with the local community as well as consideration that sees teachers responsible for student motivation and student achievement.Case study showed also the importance of factors that schools can not directly influence, such as perspective students after graduation or "contamination" of regularity of school practices and procedures. Evidence based education policy is provided at the end.
ResearchGate has not been able to resolve any references for this publication.