[Beware of ticks].

Full text

Page 1

Volumen 64, Broj 5VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 305
Correspondence to: Dragan Mikić, Vojnomedicinska akademija, Klinika za infektivne i tropske bolesti, Beograd, Crnotravska 17, 11 040
Beograd, Srbija. Tel.: +381 11 36 09 460.
U V O D N I K / E D I T O R I A L
Oprez sa krpeljima
Beware of ticks
Dragan Mikić
Vojnomedicinska akademija, Klinika za infektivne i tropske bolesti, Beograd
Dolazak lepih, sunčanih dana donosi sa sobom mnogo
prijatnih trenutaka boravka na nekom od zelenih travnjaka u
prirodi, ali i, nažalost, neke rizike kao što je ubod krpelja i
mogućnost obolevanja od lajmske bolesti.
Dr Willy Burgdorfer je 1981. godine izolovao novu vr-
stu Borrelia-e koja je, kao uzročnik lajmske bolesti (LB), u
njegovu čast dobila ime Borrelia burgdorferi (Bb) 1. LB je
multisistemsko, infektivno oboljenje koje se odlikuje poli-
morfnom simptomatologijom, nepredvidljivim tokom, i
sklonošću ka recidivima i hronicitetu, a broj novih slučajeva
ove bolesti, uključujući i našu zemlju je u stalnom poras-
tu 2, 3.
Infekcija čoveka Bb najčešće nastaje nakon uboda zara-
ženog iksodidnog krpelja u kožu (kod nas Ixodes ricinus) za
vreme njegove ishrane krvlju. Samo krpelji u razvojnom sta-
dijumu nimfe i odrasle jedinke mogu preneti infekciju, a pri-
bližno 90% obolelih se javlja nakon uboda nimfi iako je infi-
ciranost Bb kod odraslih krpelja dva puta veća. Ovo se obja-
šnjava pikom ishrane nimfi u kasno leto kada je i boravak
ljudi u prirodi najčešći, ali i lakšim uočavanjem i otklanja-
njem odraslih jedinki. Brojnost i procenat zaraženosti krpelja
na određenom staništu koreliraju sa oboljevanjem od LB, a
infekcija je češća ako je krpelj proveo u koži više od 24 časa
i nestručno odstranjen. Zato je, u cilju prevencije infekcije,
veoma važno što hitnije stručno vađenje krpelja. LB se pod-
jednako javlja kod oba pola, a najveća incidencija je regis-
trovana kod uzrasta od dve do 15 i 30 do 55 godina starosti,
što je u skladu sa aktivnošću ovih uzrasnih kategorija u spo-
ljašnjoj sredini. 4, 5.
U toku prvog stadijuma rane faze LB, koja traje od ne-
koliko nedelja do nekoliko meseci, kod najvećeg broja bole-
snika, tri do 33 dana posle infekcije, oko mesta uboda krpelja
dolazi do pojave karakterističnog migrirajućeg eritema (slika
1). On se najčešće ispoljava u vidu crvenog prstena, koji se
širi i ukoliko se ne primeni antibiotska terapija izbledi za ne-
koliko nedelja. Mogu se javiti i znaci sistemske infekcije u
vidu zamora, artralgija, mialgija, glavobolje, povišene tem-
perature, kočenja vrata, regionalne limfadenopatije, mučnine
i anoreksije koji se, takođe, mogu sponatano povući. U dru-
gom stadijumu rane faze, posebno kod nelečenih bolesnika,
javljaju se simptomi i znaci zahvata jednog ili više organa
kao posledica diseminacije Bb. Treba pomenuti multipli mi-
grirajući eritem, serozni meningitis, kranijalni neuritis, pose-
bno bilateralnu parezu n. facijalisa, cerebralni vaskulitis,
prolazni A-V blok i druge poremećaje srčanog ritma, mio-
karditis, perikarditis, recidivantni artritis velikih zglobova i
mialgije. Stadijum III LB odgovara kasnoj, odnosno hronič-
noj fazi bolesti koja se javlja više meseci ili godina posle
uboda krpelja. On se ispoljava u vidu reumatoloških (hronič-
ni artritisi), dermatoloških (hronični atrofični akrodermatiti-
si) i neuroloških oblika bolesti (leukoencefalitis i encefalo-
mijelitis sa kliničkom slikom sličnom multiploj sklerozi,
hronična polineuropatija, cerebralni vaskulitis, miozitis, ke-
ratitis, dilatativna miokardiopatija) 5, 6.
Sl. 1 − − Migrirajući eritem u prvom stadijumu rane faze
lajmske bolesti

Page 2

Strana 306VOJNOSANITETSKI PREGLEDVolumen 64, Broj 5
D. Mikić. Vojnosanit Pregl 2007; 64(5): 305–306.
Dijagnoza LB se postavlja na osnovu anamneze o izla-
ganju infekciji, kliničke slike i toka bolesti, morfoloških i
funkcionalnih promena na organima/sistemima, dokazom uz-
ročnika bilo izolacijom ili serološkim testovima (ELISA, IIF,
Western blot i drugi) i odgovorom na antibiotsku terapiju.
Svi stadijumi bolesti su potencijalno izlečivi, a progno-
za je odlična za većinu bolesnika koji su dobili adekvatnu
antibiotsku terapiju (doksiciklin, amoksicilin, azitromicin,
ceftriakson i drugi). Profilaktička primena antibiotika se ne
preporučuje. Primena vakcine za LB je moguća kod odraslih
osoba koje često borave u endemskim područjima. Međutim,
najbolji način prevencije LB nakon uboda krpelja je njegovo
brzo i stručno vađenje iz kože i, ukoliko je to moguće, nje-
govo ispitivanje na prisustvo Bb.
L I T E R A T U R A
1. Burgdorfer W, Barbour AG, Hayes SF, Bench JL, Grunwaldt E,
Davis JP. Lyme disease − A tick-borne spirochetosis? Science
1982; 216: 1317−9.
2. Steere AC, Coburn J, Glickstein L. The emergence of Lyme dis-
ease. J Clin Invest 2004; 113: 1093−101.
3. Centar za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti. Contigions diseases
in the Republic of Serbia without Kosovo and Metohija within
2003. Beograd: Institut za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jo-
vanović-Batut“; 2004. (Serbian)
4. Kosik-Bogacka D, Kuzna-Grygiel W, Bukowska K. The prevalence
of spirochete Borrelia burgdorferi sensu lato in ticks Ixodes
ricinus and mosquitoes Aedes spp. within a selected
recreational area in the city of Szczecin. Ann Agric Environ
Med 2004; 11: 105−8.
5. Gorbach SL. Necrotizing fasciitis. In: Gorbach SL, Bartlett JG,
Blacklow NR, editors. Infectious Diseases. 2nd ed. Philadelphia:
W. B. Saunders Company; 1998. p. 1937−46.
6. Bojić I. Evropean borreliosis (Lyme disease) and other thick-
borne disease. Loznica: Naš dom; 2000. (Serbian)