Keratometric measurements of cornea in first three years of life in children with congenital cataract

Abstract

INTRODUCTION Keratometry is a measurement curvature of the central 2-3mm of the anterior cornea and main meridians (horizontal and vertical) and secondary calculation of the full optic power of the cornea. Congenital cataract is opacity of the lens that a neonate is coming to life with. OBJECTIVE To measure a real curvature of the horizontal and vertical meridians of the cornea in the babies with and without congenital cataract (mostly with diseases of the eye adnexes) in one or both eyes, and to compare it. METHOD We examined 30 patients (60 eyes) with congenital cataract in one or both eyes (48 eyes were with and 12 eyes without congenital cataract), the study group, and 15 patients (30 eyes) with diseases of the eye adnexes, the control group. All patients were hospitalized at our clinic in the period 2002- 2004, and were 2-36 months old. RESULTS Keratometric measurements of the cornea in the study group: the eyes with congenital cataract 40-45.5 D, the eyes without congenital cataract 40-42.8 D. Keratometric measurements of the cornea in the control group were 39.9- 45 D. CONCLUSION There was no statistically significant difference between the horizontal and vertical meridian measurements of the cornea's curvature neither in the study nor in the control group.

Full text

Page 1

РАДОВИ
471
KERATOMETRIJSKE VREDNOSTI ROŽWAČE DECE S
KONGENITALNOM KATARAKTOM UZRASTA DO TRI GODINE
Ivan MARJANOVIÆ1, Ivan STEFANOVIÆ1, Gordana VLAJKOVIÆ2
1Institut za oène bolesti, Klinièki centar Srbije, Beograd;
2Institut za anesteziologiju i reanimaciju, Klinièki centar Srbije, Beograd
KRATAK SADRŽAJ
Uvod Ke ra to me tri ja je me re we za kri vqe no sti 2-3 mm cen tral nog de la (oko vid ne ose) pred we po vr ši ne ro žwa če,
a se kun dar no iz ra ču na va we ce lo kup ne pre lom ne mo ći glav nih me ri di ja na ro žwa če. Kon ge ni tal na ka ta rak ta je za-
mu će we so či va s ko jim se no vo ro đen če ra đa.
Ciq rada Ciq is tra ži va wa je bio da se po mo ću ke ra to me tra iz me re re al ne vred no sti ho ri zon tal nog i ver ti kal-
nog me ri di ja na ro žwa če de ce uz ra sta do tri go di ne sa di jag no sti ko va nom kon ge ni tal nom ka ta rak tom na jed nom oku
ili na oba oka, te da se upo re de s vred no sti ma kod de ce istog uz ra sta bez kon ge ni tal ne ka ta rak te, ali s naj če šćom
di jag no zom obo qe wa ad nek sa oka.
Metod rada Ispi ta no je 30 de ce (60 oči ju) s kon ge ni tal nom ka ta rak tom na jed nom oku ili na oba oka (na 48 oči ju je di-
jag no sti ko va na kon ge ni tal na ka ta rak ta, dok na 12 oči ju ona ni je di jag no sti ko va na), ko ja su či ni la po sma tra nu gru pu,
i 15 de ce kon trol ne gru pe (30 oči ju) bez kon ge ni tal ne ka ta rak te, ali s naj če šćom di jag no zom obo qe wa ad nek sa oka.
Ispi ta ni ci su bi li uz ra sta od dva me se ca do 36 me se ci, a le če ni su u Insti tu tu za oč ne bo le sti Kliničkog cen tra
Sr bi je u Be o gra du od 2002. do 2004. go di ne.
Rezultati Ke ra to me trij ske vred no sti kod is pi ta ni ka po sma tra ne gru pe bi le su: kod oči ju sa di jag no sti ko va nom kon-
ge ni tal nom ka ta rak tom 40-45,5 D, a kod oči ju bez kon ge ni tal ne ka ta rak te 40-42,8 D. Ke ra to me trij ske vred no sti kod is-
pi ta ni ka kon trol ne gru pe bi le su 39,9-45 D.
Zakqučak Od nos ho ri zon tal nog i ver ti kal nog me ri di ja na ni je bio sta ti stič ki zna ča jan ni u po sma tra noj, ni u kon-
trol noj gru pi.
Kqučne reči: keratometrija; deca; uzrast do tri godine; kongenitalna katarakta
UVOD
Ka ta rak ta je sva ko za mu æe we so èi va i sva ko sma we-
we we go ve pro vid no sti. Uro ðe na ka ta rak ta je za mu æe-
we so èi va s ko jim no vo ro ðen èe do la zi na svet. Kon ge-
ni tal na ka ta rak ta na jed nom oku se obiè no te že pri-
me ti, pa je uoè qi vi ja ka sni je u de tiw stvu.
Vid se in ten ziv no raz vi ja to kom pr ve go di ne po
ro ðe wu, a po sle to ga se sa mo usa vr ša va, pa je ra no di-
jag no sti ko va we od ne pro ce wi vog zna èa ja, a pra vo vre-
me no le èe we je dan od naj zna èaj ni jih fak to ra u we go-
vom ade kvat nom raz vo ju [1]. Ugrad wa in tra o ku lu snog
so èi va je ve o ma zna èaj na, a u pro ra èu nu we go ve di op-
tri je bit nu ulo gu ima ju vred no sti ho ri zon tal nog i
ver ti kal nog me ri di ja na ro žwa èe bez ob zi ra na to
ko ja se for mu la ko ri sti [2].
Kon ge ni tal na ka ta rak ta je re la tiv no èe sta kod de ce:
kod jed nog de te ta od 250 no vo ro ðen èa di uoèa va se od-
re ðe no za mu æe we so èi va [3]. Ope ri še se znat no re ðe:
kod tri od 10.000 de ce (0,3‰) [2]. Pre ma eti o lo škom
fak to ru, tre æi na kon ge ni tal nih ka ta rak ti je na sled na,
tre æi na je u okvi ru po zna tih sin drom skih sta wa, dok
za tre æi nu nije mo gu æe usta no vi ti uzrok [4].
Ke ra to me tri ja je, pre sve ga, me re we za kri vqe no sti
2-3 mm cen tral nog de la (oko vid ne ose) pred we po vr-
ši ne ro žwa èe, a se kun dar no iz ra èu na va we ce lo kup-
ne pre lom ne mo æi glav nih me ri di ja na ro žwa èe. Me-
re we se iz vo di po mo æu ke ra to me tra. Me re we za kri-
vqe no sti ro žwa èe kod no vo ro ðen èa di je te ško, što
je i raz log po sto ja wa ma log bro ja ra do va u li te ra tu-
ri ko ji raz ma tra ju ovaj pro blem. Dru gi pro blem je na-
èin (me tod) me re wa, ko ji je èe sto pri liè no si ro ma-
šan i sum wi vo opi san, što im pli ci ra i ve o ma raz-
li èi te re zul ta te me re wa [5-7]. Shod no to me, ogrom-
ne su i raz li ke u pro ra èu na tim in tra o ku lu snim so-
èi vi ma za im plan ta ci ju.
Deè je oko u pe ri o du od pr ve do tre æe go di ne in-
ten ziv no ra ste, pa je za ni mqi vo i zna èaj no ana li zi-
ra ti pro me ne u ke ra to me trij skim vred no sti ma ro-
žwa èe u tom pe ri o du. Po sto je od go va ra ju æi op tiè-
ki prin ci pi i iz ve sna ogra ni èe wa ka da je ke ra to-
me tri ja u pi ta wu.
Optički principi
Ro žwa èa se po na ša kao kon vek sno ogle da lo s fik-
snom za kri vqe no šæu u sva kom po je di naè nom me ri-
di ja nu. Ova oso bi na omo gu æa va da se s po vr ši ne ro-
žwa èe re flek tu ju po lo ža ji dve ver ti kal no i dve ho-
ri zon tal no po sta vqe ne taè ke, ko je su pret hod no bi le
pro jek to va ne na ro žwa èu in stru men tom. Po lu preè-
nik (kri vi ne) se me ri u mi li me tri ma, pa za tim pre-
tva ra u di op tri je.
BIBLID: 0370-8179, 136(2008) 9-10, p. 471-475 DOI: 10.2298/SARH0810471M UDC: 617.741-004.1-053.2-072.1

Page 2

472
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
Ograničewa
Pret po stav ka je da je ro žwa èa sfe ro ci lin driè-
na po vr ši na s je din stve nim ra di ju som kri vi ne u
sva kom me ri di ja nu i da ose naj ja èe i naj sla bi je za-
kri vqe nih me ri di ja na sto je pod uglom od 90 ste pe-
ni. Ke ra to me tri ja me ri sa mo po lo žaj èe ti ri taè ke
cen tral no po sta vqe ne na ro žwa èi, pri bli žno raz-
mak nu te 3 mm, i ne pru ža ni ka kvu in for ma ci ju o
de lo vi ma po vr ši ne ro žwa èe sme šte nim cen tral-
no ili pe ri fer no u od no su na te taè ke. Bla ge ne pra-
vil no sti po vr ši ne ro žwa èe mo gu iza zva ti dis tor-
zi ju (iz ob li èe we, is kri vqe we) li ko va, što uma wu je
pre ci znost me re wa. Ke ra to me tri ja je zbog to ga ogra-
ni èe ne vred no sti za ro žwa èe ko je ni su sfe ro ci lin-
driè ne, kao što se èe sto de ša va u re frak tiv noj hi-
rur gi ji, kod ke ra to ko nu sa i ne ko li ko dru gih po re-
me æa ja ro žwa èe [8].
Po sto ji još jed na ve o ma va žna èi we ni ca ko ja se ne
sme za ne ma ri ti. Veæ je na ve de no da je ro žwa èa sfer no
me ni skus-so èi vo ogra ni èe no sa dve sfer ne po vr ši-
ne. Zad wa kri vi na je ve æa, ali je pre lom na moæ ma wa
zbog in dek sa pre la ma wa ro žwa èa – vo da na zad woj po-
vr ši ni. Pre lom na moæ pred we po vr ši ne ro žwa èe
je 48,83 D, a zad we 5,88 D, pa je sto ga ukup na pre lom na
moæ ro žwa èe 43,05 D. Me re we ra di ju sa pred we kri-
vi ne ro žwa èe je la ko i iz vo di se po mo æu ke ra to me-
tra, dok to ne va ži za zad wu kri vi nu.
Za prak tiè no od re ði va we pre lom ne mo æi ro žwa-
èe ne va ži eg zakt na for mu la, veæ se mo ra pri me ni-
ti mo di fi ko van mo del, ko ji omo gu æa va da se pre lom-
na moæ ce lo kup ne ro žwa èe od re di na osno vu me re wa
sa mo we ne pred we kri vi ne. Ovo se po sti že ta ko što
se u po sto je æu for mu lu uve de fik tiv ni in deks pre-
la ma wa, ko ji ume sto pra vog in dek sa, ko ji je 1,376, iz-
no si sa mo 1,3315. De bqi na ro žwa èe pri svim me re-
wi ma mo ra se uze ti u ob zir (nor mal no, ona je 0,5 mm).
Raz li èi ti pro iz vo ða èi ko ri ste raz li èi te in dek-
se pre la ma wa u svo jim ke ra to me tri ma, pa su i do bi-
je ni po da ci ra zno li ki. Pri me ra ra di, Top con navo-
di da je pro seè na pre lom na moæ ro žwa èe 43,12 D, dok
Hoya i Ba usch&Lomb na vo de da je ona 43,90 D, što je
èi ta vih 0,8 D raz li ke. Za kqu èak je da ke ra to me trom
me ri mo sa mo ra di jus kri vi ne pred we po vr ši ne ro-
žwa èe [9].
CIQ RADA
Ciq is tra ži va wa je bio da se po mo æu ke ra to me-
tra iz me re re al ne vred no sti ho ri zon tal nog i ver ti-
kal nog me ri di ja na ro žwa èe de ce s kon ge ni tal nom ka-
ta rak tom uz ra sta do tri go di ne, te da se ti re zul ta ti
upo re de s po da ci ma o ke ra to me trij skim vred no sti-
ma ro žwa èe zdra ve de ce. Ta ko ðe, že le lo se da se po-
ka že raz li ka u ke ra to me trij skim vred no sti ma pre-
ma uz ra stu, ka ko kod de ce s kon ge ni tal nom ka ta rak-
tom, ta ko i kod zdra vih is pi ta ni ka.
METOD RADA
Pro spek tiv nom kli niè kom stu di jom is pi ta no
je 45 de ce uz ra sta do tri go di ne (2-36 me se ci) ko-
ja su bol niè ki le èe na u Insti tu tu za oè ne bo le sti
Klinièkog cen tra Sr bi je u Be o gra du od 2002. do 2004.
go di ne. Ispi ta ni ci su svr sta ni u dve gru pe. Po sma-
tra nu gru pu je èi ni lo 30 de ce (60 oèi ju) sa di jag no-
sti ko va nom kon ge ni tal nom ka ta rak tom na jed nom oku
ili na oba oka. Od 60 oèi ju, na 48 je za be le že na kon-
ge ni tal na ka ta rak ta, dok na 12 oèi ju ona ni je di jag-
no sti ko va na. Od 30 is pi ta ni ka, 11 su bi la no vo ro-
ðen èad, se dam is pi ta ni ka je bi lo uz ra sta do dve go-
di ne, a 12 do tri. Kon trol nu gru pu je èi ni lo 15 de-
ce (30 oèi ju) bez kon ge ni tal ne ka ta rak te, ali s naj èe-
šæom di jag no zom ha la zi o na ka pa ka ili ste no zom na-
zo la kri mal nog ka na la. U okvi ru ove gru pe, èe tvo ro
su bi la no vo ro ðen èad, pet is pi ta ni ka je bi lo uz ra-
sta do dve go di ne, a šest do tri.
Za me re we ke ra to me trij skih vred no sti ro žwa èe
ko ri šæen je stan dard ni ke ra to me tar (pro iz vo ðaè
Ba usch&Lomb), ko ji je bio za ka èen po seb no kon stru-
i sa nim no sa èem za po sto qe ope ra ci o nog mi kro sko-
pa, ta ko da se wi me mo glo pri æi is pi ta ni ku u op štoj
ane ste zi ji kao pri li kom hi rur ških in ter ven ci ja –
„na 12 sa ti” (Sli ka 1). Sta lak ope ra ci o nog mi kro-
sko pa je, upr kos ve li koj te ži ni ke ra to me tra, omo gu-
æa vao la ku ma ni pu la ci ju u sko ro svim prav ci ma. Me-
re wa su vr še na u op štoj ane ste zi ji ne po sred no pre
SLIKA 1. Keratometar pričvršćen za stalak operacionog mi-
kroskopa.
FIGURE 1. Keratometer fixed on the holder of the operation micro-
scope.

Page 3

473
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
ope ra ci je. De ca su pri li kom pre gle da le ža la na le-
ði ma. Teh niè ka de vi ja ci ja u me re wu do bi je na je i u
ovom is tra ži va wu, a iz no si ±0,75 D, ali je u okvi-
ru do zvo qe nih od stu pa wa, èi me ni je kom pro mi to va-
na taè nost me to da [9].
Na kon za vr še nog me re wa i pri ku pqa wa svih neo-
p hod nih po da ta ka, ura ðe na je wi ho va sta ti stiè ka ob-
ra da. Pri me we ni su me to di de skrip tiv ne sta ti sti-
ke, i to me re we cen tral ne ten den ci je (arit me tiè ka
sre di na) i me re we va ri ja bi li te ta (in ter val va ri ja-
ci je i stan dard na de vi ja ci ja), dok su od me to da ana li-
tiè ke sta ti sti ke ko ri šæe ni me tod iden ti fi ka ci je
em pi rij skih ras po de la i me to di za pro ce nu zna èaj-
no sti raz li ke (χ2- test i Stu den tov t-test).
REZULTATI
Kod 48 oèi ju is pi ta ni ka po sma tra ne gru pe di jag-
no sti ko va na je kon ge ni tal na ka ta rak ta, dok kod 12
ona ni je za be le že na (Ta be la 1). Kod 30 oèi ju is pi ta-
ni ka kon trol ne gru pe ni je di jag no sti ko va na kon ge-
ni tal na ka ta rak ta, a naj èe šæa di jag no za bi lo je obo-
qe we ad nek sa oka (Ta be la 2).
Od 48 oèi ju s kon ge ni tal nom ka ta rak tom ro žwa èa,
na 25 oèi ju je utvr ðen di rekt ni, a na 23 oka in verz-
ni astig ma ti zam. Di rekt ni astig ma ti zam je pre lom-
na moæ ver ti kal nog me ri di ja na ro žwa èe ve æa od 0,75
D u od no su na pre lom nu moæ ho ri zon tal nog me ri di-
ja na, dok je in verz ni astig ma ti zam pre lom na moæ ho-
ri zon tal nog me ri di ja na ro žwa èe ve æa od 0,50 D u od-
no su na ver ti kal ni me ri di jan. Od 12 oèi ju bez kon ge-
ni tal ne ka ta rak te ro žwa èa, na se dam oèi ju je utvr ðen
di rekt ni, a na èe ti ri in verz ni astig ma ti zam, dok je
jed na ro žwa èa bi la sfer na. U kon trol noj gru pi je,
od 30 oèi ju, kod 15 ro žwa èa utvr ðen di rekt ni, a kod
osta lih 15 in verz ni astig ma ti zam.
Ke ra to me trij ske vred no sti oèi ju sa di jag no sti-
ko va nom kon ge ni tal nom ka ta rak tom is pi ta ni ka po-
sma tra ne gru pe bi le su od 40 D ho ri zon tal nog i ver-
ti kal nog me ri di ja na do 45,5 D ver ti kal nog me ri di-
ja na, uz pro seè nu vred nost od 41,7±1,89 D. Ke ra to me-
trij ske vred no sti oèi ju bez kon ge ni tal ne ka ta rak-
te bi le su od 40 D do 42,8 D ho ri zon tal nog me ri di ja-
na, s pro seè nom vred no šæu od 41±3,22 D. Ke ra to me-
trij ske vred no sti oèi ju is pi ta ni ka kon trol ne gru-
pe bi le su od 39,9 D do 45 D ver ti kal nog me ri di ja na,
uz pro seè nu vred nost od 41,4±1,97 D.
Kod oèi ju s kon ge ni tal nom ka ta rak tom is pi ta ni-
ka po sma tra ne gru pe pro seè na vred nost ho ri zon tal-
nog me ri di ja na bi la je 41,7±1,26 D (ras pon 40-44,8 D),
a ver ti kal nog 41,8±1,42 D (ras pon 40-45,5 D). Kod oèi-
TABELA 1. Podaci o ispitanicima posmatrane grupe.
TABLE 1. Data on patients of the observed group.
Ispitanik
Patient
Uzrast
(meseci)
Age
(months)
Keratometrija OD
Keratometry OD
Keratometrija OS
Keratometry OS
Dijagnoza
Diagnosis
Horizontalno
merewe (D)
Horizontal
measurement (D)
Vertikalno
merewe (D)
Vertical
measurement (D)
Horizontalno
merewe (D)
Horizontal
measurement (D)
Vertikalno
merewe (D)
Vertical
measurement (D)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
4
5
5
6
6
6
7
7
7
9
41
41
40.9
40.85
41.2
42
42
40.2
40.5
41
41.3
41.5
40
40.45
41
40.5
40.25
40.35
40.1
42.2
43.9
40.8
40.85
40.95
41.1
44.75
40
40.5
40.9
42
45.2
41.15
41.1
40.7
40.95
45
42.4
40.7
40.25
41
OS: Cataracta congenitalis. Microphthalmus
OD: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OD: Cataracta congenitalis. Down Sy
OD: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OD: Microphthalmus
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OD: Cataracta congenitalis. Esotropia
OD: Cataracta congenitalis. Exotropia
OS: Cataracta congenitalis. Esotropia
OU: Cataracta congenitalis
OS: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OD: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OU: Cataracta congenitalis
OD: Cataracta congenitalis. Exotropia
OU: Cataracta congenitalis. Esotropia
OU: Cataracta congenitalis
OS: Cataracta congenitalis. Exotropia
OS: Cataracta congenitalis. Exotropia
OU: Cataracta congenitalis
11 12 43.145.2 4141.15
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
15
19
19
20
20
21
24
28
29
30
32
33
33
34
34
35
35
35
36
41.3
41.7
42
40
40.2
40.9
40.1
42
40.9
41
42.5
42.9
41
41.1
42.9
43.8
42.8
41.8
44
40
41.3
41.2
41
41.2
41.1
41.6
41.2
40.9
41.2
41
41.1
43.15
41.3
45.1
41.5
42.5
41.5
43.2
41.1
41.8
42.4
40.15
40
41
40
40.6
40
40.8
42
42.9
41.5
40.5
43
43.8
43.37
41
43.9
40.1
41.2
42.1
40
41.7
41.1
41
41.2
40.4
41
40.5
45.2
42.5
41.4
45.5
42.3
43.5
41.2
43.3
OD – desno oko; OS – levo oko; OU – oba oka / OD – right eye; OS – left eye; OU – both eyes

Page 4

474
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
ju bez kon ge ni tal ne ka ta rak te pro seè na vred nost ho ri-
zon tal nog me ri di ja na bi la je 41±0,81 D (ras pon 40-42,8
D), a ver ti kal nog 41,2±0,71 D (ras pon 40,3-42,5 D). Pro-
seè na vred nost ho ri zon tal nog me ri di ja na oèi ju is pi-
ta ni ka kon trol ne gru pe bi la je 41,3±0,71 D (ras pon 40-
42,8 D), a ver ti kal nog 41,5±0,96 D (ras pon 39,9-45 D).
Od nos ho ri zon tal nog i ver ti kal nog me ri di ja na
ni je bio sta ti stiè ki zna èa jan ni kod de ce s kon ge-
ni tal nom ka ta rak tom (t=0,39; p>0,05; SD=1,18), ni
kod de ce bez ka ta rak te (t=0,75; p>0,05; SD=0,89), ni-
ti kod is pi ta ni ka kon trol ne gru pe (t=0,48; p>0,05;
SD=0,85). Za be le že na je, me ðu tim, u od no su na uz rast
is pi ta ni ka, vi so ko sta ti stiè ki zna èaj na raz li ka u
pro seè noj vred no sti ho ri zon tal nog me ri di ja na ro-
žwa èe (t=0,008; p<0,01) i sta ti stiè ki zna èaj na raz-
li ka u pro seè noj vred no sti ver ti kal nog me ri di ja na
ro žwa èe (t=0,055; p<0,05).
Pro seè ne ke ra to me trij ske vred no sti ro žwa èe
oèi ju is pi ta ni ka po sma tra ne gru pe, pre ma uz ra stu,
bi le su sle de æe: kod oèi ju s kon ge ni tal nom ka ta rak-
tom (48 oèi ju) 41,6±1,50 D u pr voj go di ni, 41±1,29 D
u dru goj i 42,3±1,42 D u tre æoj; kod oèi ju bez kon ge ni-
tal ne ka ta rak te (12 oèi ju) 40,8±0,34 D u pr voj go di ni,
40,9±0,52 D u dru goj i 41,5±0,71 D u tre æoj. Pro seè-
ne ke ra to me trij ske vred no sti ro žwa èe oèi ju is pi-
ta ni ka kon trol ne gru pe (30 oèi ju), ta ko ðe pre ma uz-
ra stu, bi le su: 41,4±1,58 D u pr voj go di ni, 41,6±1,48
D u dru goj i 41,4±0,96 D u tre æoj.
U pr voj go di ni po ro ðe wu ni je za be le že na sta ti-
stiè ki zna èaj na raz li ka iz me ðu is pi ta ni ka po sma-
tra ne i kon trol ne gru pe (t=0,85; p>0,05), kao ni u tre-
æoj go di ni (t=1,63; p>0,05), dok je utvr ðe na u uz ra stu
od dve go di ne (t=2,2; p<0,05), što je naj ve ro vat ni je po-
sle di ca ma log bro ja is pi ta ni ka u tom uz ra snom do-
bu. Sta ti stiè ki zna èaj na raz li ka ni je do bi je na ni u
pro seè nom uz ra stu u me se ci ma iz me ðu is pi ti va nih
gru pa (t=0,26; p>0,05).
DISKUSIJA
Po da ta ka o pro ble mu ko jim se ba vi lo ovo is tra-
ži va we ima ve o ma ma lo u ob ja vqe noj li te ra tu ri i,
uop šte, me re wa ke ra to me trij skih vred no sti ro žwa-
èe no vo ro ðen èa di i de ce sla bo su ra ðe na u sve tu. Da-
nas, u eri kor ne al nih to po gra fa, ke ra to me tri pred-
sta vqa ju ne ku vr stu ra ri te ta. Auto ri ovog ra da, me-
ðu tim, sma tra ju da ke ra to me tar ipak ima svo je me sto
u sa vre me noj di jag no sti ci. Za ni mqi vo je da ni u pro-
šlo sti ni je èe sto pri ka zi va na pri me na ovog me to da
kod ova ko ma le de ce, a raz log to me je naj ve ro vat ni-
je kom pli ko va no ru ko va we apa ra tom, ko ji je pri mar-
no kon stru i san za is pi ti va we u se de æem po lo ža ju i
pa ci jen ta ko ji ni je pod ane ste zi jom. Ovaj rad, sto ga,
pred sta vqa po ku šaj auto ra da da ju prak tiè no re še-
we za me re we od go va ra ju æih pa ra me ta ra kod pa ci je na-
ta u le že æem po lo ža ju i u op štoj ane ste zi ji, èi me bi
se omo gu æi lo i lak še is pi ti va we no vo ro ðen èa di i
de ce ma log uz ra sta. Èi we ni ce da je me re we ro žwa èe
ova ko ma le de ce kor ne al nim to po gra fom prak tiè no
ne mo gu æe i da su vred no sti glav nih me ri di ja na i te
ka ko zna èaj ne za iz ra èu na va we in tra o ku lu snog so èi-
va za even tu al nu ugrad wu pri li kom ope ra ci je kon ge-
ni tal ne ka ta rak te èi ne ovu stu di ju još zna èaj ni jom.
Od do stup nih po da ta ka iz li te ra tu re na ve šæe mo
sa mo ne ko li ko wih. Ave ti sov (Ave ti sov) i sa rad ni-
ci [5] su iz ra èu na li da je pro seè na ke ra to me trij ska
vred nost ro žwa èe no vo ro ðen èa di 48 D, dok su pro-
seè ne vred no sti u is tra ži va wu Gor do na (Gor don) i
Don zi sa (Don zis) [6] od 51,2 D kod no vo ro ðen èa di do
44,1 D kod de ce uz ra sta od dve do tri go di ne. Gli go
i Vojnikoviæ [7] su u svom ra du iz 1970. go di ne ob ja-
vi li da je pro seè na za kri vqe nost ro žwa èe kod de ce
uz ra sta 3-10 go di na 40,25 D (Ta be la 3). U po me nu tim
stu di ja ma ve o ma je ma lo po da ta ka o me to di ma i ma te-
ri ja lu na osno vu ko jih su is tra ži va wa oba vqa na. Na-
TABELA 2. Podaci o ispitanicima kontrolne grupe.
TABLE 2. Data on patients of the control group.
Ispitanik
Patient
Uzrast
(meseci)
Age
(months)
Keratometrija OD
Keratometry OD
Keratometrija OS
Keratometry OS
Dijagnoza
Diagnosis
Horizontalno
merewe (D)
Horizontal
measurement (D)
Vertikalno
merewe (D)
Vertical
measurement (D)
Horizontalno
merewe (D)
Horizontal
measurement (D)
Vertikalno
merewe (D)
Vertical
measurement (D)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
2
4
6
9
40
40.8
42.8
41.55
42.1
41
42
41.1
41.7
41.9
42.1
41.8
40.55
40.2
41
40.1
40.9
45
40.15
42
40.5
41
41.7
42.8
42
42
41.7
41
41
40.8
40.2
40.95
42.6
41.95
41.95
40.9
42.2
41.3
41.2
42
41.8
41.4
40.75
41
41
39.9
41
44.4
40.05
41.9
40.3
41.5
41.25
42.7
41.9
41.9
41.8
40.35
41.2
41.25
OS: Dacryocistitis chronica neonatorum
OS: Dacryocistitis chronica neonatorum
OD: Cystis dermoidales
Obs. cataracta congenitalis / Sine cataracta congenitalis
OS: Dacryocistitis chronica neonatorum
OD: Dacryocistitis chronica neonatorum
OS: Dacryocistitis chronica neonatorum
OD: Dacryocistitis chronica
OU: Dacryocistitis chronica neonatorum
OD: Chordeolum palpebrae inferior
OD: Cystis dermoidales
Obs. cataracta congenitalis / Sine cataracta congenitalis
OD: Chalazion palpebrae inferior
OD: Stenosis naso-lacrim. canalis
OD: Dacryocistitis chronica
14
16
17
17
18
25
29
31
34
35
36
10
11
12
13
14
15
OD – desno oko; OS – levo oko; OU – oba oka / OD – right eye; OS – left eye; OU – both eyes

Page 5

475
SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO
ša stu di ja, ko ja je ob u hva ti la do vo qan broj is pi ta-
ni ka s kon ge ni tal nom ka ta rak tom tog uz ra sta za sta-
ti stiè ku ob ra du i pri me ni la de taq no opi sa nu me to-
do lo gi ju, pred sta vqa ne ku vr stu ra ri te ta me ðu ra do-
vi ma ko ji raz ma tra ju sliè nu ili istu pro ble ma ti ku.
ZAKQUČAK
Na osno vu re zul ta ta is tra ži va wa mo že se za kqu-
èi ti sle de æe:
1. U pr voj i tre æoj go di ni života ne po sto ji sta-
ti stiè ki zna èaj na raz li ka iz me ðu po sma tra ne i kon-
trol ne gru pe, dok je ona sta ti stiè ki zna èaj na u dru goj;
2. Od nos ho ri zon tal nog i ver ti kal nog me ri di ja-
na ni je sta ti stiè ki zna èa jan ni u po sma tra noj, ni u
kon trol noj gru pi;
TABELA 3. Prosečne keratometrijske vrednosti horizontalnog
i vertikalnog meridijana rožwače dece uzrasta do tri godine u
istraživawima različitih autora.
TABLE 3. Average keratometric measurements of curvature of the hor-
izontal and vertical meridians of the cornea of the children up to three
years of age measured by different authors.
Autori
Authors
Uzrast ispitanika (godine)
Patient’s age (years)
12
41.1 D
41.3 D
48 D
51.2 D
44.9 D
-
3
Marjanović et al.
Avetisov et al. [5]
Gordon and Donzis [6]
Gligo and Vojniković [7]
41.4 D
-
44.1 D
40.25 D
-
-
INTRODUCTION Keratometry is a measurement curvature of
the central 2-3mm of the anterior cornea and main meridians
(horizontal and vertical) and secondary calculation of the full
optic power of the cornea. Congenital cataract is opacity of
the lens that a neonate is coming to life with.
OBJECTIVE To measure a real curvature of the horizontal and
vertical meridians of the cornea in the babies with and with-
out congenital cataract (mostly with diseases of the eye adn-
exes) in one or both eyes, and to compare it.
METHOD We examined 30 patients (60 eyes) with congenital
cataract in one or both eyes (48 eyes were with and 12 eyes
without congenital cataract), the study group, and 15 patients
(30 eyes) with diseases of the eye adnexes, the control group.
All patients were hospitalized at our clinic in the period 2002-
2004, and were 2-36 months old.
RESULTS Keratometric measurements of the cornea in the
study group: the eyes with congenital cataract 40-45.5 D, the
eyes without congenital cataract 40-42.8 D. Keratometric
measurements of the cornea in the control group were 39.9-
45 D.
CONCLUSION There was no statistically significant differ-
ence between the horizontal and vertical meridian measure-
ments of the cornea’s curvature neither in the study nor in
the control group.
Key words: keratometry; children; age up to 3 years; congeni-
tal cataract
Ivan MARJANOVIĆ
Višnjički venac 31, 11000 Beograd
E-mail: ivanmarjanovic007@yahoo.com
KERATOMETRIC MEASUREMENTS OF CORNEA IN FIRST THREE
YEARS OF LIFE IN CHILDREN WITH CONGENITAL CATARACT
Ivan MARJANOVIĆ1, Ivan STEFANOVIĆ1, Gordana VLAJKOVIĆ2
¹Institute for Eye Diseases, Clinical Centre of Serbia, Belgrade;
²Institute for Anaesthesia and Resuscitation, Clinical Centre of Serbia, Belgrade
* Rukopis je dostavqen Uredništvu 16. 9. 2007. godine.
3. Kod de ce po sma tra ne gru pe ja èe se pre la mao ho-
ri zon tal ni me ri di jan ro žwa èe, dok su se kod is pi-
ta ni ka kon trol ne gru pe oba me ri di ja na pod jed na ko
pre la ma la;
4. Raz li ka je vi so ko sta ti stiè ki zna èaj na u pro-
seè noj vred no sti ho ri zon tal nog me ri di ja na ro žwa-
èe pre ma uz ra stu, dok je sta ti stiè ki zna èaj na u vred-
no sti ver ti kal nog me ri di ja na.
LITERATURA
1. Taylor D, Vaegan, Morris JA, Rodgers JE, Warland J. Amblyopia in
bilateral infantile and juvenile cataract. Relationship to timing of
treatment. Trans Ophthalmol Soc UK 1979; 99:170-5.
2. Büchner T, Busse H, Gerding H. Intraokularlinsenimplantation im
Kindesalter. Ophtalmol 1998; 95:307-16.
3. Tsukahara S, Sasamoto M, Watanabe I, Philips CL. Diagnostic sur-
vey at Yamanashi School for Blind: importance of heredity. Jpn J
Ophthalmol 1985; 29:315-21.
4. American Academy of Ophthalmology. Basic and Clinical Science
Course, Section 6, Pediatric Ophtalmology and Strabismus. San
Francisco: American Academy of Ophthalmology; 1992. p.834-8.
5. Avetisov ES, Kovalevskii EI, Hvatova AB. Rukovodstvo po detskoi
oftalmologii. Moskva: Medicina; 1987. p.77.
6. Gordon RA, Donzis PB. Refractive changes of the human eye. Arch
Ophthalmol 1985; 103:185-9.
7. Gligo D, Vojniković B. Kornealna kurvatura u aspektu kliničke prakse
i teorije. Acta Ophthalmologica Iugoslavica 1970; 8(3):269-80.
8. Kanski J, et al. Clinical Ophthalmology. 5th ed. London: Elsevier
Science Limited; 2003.
9. Straub W, Kroll P, Küchle HJ. Augenärztliche Untersuchungs
Methoden. Stuttgart: Ferdinand Enke Verlag; 1995. p.289-91.